Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

UDK 949.715/.716 •1711«

Enes Pelidija

TURSKO- RUSKI RAT 1711. GODINE I POKREТI CRNOGORSKIH I HERCEGOVACKIH PLEMENA

Nekoliko ·godina poslije veliikih ·teritorijalnЉ gubltaka u evrop51kom dijelu Carstva !koji su priъna<ti Karlovackim mirovnim ugov-orom 1699. godine, te nesredenih unutra~njih odnosa koji s:.t Ьili po.sljedica beckog ra-ta, stanje u Osmanskom Cars:tvu se osjet no pobo1j,Salo. Vec u prvoj deceniji XVIII stoljeca autoritet cen­traine vlasti је ojacan, sto se osjetilo u svim provdncijama. То j..­iшalo odraza i na raspolozenje vode6ih ljudi CarstJva, tkoji su poceli ·razmiSijati о vodenju jedrюg novog rata protiv drzava koje s·u Ьile -Clanice Svete blge (Au'S'trija, Venecija, Poljska i Rusija) VIadajiuCi ~~гugovi ISU za.govarali vodenje .rata protiv navedeшh drfuva, kak·o Ъi na !taj naain povratili dio izguЬljene teritorije koju su шedunarodnim mirovnim ugavoгom vec priznali. Porta је Ъila svjesna ·da ne smije ponoviti greSike iz beckog rata, kada је is.to­vremeno ratovala sa svicrn clanicama Svete lige. Sultan i njegovi ministni su zЬog toga zagovarali ideju da Carstvo ra1uje sa svakom ddavom po.seЬno, kako Ъi na ·taj nacin izbjegli barbe .na viSe fюntova i time ostvмili zamisljene plano;ve.

Ova rdeja bila је .prisutna vec prvih godina iza KariovaOkog mira. Vec је u ·decembru 1702. godine kotor-ski nadintendant Bolica pisao 'dal:matins•lrom .generaln·om providuru Marinu Zani {1702 -1705) da је preko ISvojih pouzdanih Ij-udi ISaznao da se medu obl<:­nim •svijetom u pogra.nicnim 1krajevima Ъosanskog ejaleta .gov01·i da се IUskoro :doCi ,do novog tarsko-ru-sJrog 1rata. Ро tiш vijes·tima, veli:ki vez.ir је izdao naredenje da se и svim proVincija.ma Carstva

269

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

sa'lшpi sto vise novca za p1·edstojeci rat.t) U шeduvremenu је d.oЗlC' do promjene па prijestolju. Umjesto svrgnutog sultana Mustafl' П, dosao је .njegov bra:t Ahшed III (1703 - 1730). Vjeгovatпo ј~ ova sшjena i .uticala .da 1se za izvjesno -.тrijeme odgodi plaпiral!j rat, а ist·o rtako su i medunarodni odnosi, narocito •U Evropi Ьil.i пcpovoljni ро Carэtvo.

U to је vrijeme rat na evropskom kontinentu Ьiо u ршnон• jeku. Jos ·se od 1701. godine izmedu Francuske, Spanije, Bavars:ke Kelna, Portugalije i Savoje s jedne, te Austrije, Engleske, Holan dije, Pruske i veCine tadasnjih .njemaokih drzavica sa druge straщ vodio ,rat za span&ko nasljede. Princevi Franouэke .i Austrije .pola gali su pravo na spans]ш !k.runu. Тај su1cob poznat је ·kao rat zэ spansko nasljede.2

) Od ·tada, ра ru na·rednih 13 godina, s manjiш i veCim intenzitetom, vojs.ke zaracenih ,drfava su vodile rnedusobљ: borbe.

Uporedo s ovi•m .i dгuge su evropske zemlj е vodile poseba11 rat, poznat u istoriji pod imeпom Sjeverni (1700- 1721). U пjemu је, s jedne strane ucestvovala Svecl.ska, а sa druge Rusrja, Poljska i Saksonija, бiji је vladar Ьiо poljski -kralj, i DanS'ka. NajveCi ratnj okorsaji v.odeni su izmeёiu Svedske i Љ.1sije. Na prijestolju •ovi\1 dvajн d·rzava Ьili ·su amblcioшi ·kralj Кагiо XII i саг Petar I. V zelji da pгivuce sve protivпill;:e Rusije na svoju stтanu, Karlo ХП је 1707. godine ·uspio ,da sa oэmaп:J.Srkoш ·dгZavom uspostavi priosnijt odnose. NaroCito је Ьliэko prijateljstV'O Ьilo izmedu пјеgа i za povjedni<ka Фvrdave Bender, .koji је ujedпo Ьiо i namjesndk Oca­kova, vezirom Jusuf - pasom.3

) Medutim, ni licna sposobnos·t, ni dobra abucenost пisu pomogli ·svedsk:oj ·v.ojsci da 8. jula 1709. go­dine izbjegne poraz u Ьici tkod Poltave. Sam k·ralj је sa пekoliko stotina .najodabranijdh · vojnika Ъjekstvom preko rijeke Dnjepat jed,ra uspio da prebjegne na osmaюsku .teritoriju. I ovom prilikoш mu је :neseЬicnн рошос tpruZio J.usuf~pasa, koji ga је pгimio ·kod sebe. · ' U protвklih sest go:diпa vladovi:пe, sultan Ahmed III је uspio

da suzЬije anarhi}u 1koja је neposredno iza rata Ьila prisutna . 1'

sviш provincijaшa i da osjetno 'POpravi finansijsko stanje drzave. Zahvaljujou6i 1ome na cijeloj •teritoriji је uspostavljen mir, а auto· ritet Porte po.dignut na zavidan nivo. Zeleci i dalje ·da ојаса mo..<

1) Arblv Srpske akadernije nauka i uтetnosti, Beograd, Zaostavstina Jovana N. Tamica, st. sign. 8711, red. br. 880, а/12, prov. gen. in Dalmazia, filza 554, 24. deceтbar 1702 (dalje: Arhiv SANU, Beograd, Toтiceva zaostav· ~tina). · ·

2) S а i 11 t - S i т о n, Dvor Luja XIV, Zagreb 1960, str. 738 (dalje: S. Siтon, Dvor Luja XIV); V i n k о F о r е t i с, Povijest Dubrovnika do 1808, drugi dio od 1526. do 1808, Nakladni zavod МН, Zagreb 1980, str. 197

• - 3) Ј о s ь ·е р v о n Н а т m е r, Historija Tuпkog (osmanskog) Car· Ftva;, tom З, Zagreb 1979 (preveo Nerkez Smailagic), str. 102 (dalje: Ј. v. Haтiner, Нistorija)

~70

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

centralne vlade, sиltan је 4. juna 1710. godine na polozaj velikoJ vezira imenovao •dotadasnjeg namjesnika Negroponta i clana иgled­ne porodice Caгs·tva Nишаn-раsи Cuprilica. Na ovaj korak se odlи­cio cijeneCi IUJSpjehe koje је Nиman-pasa postigao и toj provinciji. Zbog toga је ti smatrao da је potrebnoo i•skoristirti sposobnosi C:up­rilica kao velikog vezira i za •korist cijele drzave. Medиtim, Numan­-pasa se nije najЬolje snasao na novom povjerenom rnu polozaju. U zelji ·da ima нvid и sve •driavne poslove -usporavao је zapocete a:kcije, sto је •dovelo do zastoja •na svim poljima. Tih dana је veliki vezir zapoceo pregovore sa Poljskom, .kojd sи se vodili и vezi sa svedskim kra1jem. Por.ta је od poljskog vla:dara i njegovih mini· stara 1>razila dozvolи da rse Karlo XII preko njene teritorije v·rati и svoj.и zemljи. Ka>ko ·sи zapoeeti razgovori nagovjeS.tavali neиs­pjeh, to sи i medud:rzavni odnosi postali zategnиtiji, ра se cak nagovjesta:valo .i izЬijanje novog ·tur.sko-poljskog rata. Nepovoljnэ okolnost •U svemи ovome је ро Nишаn-ра.S.и bila i ta sto su ta­dasnje vodece voj.ne licnosti Carstva stavile sulta.nu do znanja da u slиcaju .izЬijanja rata оdЬiјаји da Љ Nиman.;pasa kao veliki vezir vodi и .rat. Na ovalro njЉovo ·drianje sи uticale i vijesti da је ruska vojэka иspjela od Svedana osvojiti Rigu, kоји s.и ovojni stratezi smatтali jednom od naj•bolje cиvanih i osposoЬljenih tvr­dava ·U Evropi. То је za trenutak zbиnilo vodece krиgove Ca~rrstva, ра sи Ca:k •pojediJne .istaknиtije Ш:.nos·ti 'OSmanske drzave pocele izjavljivati da sи protiv rata.4

) Sva 'Ova ,иznemi.orenost i kasnjenjc drzavnЉ pos1ova sи uticali na sиlotanovи odlиk·и da velikog vezira, poslije 64 dana IU!prave, smijeni i rda 7. avgusta i•ste godine na nJe· govo mjesro imenиje Mehmeda ВаtаkШји. Istovremeno је Nиman­,pasa vracen ла staгu dимost .шшnjesnirka Negroponta.5)

1 pored uspjeha rиske vojske u borbama protiv Svedana, kao i opreznost koj-u sи pokazivali veziri i druge istaknutije lic­nosti Carstva, -и ·drugoj polovini 1710. godine su nove okolnosti ubrzale sul•tanovu odlulю о vodenjи rata sa ruskom imperijorn'. Carigradskim mirovnim ugovorom Rиsija se obavezala da nece voj­nicki ·иtvrditi Azov kojeg је osvojila, а za uzvrat је Porta dozvolila da rиski brodovi iшаји opravo slobodne plovidbe ро Crnom moru.6)

Те odluke su za Ca>rigrad blle ·teske li cekao se ·samo povoljan tre nutak za njihovo ·иklanjanje. Poslije doЬivenih vijesti da se Rи:н ne pri·drzavaju odlиka mirovnog ugovora, na Porti su odluono rea­govalU) Vec u septemb:ги 1710. godiпe sultan је pozva:o ~najista>krnu-

4) Нistorijski arhiv u Dubrovniku, Prepiska 18, 123. 3162, dok. 7 25. VIII 1710 (dalje: HAD)

S) Ј. v. Н а m т е r, Historija, str. 103 6) R а d о v а n S а т а r d z i с, Jugoslovenski narodi pod tut!inskom

vlascu XVI-XVIII vek, Opsta enciklopedija La Rousse, tom З, Beograd 1973, str. 471

1) S а n t 1 е ј L е n Р о 1, 1 storija Turske carevine (s engleskog pre­veo Ced. Mijatovic), Nis 1890, str. 156

271

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, stт. 269-280

tije licnosti Cars.tva tkauю Ьi neposredno cuo njihovo misljenje La objav,u rata гuskom саrи Petru I. Neki iz иbjedenja, а vjerovatno dobar dio i iz straha za 5voj polozaj, jednoglasno su podrzali •sul­tanovu odlиk-u da Rиsiji objave rat. Na tom skири su svi prisи·tn.i istaikli ,da се bezиts1ovno izvrsi.ti sva naredenja .koja im Ahmed III Ьиdе dao. Ipak, tkako је ·dиbюvackoj vladi pisao njen poslanik sa Рогtе Luka Kiriko, svi •prisиtni, izuzev tatarskog hana su bili iznenadeni. Mnogi od .njih ·su ·do ·tada mislili da је raпije predиzeta kampa·nja samo prOipa·gallldni tri.Jc koji је potreban vla·darи i Poгti, а da do pravog rata nece иskoro ni doci. Medиtiш, kako sи stvari krenиle .svojim tokom, шimo njihove volje, to sи Ьili primoranj da se dog.ovaraju sta .treba preduzeti za иspjesnije v<>jevanje. Na sastaпkи је odluceno da se iz svih provincija Carstva pozovu sta­jaca vojska i ospahije, 1е .da •u proljetnim mjesecima 1711. godiпe vojska pod zapovjedniS.tvom iskusnijih oficira krene protiv ruske voj.ne sile. Za zЬoruю mjesto okupljanja svih vojnЉ snaga, odreden је Bender.

Тim odlиkama је cio ratni mehanizam Ьiо pokrenat. Ро vjerovatno ranije napravljenom ratnom plan·и, janjicarski aga ј~ zadиzen tda sakиpi 40 000 janjicara, 10 000 d.ZebedZija i 9 000 voJ ntka iz ostaldh vojnih red·ova. Istovremeno је и Arsenalu za izla zak па puCLnи Ьi1о spremljeno 40 Ъrodova i 24 galere. Tatars.Js.. ћаn је ро ·sultanovom naredenjoи trebalo da regrut,uje 4U 000 ljиdi koji su Ьili stacioпirani .и garmizon Ozi, Јюјi ·se nalazio ·и Molda­viji. Pored toga је trebalo ·da moЬiliSe i druge ljиde iz ostali11 tvrdava koje su se пalazile 'duz 1иrэko-r.uske granice. Jedan dio saikиpljene vojske trebalo је ро ovom planu da Ьиdе и pratпji svedskog kralja, koga sи Osmanlije namjeгavale preko ruske ·teri· torije vratiti .и njegovu zemlju.

Jos prije zvanicne objave rata, akreditovani poslanici A-us­trije, Engleske i Holandije su na Porti .u ime svojih vlada poku­sali da brzo ·reagujи. Aиstrijski poslanik је и ime svoje zemlj~ prenio zvanican stav ро tkome Ьi и slucaju da osmanska vojska nasilno preko poljske ·teritorije polшsa vratiti Karla XII и Sved.· sku, ћabsburski car Ьiо prisiljen, ро slovи ranije sklopljenog иgо· vora sa P.oljskom, da Carigradu objavi rat. I poslanici Englesk~ i Holandije, 'kao zemalja posred.nica pri zaklj-ucivanjи Karlovackog ugovora, potkиsali ви da kod sultana Aћmeda III i veHkog vezira izvrse priblsak ·da od.usta~nи od namjeravane objave rata. · Medu.­tim, vise nista .nije moglo zaustaviti vojni meћanizam. Raspolo· zenje и Carigra·dи, k.ao i и drugim mjestima osmanske drzave, Ьilo је na 'strani pris.talica .rata. Od zemalja koje 'sи sa simpatijaшa pratile i indirektno podrza·vale Portu, Ьila је jediпo Francиsk~. Vlada lJuja XIV је Ьila misljenja da се izЬijanje tursko-ruskog rata Ьiti .korisno i za nји, jer се јој olaksati polozaj u daljoj borЬi protiv Ъeckog dvora za spansko nasljede. S pravom је racunalы da се Bet zЬog Ьlizine sukoba Ьiti prisiljen da jedan dio vojniћ

272

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

snaga sa za:pa:dnog prebaci 111а is tocne granice. То је omogucavalo fraпcuskim tгupama da iz dotadasnjeg :defanzivn.og poloiaja predu а ofa:nzivnije akcije.

I pored svih preduzetih шјеrа Рогtа se jos nije ustrucaval;~ da i formal:no objavi Rusiji ;rat . Na takvo drianje tih dana upu­civalo ju је zagonetno ponasa.nje Venecije. VodeCi ikrugovi Carstva su -se plasili da ovu situacijru ne is.lюristi RepubН.ka sv. Магkа, te da јој ne objarvi rat. Time Ъi se osma:nska vojska na5la u slic­noj situaciji ,u kojoj је Ьila i u posljednjem, beckom <ratu.8

) Kole banje se osjecalo i kod sнltana Ahrneda 111 i kod velikog vezirё:t Mehmeda BataldZije, :па cij-u inicijativu је bila i pOikrenuta aokcija ako objave ra.ta.!l) Tek lkada је, na ·sultanov zah·tJeV, шuftija Pa3-makd.Zi - zade objavio fetvu о nuznosti i zakonitosti rata protiv Rusije, predщete su 'konkreunije mjere za пjegovo obja.vljivanje.10

)

NeposпЮno ро objavi fetve, u Carigradu је ро nмedenju sultana uhapsen ruski poslanik Istovremeno је iz Sa·raja ·na sve strane upucen poziv oПaanjesnicima provincija da u svojim pasal-ucimэ moЬibl·u odredeni b.roj vojnika koje treba uputiti u Bender, :kao glavno zЬorno mjes·t·o.Н) Sve је Ъilo u stanju ocekivanja .ras.ple:ta predstojecih ,dogadaja. Uzimajuci za povod svedskog 'kralja Karla XII, koji пiје шоgао ·da ·Se preko ll'US.ke -teritorije v·rati u svoju zemlju, -kao i ·vојпо utvrdivanje Azova i drugih pogranicnih t·vrda­va, Por-ta је 20. noverubra 1710. godi.ne i zvaniбno Itu:siji objavila гаt. ZЬog predstojeceg zims,kog perioda, vojne operacije dvij,u za· racenih straa1a odlozene su za proljece :sljedece godine.12)

Neposredno iza objave rata na sulta:novom 1dvoru rdoslo је do jos vece zabrinutosti. Ahmed 111 i njegovi щinis·tri su se pla­sili da се ovu situaciju iskoriэti-ti Aнstrija :i Venecija, te da се Poгti obja.viti 'rat. Na ova~kva s·trahovanja su ih шwodile vijes ti da su veci vojni odredi ovih zemalja poeeli da se ikOoJlcentrisu .duz granica Osmans·kog Carstva. Klt"ajem 1710. i ,u prvim mjesecima 1711. godine 'SU cak pojedine istaknutije lienosti s Porte pocele zagovarati ideju da preko engleskog vladara zatraZe posredovanje kod rш:kog cara, prije nego 5-to dode do vojnog sukoba dvaju voj­eki'. Medutim, prevladavala је vojna str.uja, koja је nes-metano na­stavila zapoeete pгipreme. Prema procjeni I.Juke Кiri:ka, za .precl­st•ojeci pohod planiralo se moЪilisanje 180 000 ljudi, а •U sastavu kopnene vojske ·treba1o је ·da 1se nalazi i 10 000 iskusnijih ratni·ka iz pro5log ·rata. Crnomorska flota је raspolagala sa 18 000 mor­nara i .p.omorskih oficira. No, i pored ovako velitke voj.ne s:ile i

8) HAD, Prepiska 18 123. 3162, dok., Щ 1. oktobra 1710. 9) Isto, dok. 9, 15. oktobar 1710. IO) Ј. v. Н а m m е r, Historija, str. 104 11) HAD, Prepiskais 123. 3162, dok. 10, 1. Oktobar 1710. 12) Ј о v а n N. Т о m i с, Turski pohod па Crnu Goru 1712; Glas SКА,

Beograd 1920, XCVI, str. 155

273

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine· ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

dobгog naoi"llianja, d.uЬrovaC:ki poslanik na Porti је Ьiо misljenjr da се Osmanlije dozivjeti poraz, te .da се kao posljedica toga nastuipiti :zшacajnije kad·rovske promjene u cijeloj zemlji.13

) Istc­vremeпo је Кir1ko pisao u Dubгovпi:k da ..su •u Carigradu pocet.."kom februa·ra 1711. godine iS>takn-uti tugovi veli-kog vezira, koji -su Ьili znak pocetka okupljanja vojs.ke iz svih krajeva Carstva.14

) Takod~ se navodi da је turska flota :vec 8. aprila 1711. godine isplovila iz Arsenala, а sastojala se od 380 jedara, od kojih је 25 galera, 30 galeota, 80 veliJdh brodova i 100 - 120 malih barki.

Sto se tice гuske vojske, prema Kirikovim obavjestenjima, u dat·om trenutku car је mogao мkupiN 111 000 konjanika i ·pje­saka, ne raotы:щj•uci kozake i Kalirnike. PoseЪno је и izvjes•taju istalшuta a:Юtirvnos.t шletackog baila na Porti, :Юојi ju је tih danц svesr.dno podrzavao da st.upi u oruzani sulюb sa rusikom vojs,koг.;з., izvrsavaJиCi t~loo •naredenje •svoje vlade :lюја је mislila da na taj nacin izbjegt11e eveпtualnи opasnos.t od st•rane o·smanske drzave. Zato se Venecija, zajedno sa Frarncиskom, svesred·пo zalagala za ГU'S1lro- tu•rski rat.15

) .

Konaooi pO'ki"et osmanskih trupa је росео kada је sakuplje­na vojska iz Carigrada 12. maгta 1711. godine krenиla и pravcu Moldavije. Istovremerю је aktivirana i t'l.lrska crnomoilSka flota.16

)

Na · ·dюgoj је sttrani Petar VeU.ki, kako se росео titиlisati poslije po1tavSike Ьitke, preuzeo sve mjere za sto uspjesniji •rat•ni ishod. Оп је pocetkom aprila iste godi•ne sklopio ugovor sa knezo.m Mol­davije .koji mu је оЬесао рошос od 10 000 ljudi, dok se knez Vlas­ke obavezao ·da се carevoj voJsci pri-dr.uzi-ti i svojih 30 000 vojni'ka, te da се cjelokиpnu :vojsku, sve dok rat bude trajao snabdijevati hranom. Za O'Ve uslнge је Rиsija obecala Vlaskoj dati t11ezavisnost. ZeleCi. da poburni i sиltaнove pGda•nike hriscanske vjeroispovijedi na Balkanu, car је ро savjetн svoga miljen1ka Save Vladislavica, medu crnogor&ka, .Ьrdska i hercegovacka plemena poslao pUJlюy ni·ka Mihaila Miloradovica i kapeta:na Ivana Lukacevica. Njiho\1

zadatak је Ъiо da poЬune navedena plemena protiv ·sultanove upra­ve i d.a se .ро ugledи rna njih hriscans·ko stanovnistvo i .u drugiш krajevi.ma, а narocito u bosanskom ejaletu, masovnije prirklj-uci us-tani6kiom s·nagama. U meduv:remenu је prema Krimи ириtiо 20 000 ruskih regulaгnih voj;nika, 40 000 koza·ka i 20 000 Kalnika, ook је 15 000 . redoVIПe vojske i 30 000 ikoza.ka p<>Slo iz Cigi•rina prema OcakoVIll. Ovi.m vojnim mjerama car је zelio da sto prije

13) HAD, Prepiskal& 123. 3162, dok. 11 15. januar 1711. 14) V u k V i n а v е r, Dubrovnik i Turska и XVIII veku, Beograd 1960,

SAN, Posebna izdanja CCCXXXI, Istorijski ins titut, knj. 11, Naucno delo, str. 22 (dalje: V. Vinaver, Dubrovnik i Turska); НАD, Prepiska1s 123. 3162, dok. 13 21. шај 1711.

IS) l sto 16) Ј. v. Н ·а m ·m·e r; Нistori;a, sti-. 104 t • - ::.: .~

•

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

dode п Vlasku, ·te da na <taj naci·n ·sultanovoj vojcsi sprijeci prelat. preko Dunava.11) Medutim, .ruske trupe su vec Ьile u zakaЭnjenju Jos dak је predhodnica careve vojske Ьila kod Jasija, osmans;kз vojэka, zahvaljujuCi .ranijem pokretu, vec је bila presla DlИla·v. Iako је znao dokle је stigla glavnina ,sultanove vojэke, гus•ki se car odlucio da jednom smjelom ofanzivnoш a:kcijom .nastavi pla­nirano .kretanje svojih •t:rтupa u BesaraЬij.u. Racunao је da се mu pomoc Poljske i Vlaske ·sa IIl.iihovih 30 000 lj.udi nadoknaditi izg·ub­ljeno vrijeme. Medutim, Poljaci su ·sa svoji.m trupama doSli do Bukovine i .tu se zadctali, а u шeduv•rernenu se na vijes·t da dolazl veHki vezir ISa glavnim >taЬororn knez Vlaske bez borbe predao osrnanskirn zapovjednicima.18) Ovom .predajom s-u se rUJSke tгupe nasle и jos nezgo·dnijoj si-tuaciji, jer im је otcian polozaj, а ta>kode su ostali i bez .redov.nog snabdijevanja hranorn. Upлkos svemu. carske tгupe su se ·k•retale prema rijeci P.rutн ,sa zeljorn da sto prije dodu do Moldavije i stupe и ·kontakt sa njenim knezom Kantemiгorn i drugim balkanskiш ista:knutijirn hriscanskim lic­nostima.19) Rus-ka vojska brojala је 38 000 vojni•ka, а pored redov­nog naюгuzanja imala је jos ~ 122 topa.20) Presavsi Prut, car se ulogori.o izmed·u .rijeke i mocvare koja ·se nalazila u njenoj nepo­srednoj blizini. Upravo је н to v·rijeme do toga rnjes-ta stigla i glavni·na sultanove vojske. Posto .su Ьili brojno nadmoeniji (sa oko 200 000 lju·di), ·te raspolagali ·dovoljnom kolici.nom oruzja, шt.:· nicije i hrane, а nalazeci :.se ·U povoljnijem poloiaju, turski zapov­jednici su pristupili opkoljavanj.u ·rus>kih trupa. Poslije kratokotraj­nih carki, izmedu 8. i 9. j.ula kod sela Stenilestija doslo је do su>k.oba dvaju v.ojski. U .toj Ьici је pogin·ulo O'ko 7 000 turskih ј 3 000 ruskih voj.ni1ka. I pored znatno veceg broja poginulih, osman­ske tr.upe эu i daije zad·rzale •stecenu prednost. Ostavsi bez muni­cije, hrane i vode, а sa svih strana opkoljen turskim ·truparna, car Petar Veliki је uvidio bezizlaznos1: .polozaja. Da ne Ьi pogor5ao ionako .tesko ISta:nje u ·kome ISe nalazio, preko ka:ncelara Safi.rova ponudio је veHkom veziш m1rovne pregovore. 1 ovog puta је ·dosla do punog izraiaja diplomatэka sposobnost Safirova. Ponudivsi povoljne uslove za vodenje pregQIVora, vec 12. jula su dvije prego­varacke stra•ne potpisale mirovni ugovor. Osmanlije su njegovom odlt11kom ponovo doЬile sve -teritorije izguЬljene u posljednjem ratu, zajedno sa Azovom. Isto tako, ·гuski iшperator se obavezao

17) R а d о т i r D u r а~ i n о v i с - N i k о la Z е 1 е n i k а, Rusko­-turski ratovi, Vojna enciklopedija 8 R- S, Beograd 1966, str. 411 (dalje: R. Dura~inovic - N . Zelenika, Rusko-turski ratovi)

18) Jsto, str. 411 19) Dr А 1 е k s i ј е Ј е l а t i с, Rusija i Balkan, pregled polititkih i kul­

turnih veza Rusije i balkanskih zemalja 866-1940, Beograd 1940, str. 30, (da­lje: А. Jelacic, Rusija i Balkan)

20) R. Durasinovic - N. Zelenika, Rusko-turski ratovi, str. 411

275

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Pri1ozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21. str. 269-280

da се porusiti sva vојпа utvrdenja, •k<Jja је miшo od1uka Carigraci­Sik<Jg .ugovora u meduv·remen.u vec Ъi<Ј podigao du.Z tursko - •ru.ske granice. Tak<Jde ве obavezao da se ·ubuduce nece mijesat.i u unu­trasnje s.tvari Poljske i uznemi•ravati kozake u Hkrajini. Pristao је i da svedski kralj Karlo XII preko ruske teritorije moze slobodno da se rvrati u s-voj•u zemlju. Za uzvrat, veJi.ki vezk Mehmed Bataldzi је .dozv<JН.o catru Petr.u Ve1i•karn ·da se zajedn<J sa pratnj<Jm i ostat­kom v<Jjэke moze m.esmetano vrati·ti u R.usiju.21

)

* * *

. . Cio ovaj ratni period imao је velikog <Odjeka i u UiПUtras­njosti Caг.stva. Jos su se 1709. gadine u bosanskom ejaletu prono­sile vJjesti о brzom izЬijanju t·ursko - ruskog ra•ta. О torne је pi•sao i Petar SorlюceviC iz Sto:na vladi u Dubюvnik. U pismu navodi <ia је od -nekog Ma:tica iz Imotice saznao kako, navodno, bosanski .naшjesni•k prikuplja vojs]ю ро ejaletu koja се blti .upu cena na front, ikada Carstvo bu·de objavilo Rusiji ·rat. Ро Matice­v<Jm· misljenju sva salшpljena vojs•ka се otiCi u Carigrad i pridru­zi;ti •se glav.nini ostalih t.rupa.22

) Kada је Рогtа krajem 1710. godine objavila R!usiji •rat, vlatda Dubrovacke RepuЬlike је veliku paznju posvetila ·tome sta se sve zЬiva i gov<Jri .u susjednorn Вosanskom ejaletu. О tome је Ыlа obavjes.tavana sa vise . strana: Prerna izvje­staju Vlada Kwa~kantija, vec u prvim mjeseci:ma 1711. godine, tadasnji bosatns.ki namjesnilk, vezir Karajilan Ali~pa.sa oЬisao р vise mjesta povjerenog mu ejaleta, 1kak<J Ьi i liC:rю prov jerio пje­govu vojnu sposoЬnost. DoЬivsi naredenje sa Porte da sa odrede­nim ·brojem vojske dode •U Caгigrad, odazvao -se odmah doЬivenom fermanu.23) P.rema •kas.nije objavljenom spis.ku, .u rat su iz OV01!

ejaleta zajedno -sa vez1rom otiSli zaimi i spahije sa 185 zijameta 1

1.368 · ·timara.24) Od istaknutijih licnosti, po·red verira Karajilan Ali•pase, bosanskom •vojskom је komandovao i BeCir-pasa Cengic.25

)

Njegov rodaik Hasan Cengic, koji је do tada Ьiо alajbeg ћercego­vackog IS<~,nd.Zaka, imao је :veoma zapazenu .ulog.u na Pruti, jer se po~~zw kao veoma sposoba:n posredn~k izmedu :dvaju zaracenih

· 21) А. Ј е 1 а с i с, Rusiia i Balkan, str. 30; R. D и r а s i n о v i с - N. Zelёnika, Rusko-turski ratovi, str. 411; V а s i 1 ј Р о р о v i с, Istocno pitanje, drugo izdanje, Sarajevo 1%5, str. 78 · -·• · .. 22) HAD, Isprave i akti 18 - 181/3 {2), dok. 184 19. septembar 1709. ' 23) HAD, Isprave i akti 18 - 181/5 (18), dok. 59 1711. .

24) Vladislav Skaric, Popis bosanskih spahija iz . 1123 (1711) go­dine, Glasnik zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, sv. 2, god. XLII, Sarajevo 1930 (dalje: V. Skaric, Popis bosanskih spahija), str. 7 · .

- 25) Isto; Н а m d i ј а К r е s е v 1 ј а k о v i с, Cengici, prilog izucavanju feudalizma и Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1959, str. 18 (dalje: Н. Kresevlja­kovic, CengiCi); S а v f е t -Ь е g В а s а g i с - R е d z е р а s i с, Kratka и ри· ta и proslost Bosne i Hercegovine (od 1463-1850), Sarajevo 1900, str. 90

276

Enes Pelidija: Tursko-rt1ski г<tt 1711. godine ... PJ·iluzi, Saraj evo , 1985, ХХ, 21, s t1·. 269-280

s trana.26) Na mjesto ods-utnog пamjesnika, u bosaпskom ejalet•1 је -sultanovjm feгmaлom odreden ћercegovacki ·sandza:kbeg Durmis· -pasa Cengic, da odrzava red i mir i privremeпo vrsi duznos t naщjesпika. U slucaju роtгеЬе рошос su шu Ьili duini pпtziti saпdza,kbezi zvoгnic•kog i tkliskog saпdza•ka, АЬшеd i Alija. Gla,,JJJ zadata·k :im је Ьiо .da one::лoguce ћajducke i usko6ke upade sa mletaake i austrijske teritorije.27) Kolika је uzurbanost i moЬilnost vladala u ovo vrijeme vidi se i ро jednom izvjes taju ·d-ubrovackog kuгka Vidoja koji је tЉ dana boravio u Sarajevu. U aprilu 1711. godiпe pi-sao је duЪr·O\'a<~koj ' 'ladi da se u Sећеrн prooose vijes t.i ka:ko се po red vcc odvedene ·V'Ojske, ро s.ultanovom naredenju i svi sarajevski sejmeni otiCi 11 Bender, kao glavno mjesto okup· Jjnnja trupa iz sYih 1kra_jeva Caгstva.28)

Odlaz<t<k skoro cjelokupne stajace ' '·Ojske i najveceg broja zaima ј spaћija oslabllo је Ъo1~benu s.pooobnos.t bosanS>kog cjaleta. VeHki vezir је Ьiо toliko эiguraп da •nece .doci do rata iZJmec1tJ Рогtе s jedne, te Aust•rije i Mletaoke RepнbHke s d·ruge strane, ра se tako i рспаsао, ·kao da оуа pгovincija Carstva nije pogranicш:, nego -kao da -se .nalazi tt najduЬlj.oj •njegovoj unнtrasnjosti. То ј~ imalo i negativne posljed'ice ро pred.stavnike .sultanove vlasti u ovom kraju. Jos dok је t-rajao rat, medu bгdska, hercegova6ka i crnogoгs:ka plemena је p.ocetkom ju•na closao r.us•ki izaslanik .pu­kovni•k МЉnНо Miloradovic. Sa sv·ojim se .pratiociшa isk•rcao u Grbalj. Tu su ga docekali najugledniji pleшenski prvaci iz tog kгаја. Sa ·njiшa је 15. i 16. јuпа od:rZao sastanak na kom su se dogovorili rda ;u s to skorijem vгemeщt роЬtше navedeпa plemerч1 protiv Тuгэ:kа.29) Poslije ·kratkotrajnog zadrza'Vaпja stigao је na Cetiпje, gdje ga је cшogorski vladika Da.nilo dace.kao s najveciш pocastiшa. Pocetkom jula 1711 . godine u vladitiпoj kuCi је -O'drzan sastana'k na .kome ·stt pгis.ustvovali glavari spomenutЉ plemena. Tom prШlюm је donesena od1uka о st.o bгzem diza.nju •UStanka. Odlu·ke sastanka su ·t•rebalo da Ъudu ·tajna, ali stt Mlecani, preko kuckih glavara Ьili veoma brzo о svemu obavjesteпi .30) Tih da.na н svirn plemeпima se citala gra:mata ruskog imperatora, koju ј" sa sobom donio i ttmпozio pakov.nik Miloгndovic. U njoj se, il

26) Н. К r е s е v 1 ј а k о v i с, Cengici, stг. 24 27) Akademija nauka i umje tnosti Воsпе i Hercego,,iпe, Sar·aj~;vo, (da­

lje ANU БiН), Miihimm.e defta (MD) 213 26/II 205/1 (u defteп1 pisaнom od 27. XI 1711. do 12. VII 1714. godiпe) , S\'e dokumcnte koji se koгiste и O\'Om 1-adu sa ttli'skog jczika је preveo pruf. Abdlllah Pol.imac

28) :НАD, Jspra1•e i akti 18 - 181/ 1 3346, dok. 93 12. apгil 1711. 29) Е n е s Р е l i d i .i а, О ulozi ruskog pukov11ika Milшila i'vliloгado11ica

н dizanju ustanka cmogorskih, brdsk.iћ i lzuccgoџaCkih plemena 1711. go· dine protiv turske vlasti, Prilozi Iпstittlta za istoriju tl Sarajevtl , god. XVII, Ьг. 18, Sarajcvo 1981, str 222 (dalje: Е. Pclidija, О нlozi гt1skog pukovnika).

3U) Glir,or Staпojevic, Istorija Crne Gщ·е о,/ pocl!.tka XVJ do kraja XVIIJ 11ijeka, kпј . tгсса, tош p1·vi, Titog1Ћd 1975, st1·. 252 (t!Gijc: G. Stanojcvic, Istorija).

277

I:,nes Pelidij.:t: Tuтsko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

шedu os<talog, poziva svo hriscansko sta-novпistvo па pobunu pro­tiv sultaпove vlasti. То је doprinijelo da se za relativno ·kraьko vrijeme navedena plemena organizuju i pobune. U izvjestaju du­brovackog ·kapetana sa Mrcina, Ivana РгоЈшlа, vladi u Dubrovnik navocli se ·da vec u prv.oj polovini jula ustaпic·ke snage Ьюје oko 6 000 ljudi. Oni .su organizovani u mапје i vece cete i kao .ta;kvi napadali su vise щjesta Ьe1·cegovaokog sandzatka. U tim napadima palili su •kuce, а iшovinu oduzimali.31

) Slic.ne izvjestaje је dubro­vaoka vlada doЬivala i od ,kona\11janskog kпeza Maгtolice Crijev~. са.32) Akti•vnosL ustaпickih sпaga је Ьila velika. Prvi лараd na ·vecc osшanэko ,utvгdenje u granicama Ьosanskog ejaleta izvedeп је na Grah:ovo, а zatim na Gacko i Niksic. Obavjestene na vrijeme, po­sade ovih tvrdava su se pгipremile za odbranu. RaspolazuCi do­v.oljni-m kolicinama oгuzja, nшnicije i пamirnica, а obavjestene ргеkо •svojЉ dousпika iz ustaпickih redova о snazi i planu napada ustaniokih ceta, imali su dovoljno vremena za odbraпu, ра su u takvoj situaciji lako izlazili na 1kraj sa napadaCima.ЗЗ)

P.ored vojnЉ akcija, нstaпicke vode salju svoje emisare i u druge sandza;ke bosaпэkog ejaleta. U pismiшa istarknutijiш ро· jediпcima poziva}u ih da se sa svoji-m :istomisljeniciшa dignu ·Па oruzje pгotiv Porte. Takode im savjetuju da se obracuna}u n~ samo sa lokalnim vlastima i nшslimanskim stanovnistvom, nego i sa svim oniш hriscanima koji im se ne pridгuze. 1 za njih im scьvjetuju da im se kuce zapale, а pokгetna imovina oduzme.34

) U tоше su ·donekle imali uspjeha kod pravosla·vnih kaludera. U jeJ­noj •kasnijoj predstavci Porti, Sarajlije izmcau ostalog isticu kako su ustaП:ioke vode imale veli,ku podrsku u kaluderiшa ро mana­stirima, koji su smatrali da је пast·upio povoljan trenutak da sг zbaci vlast osшaпskog sul tапа ru oviш kraj eviшa.35)

Ovakav гazv.oj dogadaja је zab1·inuo predstavnike lo:kalнe t-urske uprave, koji pred.uzimaju ostrije mjere i pojacavaju nadzor nad cjelokupnim hriscans•kim stanov.nistvoш u ejaletu. Vec ~ргvЉ dana orazane akcije ·ustanika u Ьercegova6koш sandzaku, vlasti u Sa·rajevu su zatvorile pravoslavнu opstinu, а njeno svestenstvo s•u optuzili ·da preko tajnЊ veza ·obavjestava ruskog cara о stanju -u оvош pasal.UJku. Pod tom optuZЬoш su cark i леkе pravoslavn.::· sveS.tenike zatv:orili. То је dovelo do zategnutijih odпosa pravoslaY· nog i muslimanskog sta-пovnistva, ne sашо u Sarajevu, пеgо i ро d.rogiш mjestiшa ovo~ ejaleta. Pojedini Cinovnici, ·pod izgovoroы

31) HAD, lsprave i akti 18- 181/5 (18), dok. 205 3. avgust 1711. 32) lsto, dok. 206 5. avgus t 1711. 33) Е n е s Р е 1 i d i .i а, PoJюdi bosGmskifz pasa щt Crnu Gont od 1706 -

1714. godine, Prilozi Instituta za istoгiju и Sarajevu, god. XV, bt·. 16, Saгajevu 1980, str. 107

273

34) ANU BiH, BBAI, Sicltili saraje1'skog sшla 121 111/1 1712. f. r. 3~) lsln, Ь1·. 97 pisnю је pisanu izmc(1ll 9. i 19. fсћпшга 1712. f. r.

Enes Pelidija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Prilozi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, stг. 269-280

zastite hriscaпs·kog staпovnistva od izgгed-пi:ka, poceli su nezako п1tо uzimati novac od bo·gatijih ћriscana pravoslavпe vjeroisrovi­jedi.36) I crkva је blla opterecena veCim .novcaпim duvanjima, kojc sama nije mogla ои ,potpunos.ti ispuniti. Zbog toga јој pomoc prll· zаји пе samo boga.tiji pojedinci, nego i cиrcijski esnaf, ·kao naj­bogatiji.37)

Vijesti о porazu гнs,kе vojs.ke na Prutu imale su negativan odjek i na ·ustani,ke, tkoji se zadnjih mjeseci 1711. godiнe pasi\'i· ziгaju. U to vrijeme >Su и sviш mjestima 1Ьosanskog ejaleta odгza­vane svecanosti н cast роЪјеdе osmanskog orwlja i povolj.пo sklop ljenog mirovnog нgovora.38) Sve ovo је нticalo da ustaпicke snagc poslije pocetnЉ velirkЉ паdа duboko prezivljavajи poraz ruske v.ojske.

Za razHku od nekЉ drugЉ opгovincija Carstva, u kojima su se spallijc vгatile neposredno iza zakljucenog mi1-a, bosans·ki zaimi i spahije ·su i dalje Ьili zadгZani. Tek и februaru 1713. go­cline, poslije ·dvadeset mjeseci provedcnih na frontu, ostaci tt> vojske vгatili su se svojim kucama. Razlog za ovako njЉovo drugo zadгZavanje Ьilo је naredenje Porte da upravo oni, kao ћгаЬri i sposobni vojпici, ostaпu 'kao :po-sacla tvrdave Asika koja se пalaziia u Ьlizini poljэke gra,nice.39

) 1

Za razlikoи tOd hercegovaбkog i donekle bosanskog sandz<~~ka, gclje se •osjetio uticaj I·uskih emisara koji sи uspjeli pobuniti је­dа.п dio ћrisca111skog stanov.nistva protiv s'ultaпove vlasti, .ta~kav odjek пiје Ьiо prisиtaп u zvornickom i kHS.kom san·dza-ku. Na ova· ko stanje su vјегоvаtтю uticale i lokalne vlasti koje su na vrijeш~ predиzele pot·reЪne mjere za suzЬijanje Ъilo kakve yrste otpo1-a tт svojim sгedinama. Ni susjed·niш mletackim i austrijs.kim vlastim:.\ jacanje ruskog .uticaja 'll oviп1 tkrajevima ·nije odgovaralo. Ca'k је tokom cijele 1711. godi·ne zapaieпo da se sa teri.torije оvЉ dvaju drzava smanjio Ьюј ћајduбkЊ i uskookih a1kcija prema Bosni. Medutiш, ·trag ruskog uticaja, ·koj i је оvош prilikom na·stao u svijesti hriscanskog stanovnistva da se oslobodi ispod osmanske vlasti Ъiо је tako dubok da se to u naredпiш decenijama XVIII, а posebno н XIX stoljecu itekako osjetilo.

36) V 1 а d i s 1 а v S k а r i с, Srpski prcиюslav1ti нш·осl i Cl'k\l(t и SaJ"a-jetiU и 17. i 18. 11ijeku, Saщjevo 1928, str. 29

37) Isto, 38) ANU ВiН, BBAI, MD 188 26/11 175/3 18. jul 1711. f. r. 39) Arhiv SANU, Tomi6e11Ct zaosta11stina, str. sie:n. 8711/V, а 8, 1·cd. br.

529. pismo, Zadar 2. febгuar 1713. -

279

Enes Pe1idija: Tursko-ruski rat 1711. godine ... Priluzi, Sarajevo, 1985, ХХ, 21, str. 269-280

SUMMARY

· А TURCO-RUSSIAN WAR 1711 AND ТНЕ MOVEMENTS OF TR!BES FROM MONTENEGRO AND HERZEGOVINA

Immediately af.ter ,the Karlovac Реасе T~reaty in 1699 the lcading circles of Ње Osmanli Empire consideгed an idea to star t а ne\v war against the .members of the Saint League. In or.der to avoid the war at the same tiшe witћ several states, they thought Н best ·to declare the war against Russia. А military and political state of affairs among .the European couпtries of tће time wenr in the Tu,гkish fayour. According to the Sultaп Al1med IIIrd's i-dea, а victory O\rer Russia would return to tће Turkish Eшpir~ its Iost te11ritories that .the Porte had had to s urrender under ·th~ terms of t-he Coпstantinople Treaty pf 1700. А Turco-Russian war broke out officially in the end of 1710, and it was not until the spring months of the next year that the actual figl1tings started. In the Prut Ri•ver battle ·the sultan's army defeated the Russian troops. The Russian Tsar Peter tће Great had to sign an iviol•Љl1' Реасе Treaty wiЊ the Grand Vizier under very bad ·terms at the actual ·ba:ttlefie1d. . '

All these events had а certain есlю in the border regions of the Bosnian Pr.ovince where the ~ussian emissaries, colonel Mihailo Milorado\тic a,nd captain Ivan Lнkacevic, came. TЬeir coming caнsed the triЬes from Montenegro, Brda and Herzegovina to get organized in а short ·tiшe and ·rebel against the Sultan'5 rule i·n these laпds. А .part of tЬе Orthodox clergy gave а full 'Sup­port ro the re'Ьe1s. However, R<ussia's defeat resulted in а .decrease of the rebel's fighting mood and in the local TuгkisЬ authorities' pressure over the entire Cћ·ristian population in the Bosnian Pro­vince. But ·the Tuгks did .not manage to wipe out the remnants of ·the Russian 'influence Њаt heed been deeply roo·ted in the minds of .tlюse people from that tiшe оп, and it was especially felt in the Ia.ter decades of the 18th century.

280