Seminarski rad iz predmeta:

Metodologija pedagoških istraživanja

Mentor: Student:dr Marta Dedaj

Sadržaj

Uvod...............................................................................1

Teorijski deo

Definisanje osnovnih pojmova u naslovu.................................2

Dosadašnja istraživanja.............................................................3

Metodološki deo

Predmet istraživanja...................................................5

Problem istraživanja..................................................5

Cilj istraživanja..........................................................5

Zadaci u istraživanju..................................................6

Hipoteze.....................................................................6

Uzorak.......................................................................6

Metode,tehnike i instrumenti....................................6

Literatura...................................................................7

Uvod

Roditeljstvo je težak posao koji pored zadovoljavanja osnovnih

detetovih potreba za hranom i fizičkom sigurnošću uključuje i

vaspitanje deteta. U vaspitanju deteta postoje različiti vaspitni stilovi

od kojih svaki na drugačiji način utiče na razvoj ličnosti deteta –

njegovo doživljavanje, njegove osećaje i ponašanje. Prema brojnim

istraživanjima smatra se da postoje dve temeljne dimenzije

roditeljstva: dimenzija emocionalnosti – emocionalna toplina i

roditeljsko razumevanje, odnosno količina podrške, ljubavi i

ohrabrenja koju roditelj pruža detetu, nasuprot hladnoće i odbijanja

deteta. Dimenzija kontrole - roditeljski nadzor i zahtevi, odnosno

roditeljska očekivanja spram deteta a koja se mogu protezati od

potpune kontrole nasuprot zanemarivanja deteta. Kombinacijom tih

dveju dimenzija koje odražava roditeljske stavove prema detetu te

emocionalnu klimu unutar koje se odvijaju različiti roditeljski

postupci (prema tome koliko roditelji pokazuju topline prema detetu

i koliko mu zahteva, odnosno nadzora postavljaju) roditeljski stil

vaspitanja može se svrstati u četiri grupe:

autoritarni stil roditeljstva ( kruti, strogi)

permisivni stil roditeljstva ( popustljivi)

Indiferentni stil roditeljstva ( zanemarujući)

autoritativni stil roditeljstva ( demokratski, dosledan)

1

Dobro roditeljstvo usmereno je na razvijanje detetovih

socijalnih veština, tj. izražavanje prijateljstva i kooperativnosti,

kao i sposobnosti da bude snalažljivo u okolini i motivisano za

postizanje rezultata. To se postiže velikim stepenom

podržavanja i nadzora. Deca uspostavljaju nezavisnost i

inicijativu, a roditelji mudrim nadzorom i usklađivanjem

detetovih zahteva s njegovim mogućnostima uspostavljaju i

postavljaju čvrste i jasne granice detetovog ponašanja, u okviru

toplog zraka ljubavi i brige (Čudina-Obradović, 2003).

Definisanje osnovnih pojmova u naslovu

Ono što odlikuje permisivan stil roditeljstva jeste odnos

roditelj-dete koji se temelji na velikoj emocionalnoj osetljivosti

roditelja spram deteta, na prevelikoj slobodi i nezavisnosti

deteta bez postavljanja granica i pravila te kontrole u

ponašanju. Roditelji postavljaju male zahteve i sprovode slabu

kontrolu, pružaju veliku toplinu i ljubav. Davanje prevelike

slobode stvara nesigurnost i nesnalaženje u granicama opšte

društvenog prihvatljivog ponašanja što kod deteta podstiče

impulsivnost i agresivno ponašanje u susretu sa ograničenjima

te pri neispunjavanju želja imaju slabu samokontrolu.

2

Termin savremena porodica u našem slučaju ima značenje

porodice sadašnjeg društvenog trenutka sa svim obeležjima

koje ima sa ekonomskog, pravnog i socijalno-političkog

stanovišta.

Stil vaspitanja je u stvari specifičan način vaspitanja koji se

neguje u porodici a odnosi se na sadžaje, metode i sredstva

vaspitanja koje roditelji koriste.

Dosadašnja istraživanja

Teorija roditeljskog vaspitnog stila (Baumrind 1967.; Macboy

i Martin 1983.; Steinberg, Elmen i Mounts 1989. prema Čudina

Obradović i Obradović 2006.) polazi od najpopularnije i

istražene pretpostavke o uticaju odnosa roditelj – dete o

čemu govori teorija, dakle o značajnosti roditeljskog stila, koji

obuhvata celokupni odnos roditelja prema detetu. Naime, deca

se uspešno razvijaju ako odnos roditelja prema njima sadrži

optimalnu kombinaciju nadzora i topline. Odnos koji je topao,

ali koji uključuje i nadzor, te koji postavlja jasna pravila

ponašanja i zahteve od deteta jeste najpovoljniji odnos za sve.

Uostalom, ovo je potvrđeno istraživanjima u smislu da

demokratsko – dosledno vaspitanje utiče i na detetovo

samopouzdanje kao i na odsutnost delikventnog ponašanja. No,

3

„istraživanja su takođe pokazala da prednost toga vaspitanja

pred ostalim kombinacijama topline i nadzora vredi samo za

neke kulture i nije pogodan za decu teškog temperamenta“

(Čudina-Obradović i Obradović, 2006.). Pojedina istraživanja

pokazala su i određene nedostatke ovakvog načina vaspitanja.

Tako je uočena povezanost nepoželjnih razvojnih ishoda s

krutim i strogim, ali i prepopustljivim vaspitanjem (školski

neuspeh, sklonost drogama, asocijalno ponašanje). Prigodom

razmatranja ove teorije ne sme se zanemariti još jedna

dimenzija roditeljskog vaspitanja, „roditeljska potpora

samostalnosti koja predstavlja širenje granica u skladu s

odrastanjem, povećanjem zrelosti i kompetencije deteta“

(Steinberg 1989, prema Čudina Obradović i Obradović 2006.).

Ako se ova dimenzija zapostavi može doći do sukuba između

roditelja i dece i konačnog otpora prema roditeljskim

postupcima.

U istraživanju koje je izvršila R. Nikolić izvodi se sledeće : u

svakodnevnoj vaspitnoj praksi, naročito u slučajevima kada se

žele objasniti neke pojave u ponašanju sve je prisutnije

tumačenje da se radi u stvari o preteranoj blagosti,

popustljivom liberalnom stilu u vaspitavanju dece u porodici,

kao glavnom uzroku takvog ponašanja.

4

Metodološki deo

Predmet istraživanja je prisutnost jednog specifičnog stila

vaspitanja u savremenoj porodici poznatog kao popustljiv-

¨permisivan¨ stil.

Poblem istraživanja je utvrdjivanje prisutnosti ovog stila

vaspitanja u savremenoj porodici kao i u kojoj meri je ona

prisutna.

Cilj istraživanja je da na osnovu načina koji roditelji najčešće

koriste u vaspitanju dođemo do saznanja da li su oni ujedno

karakteristike popustljivog stava u vaspitanju. Drugim rečima,

pokušavamo da utvrdimo da li je prisutna popustljivost u

vaspitanju u dovoljnoj meri da se može govoriti o permisivnom

stilu u vaspitanju.

Zadaci u istraživanju:

Da li roditelji daju suviše slobode i samostalnosti deci?

Računaju li roditelji u vaspitanju na svoju moć i autoritet?

Da li su istrajni ili popustljivi u zahtevima prema deci?

Zadovoljavaju li dečje želje i potreba po svaku cenu?

5

Da li su odredjeni postupci u vaspitanju determinisani

godinama starosti roditelja i njihovim obrazovnim nivoom?

Opšta hipoteza:

Osnovni polazni stav odnosno hipoteza jeste da savremenu

porodicu karakteriše suviše popustljiv- ¨permisivan¨ stav u

vaspitanju dece.

Posebne hipoteze:

Roditelji daju previše slobode i samostalnosti deci

Roditelji računaju na svoju moć i autoritet u vaspitanju.

Popustljivi su u zahtevima prema deci

Zadovoljavaju dečije potrebe i želje po svaku cenu

Odredjeni postupci u vaspitanju jesu detetrminisani

godinama starosti roditelja i njihovim obrazovnim nivoom.

Uzorak:

Uzorak je obuhvatio trideset roditelja učenika prvog i drugog

razreda osnovnih škola.

Metode, tehnike i instrumenti:

Korišćena je tehnika anketiranje, instrument anketa i metoda

6

Literatura

Mira Čudina i Josip Obradović ( 2006) : Psihologija braka i

porodice. Zagreb, Tehnička knjiga.

Mira Čudina i Josip Obradović ( 2006): Potpora

roditeljstvu-izazovi i mogućnosti. Zagreb.

7