INTEGRISANI (PROJEKTNI)

PRISTUP UČENJU I PLANIRANJU

Dr Danica Veselinov, dr Nataša Sturza Milić

INTEGRISANI (PROJEKTNI) PRISTUP UČENJU I PLANIRANJU

• Strategija učenja i podučavanja.• Kurikulum je dinamičan,

fleksibilan, kontekstualan.• Učenje je autentično.• Podstiče kolaborativno učenje

učesnika u projektu.• Obezbeđuje kontekst za razvoj

dispozicija za celoživotno učenje.• Obezbeđuje kontekst za

uključivanje dece iz osetljivih društvenih grupa.

• Razvija partnerski odnos dece i vaspitača.

• Podstiče otvorenost prema problemskim situacijama i zadacima (iz realnog života).

• Podstiče organizacijske i komunikacijske sposobnosti dece.

• Obezbeđuje primenu inovativnih metoda poučavanja.

• Učenje pomoću metoda saradničkotimskog rada.

• Inicira korelaciju s drugim područjima naučnosti i ljudske delatnosti.

• Projektni pristup učenju se bazira na tome da se prilikom učenja razvije određeni proizvod.

• Glavni cilj projekta jeste pronalaženje odgovora na pitanja o temi koju postavi ili dete mlađeg uzrasta, ili vaspitač, ili vaspitač koji radi sa decom mlađeg uzrasta. Sadržaj izvire iz dečjih interesovanja.

Karakteristike na kojima sezasniva učenje zasnovano na projektu:

• svaka grupa ili pojedinac, u okviru postavljenog problema, dobija posebne zadatke koje samostalno rešava;

• poželjno je da grupa bude mala, ali heterogena, kako bi deca koja bolje napreduju pomagala deci koja manje napreduju;

• projekat se organizuje oko aktuelnih pitanja koja vaspitač i deca smatraju važnim i sl.

Projekti su različiti (istraživački, manuelni, sportski, umetnički…) i

treba da sadrže sledeće elemente:

• postavlja se problem,• planira se način i tok rešavanja problema,• rešava se problem,• rezultati se proveravaju i evaluiraju.

• Sadržaj projekta se organizuje oko problema koji se istražuje i pitanja za čijim se odgovorima traga, a ne prema disciplinama ili vrstama aktivnosti.

• Učenje je autentično ‒ deca uče na različitim mestima i sa drugim odraslima iz svog životnog okruženja.

• Svaki projekat ima finalni proizvod: prezentaciju, foto galeriju, vebsajt, novine, brošuru i sl., što predstavlja autentičnu dokumentaciju projekta.

• Vaspitač/nastavnik je u funkciji konsultanta, koistraživača.

Svrha projektnog pristupa je stvaranje uslova u kojima će

deca mlađeg uzrasta:

• samostalno i lako usvojiti znanja uz korišćenje različitih izvora;• naučiti da primenjuju usvojena znanja u rešavanju praktičnih

problema, kao i kognitivne, komunikativne veštine stečene kroz rad u različitim grupama;

• razvijati veštine istraživanja i veštine razmišljanja.

Vrednovanje projekta se može obavljati svakodnevno ili na kraju izrade projekta. Prednost svakodnevne procene je u tome što deca imaju uvid u svoj napredak. Takvo vrednovanje pruža mogućnost i vaspitaču da promeni ili poboljša dalje korake. Ovakav pristup učenju pruža elementarne narative samoregulisanog učenja.

Dinamika razvijanja projekta se ostvaruje kroz tri faze projekta, koječine mapu projekta.

I faza

OTVARANJE

II faza

RAZVIJANJE

III faza

ZATVARANJE

I FAZA ‒ OTVARANJE

☺ Uvažavanje dečjih predloga, ideja i pretpostavki na osnovu

njihove inicijative za projekat.

☺ Razmena prethodnih iskustava, znanja, doživljaja vezanih za

pitanja u projektu (kroz razgovor, crtanje, konstruisanje, pisanje,pokret i sl.).

☺ Formulisanje problema na osnovu pitanja, postojećeg znanja i

iskustva.

☺ „Projekat ide kući” – deca razgovaraju u svojoj porodici o svojim

iskustvima vezanim za pitanja/problem u projektu.

☺ Izrada početnih panoa.

II FAZA – RAZVIJANJE

☺ Učenje iz različitih izvora (film, slikovnice, internet, enciklopedije

za decu, situaciono učenje i sl.).

☺ Istraživanje na različitim mestima u lokalnoj sredini.

☺ Istraživanje u vrtiću sa poznavaocima problematike i drugim

odraslima iz lokalne zajednice.

☺ Istraživanje i predstavljanje (kroz pokret, dijagrame, mape,

tabele, šeme, konstrukcije ‒ crtanje, slikanje, oblikovanje, pisanje,fotografisanje, snimanje...).

☺ Otvaranje mogućih novih pitanja.

☺ Izrada procesnih panoa.

III FAZA – ZATVARANJE

☺ Sažimanje, povezivanje i primena iskustava u projektu kroz

različite načine izražavanja.

☺ Refleksija: sažimanje i objedinjavanje dokumentovanih podataka o

procesu učenja za stvaranje priče, kako bi se projekat podelio sdrugima.

☺ Predstavljanje roditeljima i drugim učesnicima projekta autentične

dokumentacije prikupljene u projektu iz perspektive dece i odraslih.

☺ Evaluacija projekta iz perspektive druge dece i odraslih, roditelja,

članova lokalne zajednice koji su učestvovali u projektu.

☺ Slavljenje učenja/otkrića u projektu: završna priča o projektu.

☺ Izrada slavljeničkih panoa.

U NASTAVKU PREZENTACIJE POGLEDAJTE PRIMER PROJEKTA IZ

PRAKSE

Zašto dinosaurusi? Kako smo došli na ideju? Ko je učestvovao u planiranju projekta?

☺ Primetili smo da su deca često bila zainteresovana za razgovor o dinosaurusima.

Interesovalo ih je kako su dinosaurusi izgledali, ćime su se hranili, zašto liče naguštere, kada su živeli, zbog čega su bili veliki i još mnogo toga.

☺ Predložili smo deci da zajedno istražujemo svet dinosaurusa i deca su saoduševljenjem prihvatila ideju.

☺ Razmenjivali smo ideje, uvažavali predloge dece i napravili okvirni plan koji jesadržao aktivnosti, učesnike projekta, vreme trajanja projekta i potreban materijalza realizaciju projekta. Plan je bio fleksibilan, pa smo ostavili mogućnost da, tokomrealizacije plana projekta, nešto promenimo, dopunimo ili eliminišemo.

☺ Odredili smo zadatke i aktivnosti projekta.

Zadaci

Podsticanje istraživačkog učenja.Podsticanje i razvijanje dečje mašte.Podsticanje razvoja fine motorike kroz modelovanje, crtanje, bojenje, seckanje, rezanje, lepljenje.Razvijanje grube motorike kroz pokretne igre, dramatizaciju.Bogaćenje rečnika novim rečima ‒ dinosaurus, tiranosaurus, triceratopsaurus, paratosaurus, pterosaurus, brontosaurus, biljojedi, mesojedi i dr.

Zadaci

Uočavanje razlika između biljojeda i mesojeda.

Sticanje novih znanja o dinosaurusima i njihovom načinu života pomoću priča, crtanih filmova, igračaka, bojanki, konstruktorskih materijala.

Razvijanje saradničkih odnosa i komunikacije.

Podsticanje dečje kreativnosti. Podsticanje logičkog zaključivanja. Usvajanje matematičkih pojmova (manje –

veće, niže – više, kraće – duže, lakše –teže).

TOK PROJEKTA: UČENJE IZ RAZLIČITIH IZVORA

DIDAKTIČKO-METODIČKA SREDSTVA RADA: KNJIGE, BOJANKE, IGRAČKE, SLIČICE, ORIGAMI

KREĆEMO SE SA DINOSAURUSIMA

DA LI MOŽEŠ DA LETIŠ KAO DINOSAURUS?

SKOČI I DOHVATI PTEROSAURUSA

NAPRAVI STEGOSAURUSA – ALI, NOGAMA!

Sakupi jaja dinosaurusa Štafetna igra:

Napravite prvi dinosaurusa!

Nacrtajmo tragove, isecimo ih i hodajmo na različite načine po

tragovimadinosaurusa

Bežimo od T-REKSA preko provalije povlačeći seza konopac

Pokretna igra: pronađi u pesku zakopana jaja dinosaurusa

Motivacija za igru je fotografija i informacija o fosiliziranim jajima dinosaurusa koja su stara 80 miliona godina i pronađena u kineskoj provinciji Džeđang.

Izvor N1 10.10.2018.

Izvor N1 10.10.2018.

SARADNJA DECE, VASPITAČA I DRUGIH UČESNIKA PROJEKTA

REFLEKSIJA: AUTENTIČNA DOKUMENTACIJA