Univerzitet Novi Sad Filozofski Fakultet Odsek za pedagogiju

Program vaspitnog rada kolskog pedagoga:

Profesionalna orijentacija uenika 8. razreda osnovne kole

Profesor: Slaana Zukovi Asistent: Tamara Borovica Novi Sad

Student: Katarina arkovi

1

Sadraj

Uvod.................................................................................................................................3 Pravila, igre za upoznavanje i zagrevanje.......................................................................7 1. radionica.......................................................................................................................9 Informacije o zanimanjima i izvori informacija.................................................................9 2. radionica.....................................................................................................................12 Interesovanja i sklonosti.................................................................................................12 3. radionica.....................................................................................................................14 Sposobnosti i vestine.....................................................................................................14 4. radionica.....................................................................................................................16 Osobine linosti..............................................................................................................16 5. radionica.....................................................................................................................18 Sistem vrednosti i motivacije..........................................................................................18 6. radionica.....................................................................................................................21 Zahtevi zanimanja i kontraindikacije..............................................................................21 Skola za zivotinje............................................................................................................23 Sledite svoj san..............................................................................................................24

2

UvodProfesionalana orijentacija predstavlja drutvenu aktivnost putem koje se mladima prua pomo pri izboru zaniamnja i strune kole, ona se vri na osnovu svestranog upoznavanja zdravlja sposobnosti i drugih osobina kandidata koji bira zanimanje. Profesinalnom orijentacijom se nastoji svaki pojedinac usmeriti na ono podruje rada i ono zanimanje za koje smatramo da e u njemu ta osoba najvie uspeti, a da podruje rada najvie odgovara potrebama drutva. Profesionalnu orijentaciju je mogue organizovati jedino ako na njoj udrueno rade oni koji biraju zanimanje i oni koji u strunom pogledu mogu pruiti pomo. Profesionalna orijentacija je dala znaajan doprinos ostvarivanju politike ekonomskog i drutvenog razvoja i potpunijem razvoju linosti. Na osobu tokom odrastanja i kolovanja deluju brojni faktori koji utiu na odabir zanimanja. Ovi faktori imaju razliit uticaj na razliite osobe. Ono to je od presudnog znaaja za jednu osobu za drugu nee imati nikakav znaaj. Veliki broj faktora se moe podeliti u dve velike grupe: 1. Sredinski ili situacioni faktori 2. Individualni ili psiho-fiziki faktori U okviru sredinskih ili situacionih faktora najvei uticaj imaju porodica i kola. Uloga porodice u celokupnom profesionalnom razvoju kao i u izboru zanimanja je velika i esto presudna. Tip roditelja je posebno znaajan u ovom sluaju. Demokratski tip roditelja e podsticati profesionalni razvoj i samostalnost deteta dok e liberalni tip roditelja u potpunosti prepustiti izbor zanimanja detetu i nee se meati. Nasuprot njima autokratski tip roditelja e sam doneti odluku o izboru zanimanja svog deteta i esto e teiti da svoje ambicije ostvari kroz dete. U okviru kole na uenika e delovati brojni faktori kao to su nastavnici, odeljenski stareina, pedagoko-psiholoka sluba, programi, atmosfera u koli, vrnjaci, njihove aktivnosti i interesovanja kao i brojni drugi faktori. U osnovnoj koli svaki od ovih faktora moe imati presudan znaaj u daljem razvoju linosti i izboru zanimanja kod svakog uenika. Individualni ili psihofiziki faktori obuhvataju specifike karakteristike, sposobnosti i osobine linosti koje su veoma znaajne za izbor zanimanja jer razliita zanimanja pretpostavljaju razliite sklopove osobina, sposobnosti i karakteristika. Zatim u ove faktore spadaja i zdravstveno stanje. Pogreno izabrano zanimanje sa medicinskog aspekta ima za posledicu ne samo slab uspeh u radu ve i pogoranje zdravstvenog stanja organizma. Jedan od znaajnijih faktora su svakako i profesionalna interesovanja. Interesovanja se mogu odnositi na neto nepoznato a pojaavaju se putem profesionalnog informisanja. Interesovanja se moraju uskladiti da sposobnostima da bi se izbegao slab uspeh u radu. Jedna od periodizacija javljanja profesionalnih interesa je i: 6. 11. godine period fantastinog izbora kada su interesovanja nerealna 11. - 17. godine periodn probnog izbora, kada se interesovanja zasnivaju na simpatijama i antipatijama a kasnije i na podobnostima i na sposobnostima i jo kasnije na vrednostima i idealima posle 17. godine period realnog izbora, kada se u obzir uzima realna situacija I iz ove periodizacije moemo videti zato je vano poeti sa profesionalnom orijentacijom u osnovnoj koli i time stvoriti solidan temelj za dalji razvoj linosti i izbor zanimanja. 3

Kroz ovaj program se uenici podstiu da istrauju sopstvena interesovanja, da razvijaju svoje sposobnosti informisanja i da na kreativan nain reavaju postavljene zadatke. Sve aktivnosti su u funkciji razvoja linosti i formiranja profesionalnog identiteta. Radionice koriene u ovom programu su preuzete iz radioniarskog programa Na putu izbora zanimanja i minimalno modifikovane. Tokom programa se radionice mogu menjati ukoliko za to postoji potreba ali moraju ostati u okvitu teme koja se obradjuje kroz tu radionicu. Za svaki radionicu je dato predvidjeno vreme i materijali a svaka aktivnost u okviru radionice ima svoj jasno definisani cilj. Vreme potrebno za izvodjenje radionica se moe menjati po potrebi, u zavisnosti od broja dece i njihove spremnosti da uestvuju ali ne bi trebalo skraivati vreme na tetu kvaliteta radionice. Bolje je napraviti pauzu ukoliko uenici nisu u stanju da prate aktivnost ili uvesti neku igricu za razmrdavanje. Voditelj radionice moe biti kolski pedagog, psiholog, ili neko od nastavnika. Bez obzira na to ko je voditelj on mora voditi rauna da uenike u svakom trenutku motivie kroz aktivnosti i pokrene na akciju. Voditelj mora biti pristupaan i spreman da odgovara na sva pitanja uenika. Preporuka je da se ispred uionice postavi kutija u koju e uenici ubacivati svoja pitanja i pano na kome e biti okaeni odgovori na pitanja. Na ovaj nain uenika pitanja ostaju anonimna i ne oduzima se vreme predvidjeno za radionice. Poeljno je zadrati kutiju i pano i nakon zavretka programa. Voditelj mora voditi rauna da njegova lina interesovanja ne utiu na stvaranje poeljnih zanimanja ve da prepusti uenicima ovu aktivnost. Gde god je to mogue potrebno je pustiti uenike da sami izvode zakljuke.

4

Cilj: Cilj ovog programa je osnaivanje uenika za donoenje odluka o izboru zanimanja i pruanje uvida u mogunosti za zapoljavanje u okviru realne ekonomske situacije.

Zadaci:1. Upoznavanje uenika sa to vie potencijalnih zanimanja i osposobljavanje za samostalno informisanje 2. Sticanje uvida u sopstvena interesovanja i skolonosti 3. Definisanje sposobnosti i vetina potrebnih za uspeh u zanimanju 4. Osveivanje o vanosti osobina linosti za uspeh u zanimanju 5. Istraivanje i procenjivanje sopstvenog vrednosnog sistema i motivanione strukture 6. Prihvatanje znaaja zahteva zanimanja i definisanje smetnji koje onemoguavaju uspeh u zanimanju

Ciljna grupa: Uenici osmih razreda osnovne kole

Trajanje programa: 8 nedjelja (16 asova)

Oekivani ishodi: Po zavrenom programu uenici bi trebalo da su osposbljeni za samostalno pronalaenje informacija o zanimanju, zahtevima zanimanja i potrebnom kolovanju. Zatim bi trebalo da samostalno identifikuju sopstvene sposobnosti, osobine linosti i interesovanja. Konano trebalo bi da uzimajui u obzir sve navedene faktore mogu da donesu odluku o zanimanju ili daljem toku kolovanja koji im najvie odgovara. Materijali koji e biti korieni: kompjuter, projektor, flomasteri, markeri, papiri A3 formata ili vei. papiri A4 formata, papiri A5 formata, hemijske olovke, providna traka, papirii za vizit karte, lopta

Metode rada: Predavanja, Radionice, Prezentacije Igra uloga

Oblici rada:Frontalni Grupni rad Rad u parovima Individualni rad 5

Aktivnosti/asovi:1. Uvodno predavanje Uvesti uenike u program i objasniti im pravila uea. tempo rada i oekivane ishode. Medjusobno upoznavanje uesnika programa i motivisanje kroz niz igrica. (u prilogu) 2. Radionica 1, prvi deo Informacije o zanimanju (u prilogu) 3. Radionica 1, prvi deo Informacije o zanimanju (u prilogu) 4. Radionica 1, drugi deo Izvori informisanja (u prilogu) 5. Radionica 1, drugi deo Izvori informisanja (u prilogu) 6. Radionica 2 - Interesovanja i sklonosti (u prilogu) 7. Radionica 2 - Interesovanja i sklonosti (u prilogu) 8. Radionica 3 Sposobnosti i vetine (u prilogu) 9. Radionica 3 Sposobnosti i vetine (u prilogu) 10. Radionica 4 Osobine linosti (u prilogu) 11. Radionica 4 Osobine linosti (u prilogu) 12. Radionica 5 Vrednosni sistem i motivacija (u prilogu) 13. Radionica 5 Vrednosni sistem i motivacija (u prilogu) 14. Radionica 6 Zahtevi zanimanja i kontraindikacije (u prilogu) 15. Radionica 6 Zahtevi zanimanja i kontraindikacije (u prilogu) 16. Prezentovanje nekoliko zanimanja zamoliti par roditelja da prisustvuju asu i priaju o zanimanjima koja su oni izabrali, ukoliko nema zainteresovanih roditelja zamoliti lanove lokalne zajednice da prisustvuju asu. CIlj je predstaviti 3 do 4 razliita zanimanja koja zahtevaju razliite nivoe kolovanja. Ne treba se baviti promocijom zanimanja ve to realnijim predstavljanjem svih aspekata zanimanja. Zamoliti ih da donesu slike i naprave prezentaciju svog radnog mesta. Poseban osvrt treba napraviti na elemente koji su uradjeni u radionicama, u okviru svakog zanimanja koje je prezentovano

6

Pravila, igre za upoznavanje i zagrevanje

Pravila:Proveriti da li uenici znaju ta su radionice i ukratko im objasniti osnovna radioniarska pravila: Sedenje u krugu Svi uestvuju nema posmatraa Jedan govori ostali sluaju Ukoliko nemaju ta da kau kada na njih doe red imajju pravo da kau dalje Ukoliko imaju pad koncentracije ubacuju se igrice za razmrdavanje Mogue je ponoviti radionicu ukoliko postoji potreba za tim (radionica nije uspeno sprovedena, uenici je nisu shvatili ili pokazuju elju da je ponove) i voditelj radionice proceni da e svi imati koristi od ponavljanja. Pitati uenike da li oni ele da dodaju neko pravilo. Ukoliko ele obrazloiti ga. Zamoliti sve uenike da glasaju da li ele da se pravilo usvoji. Pravila treba ispisati na papiru i istai na vidno mesto u uionici. Po potrebi papir se moe dopunjavati.

Igre:1. Prva igra: (prva igra ima funkciju predstavljanja i primene pravila istaknutih na zidu). Svi sede u krugu. Samo onaj ko ima simbol govori. Napomenuti im da prate paljivo. Voditelj radionice dodaje najbliem detetu simbol (Moe biti bilo kakv predmet dovoljno veliki da svi uenici mogu da ga vide). Prvi uenik se predstavi i kae neto o sebi (ta trenira, koji mu je hobi ili ta voli da radi) nakon ega dodaje simbol sledeem detetu. Kada su svi rekli neto o sebi, simbol obilazi jo jedan krug. Ovaj put svako treba da ponovi ime i hobi nekog drugog uenika (ta god da je zapamtio). 2. Odigrati jednu kratku igricu Dan No Pono da se malo razmrdaju (Dan stoje, No sede, Pono unu pored stolica) 3. Nastaviti sa igrom Nil Krokodil. Svi stoje u krugu. Prvi uenik kae svoje ime za uenika do sebe kae da je Nil Krokodil. Sledei uenik ponovi ime prvog uenika, kae svoje ime i za sledeeg do sebe kae da je Nil Krokodil. Svaki sledeci uenik ponavlja imena svih uenika koji su se predstavili pre njega, predstavlja se i za sledeceg kae da je NIk Krokodil. Igra je gotova kada su se svi predstavili. Dozvoljeno je aputanje ako neko ne moe da se seti svih imena reenih pre njega. 4. U ovoj igri deca treba da kau ime im se bave roditelji i ta oni znaju o tome. U zavisnosti od broja dece igra se moe odvijati u krug dok svi ne kau ime im se bave roditelji a rezultati se belee na tabli (sticanje uvida ime se sve bave roditelji) ili se mogu pozvati dobrovoljci da govore. 5. Svi stoje u krugu. Voditelj dobaci loptu jednom detetu i kae njegovo ime i ta je o njemu zapamtio. Poto je lopta sad u krugu uenik je dobacuje sledeem ueniku po 7

njegovom izboru ije ime je zapamtio i izgovara njegovo ime i ta je jo zapamtio o njemu. Napomenuti da jedan uenik moe najvie dva puta imati loptu kod sebe. (ova igra se moe i izbaciti u zavisnosti od preostalog vremena)

8

1. radionica Informacije o zanimanjima i izvori informacijaMaterijal: papiran traka sa 10 polja dvadesetak papiria bilo koje veliine 5-6 papira veliine A3 formata ili vei 6 A4 papira 4 liste sa navedenim sredstvima za rad 2 deblja flomastera razliite boje i hemijske olovke za sve uesnike Vreme za izvodjenje radionice: 60-90 minuta za informacije o zanimanjima 60-90 minuta za izvore informisanja

Informacije o zanimanju 5-10 minuta 1. Na slovo na slovo Svaki lan grupe dobije po jedno slovo i ima zadatak da navede to vie zanimanja koja poinju sa tim slovima... Kada budu iznosili nabrojana zanimanja postai grupu da pomogne sa dodatnim predlozima zanimanja. Cilj je pokazati lepezu zanimanja od kojih je neko ba za mene 5-10 minuta 2. Koliko poznaje? - Od mnotva zanimanja koja su naveli treba da izaberu jedno i da na sklai od 1 do 10 ocene koliko dobro poznaju to zanimanje. Napraviti kontinum od 10 ocena gde 1 oznaava znam kako se zove ali ne ba i ta se tu radi, a 10 posedujem prave profesionalne informacije. Svako ustaje i stavlja neki znak u prostoru izabrane ocene. Cilj je da izvre grubu procenu koliko poznaju izabrano zanimanje. 15-20 minuta 3. ta i gde? - Voditelj od uesnika trai da opiu zanimanje koje su izabrali (trae se dobrovoljci, ostali pomau) i to zapisuje na pano na jednoj strani je TA a na drugoj GDE. Za TA (sadraj rada) voditelj pomae dopunskim pitanjima: trai da nabroje radne zadatke i aktivnosti, predmete rada ili usluge koje se vre, alate, maine, ureaje, materijale koji se koriste , a za GDE (uslovi rada) fizike i sredniske uslove u kojima se rad obavlja. Potrebno je obraditi to vie zanimanja za predvieno vreme. Zavisno od brzine rada (i broja informacija kojima vladaju), obino se obradi 5-6 9

zanimanja, ali bilo bi dobro da se prodju sva zanimanja. Verovatno e se desiti da se neki navodi ponavljaju i u sliaju da nisu dovoljno raznovrsni, voditelj moe i sam dodati neko zanimanje. Voditelj istie znaaj poznavljanja sadraja i uslova rada u zanimanju. Poreenje moe da pravi sa poslastiarnicom i izborom kolaa. Samo ime nije dovoljno. I za izbor kolaa pitama od ega je, ima li dosta fila, da li se pee, koliko je velik, koliko kota... Cilj je da se upoznaju sa zanimanjima preko sadraja i uslova rada. 5-10 minuta 4. Sredstva rada Podeliti grupu na 4 ekipe, pomou igre atom. Svaka grupa dobija listu sa istim sredstvima rada: eki, kleta, makaze, igle, lenjir, epruveta... Potrebno je za 5 minuta zapisati to vie zanimanja gde se koriste ova sredstva rada. Posle isteka vremena , jedan lan grupe ita listu. A voditelj broji ispravne navode. Zbog sklonosti dopisivanju ponekad je bolje da se liste zamene izmedju grupa i da svako ita tuu listu. Cilj je da se upoznaju sa zanimanjima preko alata i predmeta koji se u njima koriste

Izvori informisanja 5-10 minuta 5. Ko to zna? Postaviti pitanje na koji nain i od koga moemo saznati o zanimanjima. Zapisano je na panou jedno ispod drugog sve izvore informisanja koje uenici mavode i dodati one koje su zaboravili. Od izvora je svakako potrebno navesti: razgovor sa roditeljima, drugovima, kolskim nastavnicima, komijama, roacima, psihologom, pedagogom i nastavnim kadrom u svojoj i buduoj koli, od strunjaka zanimanja osobe koje se bave zanimanjem, studenata i uenika koji se obrazuju za zanimanje, iz razliitih medija, putem specijalizovanih stampanih informativnih materijala, video materijala, kasete, preko interneta posetom sajtova razliitih kola, institucija ili putem nekog pretrazivaa, posetom radnog mesta zanimanja, putem predavanja strunih ljudi koji se bave odreenim zanimanjem ili poznaju zanimanje... Cilj je otkriti to vie izvora informisanja. 15-20 minuta 6. Od koga najvie? Postaviti pitanje iz kojeg izvora su oni dobili najvie informacija. Ko je saznao od ili iz ... (navodjenje konkretnog izvora) veoma mnogo - 5, mnogo 4, osrednje 3, malo 2, ni malo 1, i u produetku svakog navoda, upisati frekvence koliko koji izvor koriste. Za svaki izvor izraunati poene. Cilj ove aktivnosti je utvrivanje dominantnih izvora informisanja. 15-25 minuta 7. Ko je najbolji? Postaviti pitanje da li su roditelji najbolji izvor (ili ko god je dobio najvie poene). Tehnikom iznoenja u krug svaki uesnik iznosi dobru stranu tog izvora i onda baca loptu nekom drugom iz grupe koji treba da navede lou stranu tog izvora informisanja. Krene se sa najfrekventnijim izvorom i iscrpe se svi izvori. U komentaru, izneti da je najbolje koristiti vie izvora i postaviti pitanje zbog ega je to tako. Grupnom 10

diskusijom doi do toga da svi izvori, imaju dobre i loe strane. Kada se doe do zajednikog zakljuka da je zaista najbolje koristiti vie izvora, to je i cilj ove radioniarske aktivnosti, podvui vanost poseta radnim mestima i razgovore sa strunjacima zanimanja. Cilj je da se dodje do zakljuka da ni jedan izvor informisanja nije dovoljan, ak ni dovoljno dobar u smislu objektivnosti i pouzdanosti, ali su neki izvori kvalitetniji od drugih

11

2. radionica Interesovanja i sklonosti

Materijal: 3-4 papira veliine A3 formata ili vei Papiri A4 ili A5 formata za svakog uesnika (podeliti ih na pola) 2 deblja flomastera razliite boje i hemijske olovke za sve uesnike Minimalno vreme za izvodjenje radionice 90 120 minuta 10-15 minuta 1. Ako volim svoje zanimanje onda... - nastaviti zapoetu reenicu. Svako na listu papira treba da dovri reenicu, a zatim u krugu svi itaju. Voditelj kroz komentar treba da istakne da je veina (jer je to najei odgovor) odgovorila da e ga raditi sa zadovoljstvom i da e u njemu bti uspena. Cilj je da osveste i verbalizuju znaaj interesovanja i njegovu direktnu vezu sa uspehom. 10-15 minuta 2. arobni tapi Voditelj lagano uvodi uenike u voenu fantaziju. Trai da sednu udobno, opuste se zatvore oi i da prate ta im se govori. Zamisli da ima arobni tapi koji ti moe omoguiti da bude sve to poeli. ta je ono to eli? Ako treba da se odlui za zanimanje, koje bi to bilo? Pusti mati na volju! NIje vano koliko je to realno, da li postoje kola za to zanimanje i da li je ti moe upisati. Vano je samo da to zaista eli! Posle nekoliko minuta, kada uenici otvore oi, prii nekom uesniku, dodirnuti ga zamiljenim arobnim tapiem i traiti da iznese koje je to zamiljeno zanimanje. Traiti i od ostalih uenika da u krugu iznose svoje elje. U sluaju da su elje realno ostvarive, insistirati na pravim eljaam, onim zaista fantastinim. Cilj je da nprave razliku izmeu realnog i elja tipa kosmonaut, pilot, modni kreator Voditi rauna da se kroz komentar ne unitavaju snovi jer poneko dete moe i da ih realizuje ako su zaista stali iza svojih elja. 10-15 minuta 3. A zato ne? Uputiti zahtev da razmisle ta su problemi realizacije navedenih elja. Tokom 2-3 minuta svaki uenik ispisuje na papiru ta je ono to moe biti problem. Traitit dobrovoljca. Potrebno je prvo ponoviti zanimanje i prokomentarie probleme. Grupa dopunjava ta jo moe biti problem pri realizaciji zanimanja ili posla. Svaki uenik iznosi mogue probleme za realizaciju svojih snova. Voditelj podcrtava (ispisuje na hameru) najee razloge: nepostojanje adekvatne kole u naoj zemlji ili dugotrajnost obrazovanja, materijalna nemogunost (odnosno veoma velika materijalna ulaganja, kao npr za pilota), lo kolski uspeh, samo malobrojno postiu 12

uspeh pa veina odustaje pre nego to i pokua... Cilj je definistanje razloga zbog ega elje zavravaju kao prazni snovi. 10-15 minuta 4. Zato volim to to volim? - Voditelj upuuje zahtev da razmisle zato je njihova zelja da postanu ba to to su naveli u prethodnoj igri. Svako u krugu iznosi svoje razloge, grupa pomae, a voditelj ih zapisuje na hameru. Cilj je da definiu razloge zbog kojih im se neko zanimanje svia. 10-15 minuta 5. Grupisanje razloga Nekom igrom deljenja formirati 2 grupe. Prva grupa ima zadatak da pobroji one razloge koji spadaju u kategoriju iz ljubavi, a druga grupa ima zadatak da pobroji one razloge - iz koristi. Tokom rada voditelj pomae. Po jedan lan iz grupe iznosi njihovu podelu. U komentaru, voditelj treba da konstatuje da su najei razlozi za izbor : dopadanje, atraktivnost zanimanja ili ono to zanimanje moe da obezbedi: poznatost, novac, putovanja... (vano je skrenuti panju da ako se zanimanje bira iz koristi da e interesovanje i dopadanje prema tom zanimanju nestati ako izostane oekivana zarada, ugled, mo i da oni dolaze kao posledica uspenog bavljenja poslom). Cilj je da se prepoznaju faktori unutranje i spoljanje motivacije i da se naglasi unutranje 15-20 minuta 6. Pria Sledite svoj san (strana 24.)- proitati obradu prie iz knjige Melem za duu (Mark V. Hensen i Dek Henfild) i od grupe, tehnikom brainstorming, traiti da iznesu poentu prie (pronai to to zaista voli da radi i usmeri svu svoju energiju ka tome jer ono to drugima izgleda kao obian san, moe i da se ostvari) Voditelj daje komentar o znaaju snova - ako je elja zaista jaka, a vera u sebe isto takva, uz uloeni trud ostvarenje ciljeva je mogue Cilj je da osveste snagu elje. elja predstavlja osnovu motivacije i aktivacije jer su vezane za postavljanje (i realizaciju) ciljeva.

13

3. radionica Sposobnosti i vestineMaterijal: 5 papira velicine A3 formata ili vece 5 papira A4 formata 2 deblja flomastera razlicitie boje i hemijske olovke za sve ucesnike Minimalno vreme za izvodjenje radionice: 90-120 minuta

5-10 minuta 1. Skola za zivotinje (strana 23.)- Procitati pricu i tehnikom beinstorminga traziti od ucesnika da iznesu koju poruku ima ova basna. Voditelj na kraju pita ucesnike sta misle koja je poenta price. Cilj je da prihvate stav da niko nije sposoban za sve ali jesvako sposobanza nesto i da je potrebno da se bave svojim jakom stranama, da njih razvijaju. 10-15 minuta 2. Ja mogu dobro (lepo) da Potrebno je zavrsiti recenicu sa navodjenjem neke radnje koju mogu dobro da obavljaju. Na scenu se uvode sposobnosti. Kao primer voditelj moze da nabroji: Ja mogu dobro da pisem pesme, racunam, igram fudbal... (skrenuti paznju da ne iznose netacno ili ono sto bi zeleli). Traziti dobrovoljca da pocen sa igrom , a zatim ostati u krugu. U formi komentara objasniti da su za ono sto mozemo u velikoj meri odgovorne sposobnosti. Cilj je da ucesnici razmisle o svojim sposobnostima i vestinama. 10-15 minuta 3. Nije sve ili nista, nego nesto Na osnovu prethodnih navoda, treba pokusati tehnikom beinstorming podstaci grupu da navedu sto vise sposobnosti. Voditelj treba da pomogne i da definise 5 osnovnih sposobnosti: verbalna, numericka, mehanicka, prostorna spososbnost i manuelna spretnost. Definisati sposobnosti i navesti razlike izmedju sposobnosti i vestina, kao i mogucnost razvijanja do odredjene granice ako postoji motivacija, upornost i adekvatna vezba. Zapisati ih na panou, a onda tehnikom razmene u krug, traziti od svakog ucesnika da kaze koja sposobnost je kod njega najvise razvijema i zbog cega tako misli. Cilj je da se upoznaju osnovne sposobnosti ali i da prihvate stav da svako od njih ima izrazeniju bar jednu sposobnost. 15-20 minuta 4. Ona jedna a njih mnogo Podeliti uenike u 5 grupa (nekom igricom koja zahteva fiziku aktivnost). Svaka grupa izvlai na papiriu neku od 5 osnovnih sposobnosti. Za 14

5 minuta treba da navedu to vie zanimanja gde je ta sposobnost vana. Po isteku vremena jedan lan grupe ita navedeno, svi uesnici potvruju tanost, a voditelj boduje. Svaki taan navod donosi 2 boda, a za pogrean se oduzima 1. Cilj je da naue da razvijenost neke sposobnosti moe da doprinese uspeh u vie zanimanja 15-20 minuta 5. asovnik svaki uesnik bira iz grupe onoga ko je njegov mera, ali ne vremena ve tanosti line procene sposobnosti za rad sa ljudima ili rad sa stvarima ili rad sa podatcima. Mera dri ruke uz telo kao kazaljke koje stoje na 6 i procenjiva podie levu ruku merau u adekvatan poloaj, a mera podie drugu (desnu) u isti, vei ili manji u zavisnosti od toga koliko lino smatra da je porcena uesnika tana. Ostali uesnici mogu da trae da podigne jo vie ili da spusti na manje. Svaki uesnik je po jednom procenjiva. Zapisuje svoje ime na onom panou gde imaju najveu vrednost. Cilj je da kroz linu procenu i procenu grupe dou do stepena razvijenosti svojih sposobnosti za 3 osnovne grupe poslova. 6. Ljudi, stvari, podaci - voditelj postavlja 3 panoa na kojima pie rad sa ljudima ili rad sa stvarima ili rad sa podatcima. Igrom deljenja formiraju se tri grupe i svaka dobija jednu grupu poslova. Svaka grupa treba da za 3 minuta nevede koje sve sposobnosti i vetine su potrebne za onog ko eli da bude uspean u poslovima koji pripadaju njegovoj grupi. Prestavnik grupe izlazi i na panou ispisuje ta su naveli za svoju grupu poslova,a uenici iz drugih grupa mogu da dopunjuju. Cilj je da kroz sticanje znanja o sposobnostima i vetinama kojje su vane za odreene grupe poslova uesnici razmiljaju o njihovom znaenju za uspeh i ujedno da se preispituju koliko su njihove sposobnosti adekvatne za odreene poslove

15

4. radionica Osobine linosti

Materijal: 5-6 papira veliine A3 ili vea listii veliine vizit karte po 5-6 za svakog uesnika papiri A5 formata po 3 za svakog uesnika 2 deblja flomastera razliite boje i hemijske olovke za sve uesnike Minimalno vreme izvoenja radionice: 90 120 minuta

5-10 minuta 1. Na koju ivotinju liim tehnikom U Krug svaki uesnik treba da navede neku ivotinju na koju lii po nekim osobinama. Voditelj najavljuje igru tako to navodi da se za nekog ko je veoma hrabar kae da je hrabar kao lav, drugi neko je opet plaljiv kao zec, ili brz kao zec, moda lukav kao lisica... Ako voditelj predpostavlja da e stvoriti problem zahtevom na koju ivotinju liim i zato, moe se uputsstvo preinaiti: na koju bih ivotinju voleo da liim i zato? Voditelj treba da pomae navoenjem novih osobina ako se iste stalno ponavljaju. I ostali uesnici mogu da dopunjuju. Cilj je da se osvetli to vie osobina. Takoe je potrebno da budu podstaknuti da razmiljaju o injenici da se ljudi razlikuju po osobinama koje su kod njih izraene, to voditelj navodi u komentaru. 5-10 minuta 2. Osobine koje volim kod sebe U prethodnoj igri obino svi iznose pozitivne osobine, voditelj to treba da konstatuje i da naglasi da postoje osobine koje nam se ne sviaju ili ih mi ili okolina posmatramo kao negativne. Svako treba na papiriu da napie neku osobinu koju ne voli kod sebe, papirii se pomeaju i svaki uenik izvlai po jedan i ita napisano. Cilj je da se suoe sa injenicom da sve osobine ne moraju biti pozitivne, ali kroz komentar istai da se ista osobina nekome svia a drugome ne i da osobine moemo menjati, posebno ako nam smetaju i elimo da ih promenimo. 10-15 minuta 3. Osobine koje cenim kod sebe ovo je tei zadatak jer nam je obino neprijatno da sami iznosimo svoje dobre strane zato je potrebno aktivirati uenike i osloboditi ih kroz dodatnu aktivnost. Podeliti flomastere i traitit da nacrtaju pet krugova razliite veliine. U svakom krugu, shodno njegovoj veliini, potrebno je da upiu osobine koje kod sebe cene i to tako da je u najveem krugu osobina koju najvie vrednuju pa tako dalje. Kada svako upie svoje ososbine igrom deljenja se odreuju parovi. Preporuena igra 16

deljenja je deo-ceo. Parovi razmenjuju svoje navode i upisuju po tri nova koje pozitivne osobine bi oni istakli kod svog para. Cilj je da otkriju neto o sebi, da prepoznaju i definiu neke svoje izraene, dominantne pozitivne osobine. Cilj je da svako definie svoje, ali i da ih utvrdi kod drugog 15-20 minuta 4. Osobine kroz pokret Nekom igrom deljenja uenici se podele na dve grupe. Svkaa grupa dobija spisak od osobina koje treba da objasne pantomimom. Svaka grupa treba da izabere svog pokazivaa a on moe da objanjava bilo koju osobinu sa spiska. Liste se daju svakoj grupi sa po pet razliitih osobina. Ukupno vreme za grupu je do 5 minuta za celu listu. Kada zavri jedna grupa ili istekne predvieno vreme, pogaa druga grupa. Primeri osobina su: hrabrost, preciznost, tanost, samostalnost, urednost, strpljivost, ljubaznost, upornost, ubedljivost, promiljenost... Cilj je da upoznaju i prepoznaju razliite osobine kroz njihovu eksperesiju 15-20 minuta 5. Pozitivno negativno Podeliti uenike u grupe od po troje- etvoro i dati zadatak da svaka grupa izabere jedno zanimanje (uzeti zanimanje koje su uenici naveli ranije kao omiljeno)Svaka grupa treba da napie to vie razliitih osobina koje su vane za uspeh u tom zanimanju. Treba da napiu pozitivne osobine koje su znaajne za uspeh ali i osobine kojebi bilo dobro da ima osoba koja se bavi odreenim zanimanjem. Vreme rada ograniiti na 5 minuta. Jedan iz grupe prezentuje a voditelj zapisuje navode osobina i sa ostalima komentarie navode. Moe se uvesti takmiarski duh i pobednik je ekipa koja ima vie navedenih osobina, odnosno bodova (za pozitivne se dobije 3, a za negativne 2, a po 1 se poen se oduzima za pogrean navod. lanovi drugih grupa pod istim uslovima dobijaju bodove ako dopunjuju). Cilj je da razdvoje osobine koje su znaajne za uspeh u nekom zanimanju,a koje predstavljaju smetnju. 5-10 minuta 6. Opii me - Imena uenika treba da budb napisana na vrhu strane to moe uiniti voditelj na poetku igre ili dati da sami uesnici to urade. Papir sa imenima se prosledi prvom ueniku na levo ili desno i onda svaki uenik upisuje po jednu re koja najbolje opisuje imenovanog, svije papir kao harmoniku i prosledi ga dalje. Igra je zavrena kada se papir sa imenom vrati kod svog vlasnika. Moe se uputiti pitanje grupi da li i oni sebe vide tako kako ih vide drugi. Cilj je da saznaju kako ih vide drugi i da pokuaju da to saznanje integriu u optu sliku o sebi.

17

5. radionica Sistem vrednosti i motivacije

Materijal: 6-7 papira velicine A3 formata ili veci papiri A5 formata za svakog ucesnika po 3 2 deblja flomastera razlicite boje i hemijske olovke za sve ucesnike Minimalno vreme izvodjenja radionice: 90-120 minuta

5-10 minuta 1. Asocijacije tehnikom breinstorminga traziti da kazu asocijacije na rec vrednost, ako je potrebno malo pomoci pitanjima, koja su ujedno i cilj. Cilj je utvrditi koje su to vrednosti u nasem zivotu? Sta se ceni? Sta je ono sto vrednuje drustvo, mladi, generacija? 10-15 minuta 2. Na kojoj pijaci mogu kupiti...? - Podeliti papit po vertikali na 2 dela. Na jednoj strani je kupuje se, na drugoj ne kupuje se. Pokusati razmenom u krug napraviti sto iscrpnije liste. Diskutovati i dozvoliti mogucnosti da se neki navodi mogu staviti na obe liste. Cilj je da se suoce sa razlicitim vrednostima koje jednako mogu da pokrecu, ali da odvoje novac od drugih vrednosti. 10-15 minuta 3. Klasifikacija i nominacija napraviti novu podelu. Napisati moralne vrednosti, radne vrednosti, univerzalne vrednosti a zatim zatraziti od grupe da se vresnosti koje su navodjene u prethodnoj igri pregrupisu na ovaj nacin i da dopisu nove. Za osnovce tehnika je grupna diskusija, a srednjoskolce podeliti igrom deljenja na tri grupe i slucajnim izvlacenjem svakoj grupi deliti jednu skupinu. Cilj je da za 3-5 minuta napisu sto vise vrednosti koje ovde spadaju. Na kraju grupe iznose svoje navode i razvija se grupna diskusija oko najprisutnijih sistema vrednosti u njihovom okruzenju. Voditelj u vidu komentara iznosi znacaj univerzalnih vrednosti kao sto su pruzanje ljubavi, podrske, pomoci... Cilj je upoznavanje sa mogucnostima sistema vrednosti koje neguje okruzenje. 10-15 minuta 4. Moj sistem vrednosti Pokusati od ucenika dobiti krace price gde se odslikavaju razlicite vrednosti (ako ne uspete procitajte im vi nekoliko prica mogu biti i aktuelene 18

iz stampe ili navedene u prilogu na kraju ovih radionica). Koje vrednosti su u osnovi price? Traziti da se oduce za pricu koja im se najvise svidja. Razmenom u krug odgovarati na pitanja zasto im se dopada bas navedena prica. Da li su tu one vrednosti kojima sami daju prednost, koje su njima bitne? Cilj je da otkriju i sagledaju svoj sisem vrednosti 10-15 minuta 5. Crtez - Postavite pitanje Sta je ljudima najvaznije u zivotu? Sta je glavni zivotni moto velikog broja ljudi? . Onda im dopustite da se sami podele u nekoliko grupa (zavisno od toga sta prostor dozvoljava) ali na osnovu slicnosti svojih vrednosnih sistema. Ako je potrebno definisite nekoliko vrednosnih sistema (novac i moc, slava i ugled, ljubav i pomoc, vredan rad, ocuvanje zdravlja...) Na papiru, bar A3 formata, svaka grupa treba graficki ilikovno to da predstavi. Pored crteza mogu da se koriste i porukama. Posle isteka predvidjenog vremena (5 minuta), predstavnik grupe treba da prodiskutuje crtez i kaze u kojim zanimanjima (i pod kojim uslovima) bi predstavljena vrednost mogla biti zadovoljena. Cij je da povezu sistem vrednosti sa zanimanjima u kojima to moze da se zadovolji, dok je sporedni cilj da se prepoznaju izmedju sebe. 10 15 minuta 6. Motivacija Postavite pitanje: Zbog cega bi bili spremni da ulozite sebe? Sta vas motivise? Zasto radite ono sto radite? To su pianja koje se uvek postavljaju, vezana su za razlicite kontekste pa i za situaciju izbora zanimanja. Uputi zatim zahtev da svako napise kraci sastav (od par recenica), a predstavljace ustvari odgovor na pitanje: Zbog cega biste preplivali hladnu reku? Za one koji ne znaju da plivaju varijanta je Popeli se n vrh planie visine 3-4 hiljade metara?Vreme za pisanje je 3-5 minuta. U krug svi koji zele citaju svoje price. Voditelj daje komentar u zavisnosti od navoda. Cilj je povezivanje sistema vrednosti sa motivacijom. Ono sto se najvise vrednuje, to najlakse pokrece. 15-20 minuta 7. Moja rang lista vrednosti Ucesnicima uputiti zahtev: imajuci u vidu sve nabrojane vrednosti, pokusajte da napravite svoju rang listu tako sto cete ih poredjati po vaznosti, prvo najznacajnija, pa druga pa treca Ucesnici ih ispisuju na papir, a onda svi navode svoje rang liste. Voditelj na panou zapisuje navode i dodeljuje bodove. Vrednost bodova za prvo navedeni rang moze da bude 10, za drugi 8, za treci 6 itd. Zavisno od broja navoda cete dodeljivati bodove ali svaki prvi navod (cak iakoje je jedini) boduje sa 10. Utvrdjuje se frekvencija za sve navedene sisteme vrednosti, a onda i najfrekventniji. Cilj je da ucesnici definisu licni sistem vrednosti ali i dominantne vrednosti u grupi, kao i da utvrde odnos u kojem stoje licni vrednosni sistem i vrednosni sistem vrsnjacke grupe. 10-15 minuta 8. Za mene je najznacajnije... - pojedinacno, svaki ucenik u krugu izgovara Za mene je najvaznije... (navodi svoj prvi rang), a onda zavisno od toga kako je rangovano ono sto je kod njega na prvom mestu nastavlja i to visoko vrednuju i moji drugovi ili iako 19

to nije najvaznije kod vecine mojih drugova. Cilj je da ucesnici prihvate svoj sistem vrednosti nezavisno od tudjih (iako vecina imaju veoma slicne). Ako se desi da se neko znacajnije razlikuje, to treba podrzati (ali skrenuti paznju da se onda i njegovi izbori zanimanja verovatno razlikuju od vecine.) 5-10 minuta 9. Pronadji ono sto te pokrece i radi to Traziti od ucesnika da se opuste u svojim stolicama, da zatvore oci i da zamisle sebe za 20 godina: kako ce izgledati njihov zivot, sta ce raditi, kako ce se osecati... Posle 2-3 minuta traziti da svoje misli stave na papir uz napomenu da to nece citaiti. Voditelj onda daje poentu: I odrasle osobe u srednjem dobu cesto ne poznaju sebe, ne poznaju svoje zelje i staje ono sto ih pokree. Vazno je znati da vase misli oblikuju ono sto cete raditi. Bilo sta sto u realnosti ostvari, mora se ostvariti pre toga u nasim mislima. Ono sto ste napisali, da li je to vas cilj, ono sto zaista zelite za sebe u buducnosti? Dobro se preipitajte, a ako jeste, cesto mislite o tome i naravno preduzimajte akcije koje vode realizaciji. Kada pronadjete ono sto volite, usmerite svoju energiju ka tome, rezultati ce se sigurno pojaviti . Cilj je da shvate znacaj svojih razmisljanaj i postavljanja cilja. Vrednosni sistem oblikuje zelje, zelje su snazna motivacija, a motivacija je osnovna pokretacka sila i osnova istrajnosti.

20

6. radionica Zahtevi zanimanja i kontraindikacije

Materijal: 8-10 papira velicine A4 formata 2 deblja flomastera razlicite boje i hemijske olovke za sve ucesnike Minimalno vreme za izvodjenje radionice 60-90 minuta

15-20 minuta 1. Zahtevi zanimanja Voditelj treba da kaze da su za uspeh u svakom zanimanju potrebne odredjene karakteristike. Navesti nekoliko zanimanja koja su im dovoljno bliska, NPR: trgovac, policajac, lekar, ucitelj, elektricar... Igrom deljenja podeliti ucenike u 4-5 grupa i svakoj zadati zanimanje. Pet minuta je potrebno da kao grupa zapisu sto vise zahteva. Posle predvidjenog vremena jedan clan iznosi rezultate i vodjenom diskusijom, svi zajedno navodite propusteno. U komentaru zahteve zanimanja sto vise struktuirati, bar na sve ono sto je do sad radjeno kroz radionice (interesovanja, sposobnosti, osobina, vrednosti) Cilj je da razmisljaju o uspehu i zanimanju preko zadovoljavanja zahteva koje postavlja zanimanje 5-10 minuta 2. Nisam bolestan ali nisam ni zdrav Uvesti na scenu fizicku konstituciju, izdrzljivost, otpornost prema bolestima, zdrastvene smetnje cula ili organa. Istaci opste i zdravstvene zahteve zanimanja. Uvesti termin zdravstvena kontraindikacija i primerima profesionalnog vojnika, rudara, balerie... kroz grupnu diskusiju pojasniti. U komentaru istaci da i pored zdravstvenih smetnji moze se biti uspesan ali ne u svim zanimanjima i da takvi ucenici mogu da upisu skolu pod posebnim uslovima. Navesti da kontraindikacije nisu vezane samo za zdravlje vec o njima govorimo i kod nedostataka u karakteristikama licnosti (sposobnosti, osobine, nezainteresovanost...) Cilj je da se ucenici upoznaju sa pojmom kontraindikacija 15-20 minuta 3. Sta se moze ako...? - Navesti neke konkretne zdravstvene smetnje, ostecenja cula ili organa. Istaci da su za neka zanimanja smetnja ravna stopala, problemi sa disanjem, ostecen vid i sl. Podeli ucenike bar na tri grupe i svakoj dati jednu zdravstvenu smetnju i za tri minuta traziti da napisu sto vise zanimanja za koja je taj zdravstveni problem kontraindikacija. Po isteku vremena svaka grupa prezentuje svoje navode a ostali dopunjuju. Cilj je da prihvate da konkretni zdravstveni problemi smanjuju broj mogucnosti i 21

neke poslove teze mogu da obavljaju 5-10 minuta 4. A sta onda moze...? - Za konkretne zdravstvene smetnje, ostecenja cula ili organa traziti da navedu sta je ono sto osoba sa tom smetnjom moze bez problema da obavlja. Oblik rada je grupna diskusija. Cilj je da nauce da osobe kod kojih postoji zdravstveni problem ipak mogu biti uspesne u necemu i to cak u vecem broju poslova 10-15 minuta 5. Ja sam pricljiv, a ja cutljiv Posto je vec receno da kontraindikacije nisu samo vezane za zdravlje podvuci ponovo da odredjene karakteristike licnosti, konkretno neke vazne osobine, mogu biti smetnja za uspeh. Dopustite ucenicima da se sami podele u dve grupe, zavisno od toga sta su vise. Za osnovce osobine na osnovu kojih se dele su aktivitet energicnost (potreba za akcijom) i verbalna fluentnost (pricljivost). Svaka grupa ima zadatak da za tri minuta nadje sto vise zanimanja u kojima ce njihove karakteristike biti smetnja. Posle predvidjenog vremena jedna pa druga grupa iznose svoja zanimanja, a onda se vrsi nova podela po drugoj osobini. Za srednjoskolce se moze skratiti vreme na 2 minuta i dati vise osobina: pedatnost, imaginacija, impulsivnost, imaginacija, skromnost... Cilj je da razmisle da odredjena osobina moze biti smetnja za uspeh u zanimanju 10-15 minuta 6. Sta ako...? - Traziti da navedu sta se sve moze desiti ako se ipak ukljuce u svet rada sa zanimanjem za koje postoje konkretne kontraindikacije, bez obzira da li su zdravstvene smetnje, ostecenja cula ili organa, nedovoljna razvijenost neke osobine ili izrazenost osobine koja je neadekvatna za konkretno zanimanje. Oblik rada j aktivnost u paru. Igrom deljenja odrediti parove a onda svaki par sam bira zdravstveni problem ili drugu smetnju i navodi koje su realne posledice bavljenja zanimanjem uz navedenu kontraindikaciju. Kontrolisati aktivnosti i ako postoji potreba voditelj nekim parovima moze da zada drugi problem. Posle 3-5 minuta predstavnik svakog para iznosi njihova zapazanja. Voditelj podvlaci moguce posledice uz napomenu da snovi ponekad mogu da nadjacaju slabosti. Cilj je da prihvate da kontraindikacije zaista predstavljaju smetnju u poslu uticu na nisku produktivnost, cesta povredjivanja, izostajanje sa posla, vode pogorsanju zdravstvenog ili psihckog stanja

22

Skola za zivotinjeJednom davno zivotinje su organizovale skolu. Usvojile su raspored koji je ukljucivao trcanje, pentranje, plivanje i letenje. Da bi se raspored lakse ispostovao, sve zivotinje su morale da uce sve predmete. Patka je izvanredna u plivanju, cak bolja od svog nastavnika, ali je dobila jedva prelaznu ocenu iz trcanja a iz pentranja je bila jos losija. Morala je posle skole da vezba penjanje pa je izranjavila opne na nogama i onda nije mogla vise dobro ni da pliva. Zec je upocetku bio najbolji u trcanju ali je na kraju imao los prosek ocena jer je sve vreme morao da vezba plivanje. Veverica je bila odlicna u penjanju svedo frustracije na casu letenja kada ju je nastavnik terao da leti sa tla umesto sa vrha drveta. Orao je bio problematicno dete i bilo ga je tesko disciplinovati. Ipak na casu pentranja pobedio je ostale u trci jer je bio uporan da na svoj nacin do tamo stigne. Jazavci nisu dali decu u skolu jer uprava nije zelela da u raspored casova unese kopanje. Svoju decu dali su na zanat kod krtice, a zatim su se udruzili i osnovali jednu respektivnu privatnu skolu.

23

Sledite svoj sanMoj prijatelj ima ranc konja. Dozvolio mi je da u njegovoj kuci napravim dobrotvornu priredbu za prikupljanje novca za napredne programe mladih. Tom prilikom mi je rekao: ''Zelim da znas zasto sam ti dozvolio d akoristis moju kucu. To je zbog davne price o jednom momku, sinu profesionalnog dresera konja koji je isao od ranca do ranca, od stale do stale da bi trenirao konje. Zbog toga je decko cesto menjao skole, cak i prekidao svoje skolovanje. Kada je bio u zavrsnom razredu opsteg obrazovanja, na casu su dobili zadatak da napisu sta bi zeleli da postanu u zivotu. Te noci decko je napisao sedan stranica o svom cilju da jednog dana poseduje ranc konja. Detaljno je pisao o svom snu, pa je cak nacrtao i plan tog ranca od 200 ari, sa svim zgradama, stalama i stazama. Onda je nacrtao i precizan plan kuce od 1200m2 koja bi se nalazila na tom rancu. Uneo je mnogo srca u taj rad i sledeceg dana predao ga nastavnici. Posle dva dana ona im je vratila zadatak. Na prvoj stranici njegovog zadatka bila je velika crvena jedinica uz napomenu Potrazi me posle casova. Decak koji je imao svoj san, potrazio je nastavnicu i upitao je Zasto sam dobio jedinicu. Nastavnica mu je odgovorila To je nerealan san za momka kao sto si ti. Ti nemas novca, potices iz siromasne porodice. Da bi imao ranc konja potrebno ti je mnogo. Moras da kupis zemlju, napravis objekte, kupis kvalitetna grla, a onda da budes uspesan odgajivac i jos da placas veliki porez. To ti nikad nece poci za rukom. Ako ponovo napises zadatak i budes realniji, mogu ponovo da te ocenim. Decko je otisao kuci i duboko i dugo razmisljao o tome. Zapitao je oca sta da uradi, Vidis sine o tome moras sam da odlucis. Mislim da je ovo za tebe veoma vazna odluka. Konacno posle nedelju dana decak je vratio isti zadatak, bez ikakvih izmena. Rekao je Mozete da mi ostavite jedinicu ali ja zelim da zadrzim svoj san Decka nije bilo briga sta nastavnica misli i nije se pitao da li je to nerealno i neostvarivo, on je tada samo zeleo i to jako. '' Moj prijatelj se tada okrenuo svim prisutnima i rekao: Pricam vam ovu pricu jer se vi sada nalazite u mojoj kuci od 1200m2 na rancu od 200 ari. Jos uvek drzim onaj zadataka uramljen iznad kamina. Onda je dodao: Proslog leta je ta ista nastavnica dovela svoji trideset djaka da kampuju na mom rancu. Kada su odlazili nastavnica mi je rekla: Kada sam ti predavala bila sam neka vrsta kradljivaca decjih snova. Srecom ti si bio dovoljno smeo da od svog sna ne odustanes.

24