primjerna rfid tehnologije u logistici distribucije

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ДОБОЈ

10. мај 2010. године

Примјена РФИД технологије у логистици дистрибуције

Семинарски рад

Данијел Драгичевић

В О Ј В О Д Е М И Ш И Ћ А 5 2 , 7 4 0 0 0 Д О Б О Ј

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ДОБОЈ

ЛОГИСТИКА У САОБРАЋАЈУ

2. Семинарски рад

Тема: Примјена РФИД технологије

у логистици дистрибуције

Професор: Доц. др Марко Васиљевић Студент: Данијел Драгичевић

Асистент: мр Зоран Рстикић Индекс: 288/08

САДРЖАЈ

1 УВОД ................................................................................................................................................................. 4

2 АРХИТЕКТУРА РФИД СИСТЕМА ....................................................................................................... 5

2.1 РФИД ТАГ............................................................................................................................................. 5

2.2 РФИД ЧИТАЧ ....................................................................................................................................... 9

2.3 РФИД РАЧУНАР ................................................................................................................................ 14

3 ПРИМЈЕНА РФИД СИСТЕМА У ЛОГИСТИЦИ ДИСТРИБУЦИЈЕ .................................... 16

3.1 ПРИМЈЕНА У ПРОДАЈИ ПРОИЗВОДА .............................................................................................. 16

3.2 ПРИМЈЕНА У ОСИГУРАЊУ ПРОИЗВОДА ........................................................................................ 22

3.3 ПРИМЈЕНА У ТРАНСПОРТУ ПРОИЗВОДА ...................................................................................... 25

3.4 ПРИМЈЕНА У ПРОЦЕСУ ПРОИЗВОДЊЕ ......................................................................................... 29

4 СИГУРНОСТ РФИД СИСТЕМА .......................................................................................................... 31

5 ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................................. 35

6 ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................................................. 36



Страна 4

1 УВОД

У сталном развоју друштва и односа у њему тежња за већом продуктивношћу добија све већи значај.

Продуктивност као једно од најважнијих мјерила ефикасности рада и хуманизација рада као други, у основи

различит али равноправан и неодвојив циљ друштва, зависе не само од успостављених друштвених односа, већ и

од начина управљања процесом рада, и начина постављања овог процеса.[16]

У циљу побољшања дистрибуције, као замјена за бар-кодове, у ширу примјену улази нова технологија за

идентификацију производа - радио фреквенцијска идентификација (РФИД). РФИД мијења начин на који предузећа

прате кретање и испоруку својих производа. Иако је примјена РФИД-а у основи везана за идентификацију

производа и уравнотежење ланаца снабдјевања, његов досадашњи опсег примјене знатно превазилази пословне

оквире.[16]

Анализе показују да се последњих неколико година, у највећем броју српских компанија, најмање

инвестира у логистику. С друге стране, тржишна глобализација и други трендови које у пословању не можемо заобићи, захтјевају да нам логистика беспријекорно функционише. Када говоримо о логистици, подразумјевамо

логистику унутар предузећа, односно логистику наших складишних система, коју називамо и интралогистика.

Развој интралогистике данас је више него комплексан, рјешења су у великој мјери иновативна и разнолика и, што

је најважније, пословање у веома значајној мери зависи од тих решења. Колико се брзо логистика развија, говори

податак да се проценат трошкова логистике од 1987. до 2003. године преполовио. Са 12%, од укупне вриједности

продаје, колико су износили трошкови логистике пре двадесетак година, смањио се на 6% у 2003. години.[3]

Некадашњи складишни системи и складишта (зграде, виљушкари и опрема радника у складиштима) били

су врло једноставни. Отуда и назив магацин и магацинско пословање. Људи су мануелно складиштили робу; уз

помоћ папира, ручним методама пратили су стање у складишту. Данашња складишта, нису магацини; по правилу,

обзиром на високу цијену земљишта, иду у висину, футуристичког су изгледа, а људи који раде у њима опремљени

су модерним уређајима, бар-код скенерима, мобилним рачунарима, РФИД комуникацијом, па и слушалицама и

микрофоном на глави. Виљушкари су опремљени модерним терминалима, штампачима етикета и радио-везом.[3]



Страна 5

2 АРХИТЕКТУРА РФИД СИСТЕМА

Идентификација помоћу радио фреквенције (Eнг. Radio Frequency Identification - RFID)

је технологија заснована на преносу података путем радио таласа. РФИД технологија се може

дефинисати као технологија која обједињује употребу електромагнетних или

електростатичких спрега у радио фреквенцијском дијелу електромагнетског спектра како би

јединствено идентификовала предмет, животињу или особу1. Следећа дефиниција описује

РФИД као бежичну технологију за прикупљање података која користи електронске наљепнице

за похрањивање податка2. Укратко, можемо рећи да РФИД систем користи бежичну радио-

комуникацију како би идентификовао објекте или људе. РФИД се заснива на систему чије су

главне компоненте:

1. РФИД таг3,

2. РИФД читач и

3. РФИД рачунар.

2.1 РФИД таг

Основни елемент система представља РФИД таг (Eнг. Tag – етикета, ознака, привјесак,

метални вршак) који се може појавити у облику наљепнице (чија величина варира од величине

зрна риже до велике поштанске разгледнице) или неког другог предмета који се уграђује у

производ или причвршћује уз њега. Таг се састоји од силиконског микрочипа (у чију меморију

се записују подаци) и антене (која прима и одашиље радио таласе). Ова два основна елемента су

обично заливени у кућиште отпорно на утицај околине. Таг представља технолошку новост (за

разлику од читача и рачунара који су већ прије били у употреби у другим технологијама (нпр.

бар-код, ОЦР4, и сл.) што га чини и најважнијим елементом РФИД система.

Сваки РФИД таг се састоји од двије основне компоненте: микрочипа и антене.

Микрочип чува податаке, а антена омогућава комуникацију са читачем (слика 2.1). Таг

првенствено представља носиоца информација на којем може бити записан цијели низ података

које тај исти производ јединствено идентификују и разликују од осталих.

- Бакар

- Алуминијум

- Проводна смола

- .....

- ПВЦ

- ПЕТ

- Папир

- .....

- ПВЦ

- Епокси смола

- Љепљиви папир

Подлога Антена Чип Облога

Жица

антене

Златни

контакти

Површина

чипа

Слика 2.1. Компоненте РФИД тага.[14]

1 Према: www.rfidjournal.com.

2 Према: www.pcmag.com/encyclopedia-term. 3 Eнг. Tag: Наљепница или ознака. У домаћој литератури је постао уобичајен израз „таг.“ 4 Енг. Optical Character Recognition – OCR: Оптичко препознавање каракрера.



Страна 6

РФИД тагови или Транспондери5 омогућавају читање, односно записивање, података па

се тако јављају три врсте6 тагова:

1. Read Only (R) – омогућавају само читање података с тага који у процесу

производње добива свој јединствени серијски број. Једном похрањена

информација не може се мијењати;

2. Write Once Read Many (WORM) – корисник сам програмира меморију

транспондера према својим потребама. Податак се може записати само први пута,

након чега он остаје уписан за стално и може се неограничено ишчитавати;

3. Read/Write (R/W) – корисник може много пута уписати информацију на таг и исто

тако их читати. R/W тагови су засад још увијек знатно скупљи од R тагова.

Слика 2.2. Илустрације РФИД тага.

Најчешћа подјела тагова јесте она с обзиром на самосталност у напајању јер управо та

одлика највише утиче на њихову могућност употребе на различитим производима и у

различитим условима. С обзиром на врсту напајања, тагове можемо сврстати у следеће

групе[1]:

1. Пасивни таг – не садрже интерно напајање енергијом, него енергију добивају

тренутним електронским подражајем у антени који стиже улазним радио-

фреквенцијским сигналом посланим од стране читача. Мањи су, лаганији,

јефтинији од активног тага и имају практично неограничен животни вијек. Домет

њихове комуникације варира од неколико милиметара па до пет метара. С

обзиром на релативно ниску цијену, могу се одбацити заједно с амбалажом након

коришћења (попут бар-кодова). Релативно мали домет и могућност похране мање

количине података основни су недостаци, а у њих се још убраја и слабија

отпорност на електромагнетну буку у окружењу;

2. Полупасивни таг – садрже батерију којом напајају микрочип, али за одашиљање и

примање радио-таласа користе енергију коју шаље читач;

3. Активни таг – садрже батерију која служи за властито напајање која им

омогућува домет и до више метара. Капацитет меморије вишеструко је већи, као и

јачина радио-фреквенцијског сигнала што омогућује побољшану искористивост у

окружењу електромагнетне буке или других ометајућих фактора (влажност,

метал). Недостаци су првенствено везани уз пуно вишу цијену у односу на

пасивне и полупасивне тагове (због те чињенице, засада се већином користе у

обиљежавању и праћењу скупих производа). Недостатак је ограничен вијек

трајања батерије од највише неколико година.

5 Сложеница настала од енглеских ријечи Transmitter и Responder – уређај који на одашиљање (Transmit)

читача одговара податком (Respond). 6 Разрађено према: www.marco.hr/tehnologije-RFID.



Страна 7

Помоћу слике 1.3 биће објашњен прост примјер како РФИД таг обавјештава читач о

својој присутности и идентитету. На следећој слици, РФИД читач емитује радио таласе на

уобичајеној фреквенцији и интервалу (обично неколико стотина пута сваке секунде). Сви

тагови, који су у домету овог читача, покупиће тај сигнал, јер сваки има у себи уграђену антену

која служи за слушање сигнала на одговарајућој фреквенцији. Тагови обично користе енергију

добијену од читача да пошаљу повратну информацију. Такође, они могу и да подесе сигнал да

пошаљу информацију, као што је идентификациони број, назад до читача.

Чип

РФИД таг

Читач/

Антена

Анетна

Подаци

Поље испитивања

Слика 2.3. Принцип рада РФИД тага.

Многе операције са таговима су могуће али можемо издвојити двије, као универзалне, за

сваки од њих.[13]

1. Постављање тагова. Да би се таг могао уопште примјенити, мора да постоји

начин да се сваки од њих постави на посматрани предмет;

2. Читање са тага. Сваки РФИД таг мора бити оспособљен да на неки начин

комуницира преко радио таласа.

Већина тагова нуди и неке од следећих карактеристика.

1. Онеспособљавање (Kill). Неки тагови омогућавају читачу да им нареди да трајно

престану да функционишу. Када таг једном прими наредбу за онеспососбљавање

(Kill Code) више никада неће одговарати читачу;

2. Уписивање једанпут (WORM). Многи тагови су произведени са трајно

постављеним подацима на њих. На ове тагове вриједност може уписати и крајњи

корисник. Након тога вриједност на тагу не може бити промјењена;

3. Вишеструко уписивање (R/W). Неке врсте тагова пружају могућност да се на њих

више пута уписују и да се на њима мењају подаци;

4. Анти-колизија (Anti Colision). Када је више тагова у непосредној близини, читач

може имати проблема да дефинише гдје сигнал једног тага престаје, а другог

почиње. Анти-колизијом тагови знају како да сачекају свој ред да одговоре

читачу;

5. Безбједност и енкрипција (Security and Encription). Неки тагови су у могућности

да учествују у енкриптованој комуникацији, а неки одговарају само читачима који

”знају” одговарајућу шифру;

6. Усаглашавање стандарда (RFID Standards). Таг може да се придржава једног или

више стандарда, омогућавајући комуникацију само са читачима који подржавају

баш тај стнадард; или у случају стандардизације физичких особина, таг мора

одговарати посебном стандарду паковања.



Страна 8

Собзиром да се РФИД тагови постављају на предмете различитих облика, произилази да

и сами тагови морају имати најразличитије облике и величине. Неке најчешће физичке

карактеристике различитих врста тагова укључују:

1. Пластични дугмићи или дискови, обично са неком рупицом у средини, ради

лакшег ношења. Ови тагови су трајни и могу се користити више пута;

2. РФИД тагови у облику платних картица, често се називају још и бесконтактне

паметне картице;

3. Тагови који представљају етикету, називају се ”паметне етикете.” Могу бити

постављене аутоматским уређајима, као код бар-код етикета;

4. Мали тагови уграђени у одређене предмете као што су сатови или одјећа. Могу,

такође, бити и у форми кључева или привезака за кључеве;

5. Тагови у малим стакленим капсулама, који могу успјешно радити чак и у

условима корозије и у течном окружењу.

Слика 2.4. Различити облици и величине РФИД тагова.

Интерфејс који се назива ”Аир“ (Air Interface) описује начин како таг комуницира са

читачем. Познавајући овај интерфејс може се одредити домет тага и идентитет читача који је

компатибилан са тагом. Главни атрибути овог интерфејса су тагов извор енергије, оперативна

фреквенција, начин комуникације, унос података, шифровање (енкрипција) и упаривање.

Још једна од разлика међу таговима је у томе да постоје они који могу, и они који не

могу, да комуницирају истовремено са читачем. Ова могућност је позната под називом

”комуникациони мод” (Communications Mode). Као и код жичаног преноса података, радио

фреквентна комуникација може пружити обосмјерни пренос података (Full Duplex - FDX) ili

jednosmjerni (Half Duplex - HDX). Код обосмјерног преноса таг и читач могу да комуницирају

истовремено, док код једносмјерног морају да сачекају свој ред.

Механизам спајања тагова одређује начин на који коло на тагу и коло на читачу утичу на

слање и пријем информација или енергије. Тип спајања, који таг користи, директно утиче на

опсег читања између тага и читача. Могу се груписати различити опсези читања у РФИД

системе, од блиских до 1[cm] даљине, преко срдењих до 1[m] даљине, до удаљених преко 1[m].

Кондезаторско и магнетно спајање су примјери блиског спајања, индуктивно спајање је примјер

средњег спајања, а бекскатер (Backscatter) спајање може бити и средње и удаљено спајање.

Поред удаљености, избор механизма спајања значајно утиче и на то коју фреквенцију ће таг

користити. Индуктивно спајање најбоље функционише у опсегу ниских фреквенција (Low

Frequency – LF) од 30 до 300[KHz] или високих фреквенција (High Frequency – HF) од 3 до

30[MHz]. Бекскатер спајање ради боље са високим фреквенцијама, а магнетно је најефикасније

на 110[MHz], док се кондезаторско спајање обично користи на 10[MHz].



Страна 9

Напоменимо да је поље високих фреквенција осјетљивије на метал него поље ниских

фреквенција. Како бисмо поставили таг на објекте направљене од метала, објекте положене у

течност, или на материјале са високом диелектричном константом, потребно је преузети

посебне мјере које доводе до повећавања трошкова. На следећој слици је приказан начин

упаривања антене тага и читача.

Магнетно поље

(Индуктивно спајање)

Електрично поље

(Бекскатер спајање)

LF и HF UHF

N

S

читач

тагчитач

таг

Слика 2.5. Начин спајања РФИД тага и читача.[14]

2.2 РФИД читач

Уређај који је у РФИД систему задужен за комуникацију с тагом или транспондером

назива се РФИД читач (Reader или Interrogator7). Након што прикупи податке с једног или

више тагова он их шаље рачунару, те заправо представља везу између тага и информационог

система. Читачи садрже антену за читање (али другачијег облика и функција него антене на

таговима) и прикључак на систем за обраду података или рачунар. Такође, читачи могу служити

и за записивање података на тагове. Таква врста читача се најчешће користи на крају покретне

траке у творници или унутар дистрибутивног центра гдје се записују иницијални или додатни

подаци о производу. Функције као и технике читача свакодневно се развијају у смјеру брже и

једноставније обраде и преноса података.

Читаче тагова можемо подијелити на: зидне, ручне, порталне[8]. На следећој слици су

илустровани неки од читача, сврстаних у наведене категорије.

Слика 2.6. Илустрације РФИД читача.

7 Енг. Interogator: Испитивач. Израз који се чешће користи од стране војске, полиције или снага

безбједности.



Страна 10

Како читач комуницира са тагом коришћењем радио таласа, то значи да сваки РФИД

читач мора да има једну или више антена. Због тога што мора да комуницира са неким другим

уређајем или сервером, то значи да мора да има и неку врсту мрежног интерфејса. Неки читачи

имају уграђену блутут (Bluetooth8) или бежичну етернет (Ethernet

9) комуникацију. На крају, да

би се имплементирали комуникациони протоколи, сваки читач мора да има бар

микроконтролер или микрокопроцесор. Слика 2.7 приказује физичке компоненте РФИД читача.

У/И

интерфејс

МеморијаКомуникациони интерфејсНапајање

Енкодер

Логика

Декодер

Микропроцесор

Предајник

Пријемник

Примопредајник Улаз

Излаз

Серијска комуникација Мрежна комуникација

Антена

Слика 2.7. Физичке компоненте РФИД читача.[15]

Поступак уписивања података на таг, од стране читача, се назива ”креирање тага” (Tag

Creating). Сам процес креирања тага и његовог додјељивања објекту се дефинише као

”пуштање тага у рад” (Comisioning the Tag). Слично томе ”гашење тага” подразумјева његово

одвајање од објекта и потенцијално уништавање (Decomisioning the Tag), што се најчешће

постиже помоћу читача, уписивањем наредбе за гашење. Вријеме које је потребно РФИД

читачу да емитује сигнал како би очитао информацију записану на тагу се назива ”радни циклус

читача” (Duty Cycle of the Reader).

Смјер кретања кутије

TX антена

таг таг

RX антена

Слика 2.8. Пожељан положај антене која шаље (TX) и која прима (RX) сигнал.

Неки читачи користе једну антену за слање, а другу за пријем. Код ових система, од

значаја је начин на који ће таг бити усмјерен у пољу читача. Слика 2.8 приказује покретну траку

са кутијама обиљеженим таговима које пролазе прво поред антене која шаље сигнал

(Transmitting Antenna - TX), а затим поред антене која прима сигнал (Receiving Antenna - RX).

Тагови на свакој кутији се снабдјевају енергијом док пролазе поред TX антене и почињу

емитовање одговора. Пошто до RX антене тагови долазе касније, она има више времена да

прими одговор са тага, што значи и бољу шансу да прочита таг.

8 Отворени бежични протокол за размјену података помоћу радио-таласа кратког домета. 9 Врста мрежне технологије која се користи за повезивање локалне рачунарске мреже.



Страна 11

Иако су саме антене у основи просте, и даље се константно ради на побољшању пријема,

смањењу потребне енергије и прилагођавању за најразличитије потребе. Док неки читачи имају

само једну или двије антене, интегрисане заједно са читачем, други могу бити направљени тако

да имају више антена на удаљеним локацијама. Главно ограничење код постављања великог

броја удаљених антена је губитак сигнала код повезивања читача и антена. Највећи број

инсталираних система, управо због тога, задржава најудаљеније антене на око два метра од

читача, али је теоријски могућа много већа удаљеност.

Рачунар који контролише рад читача може бити различите комплексности, од простих,

који се уграђују у телефоне или ПДА (Енг. Personal Digital Assistent – PDA: Лични дигитални

асистент) уређаје, до комплетних система на којима ради серверски оперативни систем.

Контролер је задужен за контролисање читачеве стране протокола, као и за одређивање када

прочитана информација представља догађај за слање на мрежу. Читање тагова и препознавање

догађаја не би било много корисно да се те информације никада не пренесу никоме. Читач

комуницира са мрежом и другим уређајима кроз различите интерфејсе. Раније се више

користило серијско повезивање, а последњих година све више читача подржава бежичне

протоколе за комуницирање (Ethernet, Bluetooth i ZigBee10

).

Постоје четири одвојена подсистема која имају различите одговорности за рад читача.

То су интерфејс апликационог програма ”АПИ” (Application Programing Interface – API),

комуникације, менаџер догађаја и антенски подсистем.[13]

Рфид

читач

Читачев АПИ

Комуникације

Менаџер догађаја

Антенски подсистем

Слика 2.9. Логичке компоненте РФИД читача.

АПИ дозвољава другим апликацијама да користе садржај са тага, прати стање читача и

контролише ниво енергије и вријеме. Његов главни задатак је креирање порука за слање до

РФИД софтвера и анализирање примљених порука. Комуникациони подсистем управља

детаљима комуникације преко ма ког транспортног протокола који се користи да комуницира

са софтвером. Ова компонента се користи за слање и пријем порука које направи АПИ.

Ситуација када читач види таг, назива са опсервација. Опсервација која се разликује од

претходне, назива се догађај. Разликовање и раздвајање ових догађаја назива се филтрирање

догађаја. Подсистем за управљање догађајима дефинише које врсте опсервација се прихватају

као догађаји, као и који догађаји се смјештају у извјештаје, а који одмах шаљу спољним

апликацијама на мрежи. Антенски подсистем садржи интерфејс и логику који омогућују РФИД

читачу да постави упит тагу и контролише антену.

10 Отворени бежични протокол за размјену података помоћу радио-таласа мале снаге. Јефтинији је од

Bluetooth технологије и стога се чешће користи у индустријским бежичним мрежама.



Страна 12

Као и тагови и читачи се разликују на много начина и не постоји један читач који

савршено одговара у свим ситуацијама. Читачи се праве у разним облицима, разним

величинама, подржавају различите протоколе и често морају да подржавају регулаторне

захтјеве, што значи да један читач може бити прихватљив за употребу у једном региону, а

потпуно неупотребљив у другом.

Читачи се производе у величинама од 2[cm] дужине до оних који су величине десктоп

рачунара. Могу бити уграђени у мобилне телефоне, а могу бити и прикачени на зидове. Чак се

уграђују и на рафове у продавницама. Читачи подржавају исте стандарде и протоколе као и

тагови које читају, са тим да неки читачи могу да подрже више протокола. Неки читачи су

заштићени и могу да читају само тагове одређених произвођача. Најзначајнији стандарди за

читаче укључени су у Интернационалну организацију за стандарде (Inetrnatиonal Organиzatиon

for Standardиzatиon – ISO).

Допустиви ниво електричне енергије, варијације фреквенције и регулаторни захтјеви

разликују се од регије до регије, чак и када се примјењују на исти тип тагова. На примјер, неки

читачи читају исте тагове у Сједињеним Америчким Државама на 915[MHz], а у Европи на

869[MHz], зависно од регулаторних ограничења. Интернационална организација за стандарде

ради на томе да се створе заједнички стандарди који ће бити прихватљиви у цијелом свијету,

али за сада читачи се морају пажљиво бирати, у складу са локалним законима и ограничењима.

Како се РФИД системи користе у различитим ситуацијама, јасно је да се читачи и антене

морају изабрати тако да најбоље одговарају условима у којима раде. Број различитих варијација

је неограничен, али да би се боље схватиле могућности РФИД система, навешћемо неколико

типичних начина за постављање читача и њихових антена.

Слика 2.10. Илустрација мобилног РФИД портала.

Честа примјена РФИД технологије је за контролу улаза и излаза у објекте, индустријска

постројења, паркинг просторе исл. РФИД портал представља распоред антена и читача

постављених тако да препознају улазак или излазак обиљежених предмета кроз капију. Овај

распоред је уобичајен за складишта у којима предмети улазе и излазе кроз капију. Такође, може

се користити приликом кретања предмета кроз секторе у фабрици, гдје обиљежени предмет

путује кроз врата, на примјер, из складишта у радионицу за монтажу. Портали могу бити и

мобилни. У овој ситуацији антене и читачи се налазе на раму који има точкове и који се креће.



Страна 13

РФИД тунели су затворени системи, обично изнад покретних трака. Тунел личи на мали

портал, са том предношћу што тунел обезбјеђује заштиту од радио таласа, тако што

онемогућава друге таласе да улазе под тунел и тако ометају рад система. Корисни су код трака

за монтажу или паковање, јер систем идентификује фазу кроз коју предмет тренутно пролази.

Слика 2.11. Илустрације РФИД тунела.

РФИД тунели су изузетно практични у процесима гдје много предмета, без икаквог

редослиједа, треба да буду скенирани (на примјер скенирање пртљаге на аеродромским

терминалима, праћење фармацеутских производа, сортирање поштанских пошиљки, итд.).

Ручни читачи са интегрисаним антенама и контролерима омогућавају да се скенирање

обиљежених предмета обави и у ситуацијама када је скупо или немогуће премјестити их до

читача. Употреба ручних РФИД читача је слична употреби уобичајених бар-код читача. Многи

РФИД читачи су направљени тако да могу да читају и бар-кодове. Комуникација се обавља

преко бежичног етернета, модема, а раније и преко серијске или УСБ11

(Universal Serial Bus -

USB) везе.

Слика 2.12. Употреба ручног РФИД читача.

Виљушкари, такође, могу да носе РФИД читач. Произвођачи виљушкара су почели да

нуде РФИД читаче као дио опционе опреме на њиховим производима, баш као што су то раније

радили и са бар-код читачима. Проблем код постављања читача на виљушкар је придржавање

законских ограничења, а мора се водити рачуна и да се читач постави тако да не угрожава

некога од запослених.

11 Стандард за успостављање серијске комуникације између два уређаја. Нејчешће се користи за

комуникацију рачунара са периферним уређајима. Брзина преноса података овог стандарда је 12[Mbps] за УСБ1.0

стандард, односно 480[Mbps] за УСБ2.0 стандард.



Страна 14

На следећој слици је илустрована примјена РФИД читача постављеног на виљушкар:

Слика 2.13. Примјер РФИД читача на виљушкару.

Још једна апликација РФИД система, која има широку експанзију, јесу ”РФИД паметне

полице” (RFID Smart Shelves). Ове полице представљају систем у који су уграђене антене тако

да препознају стављање и узимање предмета са полица или очитавају све предмете са полице на

захтјев корисника. На овај начин се у реалном времену омогућује праћење артикала на

рафовима у продавници. Не само да се може пратити бројно стање на полицама, већ се преко

јединственог идентификационог броја и повезивања са базом могу приказати подаци као што је,

на примјер, рок трајања.

2.3 РФИД рачунар

Неопходан дио сваког РФИД система је и РФИД рачунар, или тачније рачунарски

систем. Састоји се од компјутерског хардвера (Hardware), и од софтвера (Software) за

процесирање података. Циљ сваког РФИД система је што једноставније и брже превести

информације о поједином производу у дигитални облик, који омогућава најбржу даљњу обраду

истих. На слици 1.14 је приказан поједностављени модел функционисања РФИД система, као и

његови елементи и односи међу њима.

таг RF модул

Контролни модул

Рачунар

Слика 2.14. Основни елементи РФИД система.

РФИД таг, који се налази на или у производу, бива озрачен радио таласима које емитује

читач и његова антена. Помоћу властите антене, таг примљени сигнал претвара у електричну

енергију која му омогућава функционисање. Истовремено шаље према читачу садржај своје

меморије (информације о производу).



Страна 15

Читач може истовремено очитати велики број тагова, а број и брзина очитавања (Reader

Rate) зависе од могућности читача и врсти тагова, те наравно о величини поља простирања

радио таласа читача (Reader Field). Напоменимо да тагови изван поља простирања радио таласа

читача не примају радио сигнале и стога не могу бити прочитани. Примљене информације

читач претвара у дигитални облик и прослеђује их према рачунару, тј. рачунарском систему.

Софтвер који врши преношење информација до рачунара се назива РФИД мидлвер

(RFID Middleware), што преведено с енглеског језика значи међупрограм или програм који

дјелује између апликације и мреже.

Можемо рећи да је мидлвер најбитнија компонента РФИД система јер он успоставља

везу између дијелова РФИД система, односно, повезује читач с рачунарским системом. Осим

тога, он помаже у остваривању сигурног и високо ефикасног ланца набавке тако што

обједињује рад више различитих апликација које врше праћење средстава. Мидлвер филтрира,

форматира и преводи податке који су регистровани од стране читача и прослеђује их рачунару,

односно апликацији која се на рачунару извршава.

читач

таг

таг

таг

Интернет

РФИД

сервер

Стара

апликација

Управљање

ресурсима

(Legacy Systems)(ERP)

Нормативне

спецификације

(ЕPC IS)

Слика 2.15. Архитектура РФИД мидлвера.

Мидлвер који врши аутоматску идентификацију објеката и преноси информације од

читача до базе података назива се Савант (Savant). Савант је софтвер којег је развио

Масачусетски институт за технологију (Massachusetts Institute of Technology – MIT) и покрива

многа подручја примјене РФИД технологије, а нарочито у дјелатностима везаним за управљање

ланцем набавке (Supply Chain Managemenet - SCM). Основне функције су прикупљање,

складиштење и обрада информација, те комуницирање с осталим међупрограмима (Савантима).

Он такође исправља грешке, елиминише двоструке кодове од стране два читача, те одређује

чија информација има предност. Исто тако, могуће га је програмирати да оствари прилагођене

задатке за посебне ситуације. На примјер, да се аутоматски обавијести складиште да је остао

минималан број производа на полици у трговини као аларм за надопуну полице новим

производима.[11]



Страна 16

3 ПРИМЈЕНА РФИД СИСТЕМА У ЛОГИСТИЦИ ДИСТРИБУЦИЈЕ

Развој логистичких процеса у великој је мјери овистан о развоју технологије, док се

највећи напредак може примијетити у управљању ланцем набавке, СЦМ-у (Supply Chain

Management - SCM). Ефикасан ланац набавке постаје огледало употребе нових комуникационо-

информационих технологија. У сталној тежњи за убрзањем и олакшањем протока информација

и производа у дистрибуцији, логистика је препознала могућности употребе РФИД технологије.

РФИД технологија, занована на радио фреквенцијској размјени података, увелико

поједностављује и убрзава процесе вођења евиденције о производима на складишту, превозном

средству или потрошачким колицима, те омогућује њихово праћење у реалном времену.[1]

3.1 Примјена у продаји производа

Развој технологије сваким даном све више утиче на свјетско пословање. Како би остали

или постали тржишни лидери, највеће компаније не могу допустити само праћење технолошких

трендова. Све јача конкуренција и притисак тржишних изазивача и следбеника тјера лидере на

сталне иновације и у техничко-технолошком сегменту пословања. Уз производњу, логистика је

пословна функција коју највише захваћају технолошке иновације и унапређења. У овом

поглављу је анализирана појава нове технологије, која највећи позитиван утицај на пословање

остварује управо у логистичким активностима, с посебним нагласком на логистичке активности

трговинских малопродајних предузећа.[1]

Према америчком логистичком друштву логистика је „...процес планирања,

остваривања и контроле учинковитих, трошковно ефективних токова и складиштења

сировина, полупроизвода и готових производа и тиме повезаних информација од тачке

испоруке до тачке пријема, примјерено захтјевима купаца.”[9] Темељ за одвијање логистике

као пословне функције и активности су логистички системи и логистички процеси. Јасна и

једноставна дефиниција каже како су логистички системи заправо системи просторно

временског преображаја добара, а процеси који у њима теку називају се логистички процеси

[10]. Развојем логистичких процеса често се посезало за различитим технологијама аутоматске

идентификације (Auto Identification tehnology – AutoID), како би се што успјешније остварила

основна сврха логистике - побољшање протока добара и информација кроз компанију али и

кроз цјелокупни опскрбни ланац. Аутоматска идентификација је широк појам који се односи на

методе прикупљања података и њиховог директног уношења у рачунарски систем без људског

судјеловања. У аутоматску идентификацију убрајају се следеће технологије: баркод, ОЦР, чип

картице, биометријске технологије (отисци прстију и руке, препознавање гласа и очна

идентификација) и РФИД технологија. Од свих технологија за аутоматску идентификацију,

управо РФИД технологија има највећи развојни потенцијал и најширу могућу примјену, не

само у логистици него и у бројним другим људским дјелатностима.

Иако је РФИД технологија позната већ више од педесетак година њен појачан развој

последњих година се може оправдати промјенама које се јављају у набавном ланцу –

првенствено знатно појачаном улогом трговаца у односу на произвођаче. Наиме, велики

трговачки ланци који се окрупњавају на глобалном нивоу, преузимају примат у управљању

ланцем набавке. Трговачки ланци траже и диктирају различите начине смањења трошкова како

би уз исти или смањен ниво цијена задржали и повећали властиту конкурентну способност. Ова

технологија остварује највеће уштеде управо у логистичким трошковима, а који у просјеку чине

између 20 и 25% укупних трошкова трговинскога предузећа, а према неким ауторима из

Сједињених Америчких држава и до 50% од цијене коштања готовог производа.[10]



Страна 17

Према ”Удружењу професионалаца који се баве управљањем ланцем набавке” (Council

of Supply Chain Management Professionals) дефиниција СЦМ-а гласи: ”планирање и управљање

свим активностима укљученим у тражење и набаву, промјену, и све активности логистичког

менаџмента... такође укључује координацију и сарадњу с партнерима у каналу, који могу бити

добављачи, посредници, вањски пружаоци услуга и купци. У суштини СЦМ интегрише

управљање набавком и потражњом унутар и између компанија.”

Увођење РФИД технологије представља значајан утицај на ланац набавке у свим

његовим компонентама. Произвођач већ у процесу производње уграђује тагове у компоненте

производа. Уграђени тагови могу садржавати информације широког распона. Информације које

су потребне произвођачу или информације које је затражио купац (или било који други члан

ланца набавке), а чији извор је управо у овом дијелу набавног ланца. Са тагованог производа

може бити читано и по њему писано током производног процеса како би се прикупили и

размијенили подаци о активностима у процесу (Work-in-Process). На тај начин олакшава се

квантитативна и квалитативна контрола тока производње; остварује се први корак који

омогућује доступност информација о поријеклу производа (Product Sourcing); остварује се

претпоставка за даљње праћење производа кроз СЦМ. При изласку из творнице и/или утовару

на превозно средство (за овај приступ свако превозно средство мора бити опремљено РФИД

технологијом) производи бивају скенирани помоћу читача. Кроз РФИД врата може пролазити

покретна трака на којој су производи с таговима или се производи провлаче кроз иста на

транспортним средствима.[1]

Слика 3.16. Илустрација РФИД пролаза.

Након изласка из творнице, производи се могу кретати према седећој ”карици” набавног

ланца, нпр. дистрибутивном центру. По таговима је могуће поновно писати или читати из

произвођачевог дистрибутивног центра шаљући наредбу да се оригинални произвођачев

производ допреми са залиха. Информације о испоруци (нпр. вријеме испоруке, начин испоруке,

превозно средство) такође могу бити записане на таг и то их може записати чак и превозник док

их превози из производне хале или складишта. Тај производ након тога може бити на путу

према крајњем кориснику, према следећем производном кораку (ако је полупроизвод) или

према идућем дистрибутивном центру – с укљученим потпуним информацијама о производу,

извору, процесу и коначном одредишту којима се надопуњава меморија тага. Након доласка на

било коју од ових локација сви подаци могу бити ишчитани помоћу преносног или фиксног

читача. Напокон по истом тагу је могуће писати и читати и на малопродајном нивоу, у

продавници за крајњег купца. Информације попут цијене, датума истека рока трајања, стања

залиха или информација које онемогућују крађу увелико доприносе успјешнијем пословању

малопродајних трговаца.[1]



Страна 18

Данашњи услови пословања на тржишту захтјевају брзу реакцију темељењу на тачној и

потпуној информацији у сваком тренутку. Купци производе желе и требају одмах и због тога се

тежи скраћивању времена испоруке. Истовремено, с друге стране, управа врши сталан притисак

на смањење трошкова како би се остало конкурентно. Најважније предности у остваривању

ових циљева које може понудити РФИД технологија (како у СЦМ-у тако и у логистици) могу се

представити у два нова термина: ”Visibility” и ”Traceability”. Термин ”Visibility” означава

видљивост производа кроз ланац набавке, која је омогућена означавањем производа или већих

паковања производа РФИД таговима. Односи се на могућност добијања константне

информације о стању и мјесту производа у ланцу набавке – то значи како РФИД технологија

омогућава да у сваком тренутку можемо знати гдје се налази наш производ те било које друге

параметре које одредимо да он мора садржавати (нпр. вањска температура, влажност, састојци

и сл.). Видљивост у набавном ланцу заправо омогућује компанији да исправно реагује на

могуће проблеме у понуди и потражњи (нпр. производна уска грла, кашњења у реализацији

производње или добављачким активностима, веће наруџбе купаца од прогнозираних или

промјене у наруџбама које су већ извршене). Ова могућност коју нуди РФИД технологија

првенствено убрзава проток информација у СЦМ-у али исто тако и омогућује бржи ток самих

добара – нпр. избјегава се квантитативно и квалитативно прегледање робе при утовару,

истовару или инвентури.[1]

Сличног је значења и ”Traceability”, који се у српском језику преводи са следљивост, тј.

могућност праћења производа кроз набавни ланац. Но, за разлику од видљивости, термин

следљивост се највише користи када говоримо о информацијама о поријеклу производа.

Значење следљивости коју омогућује РФИД технологија се најбоље види у следећем примјеру.

У свијетлу немилих појава које су се јављале у свијету у посљедњем десетљећу (као што је

кравље лудило, птичја грипа или неконтролисано експериментисање с генетски

модификованом храном), у Европској унији је од 1. јануара, 2005. године на снагу ступио

Општи закон о храни (General Food Law). Овај закон у свом Члану 18, налаже произвођачима

прехрамбених производа, али и свим учесницима у опскрбном ланцу хране да морају остварити

следљивост хране и прехрамбених производа: „...Следљивост хране, прехране, животиња које

служе за прехрану, и било које друге супстанце намјењене, или очекиване за уградњу у храну

или прехрану биће утврђена у свим фазама производње, прераде и дистрибуције.” Такође у

наставку овог члана се каже: „... Храна или исхрана која се налази на тржишту (мисли се на

тржиште Европске уније или ће вјероватно доћи на тржиште Уније) биће одговарајуће

обиљежена или идентификована како би омогућила своју следљивост, кроз релевантну

документацију или информације у складу с релевантним захтјевима конкретнијих одредаба...”

Управо означавањем хранидбених састојака, полупроизвода и производа (било животињског

било биљног поријекла) РФИД Таговима олакшавају се ови захтјеви. Иако не представља

једини начин како остварити упутства и захтјеве Европске уније, РФИД технологија је свакако

најучинковитији начин. Због тога и Европска унија види РФИД технологију као претпоставку

остваривања следљивости у будућности, а самим тиме све више произвођача хране у Европској

унији разматра и одлучује се на примјену РФИД технологије.[1]

Успјешна примјена или пак пилот-пројекти за имплементацију РФИД технологије виде

се из примјера најјачих америчких и европских малопродаваца. У јуну 2003. године, ”Wal-

Mart”, највећи трговац на мало на свијету, обавјестила је своја 100 најзначајнија снабдјевача да

од јануара 2005. године на све своје палете и кутије поставе РФИД етикете, а годину дана

касније је објавила да ће од јануара 2006. године тај захтјев проширити на још 200 снабдјевача.

Британски ланац супермаркета ”Sainsbury's” је 2000. године почео да тестира РФИД

технологију, и увјерен је у то да је спреман за њену имплементацију у областима ланца

снабдјевања велике вриједности, када за то дође време. ”Marks&Spencer”, позната трговина на

мало у британском власништву, 2002. године је испробала РФИД технологију у свом ланцу

снабдјевања прехрамбеним производима, и након успјеха тих проба, компанија је објавила

планове за увођење РФИД технологије у сва своја дистрибутивна складишта током 2004.



Страна 19

године, као и то да ће у 2005. године у своје продавнице почети да уводи РФИД системе.У

новембру 2003. године, највећи малопродавац у Великој Британији, ”Теsco”, је објавио да

планира да до 2007. године у цијели ланац свог снабдјевања уведе РФИД технологију.

Почетком 2004. године, директор сектора за информационе технологије је рекао да у ”Tesco”-у

вјерују да ће у догледној будућности најважнији технолошки утицај на сектор трговине на мало

имати управо РФИД технологија. Бројне трговинске организације у Британији, укључујући

”House of Fraser”, ”Selfridges”, и ”Woolworths” су такође у скорије вријеме учествовале у

експериментима са РФИД технологијом. Сви претходно споменути малопродајни гиганти

вјерују да користи од РФИД технологије могу да буду заиста револуционарне, поготово због

чињенице да законодавство Европске уније захтјева и од произвођача и од трговаца да воде

детаљне информације о свим прехрамбеним производима док се они крећу кроз ланац

снабдјевања.[2]

Некако у исто вријеме, али с друге стране Атланског океана (у Европи), још један велики

малопродајни ланац почиње значајна експериментисања с имплементацијом РФИД технологије

у малопродајни СЦМ. Након низа година истраживања у сарадњи с компанијама за

информационе технологије (Information Technology Company – IT Company) као што су ”SAP”,

”Intel”, ”IBM” и др., њемачки ”Metro” у априлу 2003. године отвара продавницу у Реинбергу, у

Њемачкој. Будући да је у потпуности опремљена најновијом софистицираном технологијом (у

којој предњачи употреба РФИД технологије) названа је ”продавницом екстра будућности”

(Extra Future Store).[1]

Потребно је разликовати три досадашње фазе увођења РФИД технологије у

малопродајни СЦМ:

1. означавање контејнера и/или палета (Pallet Tagging);

2. означавање кутија, односно мањих паковања које се налазе на палетама, (Case

Tagging); и

3. означавање појединачних производа (Item Tagging).

Иако је данас понегдје присутна и комбинација облика из све три фазе (нпр. ”Metro”

користи различите облике с обзиром на врсту производа, с обзиром на различите облике

сарадње с добављачима или с обзиром на различите дијелове опскрбног ланца), може се рећи да

је развој, у начелу, текао горе наведеним хронолошким редом. Првенствено условљено цијеном

тагова (али и тадашњим степеном развоја технологије) примјена РФИД технологије у

малопродајном СЦМ-у започела је означавањем великих паковања производа. Након

позитивних ефеката (смањење трошкова и поједностављивање многих активности) започело се

и с означавањем мањих паковања попут кутија или других пакета производа. Данас је ово

најраширенији облик употребе РФИД технологије у малопродајном СЦМ-у. Трећа фаза, тј.

означавање појединачних производа је засада још увијек у експерименталном стадију.[1]

Предности употребе РФИД-а кроз СЦМ су бројне. Поједностављивање и олакшавање

процеса квантитативне и квалитативне контроле код отпрема и запримања робе изискује знатно

мање количине људског рада и утрошеног времена. Камиони опремљени РФИД таговима и

уређајима за глобално позиционирање ”ГПС” (Global Positioning System - GPS) омогућују

стални надзор над њиховом локацијом и производима које преносе (праћење у реалном

времену). То осигурава бољу припрему за њихов пријем, лакшу организацију рада и мању

могућност злоупотребе (крађе производа, вожња изван прописаних релација за приватне

интересе, и сл.). У дистрибутивном центру омогућени су аутоматизовани токови прегруписања

и комисионирања наруџби путем различитих врста покретних трака с РФИД читачима.

Предности за складишно пословање су не само знатно брже и једноставније пребројавање и

вођење контроле улаза и излаза робе, него се могу добити и подаци о старости, температури и

влажности производа.



Страна 20

Подаци записани на РФИД тагу могу помоћи и у активностима ”реверзибилне

логистике”. На тај начин купци при поврату или рекламацији производа не морају доносити

рачун јер су сви подаци о времену и локацији купње записани на тагу. Ако су записани и

подаци о производном и дистрибутивном току производа то ће омогућити лакше откривање

евентуалних погрешака у изради или транспорту које су довеле до рекламације.[1]

Специфичност малопродајног СЦМ-а су активности у самој продавници. Примјена

РФИД технологије у продавници се може подијелити на примјену у позадинском складишту и у

самом продајном простору продавнице. Прелазом на означавање појединачних производа у

будућности се очекује смањивање и поступно нестајање складишног простора у продавницама,

те прелазак на потпуни облик пословања ”у право вријеме” (Енг. Just in Time - JIT). Осим

смањивања трошкова складиштења, и малопродавци и добављачи профитираће од повећања

продајне површине коју је до сада заузимало складиште. У самом продајном простору промјене

су још увијек у експерименталној фази јер означавање појединачних производа с таговима

готово се и не проводи. Искуства о предностима које овај ниво имплементације доноси можемо

уочити тек из ”Extra Future Store” продавнице и неких модерних продавница електро-

техничком робом (означавање појединачних производа потрошачке електронике исплативије је

због релативно малог удјела тага у високој цијени коштања производа). Тако у ”Metro”-вој

трговини будућности наилазимо на бројна технолошка рјешења која се тестирају како би

донијела што више предности у првом реду за купца, али исто тако и за малопродавача и

добављача.[1]

Различити електро-технички уређаји омогућавају већу информисаност купца током

куповине. Уређај који служи као помоћ при купoвини ”ПСА” (Personal Shopping Assistant –

PSA) налази се причвршћен на колицима којима се купац служи приликом процеса куповине у

продавници. Сви производи које купац одабере и стави у колица бивају скенирани (бар-код или

РФИД технологијом) те се на екрану ПСА уређаја појави њихов попис с цијенама и додатним

информацијама које малопродавац жели понудити купцу (подаци о производима који су на

акцији, описи производа, тлоцрт продавнице с распоредом производа и сл.).

Слика 3.17. Илустрација ПСА уређаја.

Сличне информације могу понудити и бројни инфо-терминали и електронски огласни

панои који имају могућност очитавања купчеве картице и препознавања купца, након чега уз

помоћ података о купцу из централног сервера (подаци о пријашњим куповинама или

иницијални подаци прикупљени код испуњавања приступнице за картицу) одабиру специфичну

поруку која се приказује на заслону. РФИД технологија омогућује и безконтактно плаћање.

Купац пролази с колицима пуним производа означеним РФИД таговима. Кроз замишљено поље

очитавања РФИД читача, подаци бивају очитани и послани у уређај који се регистрје као мјесто

продаје, ”ПОС” (Енг. Point of Sale - POS), те укупни износ такође на даљину бива зарачунат на

купчев рачун преко платне картице која се налази у џепу купца.



Страна 21

Тзв. ”РФИД паментне полице” (Енг. RFID Smart Shelves) имају у себи интегрисане

читаче помоћу којих се очитава количина и врста производа и сигнализира да ли је производ на

правом мјесту на полици. Такође могу имати алармну функцију – јављају централном серверу

да се количина производа спустила на сигурносни ниво и да је потребно извршити нову

наруџбу или једноставно надопунити полицу.[1]

Слика 3.18. РФИД паметне полице.

РФИД омогућује развој партнерства између малопродаваца и добављача на до сада

највишем нивоу. Предности које се оваквим обликом партнерства могу остварити уједно су и

императив за његово склапање. Неопходан је висок ниво међусобног повјерења како би се

могло проводити управљање залихама од стране добављача (Енг. Vendor Managed Inventory). За

очекивати је да ће се овај високи степен развоја међусобних односа у којем добављач сам

одлучује о одговарајућем степену залиха у малопродајној продавници, подићи на још виши

ниво када започне означавање појединачних производа овима. Управљање полицама од стране

добављача (Енг. Vendor Managed Shelves) представља будућност малопродаје у којој ће

добављачи откупљивати полице у продавници и пунити их по властитом нахођењу, а све на

основу бројних података које ће им прибављати РФИД технологија.[11]

За РФИД технологију се предвиђа да ће и у самим малопродајним објектима имати

многе предности. Пилот-тестови од стране произвођача одјевних предмета у САД указују на

повећање промета од око 7% у случају примјене РФИД технологије, пошто је у самој

продавници побољшана видљивост залиха.[3] Ако трговци почну да примјењују РФИД

технологију на појединачне производе, то би обезбједило много шири опсег потенцијалних

предности. Таквим потезом би се безбједност у продавницама подигла на виши степен, и

смањио би се нестанак робе путем крађе.[2]

РФИД технологију је могуће користити за промоцију производа и за стимулацију

куповине скупљих производа. Италијанска трговина модном одјећом ”Prada”, у својој

Њујоршкој продавници експериментише са једним РФИД системом који идентификује

производе које купац односи у просторију за пресвлачење, па затим аутоматски приказује

информације о тој одјећи.[12] РФИД технологија се може користити и за покретање

интерактивног приказивања одговарајућих производа. Генералније речено, тврди се да ће

широка примјена РФИД технологије трговцима омогућити да више времена посвете продаји

производа него њиховом складиштењу и праћењу. Аргумент за ову тврдњу је тај да у великим

продавницама мали број менаџера и запослених може већину свог радног времена да посвети

продаји, пошто већину времена троше на управљање наплатним мјестима, складишним

рафовима, управљање лепезом производа и управљање одјељењима.[2]



Страна 22

Иако данас првенствено представља велику конкурентску предност, употреба РФИД

технологије у малопродајном СЦМ-у ће ускоро постати и нужност за опстанак на глобалном

тржишту. Њен даљњи развој и ширење су неоспорни, али сигурно неће проћи без одређених

запрека. Понајвећа запрека, као што је већ речено, је садашња, још увијек релативно висока,

цијена тагова. Тренутно се креће око 0,15 до 0,20 долара за један пасивни таг, а тежи ка

опадању испод 0,05 долара по тагу, што ће омогућити потпуну масовну употребу јер неће

знатно утицати на цијену коштања коначног производа. Такође, неизбјежно ће доћи до још

већег продубљивања сарадње између малопродавача и добављача како би се могле искористити

све предности које омогућавају улагања у РФИД технологију. Ова сарадња, у досадашњем току

развоја, није увијек била обострано добро прихваћена. То произлази понајприје из чињенице да

су малопродавци својим утицајем пребацили велику већину трошкова увођења РФИД

технологије на добављаче/произвођаче. Наиме, управо су они дужни уградити РФИД тагове у

производ што представља највеће трошкове у имплементацији РФИД технологије у ланац

набавке (куповина тагова, уређаја који служе за уградњу тагова, читачи који могу и записивати

и читати податке, и све остале пратеће РФИД опреме). С друге стране, малопродавачи заправо

само користе предности тагова које су произвођачи уградили, а за што је потребна знатно

јефтинија инфраструктура. Засигурно ће због свих ових додатних трошкова један дио

добављача морати одустати од тржишне утакмице (поготово се то односи на мање добављаче

који не могу смањити повећане фиксне трошкове производњом у маси). Појављују се и друге

технологије као алтернатива РФИД-у које омогућавају сличне предности у СЦМ (као нпр.

”Visdom” технологија). Иако засада не могу преузети примат од РФИД-а, захтијевају

константно стремљење према усавршавању и развоју нових могућности РФИД технологије.

Велики проблем јавља се и у испуњавању многобројних захтијева различитих уједињења за

заштиту потрошача који, као уосталом и Европска Унија, наглашавају нужност правног и

техничко-технолошког осигуравања потрошачке приватности која може бити нарушена

неетичном употребом РФИД технологије. Побољшана стандардизација, могућност коришћења

између различитих дјелатности, даљња истраживања на развоју Интернета материјалних ствари

и сл., само су неки од изазова за будућност РФИД-а. Но већ сада је неоспорно како је РФИД

постала револуционарна технологија која на бројне начине омогућава успјешну оптимизацију

логистичких процеса у ланцу набавке.[1]

3.2 Примјена у осигурању производа

За осигуравајућа друштва, катастрофални догађаји представљају ријетке догађаје који

изазивају огромне материјалне губитке, како у погледу материјалних вриједности, тако и у

погледу људских живота. Карактеристика катастрофалних догађаја је да они увијек утичу на

велику популацију осигураника што узрокује акумулирање ризика различитих грана

осигурања.[5]

Дистрибуисање јединственог производа од његовог настанка до крајњег потрошача

представља значајан проблем који се до сада покушавао ријешити коришћењем бар-кодова.

Тренд који се јавља је да се наведени проблем покуша ријешити увођењем РФИД технологије

која нуди видљивост производа у реалном времену у производном процесу укључујући и

процес дистрибуције. Употребом радио таласа, подаци се прихватају и премјештају бежичним

путем од и до пословне активности у реалном времену. Овај јединствени начин означавања је

прилагођен тако да информације о производу одговарају информацијама у бази података

компаније или хост 12

система.[5]

12 Енг. Host – Домаћин. Израз који, у области рачунараских мрежа, описује рачунар повезан на интернет,

тј. повезан на било коју врсту рачунарске мреже, и при томе дијели своје ресурсе осталим члановима мреже,

односно рачунарима. У домаћој литератури је постао уобичајен термин ”хост.”



Страна 23

Помоћу РФИД технологије објекте је могуће испоручивати уз минималну људску

интервенцију. Ово потенцијално може утицати на редукцију времена складиштења у ланцима

дистрибуције, смањење оперативних трошкова и видљивост у цијелом ланцу доставе у реалном

времену.

Постоји велики број различитих типова осигурања. Осигурање имовине, односно ствари,

представља један од значајнијих типова осигурања, који законом није обавезан, међутим

постоје различити разлози због којих је власник имовине у предности уколико ту имовину

осигура. Осигурањем, ствари (машине, опрема) се штите од оштећења или уништења услед

непредвиђене или изненадне незгоде током њиховог испоручиваља или рада. Поред осталог,

осигурањем су обухваћене грешке у начину градње, материјалу и изради, те оштећење

пренапоном насталим услед отказа у електричној инсталацији или мрежи. Уграђени

електронски елементи и дијелови могу се такође покрити осигурањем машина. 14

Идеја потребе праћења производа у току животног циклуса појавила се из разлога не

тако ријетких покушаја власника имовине да потражују средства од осигуравајућих друштава у

случајевима када на то немају право, нпр. када је штета на имовини настала услед нестручног

руковања имовином од стане радника. Из тог разлога значајно је биљежити и пратити промјене

које се дешавају са имовином у различитим фазама његовог животног циклуса.[5]

Фазе кроз које пролази производ у свом животном веку су следеће:

1. пројектовање,

2. производња,

3. дистрибуција,

4. продаја,

5. сервисирање и одржавање и

6. демонтажа.

На слици су приказане све фазе животног вијека кроз које прође већина производа.

Важно је нагласити да велики број производа нема потребе за сервисом и одржавањем.

Пројектовање

Дистрибуција

Продаја

Сервисирање

Демонтажа/

рециклирање

Производња

Читач

Слика 3.19. Животни циклус производа

и могућност примјене РФИД технологије у појединим фазама животног циклуса.

У циљу постизања контроле у свим фазама животног циклуса производа (у зависности

од производа зависи и ниво контроле и потребе нивоа праћења производа приликом

дистрибуције) развијена је одговарајућа платформа, заснована на мрежној комуникацији (Енг.

Web Based Application Software). Структура апликације зависи директно од стратегије за

управљање производом на крају животног вијека која се дефинише још у првој фази

(пројектовање) животног вијека производа.[5]



Страна 24

На следећој слици је показана интерактивна комуникација базе података, корисника

(нпр. осигурање) и производа у свакој од фаза животног вијека производа, а у складу са

измјенама у статусу (стању производа) што је реализовано у софтверском рјешењу. То значи да

корисници, у зависности од положаја у тренутку постављања захтјева могу добити потребне

информације одговарајуће врсте и обима. Такође, поједини корисници сем добијања

информација одговарајућих карактеристика имају и обавезу уноса информације о промјенама у

статусу производа (стању производа) ако је до њих дошло из неког разлога. На овај начин се

сада делегира одговорност константног ажурирања информација о производу у свакој од

”карика у ланцу” у животном вијеку производа (дистрибуцији, продаји, купцима, сервису...).

Софтверским рјешењем се настоји сам процес константног ажурирања података учинити

спонтаним и не оптерећујућим за кориснике (Easy to Use), а резултат ажурирања је свакако

вишеструко користан.[5]

Сваки од корисника апликације, у конкретном случају осигуравајуће друштво, има

приступ информацијама и делегиране обавезе у зависности од статуса који му се додјељује од

стране произвођача (уједно и провајдера софтвера). Овакав прилаз у праћењу животног вијека

производа има за циљ да се подигне не само квалитет информација о производу, већ и

поузданост информација.[5]

Систем за демонтажу

Складиште компоненти

Систем за ремонтажу

Обнављање компоненти

Систем за рециклажу

Одлагање на отпад

ОсигурањеПроизводња

Дистрибуција

Продаја

Купац

Систем за управљање

производима

Централна

база

података

Ишчитавање

и упис података

Ток производа

Слика 3.20. Интерактивна комуникација базе података,

корисника и производа у свакој од фаза животног циклуса производа.

Хардверске компоненте једног оваквог система зависе од функције која треба да се

изврши у појединим фазама животног циклуса производа, али основну компоненту свакако

чини рачунар који је повезан на интранет/интернет и посједује било који интернет претраживач.

Овако сачињен систем омогућава само надзор (што је једина функција коју поједини корисници

у цијелом животном циклусу производа треба да имају, нпр. осигуравајућа друштва). Овако

постављен систем може се проширити повезивањем РФИД читача, у циљу не само увида у

податке већ и њихову измјену (што су функције, које се у појединим фазама животног циклуса

требају омогућити појединим корисницима, у процесима: дистрибуције, монтаже, демонтаже, и

др.). Софтверске компоненте система укључују мрежно орјентисану апликацију. Приликом

обликовања софтверског рјешења једно од полазишта треба да буде и избор стратегија за

управљање производима на крају животног вијека. Стратегије директно утичу на број

карактеристичних тачака у животном вијеку које ће дати производ да прође. То значи да ће у

складу са њима бити потребно планирати и одговарајућу комуникацију између базног сервера

(сервера произвођача) и корисника у одређеном тренутку времена (застоја производа код

одређене карике у ланцу нпр. дистрибуција, осигурање, сервис, продаја, итд.).[5]

Сваки корисник у зависности од ауторизације, коју у основи обезбјеђује произвођач, има

приступ информацијама одређеног обима и карактеристикама везаним за дати производ. Поред

приступа информацијама поједини корисници такође имају и обавезу уношења одговарајуће



Страна 25

информације у циљу коректног праћења и ажурирања информација о датом производу.

Примјера ради, купцу је омогућено да у продавници при куповини види основне податке везане

за производ. То су информације попут датума производње (тачног тренутка изласка из фабрике

посматраног производа), мјесто производње, земљу производње, препоруку за располагање

производом када он дође до краја животног вијека, информације о сервисима начињеним на

датој врсти/варијанти производа (са циљем гаранције квалитета), итд., у зависности од врсте

производа. Са друге стране од стране купца би било пожељно да унесе основне податке о

продаји производа (мјесто и земља куповине, е-маил, итд.). Разлог за овакву информацију је

вишеструк и зависи од корисника информације. Уколико је корисник информације

осигуравајуће друштво оно може да на овакав начин стекне тачан увид у стање производа

(осигурање у гарантном року или неки други тип осигурања), док уколико је корисник

информације произвођач тада он може формирати стратешки план враћања производа по

завршетку њиховог употребног и/или животног вијека у складу са одговарајућом стратегијом за

управљање производима на крају животног вијека. Овај дио посебно је значајан када се има у

виду чињеница да ће се убрзо почети примењивати правило задуживања купца производом, а да

ће се при куповини новог производа морати дати информација о статусу предходно купљеног

производа исте врсте. Употреба РФИД технологије са циљем праћења производа у току

њиховог животног вијека има и своја ограничења. Она се прије свега могу примјетити у

проблему меморијског капацитета РФИД тагова. Ако се жели унијети већи број информација,

онда се то мора користити мрежно орјентисана апликација. За већу аутономност уписа и

ажурирања информација о стању производа и свих осталих релевантних информација

неопходних за оптимизацију управљања производима у току животног вијека, потребно је

користити тагове много већег меморијског капацитета. Такође постоји и проблем

стандардизације тагова и РФИД читача. Са циљем оптимизације животног вијека производа,

сваком од корисника у ланцу управљања производом потребно је омогућити брз приступ

информацијама са РФИД тагова, упис потребних информација у одговарајућем тренутку, од

стране одређених корисника (достављача, продаваца, купаца, сервисера, итд.) како на таг тако и

у одговарајућу базу података која одговара подацима са тага.[5]

3.3 Примјена у транспорту производа

С обзиром да транспорт робе представља главну карактеристику логистике дистрибуције

потребно је размотрити и могућности и примјену система радио фреквентне идентификације

како за потребе друмског тако и за потребе поштанског саобраћаја и транспорта. Неке од честих

и врло корисних примјена РФИД технологија у друмском саобраћају су:

Систем за аутоматску идентификацију возила - базиран на РФИД технологији, користи

активне транспондере који функционишу на 2,4[GHz]. Трансподери омогућују идентификацију

возила док рилази рампи без потребе за заустављањем или отварањем прозора, чиме се

повећава проточност саобраћаја а самим тим смањује и вријеме испоруке.

Систем за контролу точења горива, обезбјеђује испоруку течних горива једино у посебно

обиљежена возила, као и аутоматску обраду свих релевантних података: вријеме истакања

горива, врста и количина горива, имена возача и точиоца. Лако се инсталира на већ постојеће

бензинске станице. Спречава неконтролисано ненамјенско точење горива. [7]

Систем за електонску наплату карата, у јавном градском превозу базиран је на примјени

РФИД технологије, а овакав систем повећава комфор и безбједност путника. Са друге стране,

обезбјеђују се неопходни подаци за планирање саобраћаја и ефикасно коришћење ресурса,

објективну расподјелу прихода у системима са више даваоца услуга, као и могућност креирања

флексибилне тарифне политике. [7]



Страна 26

Овакви системи могу да се користе у гаражама или на паркинзима који би својим

претплатницима додјељивали наљепнице (тагове), затим на аутопутевима за наплату путарина,

у предузећима са великим бројем возила која желе да остваре евиденцију долазака/одлазака или

присуства возила у кругу предузећа. Може се користити и додјељивање јединствених тагова

при регистрацији возила.

Овакви системи омогућавају даљинску контролу учинка возача и возила, контролу

реализације реда вожње и централизовано управљање возним парком. Његовом примјеном

повећава се ефикасност превоза због кратког времена реаговања у непредвиђеним ситуацијама,

снижавају се трошкови због уштеде горива, а такође је могућа оптимизација реда вожње

захваљујући анализи кретања возила и историји догађаја. До сада су практично у примјени два

система за даљинско праћење возила, а то су системи са дефинисаним и недефинисаним

путањама, који се међусобно надопуњују.[7]

Систем са дефинисаним путањама је базиран на идентификацији и комуникацији преко

глобалног пакета радио сервиса ”ГПРС” (Енг. Global Packet Radio Service - GPRS) тј. преко

сервиса мобилне телефоније. Принципијелни приказ таквог система је дат на слици. РФИД

тагови се постављају на возила, а РФИД пријемници се монтирају на контролне тачке, на

примјер аутобуске станице. Пријемници региструју пролаз возила поред контролних тачака, а

ГПРС модули потом шаљу податке ка централном серверу преко мреже мобилне телефоније и

интернета. РФИД технологија обезбјеђује поуздану идентификацију кретања возила, а ГПРС

сервис даје сигуран и брз пренос података. Систем је врло економичан у експлоатацији због

ниске цијене и једноставне уградње ознака на возила, могућности коришћења постојеће уличне

инфраструктуре за постављање пријемника и јефтиног преноса података. РФИД пријемници

могу се поставити на стубове поред аутобуских станица, а ГПРС сервис обезбјеђује минималну

цијену преноса података која је сразмјерна количини пренијетих података, а не трајању везе.

Повећањем броја возила у систему, смањује се цијена оваквог система по возилу.[7]

Слика 3.21. Блок шема управљања возним парком

и контрола рада возила код система са дефинисаним путањама (лијево) и система са недефинисаним путањама (десно).[7]

Код система са недефинисаним путањама је потребно уградити интегрисани ГПС/ГПРС

уређај у свако возило. Само инсталирање је врло једноставно и брзо. ГПС систем омогућава

одређивање локације возила у сваком тренутку и праћење позиције возила на мапи у реалном

времену. Добијене координате возила ГПС модул прослеђује ГПРС модулу који их затим шаље

ка централном серверу корисника преко ГСМ мреже.



Страна 27

За разлику од претходног, овакав систем није везан за дефинисање путање и контролне

тачке, пошто је обезбјеђена стална контрола кретања возила без обзира на њихову локацију.

Мада се повећањем броја возила повећава укупна цијена система, он пружа значајне предности:

1. готово неограничено подручје на коме се могу кретати контролисана возила – оно

је ограничено практично само распростирањем ГСМ мреже;

2. непрекидна и истовремена веза централног рачунара са свим возилима;

3. могућност ефикасног планирања путање возила и редукције трошкова.

Осим праћења кретања возила, постоје велике могућности примјене РФИД технологија у

праћењу самих пошиљки (робе), што је нарочито распрострањено у поштанским системима.

Примјеном РФИД система могуће је аутоматизовати процес праћења сакупљања

пошиљки из поштанских ковчежића. На сваком ковчежићу се монтира таг са једнозначно

уписаним кодом. На врећама за сакупљање се монтира микро читач са меморијом довољном за

упис и чување очитаних кодова са таговима на ковчежићима. На мјесту на коме се врши

селекционисање сакупљене поште обавља се очитавање садржаја микро читача. На тај начин је

аутоматски забиљежен код сваког ПТТ ковчежића који је обиђен у процесу сакупљања

пошиљки.[7]

У случају да се поштанска возила крећу између унапријед дефинисаних и фиксних

одредишта и могуће је аутоматизовати праћење кретања возила без утицаја човјека (као на

слици 2.21). На сваком возилу се фиксира таг. У тренутку доласка и одласка са одредишта

читач на датој тачки у таг уписује податке о времену доласка и времену одласка. Када се возило

врати на одредишну тачку ови подаци се аутоматски скидају током проласка возила кроз улаз

објекта (преко антене и читача).[7]

Пренос новца и осигурање депозитних трансакција примјеном РФИД система се може

подићи на виши ниво. Свака врећа са новцем садржи фиксиран таг који се очитава на

депозитној машини. Када је идентификациони код са тага ауторизован, откључава се простор за

смјештање новца. Клијент убацује врећу са новцем у отвор и поново се приступа очитавању

идентификационог кода. Ако је код исправан клијенту се штампа и издаје признаница.

Још један начин да се успјешно имплементира РФИД технологија јесте да се са

унутрашње стране вреће ставља механичка брава. Откључавање браве се обавља механичким

кључем са минијатурним радиофреквенцијским примо-предајником (тагом). Уређај унутар

вреће препознаје свој идентификациони код и деблокира механичку браву чиме омогућава њено

откључавање. Примо-предајник може да садржи до 4.300.000.000 комбинација које електроника

са механиком препознаје и на основу чега дозвољава деблокирање и блокирање механичке

браве. Једна од најважнијих особина система је да се технологијом крипто заштите, код у

примопредајнику мијења динамички – сваки пут када се кључ са примопредајником приближи

брави и реализује поступак блокирања – деблокирања.[7]

Међународна поштанска корпорација (Енг. International Post Corporation - IPC) је за

контролу брзине допреме пошиљки у одредишним земљама користила ”тест-писма.” Од првог

јануара 1997. цијена пошиљке не зависи само од тежине него и од перформансе доставе. Од

1997. године ИПЦ користи пасивни таг као медијум за податке због потребе контроле. Таг се

ставља у ”тест-писмо” и очитава се на тачки уласка у административни процес, у процесу

обраде и на крају процеса.[7]

Примјена РФИД система може олакшати процес праћења, евидентирања и

инвентарисања стања потрошних средстава и олакшати и појефтинити пословање. На примјер,

поуздани и тачни подаци о статусу, стању и позицијама пнеуматика су један од виталних

фактора за успјешно управљање оперативним трошковима возног парка у поштанским

организацијама. Уобичајена је ситуација да се пнеуматици означавају урезивањем или

обиљежавају водоотпорним фломастерима.



Страна 28

Вођење евиденције о сваком пнеуматику: гдје је постављен, датум набавке, датум

протектирања, амортизована вриједност итд. води се на ручни начин - мануелним

прикупљањем, уписивањем у документа и мануелном обрадом података. Овај процес је

подложан грешкама и могућим манипулацијама.[7]

Систем за вођење евиденције о пнеуматицима заснован на РФИД технологији састоји се

од следећих компоненти:

1. Минијатурни радио–фреквентни примопредајник (таг); таг има фабрички уписан

јединствени идентификациони код – не постоје два тага са истим кодом. Таг се

фиксира на спољну гуму, са унутрашње стране, на бок пнеуматика. Фиксирање се

обавља једноставним лијепљењем флекице преко тага. На тај начин је сваки

пнеуматик једнозначно дефинисан идентификационим кодом. Таг је тежине 4

грама, ради у екстремним условима (висока температура и притисак), комуницира

бежично, радио–фреквентним путем са ручним читачем за потребе ажурирања

података.

2. Ручни читач служи за аутоматско прикупљање и чување података о сваком

пнеуматику. Идентификациони код из тага се бежичним путем, аутоматски,

преноси у базу података у ручном читачу. За све пнеуматике на једном возилу тај

процес траје неколико минута. Поред идентификационих кодова пнеуматика

уписују се и подаци о возилу, возачима итд. На исти начин прикупљју се и

подаци о пнеуматицима у складишту и у сервису. Подаци из ручног читача се

комуникационим путем преносе у рачунар на даљу обраду.

3. Рачунар омогућава даљу обраду података о пнеуматицима добијених ручним

читачима.

4. Софтвер се налази на рачунару и служи за прикупљање, анализу и извјештавање.

Могућа је контрола приступа возила у различитим примјнама, као што је приступ

претоварном мјесту, приступ паркингу, идентификација возила у процесу пуњења горивом,

идентификација возила у току превоза итд. У случају контроле паркинга РФИД таг се ставља на

возило или се налази код возача, а читач се налази на улазу у паркинг простор. Наиласком

возила очитава се информација смјештена у транспондеру, обрађује и даје одговарајућа

наредба.[7]

Слика 3.22. Илустрација контроисања паркинга примјеном РФИД уређаја.



Страна 29

3.4 Примјена у процесу производње

Да би се извршила потпуна оптимизација приликом дистрибуисања једног производа,

потребно је обезбиједити праћење производа и приликом производног процеса. То можемо

постићи тако што се на сваки дио ставља РФИД таг а на све машине и позиције (врата на

складиштима, монтажним и испитним столовима, итд.) у постројењу на које може доћи

производ у производном процесу постављају се читачи који су повезани на јединствен

информациони систем. Конкретно, приликом монтаже мотора у аутомобилској индустрији

увођењем РФИД технологије жели се добити детаљне информације о сваком мотору[8]:

1. Када и који су дијелови уградени и на ком монтажном столу;

2. Ко је произвођач, добављач, када и из ког контигента су добијени ти дијелови;

3. Које су операције и на којој машини урађене на радилици, блоку мотора, глави

мотора итд;

4. Колико се и гдје који производ задржао;

5. Када је тестиран и испитиван;

6. Одређивање локације производа унутар фабрике, као и осигурање да одређени

дијелови буду у право вријеме на правом мјесту;

7. Који је радник, на којој машини и када вршио монтажу, обраду, тестирање, итд.

РФИД читачи надгледају и идентификују на ком се кораку, тј. у којој се фази

производње налази производ.

Слика 3.23. Блок-шема праћења аутомобила у процесу производње

и дистрибуције, у Фолцвагеновој творни аутомобила.

Подаци се стављају на располагање као идентификациони бројеви, сви резултати

анализе се у циклусима аутоматски генеришу као јединствени прикази производње и формирају

базу за константну оптимизацију процеса производње. Купцу се на овај начин може дати

сигурност да производни процес подлијеже сталном и аутоматском надгледању и да је могуће

интервентно дјеловати, тј. кориговати уочени недостатак у појединим случајевима много прије

него што се правовремена испорука доведе у питање. У гарантном року се приликом отклањања

квара на терену очитава РФИД таг и тиме се добијају основне информације о мотору. Сервисер

у сервису може приступити бази готових производа и на основу прочитаног РФИД тага добити

више информација о мотору који је сервисирао. Фабрика овом приликом добија информације о

сервисираном мотору које се похрањују у јединствену базу што омогућава праћење производа

кроз читав животни циклус.[8]

С обзиром да РФИД технологија омогућава аутоматско прикупљање података у реалном

времену, одговарајућу манипулацију подацима и управљање информацијама на нивоу једног

производног система, ради побољшања квалитета пословног одлучивања. Она такође омогућава

ефикасну размјену података између више производних система. Прикупљањем и анализом



Страна 30

података примјеном РФИД технологије операциони менаџмент компаније може стећи бољи

увид у стање производа и извршити бољу анализу кретања и брзина кретања материјала и

производа кроз предузеће, пријема у складиште, стања залиха материјала и готових производа

(у одређеном тренутку), транспорта готових производа, тренда (приликом продаје), и настанка

грешака. Информације добијене анализом РФИД података могу се користити у важним

активностима предузећа у области интеграције ланаца снабдјевања, побољшања операција,

проактивног планирања, предвиђања, системима за подршку одлучивању.[16]

Најзначајнији вид примјене РФИД технологије у производним системима је у области

управљања ланцима снабдјевања, и интеграције ланаца снабдевања. Управљање ланцем

снабдјевања је концепт управљања током производа од почетног снабдјевача до крајњег

корисника.[17] Заснован је на идеји ширења информација између снабдевача, произвођача,

дистрибутера, превозника и продаваца, при чему је улога интернета кључна. Стога се мора

планирати размјена РФИД података међу пословним партнерима у реалном времену, што

данашње РФИД технологије и стандарди омогућавају.



Страна 31

4 СИГУРНОСТ РФИД СИСТЕМА

Испитивање реалних и практичних пријетњи по приватност и сигурност система је од

великог значаја да се предухитре и онемогуће потенцијалне злоупотребе. Стога се поставља

питање како заштитити приватност када се РФИД тагови сваки пут одазову читачу ако су у

његовом домету и пошаљу му информацију која је уписана у њих. Овакве информације могу

неовлашћеном кориснику пружити прилику да угрози систем. Како РФИД систем не захтијева

линију видљивости између читача и тага, читач може да прочита информације са тага иако се не

налази у његовој близини и не постоји физичка видљивост. Ово је и једна од основних

предности РФИД технологије а истовремено је чини и рањивом. Рецимо, ако особа са собом

носи обиљежене производе, треће лице може са дистанце да сазна који су то производи. Купац

може бити у потпуности несвјестан да носи производе обиљежене таговима и да неко чита те

тагове. Тренутни домети пасивних тагова су око три метра, док активни тагови имају домет и

до 100 [m], што их чини знатно погоднијим за злоупотребу. Али пошто су активни тагови доста

већи и много скупљи, њихова употреба је ограничена на скупе послове. Праћење појединачних

производа може се искористити за повезивање купца са предметима које купује. Ако се

претпостави да је неки купац купио одјело (које на себи има РФИД таг) и да их је платило

платном картицом, тада продавац може повезати идентитет особе са купљеним одјелом. Тако да

купац може бити идентификована на основу куповине коју је обавио, а потом и аутоматски

лоцирана праћењем производа које поседује. [6]

У већини држава су прописани закони како би се очувала приватност и безбједност

појединца и заштитили лични подаци. Америчка државна комисија за трговину је објавила

четири широко прихваћена принципа којима се штите грађани (купци или корисници

услуга).[6]

1. Обавјештавање - Све компаније, установе и удружења који скупљају информације

морају то јавно и транспарентно радити, како би се корисници услуга упознали да

се врши прибављање њихових личних података. То значи да корисник услуге

треба да зна које информације се скупљају, како се скупљају и која је сврха

скупљања тих податка. У РФИД системима корисници услуга би требали да знају

ако су производи означени таговима, која информација се налази уписана у таг-у,

као и која информација о кориснику услуге ће бити повезана са тим тагом.

2. Избор - Кориснику се мора дати могућност да може одлучити да ли ће и како ће

прикупљене личне податке моћи да користе компаније и у које намјене. Оваквим

избором ће се одредити секундарна употреба информација, као што су упис на

маркетинг листе или давање информација другим компанијама. Кориснику треба

пружити могућност да може да одбије да се о њему прикупљају информације.

3. Приступ - Потребно је обезбиједити да корисници могу приступити својим

личним подацима да их могу потврдити или демантовати. То значи да корисник

треба да зна да се одређени подаци, који се тичу њега, прикупљају и да му се

обезбиједи приступ тим подацима како би могао да потврди њихову

вјеродостојност.

4. Безбједност - Све компаније, установе и удружења који прикупљају овакве

податке морају предузети одређене кораке како би се осигурали да су подаци

безбедни и да је уклоњена могућност злоупотребе личних података. Идентитет

корисника и њихови лични подаци се морају чувати и њима се мора управљати са

посебном пажњом.



Страна 32

Компанија ”EPCglobal” наглашава проблеме везане за приватност као кључне одреднице

у процесу прихватања РФИД технологије. ”EPCglobal” је дала смјернице и навела како се треба

борити за очување приватности података, као и да корисник треба да буде свјестан да се неки

подаци о њему прикупљају и да му се мора пружити право да одлучи да ли ће то дозволити.

Свеобухватно да би се повећала безбједност података и очувала приватност корисника

потребно је испоштовати следећа права:

1. Право корисника да зна који производи носе РФИД таг;

2. Право да деактивира или уклони таг, када купи производ;

3. Право да зна гдје, када и зашто се РФИД таг чита;

4. Право на производ и услугу, иако је одлучио да не користи тагове;

5. Право да зна које се информације чувају на тагу.

Основни и најозбиљнији проблем који се јавља при употреби РФИД система је како

заштитити приватност и онемогућити неовлашћено праћење када се тагови сваки пут одазову

читачу ако су у његовом домету и пошаљу информацију која је уписана у њих. Овакве

информације могу неовлашћеном кориснику омогућити да угрози систем. Као што је раније

наведено, постоје приједлози свјетских банака и монетарних фондова да се у новчанице

уграђују РФИД тагови, што директно нарушава приватност јер нико не жели да износ новца

који има код себе буде доступан свакоме ко има одговарајући РФИД читач.[18]

Слика 4.24. Неовлашћена анализа комуникације.

РФИД системи су рањиви и на:

1. ометање радио таласима,

2. физичке нападе,

3. прислушкивање,

4. промјену идентитета производа,

5. имперсонацију легитимног тага,

6. неовлашћену анализу комуникација.

Физички напади на РФИД тагове подразумјевају промјену електронских особина,

ометање сигнала такта и сондирање. РФИД тагови немају скоро никакву заштиту од оваквих

напада. Неовлашћена анализа комуникације се своди на прислушкивање, тј. пресретање, и

анализу информационих порука које се измјењују између тагова и читача да би се прибавиле

информације или идентификовали комуникациони узорци [21]. Прибављање информација се

може вршити чак и ако је порука шифрована. Генерално, што је већи број посматраних порука

то се више информација може екстрактовати.



Страна 33

Сматрало се, такође, да се РФИД тагови не могу заразити вирусима због малог и

ограниченог меморијског капацитета. Група истраживача коју је предводио Andrew S.

Tanenbaum је направила малвер13

, први вирус за РФИД. Открили су ако постоје пропусти у

РФИД софтверу да се једноставно РФИД таг може заразити вирусом, који се временом може

проширити на базу података коју користи РФИД софтвер.[6]

РФИД искориштавач је таг у који је неко намјерно или случајно уписао необичан

садржај у одређеном формату. Пошто се комуникација читач - таг своди на скенирање и

очекивање добијене информације одређеног формата, ако је добијена информација која је

прочитана из тага толико неочекивана за РФИД читач може се онеспособити софтвер читача

као и сама база, што би блокирало читав систем. Разликујемо двије врсте РФИД

искориштавача:

1. РФИД ”црви” су искориштавачи који користе мрежно окружење да би се

мултиплицирали. РФИД софтвер заражен црвом може заразити остале тагове

уписивањем копије кода РФИД црва.

2. РФИД вируси су искориштавачи који самостално мултиплицирају свој код на

нове тагове. Заражени таг зарази РФИД систем преко читача који га је скениро а

нови тагови се заразе преко овог система.

Посено је важно узети у обзир потенцијалне пријетње по интегритет и употребљивост

одређеног РФИД система. Са тачке безбједности потребе се разликују од система до система, а

ниво безбједности је одређен осјетљивошћу података којима се управља и могућим губицима

услед новлашћеног приступа информацијама које се прикупљају. [19] Веома је битно да

безбједносни захтјеви буду омогућени на сваком дијелу РФИД система. Повезаност

подразумијева одређен ниво повјерења, али пошто се ради о осјетљивим подацима који се могу

искористити за нарушавање приватности онда се мора обезбиједити висок ниво безбједности

података. Проблем безбједности РФИД система, обично, укључује читање лажних или

нелегитимних тагова и нешто рјеђе читача. Безбједносни проблеми се јављају ако подаци на

тагу нису енкриптовани и ако су производи без физичког надзора. Најчешће разлози су

економски, јер енкрипција додатно кошта и захтијева више меморијског простора на тагу чиме

се повећава цијена тага. Ако су производи без физичког надзора, сва лица са дозволом приступа

тагу могу да га уклоне или замијене другим чиме намјерно нарушавају безбједност РФИД

система. Овакве злоупотребе се могу искористити да се таг са артикла који има нижу цијену

постави на скупљи артикал. Постоји могућност праћења особа пратећи производе које носе и на

такав начин се може направити прецизан профил те особе, њене животне навике, навике при

куповини, здравствено стање, итд. Такође, може се сакрити обиљежени предмет у метални

оквир и тако онемогућити читање.[6]

Мјере које се могу примијенити да би се повећала безбједност и смањила рањивост

РФИД система су:

1. Самоуништење: У тагове се уписује јединствена лозинка. Таг који прими поруку

са тачном лозинком аутоматски и неповратно се деактивира (користи се за

означавање производа који се купују у маркетима и при проласку кроз касу се

деактивира таг тако да је онемогућено његово даље праћење).

2. Блокирајући таг: То је пасиви таг који може да симулира већи број тагова и тако

блокира рад РФИД читача у свом домету. Овај таг се може искористити и за

нападе на РФИД системе.

3. Криптографија: Коришћењем R/W тагова могуће је честим промјенама

криптографског кључа онемогућити неовлашћено читање и праћење тага.

13 Енг. Malware – Скраћеница настала од енглеских ријечи Malicous и Software која упућује на малициозни

софтвер, посебно развијен како би неовлаштено приступао и уништавао рачунарске системе.



Страна 34

4. Фарадејов кавез: Обезбјеђује заштиту приватности РФИД тага тако што се

изолује од вањских електромагнетних утицаја.

5. Методе које не користе шифровање, реализују се помоћу једноставних

алгоритама за ауторизацију. На таг се меморише јединствена листа знакова, на

постављено питање таг одговара сљедећим знаком са листе и на тај начин се

провјерава његова аутентичност.

6. Одвајање ЕПЦ кода од било које осетљиве информације по компанију или купца.

7. Коришћење R/W тагова само тамо где је прикладно и где постоје додатни системи

заштите.

8. Читачи треба да захтијевају одговарајућу потврду овлашћења или дозволу да би

омогућили приступ својим сервисима.

9. Ако је мрежа базира на интернету, морају се обезбиједити заштитни системи за

детектовање напада.

Због једноставности и флексибилности РФИД системи пружају могућности унапређења

свих подручја људског дјеловања. Убрзавање и повећање ефикасности производње, праћења

производа у свим фазама животног вијека од производног процеса, продаје до крајње намјене,

уклањање потребе за инвентурама складишта и трговинских ланаца, надзор затвореницима и

пацијентима у болницама те повећање ефикасности свих дјелатности код којих је потребна

идентификација, као што су наплата робе и услуга или контрола приступа, могућности су које

осигуравају сигуран продор РФИД система у све поре модерног друштва. Широк дијапазон

могућности употребе РФИД система отвара и бројне могућности злоупотребе. Зато је потребно

пажљиво приступити анализи употребе РФИД система и пронаћи одговарајућа решења за

имплементацију и примјену у осјетљивим областима као што су медицина и обиљиежавање

новчаница, тј. гдје се не пружа задовољавајућу ниво сигурности.

Могућности и жеље произвођача да прате појединачне производе нису још честе па

остаје да се у будућности види шта ће се дешавати. Сматра се да ће се у наредних неколико

година, на нивоу производа, пратити новчанице, хартије од вриједности, љекови, скупоцјене

пошиљке, вриједноносна документа, скупи предмети, умјетнички радови. Такође, компаније се

савјетују да не постављају тагове на сам производ, већ на његов омот или амбалажу, као и

обавезу коришћењa ”Kill” команде гдје је то пожељно.



Страна 35

5 ЗАКЉУЧАК

У раду је описан начин функционисања РФИД система, и наведени су основни типови

РФИД тагова. Наведен је значај примјене ове технологије у различитим облицима који су

укључени у процес дистрибуције производа. Описани су основни модели примјене и наведене

су њихове предности и мане.

Логистичари који настоје да у своје ланце дистрибуције уведу РФИД технологију, данас

су суочени са бројним стратешким и оперативним изазовима, као и ширим друштвеним

ограничењима, али ће претпостављена корист од увођења таквих технологија имати велики

утицај на структуре и операције предузећа, као и на односе са купцима. Остаје да се види да ли

ће увођење РФИД технологије од стране неких трговинских предузећа бити исто тако успјешно

као и све већи степен увођења у производњу.

Изазов за трговинска предузећа представља креативнија примјена РФИД технологије

како би се искористила могућност маркетиншког шпијунирања коју ова технологија нуди. Тамо

гдје трговци, податке добијене РФИД технологијом, могу да искористе за састављање модела

сегментирања, и да анализирају и све тачније предвиде обрасце продаје, ова технологија даје

много богатију слику о купцима него што бар-код системи скенирања података данас нуде. То

јест, овим утицајима РФИД технологије само ће се нагласити неки трендови који већ дуго

времена постоје – на примјер, све већа моћ трговина над снабдјевачима у ланцу снабдјевања,

персонализовани маркетинг и корисничка услуга, као и још ефикасније управљање инвентаром

– али се истински неће вршити утицај на трансформационе промене.[2]



Страна 36

6 ЛИТЕРАТУРА

[1] Давор Дујак: ”РФИД технологија у логистици – С посебним освртом на употребу

у малопродаји. ” 7. знанствени колоквиј Пословна логистика у сувременом

менаџменту. Осијек, Хрватска, 19.10.2006.

[2] Зита Катаи: ”Значај РФИД технологије у трговини.” Инфотех Јахорина, март

2008.

[3] Дарко Кораћ: ”Савремени системи за логистику и дистрибуцију – интеграција

система и РФИД.” Шпица центар, Београд 2006.

[4] Милован Лазаревић, Гордана Остојић, Стеван Станковски, Марија Ракић-

Скоковић: ”Примена РФИД технологије у систему за демонтажу и рециклажу.”

Инфотех Јахорина, март 2007.

[5] Раденко Пурић, Милован Лазаревић, Гордана Остојић, Стеван Станковски:

”Праћење животног циклуса производа коришћењем РФИД технологије за

потребе осигурања.” Инфотех Јахорина, март 2009.

[6] Божидар Поповић, Мирослав Костадиновић: ”Сигурност и приватност у РФИД

системима.” Инфотех Јахорина, март 2010.

[7] Мирослав Костадиновић, Душанка Бундало, Златко Бундало: ”Примјена РФИД у

друмском и поштанском саобраћају.” Нови хоризонти саобраћаја и комуникација,

Добој, новембар 2009.

[8] Божидар Поповић, Мирослав Костадиновић, Наташа Поповић: ”РФИД

технологије у производним процесима.” 6th Research/Expert Conference with

International Participation „QUALITY 2009.“ Neum, B&H, June 04-07, 2007.

[9] Зеленика Р.: ”Логистички сустави.” Економски факултет у Ријеци, Ријека 2005.

[10] Сегетлија, З.: ”Увод у пословну логистику.” Економски факултет у Осијеку,

Осијек, 2002.

[11] Hofmayr S., „Analysis and Comparision of the Potential of the RFID technology in US

an European supply chains.“ Institut für Transport wirtschaft und Logistik, 2005.

[12] M. Attaran „RFID: an enabler of supply chain operations“, Supply Chain Management:

An International Journal, Vol. 12, No. 4, pp. 249-257, 2007.

[13] Здравко Зарић: ”Примјена у контроли приступа ресурсима.” Дипломски рад.

Факултет организационих наука Београд 2008.

[14] V. Daniel Hunt, Albert Puglia, Mike Puglia: ”Guide to Radio Frequency Identification.”

John Wiley & Sons, Inc., Publication, 2007.

[15] Sandip Lahiri: ”RFID Sourcebook.” Prentice Hall PTR, 2005.

[16] Јелена Обрадовић, Бојана Обрадовић: ”Примена РФИД технологије у пословним

процесима.” Инфотех Јахорина, март 2010.

[17] Д. Васиљевић: ”Рачунарски интегрисана логистика: модели и трендови.” ФОН,

Београд, 2001.

[18] Ari Juels: ”RFID Security and Privacy: A Research Survey.” RSA Laboratories.

[19] F. Thornton, B. Haines, Anand M. Das, H. Bhargava, A. Campbell, J. Kleinschmidt:

”RFID Security.” PUBLISHED BY Syngress Publishing, Inc.

primjerna rfid tehnologije u logistici distribucije

Documents