2

Teorija i praksa Evanđeoskog udruženja studenata

AH, TAJ EUS Prof. Dr Aleksandar Birviš

EUS

Jun, 1999.

3

Sadržaj: 1. EUS I STUDENTSKA POPULACIJA ............................................................................................................... 4

1.1 EUS kao vaspitni činilac (Vas – pitanje i zlo – pitanje) ....................................................................... 4

1.2 EUS kao obrazovni činilac (Obraz - danas i sutra) ........................................................................ 5

1.3 EUS kao prosvetni činilac (Pro-svetiti) ........................................................................................... 6

1.4 EUS kao nastavni činilac ................................................................................................................ 6

2. EUS I STUDENTSKA RELIGIOZNOST .......................................................................................................... 7

2.1 Doprinos opštem izgledu studentske religioznosti i bogoslužbenom životu studenata ..................... 7

2.2 Doprinos doktrinarnom mišljenju i stavovima .................................................................................... 8

2.3 Doprinos etičkim stavovima, mišljenjima i moralu ............................................................................. 8

2.4 EUS i izvitoperena religioznost: fanatizam, okultizam, satanizam, savremena gnoza i slično .......... 9

3. EUS I PRIPADNOST CRKVI ......................................................................................................................... 9

3.1 Pripadnost i mesna crkva ................................................................................................................... 9

3.2 EUS i odnos prema svetosti .............................................................................................................. 10

3.3 Studenti i sabornost, odnosno sveobuhvatnost ili katoličnost crkve ............................................... 10

3.4 Isceliteljska uloga u društvu i studenti ............................................................................................. 11

3.5 Misija – apostolstvo ......................................................................................................................... 11

4. EUS I TEOLOGIJA ..................................................................................................................................... 12

5. EUS I BUDUĆNOST................................................................................................................................... 12

5.1 Čekanje Gospoda Isusa Hrista .......................................................................................................... 12

5.2 Kongregacionalizacija ...................................................................................................................... 13

5.3 Razvizantisanje ................................................................................................................................. 13

4

Ah, taj EUS!

Aleksandar Birviš

Predavanje održano na konferenciji EUS-a u Beogradu

("Ljudi s kojima studiramo"), 25-26. aprila 1997.

Ima u Nišu jedna mala ulica, zove se Kopitareva, a inače je nekada bila - tako smo je

zvali - Kazandžin sokak, jer su tu bile kazandžije. Tamo ima jedan natpis koji mi je smešan -

"Očna optika". Kao da postoji neka optika za uši, ili za dlanove itd. Naime, ja sam hteo da ovde

stavim naslov "EUS i evanđelje", a onda se mislim: "Čekaj, pa to ti je to, kao ta Očna opitka.

EUS je već to - ili ima evanđelje, ili nije EUS!"

1. EUS I STUDENTSKA POPULACIJA Zašto je ova tema nama potrebna? Pa, potrebna je iz jednog vrlo jednostavnog

razloga: mi postojimo i treba da se nađemo na svojim školama - pogotovo na Univerzitetu,

na fakultetima, upravo zato što je tamo potrebno evanđelje, zbog onoga što kaže Gospod Isus

Hristos: "Vi ste so zemlji, vi ste videlo svetu. Ako so obljutavi, za šta će biti, nego da je ljudi

pogaze i da je izbace?" Znači, ono što je i inače zadatak Hristove Crkve svuda gde se nađemo,

to je i zadatak EUS-a: da evanđeljem doda ukus, da tako kažem, ovom inače veoma

neukusnom svetu. Zbog toga razgovaramo najpre o EUS-u u studentkoj populaciji sa tog

gledišta: EUS kao nosilac evanđelja. Hteli mi to ili ne, i one zemlje koje sebe nazivaju

hrišćanskim zemljama, ne mogu se pohvaliti evanđeljem kao delotvornom silom koja menja

ljude. Kamo sreće da je toga više! Mi se moramo i moliti i žrtvovati i doprineti tome da

evanđelje bude poznato i delotvorno u našoj okolini, a to je upravo naša populacija, da kažem

studentska, koja je oko nas.

1.1 EUS kao vaspitni činilac (Vas – pitanje i zlo – pitanje)

Zbog toga je ovde kao prva podtačka “EUS kao vaspitni činilac”, s tim što moramo o

vaspitanju govoriti ono što je njegova provobitna celina. Koji od vas znaju ruski, da vidimo,

šta znači “pitanije”? “Pitanije” je stara slovenska reč. To znači “hrana”. “Vaspitanje” - to je

“hrana za sve”, jer mi hranu uzimamo samo, eto tako, zbog našeg želuca, creva i razvoja

drugih organa i organizma.

5

Međutim, hrana je potrebna i za duh i dušu, i vaspitanje treba da bude to: kako da budemo

celina i kako da ta celina, znači čovek kao celina, kako da bude nahranjen, kako da dobije

pravu hranu. To je vaspitanje i to je njegova svrha.

Oni među vama koji su čitali “Lažu i paralažu”, pročitali su i ovo: “On je tamo vježestva

priobirao, čuvstva onočio i vukuele izobrazio”, i to otpirilike znači ovo: “Stekao je i znanja,

utančao je svoja osećanja i obrazovao je svoj ukus”. Od prilike, [to] znači: postigao je da duh,

duša i telo budu jedno. Naravno, ovo je kod Sterije humor naš opšti, ali ono stvarno treba da

bude vaspitanje, treba da bude takva jedna hrana, jer ako njega nema, onda nastaje “zlo –

pitanije” - da se ljudi hrane zlom, jer čovek mora nešto uzeti za dušu, mora nešto uzeti za

duh, i onda on neće uzeti ono što su prava osećanja, nego će doći onaj “heavy mental” koji će

ga napasti sa svih strana i to će mu biti zadovoljstvo, onda neće ići za Hristom kao Putem,

Istinom i Životom, nego će tražiti neki tamo zen, budizam... znači, surogate umesto prave

hrane.

Prema tome, vaspitanje je nešto što mora postojati jer čovek upija ono što mu se nudi.

Interesanto je, čovek se uvek više hvata za ono što je zlo i lakše upija to što je zlo. Deca odmah

nauče neke vrlo bezobrazne pesmice koje pevaju na sav glas. To je ono što i mi i danas imamo.

EUS mora da postane vaspitni činilac, jer ako on to ne bude, ovi drugi čoveku neće pružiti

to što je prava hrana za duh, dušu i telo, nego daju i davaće uvek neku falsifikovanu hranu.

1.2 EUS kao obrazovni činilac (Obraz - danas i sutra)

Isto je pitanje sa obrazovanjem. Mi smo danas obrazovanje pretvorili samo u gomilanje

znanja. Kažemo: “on je obrazovan, načitan jer je pročitao...” pa onda ređamo spisak knjiga za

lektiru koje je pročitao i podcrtao jedno po jedno. Međutim to se sve srvšava na tome. Postoji

nešto drugo. Šta je “obraz”? Nije to samo ova 3-4cm mesa, mi kažemo “izgubio je obraz”, “bez

obraza”, “obraz i poštenje”, “đon obraz”... Obrazovanje treba da bude sticanje obraza. Dakle,

ne samo da ja stičem znanje, nego da ta znanja od mene u najmanju ruku uobličavaju jednu

ličnost koja ima sopstveni moral, koja na osnovu toga što zna zauzima određene stavove.

To ne može bez evanđelja, jer sva druga znanja su ništavna, sva druga znanja mogu - ono

što je prebacio Apostolu Pavlu Fest, “Mnoge te knjige izvode iz pameti” - da nas više poremete

nego da nas dovedu jednom i ličnom i društvenom ponašanju koje mi nazivamo moralom. U

tom slučaju dolazi EUS kao prosvetni činilac.

6

1.3 EUS kao prosvetni činilac (Pro-svetiti)

Kad mi kažemo danas prosveta, mislimo na škole, nastavničke plate, prosvetni sistem...

Međutim, prosveta je unošenje svetosti. Prosvetiti znači uneti svetost. Prema tome, prosveta

je nastavak nastave, onoga što smo saznali, kad smo zauzeli stavove, a to bez Svetog Duha ne

vredi. Ko će progovoriti narodu o Svetom Duhu, ko će mu reći da taj pravi Prosvetitelj jeste

Duh Sveti koji nas uvodi u svetost. Svi mi drugi možemo da budemo samo saradnici,

pomoćnici toga što se zove prosveta. Međutim, u školama, na Univerzitetu, ne može da bude

neko drugi od nas, samo EUS.

Postoje i druge verske organizacije na našem Univerzitetu, ali one se danas bave onim što

je, rekao bih, redukovano hrišćanstvo: folkor, politika (spasavanje nacije), držanje običaja,

itd. Ljudi to vide, ali vrlo je mali broj onih koji žele iz toga da izađu. Znači, tu smo još daleko

od prosvete, pa EUS treba da bude i taj prosvetni činilac. On može to da učini, jer naša veština

nije da ljude ubedimo koja je crkva prava, koja nije, itd. (tu se možemo ubeđivati do sudnjeg

dana), nego je posao EUS-a da unese kretanje ka svetosti. Zato sam ovde naveo EUS kao

nastavni činilac.

1.4 EUS kao nastavni činilac

Po ovom pitanju EUS treba da deluje u dva pravca. Jedan je, uopšte, u pravcu obrazovanja

nastavnika. Naši nastavni kadrovi danas izlaze sa očajno slabim poznavanjem vere, kao

takve, i religije uopšte. Polovina naših učitelja i danas, kad kažete evanđelje, zamišljaju neku

knjigu koju popovi tamo drže, okovanu u srebro (i u pojedinim delovima liturgije podignu),

ali ne znaju šta je evanđelje. Zato kad mi govorimo: “Mi objavljujemo enanđelje”, oni misle:

“Šta ima da objavljuje, nek digne, pa nek narod vidi”. To je njihov način mišljenja. Ja sam ovo

jednom rekao na nekom savetovanju prevodilaca i biblicista, na šta se digao jedan student

teologije i rekao: “Grešite, gospodine Birviš, znaju ljudi šta je evanđelje...” “Ma čekaj, rekoh,

znaju studenti (a u ono vreme ceo Beogradski fakultet Srpske crkve nije imamo 50

studenata), a zna li narod? Evo, rekoh, Bakočevič1 je uveo jednu lepu stvar u Beogradu, da od

Slavije do Kalemegdana svake subote bude pešačka zona. Krenite sad u subotu od Slavije do

Terazija, pa pitajte ljude šta je evanđelje, da li će znati, ne moram ja da vas uveravam, uveriće

vas oni sami”. Ljudi ne znaju. Da ne pominjem druge greške koje se provlače, recimo, ima ona

Biblija za decu, u 365 priča. Tamo piše npr. “Priča o stvaranju”. Nisu to priče, to su biblijki

izveštaji. Jer, kod nas kad se kaže “priča” to je ono “pričam ti priču”. Razumem da u engleskom

“story” označava sustavnu prozu, ali kod nas reč “priča” ima drukčije značenje. (To se u

1 Bivši gradonačelnik Beograda

7

filologiji zove konotacija). Potpuno su mogli to da izostave i da kazu “O stvaranju sveta”, “O

Josifu”, “O Apostolu Pavlu” (kao što su Stari i pisali na latinskom, npr. “De Christo”, “De

creatio”, itd.) Mi smo navikli da su nama to neke strane priče, da to nije stvarnost i otuda

upravo, ljudi izgovaraju “Hristos Voskrese”, “Vaistinu Voskrese”, a u to ne veruju. To im samo

kao pozdrav lepo zvuči i podseća ih na neke ljupke dane, na detinjsto, i na tome se sve

završava, a ustvari, upravo tu počinje.

Znači, to obrazovanje nastavnika ne može bez poznavanja evanđelja. U tom smislu naše

tribine, naš rad na fakultetima, u srednjim školama... moraju da uzmu što više maha, da se ta

uloga poboljša, što će doprineti poboljšanju i uobličavanju nastave.

Mi se moramo zauzeti i za to da se revidira i naša nastava istorije. Znate, mi pričamo sada

da su nam krivi separatisti, Slovenci, itd. A zaboravljamo da je prvi separatista bio Nemanja.

On se odvojio od sve svoje braće, uzeo pravoslavlje (oni su dotle bili katolici) da bi imao

podršku Vizantije i Mađarske, jer Mađari su u to vreme bili pravoslavni. Oni su mu dali Niš i

drugu podrušku i tako je on najednom napravio državu, i tako dalje.

Mi moramo puno stvari da promenimo, pogovoto u našem vaspitnom sistemu. Nama ne

može vaspitni ideal da bude npr. Kraljević Marko. Zašto? Svi vole da imaju dobre puteve, a

on “ore drumove” i mi ga zbog toga veličamo. U celom ciklusu pesama o Kraljeviću Marku

samo jedna [pesma] ima gde on nije pijan. Koji je to vaspitni ideal? Kod njega se, recimo,

koplje probija na “tri polovine”. Šta mi turamo u glavu našoj omladini? Sva je sreća što i ta

deca prihvataju sa nevericom i znaju: to je samo tamo neka narodna pesma. Ima puno toga

što u našem sistemu nastave mora temeljno da se izmeni.

Ne očekujte da će to današnje generacije nastavnika izmeniti. Oni predaju što su primili,

programe im pravi ministarstvo. Mi smo u tome još uvek suviše centralizovani.

2. EUS I STUDENTSKA RELIGIOZNOST

2.1 Doprinos opštem izgledu studentske religioznosti i bogoslužbenom životu

studenata

Samim ovim oblikuje se ovo drugo, EUS i studentska religioznost. Ako budemo

delovali, onda će se izmeniti opšta slika studentske religioznosti, pa i oni studenti koji neće

da budu u EUS-u i kojima, možda, mi izgledamo kao neka sekta ili štagod, moraće da se

zamisle nad onim što veruju. Više im to nije svejedno, a vi znate, kad počne, konkurencija

može da poturi bilo šta, kao kad ima monopol. Prema tome, to je taj doprinos studentskoj

religioznosti i bogoslužbenom životu, iako se govori o liturgičnosti velikih crkava, [koji je]

među studentima vrlo siromašan.

8

Zbog toga doprinos tom zajedničkom bogoslužbenom životu mora da bude, ako ništa

drugo, takav da vide nas, u našim zajednicama na vreme, sa određenom pripremom, sa

željom da doprinesemo bogosluženju. Jer bogosluženje nije samo događaj, ono je doživljaj,

ono je određen niz iskustava i to treba da se vidi i čuje.

Isto tako, po pitanju pojedinačnog bogosluženja, odnosno molitvenog života, tu

moramo da budemo načisto: ako mi ne podstaknemo druge na molitvu, oni se moliti neće. Ili

će se moliti samo onda kada dođe do neke nevolje: “Jer Bože, samo da položim ovaj ispit i sve

će biti u redu”. Naravno, posle, kad položi ispit, nikome ništa. Taj vid molitve i to priticanje

Bogu samo u nevolji nije ništa novo. Na kraju, naš Bog je “Gospod koji se u nevoljama brzo

nalazi”, ali On nije samo za to. On je Bog sa kojim ja “živim”, “dišem”, “mičem se”, “jesam”, kao

što rekoše i neki grčki pesnici. Prema tome, mi i tu moramo da doprinesemo.

2.2 Doprinos doktrinarnom mišljenju i stavovima

Iz toga proizilazi i doprinos doktrinarom mišljenju i stavovima. EUS nije doktrinarna

ustanova i upravo tu svoju širinu i prihvatljivost treba da propagira, da bi ljudi mogli

međusobno da se trpe. Tu spada veština da svako izloži svoja mišljenja tako da mu pritom

ne skaču temperatura i pritisak, nego da možemo mirno da prihvatimo postojanje razlika u

mišljenju. Treće, da prouče to što veruju. Sramota je, recimo, ako mi kažemo da verujemo da

je Isus Hristos Božiji Sin - a da taj pojam sinovsta Božjeg nismo definisali, ili nikada nismo ni

razmišljali o tome. Da ne govorim o drugim stvarima, koje, takođe, treba da nam nešto znače

u životu, a dešava se da nam, ne samo ne znače mnogo, nego još gore, nismo načisto, da su tu

nekada upletena i neka pogrešna značenja, kojih mi često nismo ni svesni, i da bismo trebali

prvo da definišemo svoja mišljenja i stavove, pa onda da ih pretočimo u stvarnost, tj. da

pomoću njih oblikujemo etiku i moral.

2.3 Doprinos etičkim stavovima, mišljenjima i moralu

Postoje, nažalost, stvari koje se danas prihvataju sa podsmehom. Kad progovorite da je

nešto greh, odmah se neko buni, kao: “Šta, kakav greh?” Danas ništa nije greh, ako te niko ne

vidi, ako nema posledica, onda, šta ima veze , kakav greh? Međutim, greh postoji i bojim se

da je to stvarnost koja će ljude koštati vrlo skupo, jer nemajući svest o grehu, nemaju ni

potrebu za oproštenjem, ni traženjem Spasitelja. Mnogi se ušanče u neku svoju navodnu

dobrotu ili u samozadovoljstvo i u tom šancu njemu je dobro, iz njega ne izlazi. Ako ga

dirnete, on pušta bodlje, neće da o tome razgovara, menja i izbegava. Međutim, ljudi moraju

9

da znaju da postoji Božiji sud pred kojim moraju da se pojave, da je taj Sud sveobuhvatan i

da on određuje šta je dobro, a šta je zlo.

2.4 EUS i izvitoperena religioznost: fanatizam, okultizam, satanizam,

savremena gnoza i slično

EUS ima i tu , možda nezahvalnu dužnost, ali svakako dužnost, da se suoči sa

izvitoperenom religioznošću. To su s jedne strane, fanatizam, satanizam, sve ovo što se danas

javlja, što je vrlo privlačno, ne samo za mlade ljude, nego i za ostale. Ja znam neke koji su

otvorili satanističke domove i koji ni sami nisu načisto šta veruju, ali ulaznicu naplaćuju po

20 maraka. Kada bismo mi naplaćivali ulaz u crkvu samo 20 dinara, mnogi bi rekli: "U, kakva

je to crkva?" Ali za Sotonu su spremni da daju sve. To je nešto sa čim se studentska populacija

vrlo mnogo sučeljava, jer mi, nažalost, i u Akademiji nauka imamo ljude koji se bave

okultizmom, ljude koji pripadaju munizmu i raznim drugim "izmima", koji, bilo otvoreno,

bilo prikriveno, propagiraju i guraju takve ideje. Oni se između sebe dovlače na položaje: ako

mu je asistent istog ubeđenja, onda on napreduje, postaje docent, a ove druge guraju od sebe.

Nemojmo se zavaravati, ovo je aktivna tema, ako mi ne budemo svetlost, nauka će otići na

još veću stranputicu. Piše u Sv. Pismu: "Svetlost se svetli u tami i tama je ne obuze". Nije tama

samo odsustvo svetlosti. Duhovna tama, to je agresor. Ako se mi ne pojavimo, ona napada.

Prema tome, ne dopustite da nastupi onakva tama, kakva je bila ona egipatska, tama koja je

mogla da se oseća, tama koju su mogli da opipaju. EUS treba da svetlom rasteruje tamu u

obrazovnim institucijama.

3. EUS I PRIPADNOST CRKVI

3.1 Pripadnost i mesna crkva

Dolazimo sada do pitanja pripadnosti crkvi, gde moramo prvo biti načisto sa tim šta

je pripadnost. Šta to znači kad kažem: "Ja sam član te i te crkve". Za neke ljude to je nejasno i

mnogi, kad dođu kod nas, pitaju: "Kako ja mogu da se kod vas upišem?", kao da smo klub. To

nije čudno, jer mi tu reč "član" odavno ne upotrebljavamo u onom značenju koje je ona nekad

imala. Nekada je reč "član" označavala deo tela, ud. Svaka naša zajednica, pogotovu mesna

zajednica, treba da bude jedno homogeno telo, sastavljeno od udova (članova). Ne govorim

sada o univerzalnoj Crkvi kojoj je Hristos glava, već o tome da, čim smo mi ovde, dvoje ili

troje u ime Hristovo, on je među nama. Zašto je on ovde među nama? I tu je on zato da bude

glava. prema tome, kad god smo sa njim, kad god smo u njegovo ime, mi mu pripadamo i te

10

pripadnosti se trebamo držati. Tek putem i posredstvom te pripadnosti, znači putem mesne

zajednice, mi pripadamo toj vaseljenskoj, univerzalnoj Crkvi. Nikako drukčije. Dok god smo

ovde na zemlji, dužni smo da imamo svoju crkvu, stado u kome se nalazimo i, naravno, stado

koje veruje da je njegov pastir Hristos i da ga on vodi. U tom pravcu treba da se razvija naš

crkveni život.

3.2 EUS i odnos prema svetosti

Odnos prema svetosti, odnosno posvećenju, u ovom slučaju i učeništvu, moramo da

razlikujemo od obične pripadnosti. Svakako, pripadamo Hristu i zajednici i volimo da joj

pripadamo. Duh Sveti nam tu pripadnost potvrđuje tako što nas presvedočava o našim

gresima, o pripadnosti Hristu, ali i o njegovoj sili, žrtvi, i o svemu što je uradio. Međutim, on

nam daje i zadatke, jer kad se radi o pripadnosti telu, onda svaki ud nešto radi. Ako neki ud

nedostaje, mi kažemo da je čovek "invalid". Reč "invalid" znači "bez važnosti". Znači, celo telo

gubi na značaju ako jedan ud nije kako treba.

Zato moramo da se ispitamo: kakav sam ja ud, da li sam posvećen njegovim zadacima,

da li sarađujem na njegovom delu? Gospod će odrediti gde je naše mesto. Nemojmo da

uobrazimo da smo neka elita, nego budimo spremni na služenje. To su, uglavnom , rekao bih,

stupnjevi našeg hrišćanskog života: kako pripadamo crkvi, čemu treba da budemo posvećeni

i koje mesto nam Gospod određuje u svemu tome.

3.3 Studenti i sabornost, odnosno sveobuhvatnost ili katoličnost crkve

S tim sad dolazi sveobuhvatnost ili sabornost (katoličnost) crkve. Mi moramo znati

da smo velika porodica i saosećati i sarađivati sa hrišćanskim studentima i njihovim

organizacijama bilo gde u svetu; oni sarađuju na istim poslovima i dobro je da znamo šta oni

rade, njihova isustva, njihov život, njihove molitve, kao i da se mi molimo za njih. Sve nas to

preobražava i podiže, da tako kažem, na stepen univerzalnosti crkve. Na taj način i

sudelujemo u tom isceliteljskom poslu koji univerzalna crkva obavlja u društvu i delujemo

kao "so" i "svetlost" svetu.

11

3.4 Isceliteljska uloga u društvu i studenti

Studenti su onaj svesni deo Crkve, najpismenija populacija u jednom narodu. Zato i

moraju biti najsvesniji isceliteljske uloge crkve i svoje vodeće pozicije u njoj. Crkva je tu da

leči ovaj svet, ne samo da bude jedno odvojeno društvo, nego da bude iscelitelj. Šta bi bilo,

recimo, kad bi lekari i medicinske sestre dolazili u bolnice samo zato da prodiskutuju o nekim

bolestima, kako se one javljaju, kako se podnose i sl. a ne bi ih lečili? Bila bi tragedija. Tako je

i sa crkvom . Ona postoji zbog ljudi, grešnika, i ima tu ulogu da ih, po milosti Božjoj, leči i vrati

Bogu. Studenti, hrišćani, treba da u tome prednjače.

3.5 Misija – apostolstvo

Svako od nas, kao pojedinac, ima svoju misiju, apostostvo ili poslanje. Ako neko ne

zna koje je njegovo poslanje, treba da traži [odgovor] od Gospoda. Ne samo to, i EUS ima

svoje poslanje, ali ja neću o tome mnogo da vam govorim. To je u svim dokumetima EUS-a,

od statuta pa nadalje. Svi su oni pravljeni upravo zbog tog poslanja.

Ono što je važno, to je da studenti moraju biti pokretači, inicijatori poslanja mesne

zajednice. Jer, neretko, mesna zajednica je zadovoljna sama sobom i najveća smetnja širenju

zajednice nije to što su ljudi van nje ravnodušni - to je strahovita smetnja - nego što su ljudi

u zajednici ravnodušni. Nama je fino, imamo svoje gnezdašce, sve se lepo kreće, šta će sad još

da nam dolaze neka nova lica!

EUS ne treba da nameće ni oblik bogosluženja, ni doktrinu, ali mora biti pokretač toga

da zajednica ne ostane, ono što kažu Francuzi "un platéan", to jest, na jednom istom nivou,

na jednom istom stupnju. To je opasno. A koliko je takvih crkava koje žele da ostanu na tome!

Ja ne tvrdim da mi treba da imamo ogromne sale i stadione; to ovako laska taštini pojedinih

propovednika. Ne, ali treba da imamo što više malih zajednica, što više malih grupa. Ako to

nemamo, nešto nije u redu sa nama, nemojmo optuživati svet. Svet je to što jeste, kad bi i bio

drukčiji, ne bi bio ovaj svet, nego bi bio Carstvo Božje. U tom pogledu, mesna zajednica ima

važno poslanje, naročito onaj njen svesni deo, a to su studenti pre svega, on mora da bude

pokretač.

12

4. EUS I TEOLOGIJA

Sad dolazi jedan odeljak o kome ja nerado govorim, ali moram da progovorim, a to je

EUS i teologija. Jovan Zlatousti je poznat po jednoj izreci, da je teologija "nauka nad naukama

i umetnost nad umetnostima ili veština nad veštinama". Zato ona mora da je i na jedan osobiti

način unutrašnjeg preobražaja u samom čoveku i veština kritičnosti, možda i prema

sopstvenim stavovima i prema samoj denominaciji. Zato i EUS, hoće-neće, mora da ima neku

teologiju. Ta teologija je izuzetno biblična, sve ostalo što je van Svetog Pisma pripada

pojedinim denominacijama, ako one tako hoće, to su navike i tradicije (ima i protestantskih,

pa ima i tzv. evanđeoskih tradicija), ali to je sve drugi kolosek, EUS se time ne bavi. On se

bavi, s jedne strane, studentima kao takvima i Svetim Pismom koje ti studenti prihvataju i na

kome rade i sarađuju.

EUS ima, i ja to vidim u budućnosti kao mnogo veću ulogu, posredničku ulogu u

studijama teologije. Znači, da iznađe prave škole koje odgovaraju zdravom učenju u našim

potrebama i da omogući ljudima da tamo odu: da im nađe, ako treba, i one koji će ih

stipendirati, kao i druga potrebna sredstva: da u svojim centrima uvek nađe darovite ljude,

a njih ima, i da ih uputi tamo gde će oni najbolje izbrusiti svoj talenat. Jer, sam talenat ne

vredi mnogo ako nije pripravljen kako treba. Vrednost jednog dara, jednog talenta, dolazi do

izražaja tek onda kada taj talenat prođe kroz odgovarajuću pripremu. Zbog toga je itekako

potrebno da među studentima zapažamo te kojima je potrebno dalje teološko obrazovanje,

jer ova zemlja će stalno biti u potrebi za novim pastirima, novim profesorima teologije,

novim crkvenim saradnicima. To je uloga teologije u EUS-u.

5. EUS I BUDUĆNOST

5.1 Čekanje Gospoda Isusa Hrista

Sad, da se malo prepustimo mašti ali, naravno, u okviruma onoga što Sveto Pismo

govori. Pravi temelj naše budućnosti je ono čemu se nadamo - to je Hristov ponovni dolazak.

Hristos će ponovo doći i mi ne treba mnogo da se bavimo time kako će izgledati kad on dođe,

u koliko sati će da dođe, šta će biti. Ne! Nego time da nas on zatekne u našim poslovima. Jer

Gospod Isus tako kaže: "Ko meni služi, za mnom neka ide i gde sam ja tamo će biti i sluga

moj". Ako služimo kako treba, "takve će poštovati Otac moj". Ako nije tako, onda eshatologija

postaje samo jedan fini akademski predmet o kome može do besvesti da se raspravlja.

13

5.2 Kongregacionalizacija

Kako ću ja dočekati Gospoda? Treba da ga dočekamo na svom zadatku. To je nešto o

čemu moramo misliti pre svega. U vezi sa tim moramo da budemo spremni da sutra svoje

zajednice pripremamo na ovo što sam ja nazvao kongregacionalizacija. Mnogo je to sad

dugačka reč, ali reći ću vam šta je [njeno značenje]. Bez obzira da li crkva ima, recimo,

episkopalnu srukturu (patrijah, episkop, sveštenici, đakoni) ili ima, da kažem, neformalnu

strukturu, budućnost crkve je mesna zajednica. U njoj se odvija život, život u kome treba da

se živi i da se donose plodovi. To donosi mesna zajednica i to je nešto u čemu, ako dostojno

čekamo Hrista, moramo istrajati. Mi ga očekujemo u okviru mesne zajednice i ona treba da

ojača. Neka budu tamo starešine, episkopi, starešinstva, šta ja znam, viši predsednici, niži

predsednici, potpredsednici, doglavnici, poglavnici. Sve je to lepo, ali nama ostaje ovde da se

pogledamo u oči i da vidimo šta možemo učiniti, kako u toj zajedici služiti Bogu i kako se u

toj službi međusobno ispomagati.

5.3 Razvizantisanje

Mi moramo raditi na tome da se oslobodimo vizantijskog načina mišljenja. Ja sam to

nazvao "razvizantisanje". Prvo, da se odvoji crkva od države. Gde god da se nalazimo, s našim

kolegama i sa svojim profesorima, treba ih uveravati u to da, dokle god su crkva i država u

nezdravom konkubinatu, stvari će se dešavati kako ne treba. Sve ovo što mi danas

doživljavamo na Balkanu, to je posledica upravo toga što su se povezali crkva i država, a

kasnije i crkva i nacija, i što nikako ne mogu da shvate da tu nešto nije u redu. Nego, uvek je

kriv neko drugi, neki Zapad, Vatikan, pa šta ja znam, crvena aždaja, zelena aždaja, crna aždaja

- sve neke aždaje i zmajevi, a sve te aždaje oni su izmislili da bi opravdali jedno nezdravo

stanje kod sebe. Prema tome, mi moramo da radimo na tome da se to dvoje odvoji i da postoji

tolerancija, ta sposobnost da ja potrpim drugoga. Moramo se naučiti da trpimo jedni druge,

da trpimo nekad i nešto što nam se možda neće svideti kod drugih. To je naš zadatak, da mi

između sebe razvijamo toleranciju. To je jedna nova filozofija vaspitanja na kojoj treba da

počivaju naši međusobni odnosi koji će se očuvati za Hristov dolazak.