propast carstva srpskoga - · pdf filedrama propast carstva srpskoga pripremana je tokom 1978....

Miladin [evarli}

PROPAST CARSTVASRPSKOGA

MILADIN [EVARLI] ro|en je u Beogradu 1943. Diplomirao svet-sku kwièvnost i dramaturgiju. Radni vek proveo, uglavnom, u pozori-{tima kao dramaturg, umetni~ki direktor i upravnik. Radio je, tako|e,kao odgovorni urednik u Kulturno-umetni~kom programu Televizije Beo-grad i kao glavni urednik izdava~kog preduze}a “Prosveta”. U dva mandatabio predsednik Udruèwa dramskih pisaca Srbije. Glavni je urednik~asopisa toga Udruèwa, “Drama”.

Objavqivao pesme, pozori{ne kritike, prozu i eseje, pisao filmska itelevizijska scenarija. Autor je opusa od preko dvadeset dramskih dela,koja su (po~ev od 1968) igrana u pozori{tima, emitovana na radiju iteleviziji, te {tampana u periodici, zbirkama i posebnim izdawima(“Pozori{na kultura”, “Scena”, “Teatron”, “Antologija TV drame”. “Kanovoj darmi”, “Savremena srpska drama”): Pad Bastiqe, U rukama otay-bine, Svedok iz mrtvog doma, Odlazak Damjana Radovanovi}a, Kupi}emovinograd, Optimist, Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, Propast carstvasrpskoga, Du{evna bolnica, Kum, Nebeska vojska, Kosovo, Kod zlatnogvola, Povratak Vuka Alimpi}a, Zmaj od Srbije, Kara|or|e, Gospodinministar, Crni Petar, Qubav pobe|uje, Vuci i ovce ili Srbija naIstoku, Zavodnik, Divqa~ je pala.

Kwige:Propast carstva srpskoga, drama ( “Tribina”, Beograd 1983);

Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, roman (SKZ, Beograd, 1986);

Zmaj od Srbije, drama (Narodno pozori{te u Ni{u, 1994);

Kara|or|e, drama (Narodno pozori{te u Ni{u, 1995)

Srpska trilogija, drame (“Bata”, Ni{, 1995)

100

Enciklopedija verovawa i obi~aja (sa M. Zupancom, “Sfairos”, Beo-grad, 1989, “Plato”, Beograd, 2001);

Izabrane drame (Udruèwe dramskih pisaca Srbije, “Plato”, Pozo-ri{te “Modrena garaà”, Beograd, 2001);

Srpska Atlantida – eseji (“Plato”, Beograd, 2002).

Nagrade:

– 1980. Nagrada Udruèwa dramskih pisaca Srbije za dramu Propastcarstva srpskoga.

– 1986. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Nebeska vojska.

– 1990. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Zmaj od Srbije.

– 1994. Nagrada za tekst na Festivalu praizvedbi u Para}inu za dramuZmaj od Srbije.

– 1994. Sterijina nagrada za dramu Zmaj od Srbije.

– 1995. Nagrada “Joakim Vuji}” za dramu Kara|or|e.

– 1999. “Zlatni beo~ug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda “za traj-ni doprinos kulturi Beograda”.

– 2000. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Zavodnik.

Drama Propast carstva srpskoga pripremana je tokom 1978. i 1979.godine, a napisana u januaru 1980, kada je i nagra|ena na prvom (anonimnom)konkursu Udruèwa dramskih pisaca Srbije. Izvedena je 1981. u vaqev-skom “Abra{evi}u”, 1982. u Omladinskom pozori{tu “Susret”, u Beogradui Narodnom pozori{tu “Sterija” u Vr{cu, a 1983. u Narodnom pozori{tu uSubotici i “Ateqeu 212” u Beogradu. Iste godine {tampana je u ediciji“Ka novoj drami” izdava~kog preduze}a “Tribina”, 1995, u kwizi Srpskatrilogija (“Bata”, Ni{), a 2001. u kwizi Izabranih drama M. [evarli}a(“Plato”, UDPS, Pozori{te “Moderna garaà”).

Najvi{e pa`we privuklo je izvo|ewe u “Ateqeu 212”, u reìji Milen-ka Mari~i}a, sa Zoranom Radmilovi}em, Petrom Boòvi}em i Sveti-slavom Gonci}em u glavnim ulogama, te Vesnom Pe}anac, Aqo{om Vu~ko-vi}em, Milutinom Butkovi}em, \or|em Jelisi}em, Oqom Be}kovi} i dr.

Literatura o drami Propast carstva srpskoga:

1 Dragan Klai}: Igra pseudo istorijskih maski, u kwizi Propast car-stva srpskoga, edicija “Ka novoj drami” I kolo.II kwiga, NIRO “Tribina”, Beograd 1983.

2 Borka Pavi}evi}: Politika je sudbina – razgovor sa Miladinom[evarli}em Povodom premijere Propasti carstva srpskoga u “Ate-qeu 212” (program “Ateqea 212”, No 75, 21. april 1983).

Propast carstva srpskoga 101

3 Ra{ko V. Jovanovi}: Pozori{te i drama, “Vuk Karayi}”, Beograd 1984.

4 Dr Ana D. @ivkovi}: Propast carstva srpskoga, u kwizi Rampa istvaraoci, “Pronalaza{tvo”, Beograd 1986.

5 Milisav Savi}: Ko je ko? – pisci iz Jugoslavije, “O{i{ani je`”, Beo-grad 1994.

6 Aleksandar Milosavqevi}: Pseudoistorijska (srpska) trilogija, ukwizi M. [evarli} Srpska trilogija, “Bata”, Ni{ 1995.

7 Radoslav Lazi}: Dramska partitura – razgovor sa dramskim autoromMiladinom [evarli}em, “Savremenik”, 28/29, Beograd 1995.

8 Dr Mata Frajnd: Tipovi izmene istorijske istine u istorijskoj dra-mi i politi~kom pozori{tu, Kwièvnost i istorija – zbornik re-ferata sa na~unog skupa u Ni{koj Bawi, 1995.

9 Dr Petar Volk: Pisci nacionalnog teatra, Muzej pozori{ne umetnos-ti Srbije, Beograd 1995.

10 Dr Marta Frajd: Kosovska trilogija Miladina [evarli}a, “Teatron”,br. 96, 1996.

11 Dr Petar Volk: Srpsko pozori{te, Muzej pozori{ne umetnosti Srbi-je, Beograd 1997.

12 Milo{ Jevti}: Portret dramskog pisca, “Teatron”, 113, zima 2000.

13. Dr Ra{ko V. Jovanovi}: Predgovor Izabranim dramama M. [evarli}a(“Plato”, Udruèwe dramskih pisaca Srbije, Pozori{te “Modernagaraà”, Beograd 2002)

14 Milosav Buca Mirkovi}: êtrdeset godina umetni~kog rada Mi-ladina [evarli}a (“Drama”, br. 3, prole}e 2003)

15 Milisav Milenkovi}: Srbi slave pobede unapred, a poraze uzanad –razgovor sa dramskim piscem Miladinom [evarli}em (“Drama”, br. 10,zima 2005)

16 Dr Bo{ko Suvajyi}: Kosovska trilogija Miladina [evarli}a (“Dra-ma”, br. 13, jesen 2005)

17 Dr Bo{ko Suvajyi}: ûdotvorni prsten dramske kovine (“Drama”, br.16, leto 2006)

102 Miladin [evarli}

LICA

STEFAN DU[AN NEMAWI], car srpski (47)

STEFAN URO[ NEMAWI], wegov sin i naslednik (19)

ANA, Uro{eva èna

DESPOT SIMEON NEMAWI] PALEOLOG,zvani Sim~e, Du{anov polubrat (28)

DESPOT JOVAN KOMNIN ASEN, Du{anov {urak

DESPOT JOVAN OLIVER

VOJISLAV VOJINOVI], humski knez

NIKOLA ALTOMANOVI], wegov sinovac (7)

KESAR VOIHNA,

Veliki logotet PRIBAC HREBQANOVI]

LAZAR HREBQANOVI], wegov sin,stavilac na Du{anovom dvoru (26)

VUKA[IN MRWAVÊVI], ùpan prilepski,kasnije kraq i savladar Uro{ev

MARKO MRWAVÊVI], wegov sin

LETOPISAC

LEKAR

OTO

CARSKI PROBA^ HRANE

Sve{tenici, monasi, oklopnici, posluga


Miladin [EVARLI]

PROPAST CARSTVA SRPSKOGA

I

[arplanina. Pred lova~kom kolibom. Ve~e. ûje se cvrkut ptica. Natravi, na prostrtom krznu, le{kari Marko. Poteè iz me{ine sa vi-nom i pevu{i.

MARKO: Kraj potoka cura spi,U nedrima duwa zri,Ah, da mi je zagristi!(Zeva. Proteè se)Kako je ìvot lep. [arplanina puna hladovine, pti-~ice pevaju, {arplaninski sir... vino...(Zeva)Sre}na zemqa Srbija!(Potegne iz me{ine)Car i tata Vuka{in love. Ba{ lepo. Vaqda se ne}e jo{vratiti. Kako bi bilo da malo dremnemo, Marko?(Name{ta se)Tvrdo... Ne vredi! U nedrima duwa zri, u nedrima duwazri...(Podvrisne)Ah, da mi je zagristi!(Pije)Malo je nakiselo...(Jede sir)A i ovaj sir ne{to nije...

Ulazi Vuka{in sa dva oklopnika.

VUKA[IN: Opet pije{ i govori{ sam sa sobom! Jesam li te zatoovde ostavio? Da lo~e{ ili da pripremi{ konak zaCara? A?

MARKO: Ma ne, tata, ja sam samo malo sira zamezio... sira, ovogna{eg, {arplaninskog... i...

VUKA[IN: Diì se! Diì se, len{tino! Car je opet napad grozni-ce dobio. Lov je zavr{en. Postequ da pripreme, vino daugreju! Straù sa bakqama ovamo, da Caru osvetle!

MARKO: Evo idem, idem, tata! Idem!

Marko istr~ava, utr~avaju oklopnici sa bakqama, postrojavaju se.

VUKA[IN: Brè to! Brè!


ûju se lova~ki rogovi. Ulazi Car sa sjajnom svitom. Pridràvaju gaLekar i Lazar.

VUKA[IN: Posteqa je spremna, gospodaru!

Car ne odgovara. Stoji s naporom usred svoje svite. Pauza.

VUKA[IN: Mislim, posteqa... ona je spremna... i...

DU[AN: Kakva prokleta posteqa, gospodine Mrwav~evi}u?

VUKA[IN: Da se odmori{, gospodaru, malo si... bolestan, pa bibilo dobro...

DU[AN: Ja nisam bolestan, Vuka{ine! Jesi li razumeo?

VUKA[IN: Jesam, gospodaru.

DU[AN: Nemojte vi meni postequ da raspremate pre vremena!

VUKA[IN: Lekar je rekao, ja sam samo...

LEKAR: Mislio sam, gospodaru, da bi mo`da, ipak bilo boqe...

DU[AN: Ja }u odlu~iti o tome, da li sam zdrav ili nisam zdrav!Otto, lass sie die Jagdbeute bringen!

OTO: Jawohl mein Kaiser!

Oto izlazi. Ulaze carski lovci i stavqaju pred cara lovinu: dva vuka ijednu lisicu.

DU[AN: Dovedite mi letopisca!

Dovode letopisca.

DU[AN: Pi{i ovako: Car na{ blagoverni... na{ najmiliji go-spodar Stefan... Stefan Du{an... lovio je... kaì, lovlovio, po [ari planini. Sad ovako: pastiri, poredstada svojih zatekav{isja, ratari, na livadama uz po-slove svoje, i ostali narod onde nahodiv{isja, qubavsvoju spram Gospodara klicawem neumerenim izraà-va{e. Zatim ide ono: iz velikog luka streqaju}i...kaì, po gori zelenoj... streqaju}i, dakle, po gorizelenoj iz svog velikog luka, Car na{ voqeni ustrelioje divqa~i svakojake mnogo...

LETOPISAC: Oprosti, gospodaru, tu bi,mo`da, dobro bilo stavitiono “s pomo}u bo`jom”.


DU[AN: A, da! Ima{ pravo, uvek to zaboravim... Dobro! Carna{ voqeni, ustrelio je, s pomo}u bo`jom, divqa~imnogo, kaì: kao i svagda, divqa~i mnogo, tu{ta i tmajelena vitorogih, srna i ko{uta gorskih, a ze~evima ipticama gorskim ni broja se ne zna. Stavi i dva vuka ijednu lisicu, qute zveri, kaì, koje Car na{ svojomvite{kom rukom, i tako daqe...

Jednim pokretom car otpusti letopisca. Ovaj se povla~i.

DU[AN: Hvala, gospodo! Bilo mi je prijatno da lovim sa vama.

Carevi pratioci se klawaju i izlaze. Ostaju Lekar, Lazar, Vuka{in istraà.

DU[AN: (Lekaru i Lazaru)I vas dvojica ste slobodni!

LAZAR: Gospodaru, mo`da bi, ipak...

Du{an ih otpusti nervoznim pokretom ruke. Oni izlaze, klawaju}i se.Ostaje Vuka{in i straà. Car se spu{ta na jednu kladu. Vuka{in gapridràva.

DU[AN: Bolestan sam, Vuka{ine! Hladno mi je.

Vuka{in podiè iz trave Markovo krzno i ogr}e Cara.

II

Odaja u carskom dvoru. Uro{ i wegova èna, udobno zavaqeni i dobroraspoloèni, qu{te pomoranye i jedu. Veliki logotet Pribac Hrebqa-novi} pou~ava Carevi}a ve{tini vladawa.

PRIBAC: Svi naoruàni proroci su pobedili, a nenaoruànipropali. Jer, priroda qudi je nepostojana: lako je ube-diti ih u jedno, ali je te{ko odràti ih u tome ube|e-wu. Zato je potrebno biti tako spreman da se, kada vi{ene veruju, mogu silom naterati da veruju. Sada se na-me}e pitawe: da li je boqe da te qudi vole ili da te seboje. Odgovor je: poèqno bi bilo i jedno i drugo, ali,po{to je te{ko sloìti ovo dvoje, mnogo je sigurnije,ka ~ovek ve} mora biti bez jednoga, od ovoga dvoga, da tese boje nego da te vole, jer je qubav vezana sponomobaveze, koja se lako kida, dok se strah od kazne nikadne gubi. Svako zna koliko je pohvalno kad vladalacdrì datu re~ i ìvi po{teno, a ne pritvorno; pa,


ipak, iz iskustva se vidi da su u na{e vreme velika delau~inili vladaoci koji su malo ra~una vodili o datojre~i i koji su lukavstvom umeli prevariti qude, pa su,na kraju, pobe|ivali one koji su se oslawali na zako-nitost. [tavi{e, usudi}u se da kaèm i ovo: kadavladalac ima ove ~asne osobine i sluì se wima –{tetne su, a kada se pravi da ih ima – korisne su. Ontreba, dakle, samo da ostavi utisak da je blag, od re~i,~ove~an, ~astan. Najboqe je, najzad, da vladalac poveridrugima sprovo|ewe neprijatnih stvari, a sprovo|eweprijatnih da zadrì za sebe.

URO[: Uzmi jednu kri{ku!

PRIBAC: Hvala, gospodaru! Izdvoji}emo, za danas, ~etiri prak-ti~na principa vladawa, potvr|ena nepobitnim isto-rijskim iskustvom.

Evo!

Kad gre{kom optuì{ nekog za izdaju ili {togodsli~no pa uvidi{ da si pogre{io – boqe je dotu}i ga dane moè da govori, mrtva usta ne govore, nego vratitimu ~ast i priznati vlastitu gre{ku.

Kad neko obavi prqav posao koji si mu poverio, iprqavi poslovi postoje na svetu, ogradi se od wega,osudi ga i predaj ga pravdi.

Kad na nekog tvog ~oveka padne senka, za dela koja jezaista po~inio ili nije po~inio, svejedno – odreci gase i prepusti ga wegovoj sudbini.

Kad se pokaè da je izvestan na~in vladavine bio, ustvari, pogre{an – optuì niè izvr{ioce, prebacina wih odgovornost i primerno ih kazni. Tako tiostaje{ ~ist, okruùje{ se novim qudima, i nastavqa{daqe bezbedno da vlada{.

URO[: Ali, dragi u~itequ, ja... ja ne èlim tako da vladam.

PRIBAC: A kako ti èli{ da vlada{, gospodaru?

URO[: Pa... èlim da vladam pravedno... i za dobro naroda.

PRIBAC: Vlada}e{ pravedno, gospodaru, naravno! To se podrazu-meva. Ja ti samo pomaèm da shvati{ kako se to najzgod-nije radi. Pravedno! Naravno! A sad bih pre{ao nadrugi deo svog izlagawa...


URO[: (Gura mu u ruke pregr{t pomoranyi)Uzmi ovo vo}e... Nosi... Nosi...

Pokretom ruke, tera ga iz sobe. Pribac se klawa, drè}i vo}e pri-sloweno na grudi i, kora~aju}i unazad, kre}e ka izlazu.

ANA: Kada bi mogao da mi osvoji{ bar Solun... Tako bihvolela jedan lep i civilizovan primorski grad!

Pribac zastaje na vratima.

URO[: Ana, rekao sam ti sto puta da ne èlim ni{ta daosvajam.

ANA: Ho}u jedan gr~ki grad! Pravi gr~ki grad, razume{! Doktvoj tata ne osvoji Carigrad, i Solun }e biti sasvimdobar. Ti mi to, Uro{e, ne moè{ odbiti. Ja volimmore, brodove, ju`no vo}e... Kako da nosim svoje haqineu ovim va{im memqivim kulama?

URO[: Ako ti ba{ toliko treba, osvajaj ga sama!

ANA: I ho}u! Traì}u od tate pet hiqada oklopnika, desethiqada, petnaest hiqada! Sama }u ga osvojiti, ako tinisi u stawu, a izgleda da nisi...

Uro{e, tata bi se naqutio da ovo ~uje!

PRIBAC: (Diè desni kaìprst, nekoloko pomoranyi mu ispadana pod)@eqa da se ne{to osvoji sasvim je prirodna i poèqnai uvek kada to ~ine qudi koji mogu u tome da uspeju,bi}e hvaqrni, ili bar ne}e biti ku|eni. Bi}e ku|enisamo onda kada to ~ine bez uspeha.

Otvaraju se vrata. Vuka{in, Marko, Lekar i Oto unose cara Du{ana nanosilima. Pribcu ispada ostatak pomoranyi iz ruku; izgleda da je Car unesvesti.

URO[: (Pritr~i nosilima)O~e!

DU[AN: (Mrmqa za sebe, zatvorenih o~iju)Ne smem da umrem...

URO[: Ne}e{ umreti, ne}e{ umreti o~e!

DU[AN: (Kao gore)Ne smem da umrem dok ne osvojim Carigrad, Gospode!

ANA: Osvoji}e{ ga, tata, to }e biti praznik za sve nas!Obu}i }u najlep{u haqinu i...


DU[AN: (Otvara o~i)Ko je to?(Buqi oko sebe)Napoqe! Svi napoqe, kad razgovaram sa Gospodom! Na-poqe!

Svi izlaze. Du{an poku{ava da ustane, poluodeven, razbaru{en, ispijengroznicom.

DU[AN: Gospode, ne bojim se smrti, to sam ti dokazao, Gospode,ali nemoj du{u da mi uzme{ pre no {to osvojim Cari-grad; dobro, Gospode, znam, dobro, oca sam svoga ubio,dobro; dodu{e ne svojom rukom, ali u redu, primam to nadu{u, samo, Ti bar zna{, Gospode, {ta je to politi~kanu`nost!

Ni ja ne radim bez pokri}a, Gospde! Evo, ovako }emo to:ja osvajam Carigrad zbog Tebe, Gospode Boè na{, uTvoju slavu, koja se mora nad svetom prostirati odIstoka do Zapada. Jer, ako ga ja ne uzmem, uze}e gaprokleto seme Osmanovo, pogani Ismail}ani koji teogovaraju i progone!

Ako mene ne bude, Gospode, ko }e odbraniti Carigrad,tvoj sveti grad, od prqavih nevernika koji nadiru saIstoka, ko }e spasti grad koji se diè Tebi u slavu name|i dvaju svetova? Evo pogodbe: ako otera{ od meneprokletu sen Stefanovu i snagu mi vrati{ koju mi jegroznica ispila, ja }u utvrditi hri{}anski bedem uTvom svetom gradu na vjeki vjekov, a proklete ne-prijateqe sa Istoka, progna}u u daleke azijatske stepei pustare, gde im je i mesto! Dobro, na kraju krajeva, nemora{ me proklete seni Stefanove ni osloba|ati, ja}u to izdràti, na to sam ja navikao; samo du{u, samodu{u nemoj da mi uzme{ dok ne dovr{im stvarawevelike balkanske imperije! A ja }u vladati wome is-kqu~ivo u Tvoje ime, pa i tebi se to, Gospode, isplati,zar ne? Ja sam jak i spreman na sve, ja }u dobro branitiTvoje interese! ûje{ li me. Gospode? ûje{ li me?Ili si ogluveo od starosti u svojoj nebeskoj pustiwi?[ta je?

Nisam ti dovoqno dobar? A?

E, pa sam }u, onda! ûje{ li me? Sam }u!!! Sam!


III

Vrt carskog dvora u predve~erje. ûje se glasna slavujeva pesma. Vuka{ini Lekar.

VUKA[IN: Kako je Car?

LEKAR: Oporavqa se.

VUKA[IN: Kakva je, u stvari, to bolest?

LEKAR: Groznica.

Pauza.

VUKA[IN: A moè li ona biti smrtonosna?

LEKAR: Ne znam.

VUKA[IN: Kako, boga mu, ne zna{? Carski lekar, pa ne zna!

LEKAR: I car i carski lekar su u bo`joj ruci, gospodaru.

VUKA[IN: Dobro, ako ti, kao lekar, ne zna{, to zna~i da ostaliznaju jo{ mawe.

LEKAR: To bi trebalo da bude logi~no.

VUKA[IN: Dakle, wegova smrt bi se, u svakom slu~aju, moglapravdati tom bole{}u.

LEKAR: Molim?

VUKA[IN: Pet hiqada zlatnika!

LEKAR: Molim?

VUKA[IN: Deset hiqada! Ni pare vi{e.

Pauza.

LEKAR: Oprosti, gospodaru, ali...

VUKA[IN: [ta, ali? [ta, ali? Nemoj da mi se prenemaè{!

LEKAR: Oprosti, gospodaru, ali, prema trenutno vaè}im ce-nama, deset hiqada se pla}a za obi~ne smrtne. Za vel-moè, kao ti {to si, pla}a se, ne budi primeweno,petnaest hiqada, a za krunisane glave – dvadeset. Zbogpove}anog rizika i ...

VUKA[IN: Nema rizika, ja te {titim!

LEKAR: I zbog objektivnog zna~aja poduhvata.

VUKA[IN: Slu{aj ti, prokleti trova~u!(Zgrabi ga za grudi)


LEKAR: Vika}u, gospodaru. Carevi prozori nisu daleko. Apo{to je ve~e toplo, po{to slavuji tako lepo pevaju idu{e umorne blaè, prozori su, jama~no, otvoreni.

VUKA[IN: Ali, ovo je bolesni car, huqo! Pola posla ti je ve} Bogsvr{io.

LEKAR: U redu, onda ostavimo Bogu i drugu polovinu.

VUKA[IN: Jedanaest hiqada zlatnika.

LEKAR: Devetnaest.

VUKA[IN: Dobro, dvanaest hiqada, i da se ne poga|amo, vi{e!

Pauza.

VUKA[IN: Zna{ li ti {ta moè{ da u~ini{ sa ~etrnaest hiqadazlatnika?

LEKAR: Sa koliko?

VUKA[IN: Sa petnaest hiqada! Sa petnaest hiqada moè{ sva{tada u~ini{, sve {to jedna lekarska du{a moè da po-èli. Jesi li oèwen?

LEKAR: Ne. I ne pada mi na pamet.

VUKA[IN: Mislio sam, moè{ da osnuje{ dom, pa da ìvi{~asnim ìvotom. Sad, ako ti to ne èli{... Dobro,moè{, na primer, da ode{ odavde, svi obi~no, èle daodu odavde... Odakle si ti, ustvari?

LEKAR: Iz Dubrovnika.

VUKA[IN: A! Pa, eto, petnaest hiqada zlatnika vrede podjednakodobro u Dubrovniku, Veneciji, \enovi! I u Fjorenci,ako ba{ ho}e{!

LEKAR: Meni je dobro i ovde. Ima dosta posla.

VUKA[IN: Znam, ali moè{ li da zamisli{ draì sigurnog i~asnog ìvota u jednom bogatom, kulturnom, slobodnomevropskom gradu! Sa {esnaest hiqada zlatnika.

LEKAR: Osamnaest i po.

VUKA[IN: [esnaest i po!

LEKAR: Osamnaest!

VUKA[IN: [esnaest i tri ~etvrti!

LEKAR: Sedamnaest i tri ~etvrti!

VUKA[IN: Sedamnaest!


LEKAR: Sedamnaest i po!

VUKA[IN: Sedamnaest!

LEKAR: Sedamnaest i ~etvrt!

VUKA[IN: Pla}am!

IV

Car Du{an sedi u ogromnoj posteqi. Lekar i jedan Sluga pomaù mu da sepresvu~e. Skinuli su mu ko{uqu, car je do pola go, Lekar mu trqa znojavale|a. Navla~e mu ~istu ko{uqu.

DU[AN: Hladno mi je! Dajte mi debqu ko{uqu!

Sluga dodaje debqu ko{uqu, Lekar pomaè Caru da je obu~e.

DU[AN: Hladno mi je. Ogrta~!(Ogr}u ga carskim ogrta~em)To }e biti dobro, a? Ho}e li biti dobro ovako? Ogle-dalo mi prinesite! Krunu mi dajte! Ne, ne ide kruna uposteqi. Ne. Krunu stavite pored. Tu, kraj uzlavqa...Dobro. Zovite velikog logoteta!

Sluga izlazi.

LEKAR: Gospodaru, lek!

DU[AN: Kakav lek? Kquka{ me danima tim lekovima i ni{ta![ta je to?

LEKAR: To je jedan naro~iti lek, gospodaru, koji le~i svebolesti.

DU[AN: Sve bolesti? Jesi li ti lud? Otkud ti to?

LEKAR: To je iz... iz Dubrovnika, gospodaru.

DU[AN: Dubrovnik... A Mqet? Je l’ nadbiskup dubrova~ki tamogospodar, ili sam ja gospodar, a? To se ne}e dobrozavr{iti, gospodo!(Drì odsutno bo~icu u ruci. Spu{ta je mahinalnopored sebe)Gladan sam, to je dobar znak! Idi, reci tamo da mispreme ne{to. îm zavr{im sa ovima, jeo bih, ra-zume{? Jeo bih!

Lekar se pokloni i iza|e. Ulaze Pribac Hrebqanovi} i Sluga.


DU[AN: Gde mi je sin?

PRIBAC: U vrtu, gospodaru, sa mojim sinom, Lazarom.

DU[AN: Odmah da do|u! Nema u vrtu ni~ega. Odavde se carstvomrukuje.

PRIBAC: Odmah gospodaru!(Po|e)

DU[AN: Ostani, on }e oti}i!(Mahne glavom prema Sluzi)Jesu li stigli gospoda namesnici?

PRIBAC: êkaju, gospodaru, na tvoj znak.

DU[AN: Dobro, nek ~ekaju. Slu{aj... {ta sam ono hteo? Kruna neide u posteqi, a? Slu{aj... Kakvo je tvoje mi{qewe ona{oj situaciji?

PRIBAC: Pa, ja mislim, gospodaru...

DU[AN: Dobro. Slu{aj... A, da! Letopisca! Ho}u da ga imam tu,na licu mesta. Treba sve zabeleìti za potomstvo, kakobi mogli, i posle mnogo, mnogo godina, kada nas vi{e nebude na ovome svetu, na ovome prokletom svetu, dragigospodine logotete, kako bi mogli na{i potomci ima-ti ispravnu sliku o nama. Dakle, letopisca!

PRIBAC: I on je spreman, gospodaru!

DU[AN: Papa me blagoslovio! A? Kao kapetana svehri{}anskeodbrane od islama. Kako to zvu~i, a? Ali, zlata, go-spodine logotete, nije poslao! A ko }e vojsku pla}ati,gospodine logotete? Ko }e krv svoju liti, za spasproklete Evrope?(Ulazi Lekar)Je l’ kuvaju tamo, a? A pazi li neko da oni otrov svomegospodaru u hranu ne stavqaju? Svome voqenom i naj-milijem gospodaru! Ima zlih qudi, gospodine! [takaète?

LEKAR: Gospodaru...

DU[AN: Dobro! Krv }emo mi, zna~i, liti! Mi! Hladno mi je!

Pribac i Lekar priska~u da ga ogrnu krznom.


DU[AN: Ne treba! To bi ostavilo lo{ utisak.

Ulaze Uro{ i Lazar.

DU[AN: Gde si ti, nasledni~e prestola?

URO[: Pa... malo smo razmatrali srpsku istoriju, {etaju}i.

DU[AN: Istorija se ne razmatra {etaju}i, gospodine! Istorijase stvara ja{u}i u oklopu. Neka u|u namesnici.

Lazar ostvara vrata. Namesnici ulaze jedan po jedan i klawaju se predCarem. Vojislav Vojinovi} vodi maloga Nikolu Altomanovi}a. Za na-mesnicima ulazi Letopisac i staje u jedan ugao.

LAZAR: Gospodin despot Simeon Nemawi} Paleolog, namesnikAkarnanije; gospodin despot Jovan Komnin Asen, na-mesnik Kanine, Valone i Berata; gospodin despot Jo-van Oliver, namesnik [tipa, Kratova, Velbu`da; go-spodin Vojislav Vojinovi}, humski knez; gospodin Ni-kola Altomanovi}, zastupnik svoga bolesnog oca, go-spodina Altomana, gospodara Rudnika; gospodin KesarVoihna, namesnik Sera i Drame; gospodin Kesar Pre-qub, namesnik Tesalije; gospodin savastokrator Dejan,gospodar @elgligova i Pre{eva; gospodin Vuka{inMrwav~evi}, ùpan prilepski.

DU[AN: Dobrodo{li, gospodo! Kao {to vidite, jo{ sam ìv.Prema tome, pre|imo na stvar! U kakvom su stawu na{epokrajine?

SIMEON: Dragi gospodaru i brate! Ja i narod Akarnanije, punismo sre}e i ponizne zahvalnosti Gospodu koji ti je, iovoga puta, darovao snagu, te si podmuklu groznicupobedio. @elimo da te {to pre vidimo u sedlu, kakobismo svi mogli za tobom po}i u nove podvige! Jo{èlim da kaèm...

DU[AN: Hvala!

SIMEON: Jo{ bih èleo...

DU[AN: Hvala!

ASEN: Voqeni gospodaru i svetli, ro|a~e! Du{a mi je punaradosti {to mogu da ti prenesem tople èqe...

DU[AN: Hvala!

OLIVER: Najmiliji gospodaru! @iveo nam dugo, dugo. To je è-qa...


DU[AN: Hvala!

VOJINOVI]: Premili Gospodaru! Najve}i ~ove~e koga je ova zem-qa...

DU[AN: Hvala!

Vojinovi} gura malog Nikolu Altomanovi}a.

NIKOLA: Dragi na{ Care! Hrabri narod Rudnika...

DU[AN: Hvala!

VOIHNA: Uzvi{eni gospodaru!

DU[AN: Hvala!

VUKA[IN: @elimo ti da ìvi{ ve~no i da nas vodi{ putevimaslave!

DU[AN: Budu}nost se ne stvara re~ima! Dok vi dremate, gospo-do, na svojim toplim ogwi{tima, dok vi dremate, ne-prijateq sa Istoka prodire u Evropu! A ko, pitam javas, ko treba da predstavqa bedem Evrope, bedem koji}e se ispre~iti najezdi sa Istoka? Ko }e, gospodo, akovi budete dremali, bdeti na braniku slobodnog sveta?

Ako sam ja pao u postequ, mislite li da se sa vas skidasvaka odgovornost i da spokojno moète da se pre-pustite svojim malim zadovoqstvima? A {ta kad menevi{e ne bude? [ta onda? Mo`da }u i ja morati, jednogdana, da odem sa ovoga sveta! I {ta }e tada biti sa ovomzemqom, koju sam svojim rukama stvorio?

[ta radi Ni}ifor Orsini, sa oklopnicima, na gra-nicama Tesalije? [ta rade mleta~ke galije oko Valonei Kanine, despote Jovane Asene? [ta traì MatijaKantakuzen oko Sera i Drame, kesare Voihna? MatijaKantakuzen, koji dovla~i turske najamnike u Evropu ipotkopava temeqe vlastitog sveta koji preti da sesru{i na glavu i wemu i svima nama, Gospodo!

Ja to ne}u dozvoliti! Kao {to ne}u ni vama dozvoliti,gospodo namesnici, da se gojite na ra~un Carstva! Opet}emo jahati, gospodo!

[ta kaè{ ti, kesare, a?

VOIHNA: Ja ùdim za jahawem, gospodaru, ali se moja kostoboqa stim ne slaè...


ASEN: [ta, hteo bi da ostane{, pa da pqa~ka{ na{a imawa,dok se mi borimo za spas Evrope!

DU[AN: Ko je to rekao? Zar se niste dosta napqa~kali i na-gojili, boìju vam majku! Glave }u vam svima poski-dati!

Slu{ajte me dobro! Treba mi zlata i vojnika. Mnogozlata i mnogo vojnika! U roku od nedequ dana done}etezlati, a u roku od tri nedeqe dove{}ete vojnike izsvojih pokrajina! [ta? To vam se ne dopada? [tamrmqa{ ti, Olivere?

OLIVER: Zlata nema, gospodaru. Zemqa je potpuno iscrpena...

VOJINOVI]: Pa da, nema, kad si podigao onoliki dvorac u Lesnovu!

OLIVER: Ti, {to pqa~ka{ dubrova~ke trgovce, ti da }uti{!

VOJINOVI]: To si ti meni rekao? Meni?

DU[AN: Dosta! Nema zlata, je li? Nema? I ti nema{. A, ti? Ti?

NIKOLA: Tata je poru~io da zlata nema.

DU[AN: Nema, je l’ da?

Blaga ste se napqa~kali, palate pogradili, obukli se ukadifu i brokat vizantijski! Navukli ste svilu nausrane seqa~ke guzice! A sad zlata nema da se branizemqa! A ko vas je u svilu i brokat obukao? Ko? Ja samvas obukao, ja }u vas i svu}i, majku vam boìju, pa }u vaspoterati da ovce ~uvate na Rudniku i [ari planini!Da vam se istopi to salo u koje ste zarasli.

Hteo sam da vas izvedem na put svetske istorije! Da vasna~inim velikim! A vi ho}ete da kraqujete po svojimselendrama, veprovi zadrigli! Ali, ja }u vas nateratida sluìte ovoj zemqi.

Sad odlazite! I zapamtite: za nedequ dana zlato, za trinedeqe vojnike! Ina~e }u do}i sa svojim nema~kimnajamnicima i rasturi}u vam ogwi{ta! Napoqe!

Namesnici odlaze.

DU[AN: E moj sinko! Samo ti {etaj po svom vrtu. Idi sad,kasnije }emo razgovarati. Idite i vi, ho}u na miru daru~am.


Uro{, Pribac i Lazar izlaze. Ostaju Lekar, Sluga i Letopisac. Donoseru~ak za Cara, sa ru~kom dolazi i Carev Proba~ hrane.

DU[AN: Aha, da vidimo {ta su nam lepo pripremili! I vina,tako! Probaj, probaj, prijatequ, tvoj posao je, mo`da,pomalo opasan, ali je prijatan, zar ne? Otrova nam,izgleda, nisu u jelo stavili, a?

PROBA^: (Preko zalogaja)Izgleda da nisu, gospodaru.

Du{an po~iwe da jede.

DU[AN: Nije lo{e, malo neslano, ali nije lo{e! Snaga mi sevra}a, kakva {teta za moje neprijateqe!(Jede, pije)A gde je moj verni letopisac, moj u~eni sluga, gde je?

LETOPISAC: Uvek na usluzi, gospodaru!

DU[AN: (Jedu}i)Ovako napi{i... ~ekaj malo... ovako: Car na{ blago-verni, Stefan Du{an, po{to se oporavio od lak{ebolesti...

LETOPISAC: Mo`da bi, gospodaru, bilo zgodno...

DU[AN: [ta? A, da, presko~ili smo ono “s pomo}u bo`jom”...oporavio s pomo}u bo`jom, i tako daqe, primio je usvom dvoru velmoè i namesnike Carstva...(Pije)Velmoè i namesnici Carstva izrazili su, u svoje ime,i u ime celoga naroda, ~vrstu odlu~nost i nepokoleb-qivu spremnost na sve `rtve koje bi bile potrebne zaodbranu zemqe od opasnosti sa Istoka. Jo{ jednom jepotvr|eno nesalomqivo jedinstvo svih delova Carstva,neraskidiva povezanost velmoà s narodom, kao i op-{ta i bezgrani~na qubav i odanost svih prema Caruna{em mnogovoqenom, kome Gospod neka dâ dug ìvot,kako bi, jo{ mnogo, mnogo godina, mogao da bdi nadna{om sudbinom i slobodom. Amin!

Nosite ovo jelo, ne{to mi je muka. I hladmo mi je.

LEKAR: Gospodaru, mo`da bi mogao sad onaj lek da uzme{...


DU[AN: Pa daj taj prokleti lek!(Proba~u)A ti, {to proba{ carsku hranu, kako bi ti se dopalo daproba{ malo carskog leka, a? Nije pravo da jede{ mojuhranu, a ja sam da ku{am gor~inu ovih odvratnih le-kova.

LEKAR: Gospodaru! Taj lek je skupocen, vrlo te{ko se dolazi dowega.

DU[AN: Ama vidi{, kolika je fla{a! On }e samo malo da lizne.

LEKAR: Nije potrebno, gospodaru. Sem toga, nije uobi~ajeno...Ako u mene sumwa{...

DU[AN: [ta si se uzvrpoqio, a? Ko sumwa, bre, boìju timajku? Jesi sam rekao da je iz Dubrovnika?(Proba~u)Ku{aj taj lek!(Proba~ otpije)Kakav je, a?

PROBA^: Sladak je.

DU[AN: Sladak? Ba{ lepo. Imao si sre}e. Dobro, daj sad meni.(Proba~ po~iwe da se gr~i)[ta je? [ta je?

Proba~u je sve gore. Lekar poku{ava da se neopaèno primakne vratima.Car tresne bo~icu o pod.

DU[AN: Stani! Stani, boìju ti majku! Straà!

Lekar izleti napoqe. Proba~ se u gr~evima sru{i na pod. Car ska~e izposteqe.

DU[AN: Drìte ga! Izdaja! Straà!

Ulaze dva straàra i Vuka{in, koji u desnoj ruci drì ma~ a u levojodse~enu, krvavu lekarovu glavu.

VUKA[IN: Evo wegove glave, gospodaru!

DU[AN: Hvala.(Okre}e se Letopiscu)Ovo, razume se, ne}emo unostiti u letopis!


V

Du{an leì na posteqi, pred wim, podaqe od posteqe, stoji Uro{.

DU[AN: @alio mi se na tebe veliki logotet, gospodin PribacHrebqanovi}! Pri|i, dodaj mi taj pehar! Hladno mi je.Vino me zagreva.(Pauza)Srbima vi{e ne verujem. ûvaju me moji nema~ki na-jamnici. Jedino Vuka{in ima pristup ovamo u svakodoba. On bdi nada mnom kao veran pas. Ali, brate,brzoplet ~ovek. To se tako ne radi, moj gospodine![ta? Glave se}i to svi znamo. Mogu da se zakitim swom! E, da mi je ìv pao {aka... Pa da sam ga poslaomalo kod onih mojih dole... Mi imamo na~ine, gospo-dine moj, za istraìvawe istine! Ali, dobro sad...Gospodin Pribac Hrebqanovi} mi se àlio na tebe.Kaè ne}e{ da u~i{. Gospodin Hrebqanovi} te podu-~ava vladarskoj ve{tini kako bi postao dostojan na-slednik slavne loze Nemawi}a! Prvo je bio Nemawa.Stefan Nemawa. Sveti osniva~ na{e dinastije...

URO[: ... Koji je podigao oru`je na ro|enu bra}u kako bi sedomogao vlasti. Tako je, u stvari, po~elo.

DU[AN: Molim?

URO[: Ni{ta. Samo kaèm.

DU[AN: [ta ho}e{ time da kaè{?

URO[: Lo{e je po~elo. To ho}u da kaèm. A kad lo{e po~ne,onda... Wegov sin Vukan ve} se prodaje Ma|arima, kakobi oteo presto svome bratu Stefanu.

DU[AN: Dobro, Vukan, Vukan! To nije va`no. Stefan je povra-tio presto koji mu je otac ostavio. Pod wim smo po-stali kraqevina! Stefan je ponos na{e loze.

URO[: Da, on je kupio od pape kraqevsku krunu odrekav{i sesvoje pravoslavne vere. To mu je, naravno, donelo mnogonevoqa u zemqi i problema s bratom Savom, pa je moraoda okrene le|a papi, ali, krunu je, ipak zadrào. Takosmo postali kraqevina! A Stefan je posle progla{enza sveca... Ali to je tek po~etak o~e, je l’ tako, to je tekpo~etak.


Radoslavu otima presto Vladislav, uz pomo} Bugara,Vladislavu otima Uro{, Uro{u otima Dragutin, uzpomo} Ma|ara. On je, tako|e, svetac. Dragutinu otimaMilutin, tvoj deda Milutin, tako|e svetac. O wegovojsvetosti ne}u ni da govorim, ti ga, verovatno boqepamti{ po tome {to je oslepeo svoga sina, tvog ocaStefana De~anskog koji je, naravno, hteo da mu otmepresto.

DU[AN: Dosta, dosta!

URO[: Samo da vidi{ da sam, ipak, ne{to nau~io...Tu su,zatim, va{e duge godine izgnanstva u Carigradu, ti sibio mali o~e, ali se toga dobro se}a{, zar ne? Tamo sishvatio {ta je veliki svet, i zakleo si se da }e{ gaosvojiti. Po svaku cenu.

Dugo se moralo ~ekati na Milutinovu smrt. Tog zli-kovca je bilo nemogu}e smaknuti. Ali, naravno, najzadje i on morao umreti i, naravno, biti progla{en zasveca.

DU[AN: Ne}e{ da slu{a{ gospodina Hrebqanovi}a, to je ono...Slu{aj, ja sam bolestan, lo{e se ose}am, uostalom, jati, jednostavno, zabrawujem! Zabrawujem!s

URO[: Sami smo, o~e... Ovo ne slu{a niko, osim Boga. A on to,ionako, dobro zna! I tako je, najzd, tvoj otac De~anski,nedovoqno dobro oslepqen, do{ao na vlast posle tro-godi{weg klawa s bra}om. A onda dolazi{ ti, o~e.De~anski nije namenio tebi svoj presto, namenio ga jebio stricu Simeonu, je l’ tako? Ti si, onda, svoga oca saprestola zbacio, a zatim ubio, u gradu Zve~anu, utamnici.

DU[AN: Pa, jesmo li ga proglasili za sveca?

URO[: Proglasili ste ga. Ali }e i tebe proglasiti. Toga sebojim, tata!


VI

Odaja u dvoru. Uro{ i Ana. Uro{ je nervozan. Naliva svaki ~as vina upehar i iskapquje.

URO[: Meni on to da pri~a! Meni! To nek pri~a on na svojimsaborima, nek pri~a svojim podrepa{ima, tamo! Menenek pusti na miru, dosta mi je, ta bezo~nost nema gra-nica, svi se pravimo da verujemo, pravimo se ludi, a onne zna {ta je dosta, i to se {iri kao divqe meso, raste,buja, nema kraja tome! Ma ne}u da me pravi budalom,gleda me u o~i i pravi me... rekao sam mu ja!

ANA: [ta si mu rekao, Uro{e, dragi!

URO[: Rekao sam mu! Ne}u vi{e! Ne}u. Dosta smo se lagali,tatice! Ne slaèm se. Imam pravo na svoje mi{qewe.[ta? Ti misli{ da to moè ve~no da traje?

ANA: Koje, dragi?

URO[: Kako, koje? Kako, koje? Ta la` draga! La`!

ANA: Koja la`, du{o?

URO[: Idi... glupa~o jedna!!! Ba{ sam na{ao s kim }u darazgovaram!!!

ANA: Po~eo si mnogo da pije{!

URO[: Smatra{ da mnogo pijem? Da ja mnogo pijem?... Moèbiti... Vidi{, to nam je porodi~no. Eto, bar u ne~emu dali~im na wega! Na taticu... E, pa, ja sam wemu rekao...

ANA: Ma {ta si mu rekao, ~ove~e?

URO[: Rekao sam mu da je ubica.

ANA: Ti si mu... Ti si lud ili pijan... Tatici si to rekao?

URO[: On jeste ubica! jeste! To je istina, shvati! Istina!

ANA: Dragi, ti si pijana budala, ti si...

URO[: Pa {ta? [ta? Glupa~o jedna! Ti se boji{... Glupa~o!

Ja sam naslednik srpskog prestola, gospo|o! Posledwiiz krvave loze Nemawi}a! Prvi sin koji nije ubio,svrgnuo ili poku{ao da ubije ili svrgne oca ili brata,a to je lo{ znak, gospo|o! To je lo{ znak, {tavi{e,predznak, to odstupawe od pravila, to miri{e na huma-nisti~ku trule`, gospo|o, na |ubre! Tatica to misli.Ali tatice se ti ne boj, du{o! Tatica mora da ~uva svog


naslednika, svog jedinog Uro{a. Mamica, ku~ka jedna,nije rodila drugog sina, i tatica sad ne moè Uro{a dazadavi. A on bi ga rado zadavio, tu si u pravu, tu sipotpuno u pravu...

Ulaze Vuka{in i Marko.

VUKA[IN: Je l’ slobodno, gospodaru?

URO[: Vuka{in na ovom dvoru ne pita za dozvolu kad ulazi.

VUKA[IN: Kako to da shvatim, gospodaru?

URO[: Onako kako ti tvoja pamet dopu{ta, gospodine!

ANA: Izvolite, gospodo! Ovde ste u svako doba dobrodo{li.Jeste li za ~a{u vina?

MARKO: O, hvala, vrlo rado!

VUKA[IN: Do{ao sam do tebe, gospodaru, jer sam ~uo da si imaoneprilika sa ocem. Zabrinut sam, jer u ovom opsanom~asu svaki nepromi{qen korak moè {tetiti op{timinteresima.

URO[: Svaki na{ ~as je, izgleda, opasan, gospodine, u svakomslu~aju ni jedan nije dobar da se kaè istina, to jejasno. A {to se ti~e op{tih interesa, ovde, ~ini mi se,svako ima svoje posebno mi{qewe o tome! Ali, pre-|imo na vino!

VUKA[IN: @elim da ti kaèm, gospodaru, da, u svakoj prilici,moè{ da se osloni{ na mene i na moga sina Marka; mismo odanost ku}i Nemawi}a, i ovoj zemqi, vi{e putadokazali i dokaza}emo je uvek kada nam se za to ukaèprilika. Je l’ tako sine?

MARKO: Tako je, tata!

ANA: Kako je to divno!

URO[: Hvala vam gospodo! Popijmo u to ime! @iveli!

VUKA[IN: @iveo nam, gospodaru, dugo, dugo!

SVI: @iveo!


URO[: Hvala!(Pauza)Da, imao sam sa ocem jedan mali nesporazum. Nego, kaìmi, Vuka{ine, du{e ti, kako je to izgledalo kad ste vi,sa mojim ocem, svrgavali s vlasti mog dedu StefanaDe~anskog... Pri~aj mi kako ste ubili starog Stefana.A? Kako je to bilo? Zna{, do|e mi, ponekad, da zadavimtaticu, Vuka{ine, jednom re~ju, da ponovim i ja uobi-~ajenu pri~u, to je, takore}i, ve} ritualna stvar, i dapostanem tako pravi vladar! A? A ti, po{to si po-mogao u tome ocu, mogao bi i sinu, zar ne? Ili da seobratim Marku, a?

MARKO: Ne, nikao meni, za{to meni? Pa nisam ja za te stvari...ja vi{e ovako oko vinograda, i... Ja bih, ako moè, malosira...

ANA: Moè, moè, kako da ne!

MARKO: Uz vino najboqe ide sir. Sao ako je prevreo.

VUKA[IN: Nemoj se {aliti, gospodaru! Takve stvari nisu za tebe.I, uop{te, daleko bilo to od nas!

ANA: Uzmite jo{ malo vina!

MARKO: Vrlo rado!

URO[: Ima{ pravo, Vuka{ine, nije to za mene. Pa dobro, nakraju krajeva, za{to bih ja, uop{te, morao da vladam?Za{to? I ovako mi je svega dosta. Uzmi vina, Vuka-{ine! Odem lepo, u jedan grad na jugu, mo`da u Atinu, uItaliju, i ìvim lepo, kao ~ovek.

ANA: Ti, vaqda, Uro{e, ne misli{ to ozbiqno? Vidim ja da}u, pored vas, na kraju morati sama i Carigrad daosvajam!!!

VUKA[IN: Ti mora{ vladati, gospodaru, ti si nam svima po-treban! A mi }emo ti pomo}i! Je l’ tako, Marko?


URO[: Ne bojte se, ja sam se samo {alio. [alio sam se, gospo-do! Naravno da ne}u odustati. Ja }u vladati, gospodo!Ali, vlada}u druk~ije, druk~ije, gospodo nego mojiprokleti preci! Od mene }e po~eti nova istorija Sr-bije! Druk~ije, Vuka{ine, shvata{: druk~ije!


VUKA[IN: Druk~ije, naravno, gospodaru, i treba druk~ije! Mi smotu da ti pomognemo!

MARKO: Ti si ve} na{ car, gospodaru!

ANA: Kako je to lepo ~uti!

URO[: (Pijan je)Ja nisam ùdeo za vla{}u, kunem vam se, ali sada, kadasam je ve} dobio, ja }u sve promeniti, vide}ete, ja }u svepromeniti, od Srbije ja }u napraviti boìju ba{tu, jaimam viziju budu}nosti, sre}ne budu}nosti koja morado}i!!! A one, koji se usude da se suprotstave mojojviziji budu}nosti, ja }u kazniti gospodo, ja }u surovokazniti! Kazni}u sve one koji budu spre~avali ovajnarod da ide putevima sre}e! Kad smo ve} kod toga,Vuka{ine, ja nikad do sada nisam video svoj narod, gdeje on ustvari!

VUKA[IN: Pa, tu je, gospodaru, tu okolo...

URO[: Ja èlim da vidim svoj narod, Vuka{ine!

VUKA[IN: Vide}e{ ga, gospodaru.

URO[: Ti mi obe}ava{, Vuka{ine?

VUKA[IN: Obe}avam, gospodaru, ne brini ni{ta?

URO[: Hvala ti, Vuka{ine, sada si me uspokojio. Ja }u ihprimorati da budu sre}ni! Primora}u ih, Vuka{ine!To je moja sveta du`nost! A ti }e{ mi u tome pomo}i, iMarko }e mi pomo}i! Hajde da popijemo za sre}nubudu}nost! @iveli! Za lep{u budu}nost carstva srp-skoga!

SVI: @iveli!

URO[: Sedite gospodo, vi ste moji prijateqi, moji najboqiprijateqi, i samim tim, najboqi prijateqi ove zemqe,zar ne? Kako se to lepo slaè. Vina, èno!

ANA: Da ne bude mnogo, gospodaru?

URO[: Vina, kad nare|ujem! Ovde }e se moje zapovesti slu-{ati. Sipaj. Pijte, gospodo! Pijte!

MARKO: Ala je dobro ovo vino, carice! Nije kiselo. Ja bi jo{malo.


URO[: @eno, neka donesu jo{ vina!

MARKO: I sira! Oprosti, gospo|o carice, mi smo, kao {to re~etata, stari prijateqi ove ku}e...

ANA: Nisam ja carica. To jest, jo{ nisam.

MARKO: Za mene si carica! Carice moja, popij sa mnom jedanpehar! Popij i ti, care!

URO[: A mo`da je, ipak, boqe oti}i nekuda? Mo`da je boqeoti}i!

Uze}emo zlata iz carske blagajne, koliko nam treba,kowe }emo natovariti zlatom, pa }emo se spustiti najug! Bi}emo slobodni i sre}ni. Ova je zemqa trula,gospodo!

MARKO: (Pijano pevu{i)Kraj potoka cura spi,U nedrima duwa zri,Ah, da mi je zagristi!

URO[: Kako, kako to ide?

MARKOi URO[:

(Neskladno pevaju)Kraj potoka cura spi,U nedrima duwa zri,Ah, da mi je zagristi!

VUKA[IN: Dosta!!!

URO[: [ta kaè{!!!

VUKA[IN: Ti }e{ sutra biti car! Tebi to ne dolikuje, sinko!

URO[: Ali shvati, Vuka{ine, ja èlim da qudi budu slobodnii sre}ni.

VUKA[IN: Ma dobro, silom se sve moè. Ti }e{ biti car i dobro}e{ vladati, uz na{u pomo}. Je l’ tako, Marko?


ANA: A ja }u biti carica?

VUKA[IN: Obu}i }e{ ode`du carsku, stavi}e{ krunu carsku,opasa}e{ ma~ carski. Ja }u ti sa desne strane stati, amoj Marko sa leve. Nema te sile koja }e nam se mo}isuprotstaviti. Je l’ tako, Marko?



URO[: Evo., tu je ode`da, u ovom kov~egu, tu je kruna i ma~ ijabuka carska, evo, sve je tu! Da probam, a? Da obu~em?To je, naravno, samo privremeno, tatica se ne bi, vaqda,qutio, vaqda mogu da probam! I ja sam, vaqda, nekiNemawi}! Kako mi stoji, a? Kako mi stoji?

Ode`da mu je strahovito velika, yinovska za wegov rast; izgleda jadno isme{no, rukavi su mu do kolena, kruna mu pada na u{i, ma~ se po zemqivu~e, itd. Pauza.

VUKA[IN: Takav nam car treba! Di`em ovaj pehar za tebe, gospo-daru, za Srbiju!

URO[: (Pije)

Srbija }e biti sre}na zemqa! Ja }u je u~initi sre}nom.Vidim svetlu budu}nost pred o~ima! Napred u svetlubudu}nost!

VII

Du{an le`i u posteqi. No} je. Odaja je slabo osvetqena svetlo{}usve}a. Neko se {uwa po mraku.

DU[AN: Ko je to?

VUKA[IN: Ja sam, gospodaru, Vuka{in.

DU[AN: Ti si? A za{to se {uwa{ po mraku, verni moj Vu-ka{ine?

VUKA[IN: Za{to se...? Pa, da te ne probudim, gospodaru. Pro-veravam obezbe|ewe.

DU[AN: Ne spavam, Vuka{ine, ne spavam.(Pauza)Vuka{ine!

VUKA[IN: Da, gospodaru?

DU[AN: Mnogo godina smo ve} zajedno, a nikada nismo stigli daqudski porazgovaramo. Uvek je bilo suvi{e posla. Jesili zadovoqan, Vuka{ine?


VUKA[IN: îme, gospodaru?

DU[AN: Svojom sudbinom.

VUKA[IN: Naravno, gospodaru.

DU[AN: Jesi li? A moj pokojni otac je govorio: ne veruj onimakoji su se uzdigli iz bede, nemilosrdni su i nikada imnije dosta. Siroti De~anski... Javqa mi se no}u, po-nekad. Nije to bio lo{ ~ovek, {ta misli{?

VUKA[IN: Bio je dobar ~ovek, gospodaru.

DU[AN: To, ipak, nije smetalo tebi i ostalima da traìtewegovu smrt.

VUKA[IN: Nije, gospodaru. To nema veze sa wegovom dobrotom.Jednostavno, vi{e nije bio pogodan da stoji na ~eludràve.

DU[AN: Ja sam vam, tada, bio pogodniji...

VUKA[IN: Svakako, gospodaru.

DU[AN: (Vi~e)A sada? Jesam li vam jo{ uvek pogodan, Vuka{ine?

(Velika pauza)

Ne mora{ da mi odgovori{.

(Pauza)

Slu{aj, Vuka{ine! Kad osvojimo Carigrad, postavi}ute za zapovednika grada.

VUKA[IN: Zahvalan sam na milosti, gospodaru.

Pauza.

DU[AN: Hladno mi je.

VUKA[IN: Evo ti ovo krzno, gospodaru, to }e te ugrejati.

DU[AN: Ponekad mi se u~ini da me voli{.

(Pauza)

Da li me moj narod voli, Vuka{ine?

VUKA[IN: Zar ti je potrebna wegova qubav, gospodaru?

DU[AN: Potreban mi je snaàn, zdrav, skroman i poslu{annarod.

Da li mi narod veruje, Vuka{ine?

VUKA[IN: Narod nema drugog izbora, gospodaru. Nikada dosadnisi toliko razmi{qao o narodu, gospodaru!


DU[AN: Istina je. To je verovatno zato {to se danas tako lo{eose}am. A trebalo je da sam odavno na nogama! Nisamposlove svoje posvr{avao na ovom svetu, Vuka{ine,delo svoje nisam dovr{io! Jo{ uvek vi ne moète bezmene, Vuka{ine! Suvi{e mr`we se nakupilo. Ni zlatonisu poslali! Vojsku nisu opremili! I sin me je izdao,Vuka{ine. Ja moram da ustanem iz ove proklete po-steqe i da ih nau~im pameti!

VUKA[IN: Usta}e{, gospodaru.

DU[AN: Ne smem da umrem, Vuka{ine!

VUKA[IN: Umiri se, gospodaru.

DU[AN: Nemam nikakvog razloga da umrem.

VUKA[IN: Naravno da ne}e{ umreti, gospodaru!

DU[AN: Usta}u, i to ve} sutra!

VUKA[IN: Svakako, gospodaru!

DU[AN: Opet }emo jahati!

VUKA[IN: Jaha}emo, gospodaru!

DU[AN: Kao nekada!

VUKA[IN: Kao nekada. A sada spavaj, gospodaru!

DU[AN: [ta }e{ to, Vuka{ine?

VUKA[IN: Jastuk da ti popravim, gospodaru.

DU[AN: Ipak me ti jedini voli{...

Vuka{in mu stavqa jastuk preko lica i davi ga. Du{an se koprca, ma{enogama i rukama, gr~evito se brani. Vuka{in pritiska sve ja~e, borba jeneravna, ali potraje. Najzad se Car umiri. Mrtav je. Vuka{in prinosisve}u, proverava. Zatim dovodi u red postequ, zateè ~ar{ave, na-me{ta Caru noge i ruke u prirodan poloàj, ure|uje mu ra{~upanu kosu ibradu.

VUKA[IN: Tako! Dosta si nam sedeo na grba~i, Du{ane Nemawi}u!


VIII

Letopi{~eva }elija. No}. Gori samo jedna sve}a.

LETOPISAC: Znam, Gospode, pro{li put sam obe}ao da ne}u vi{e, upravu si, jeste, obe}ao sam! Ja ne èlim da se pravdam,molim te samo da poku{a{ da me shvati{. Svi smo mi,Gospode, kolaboranti... Pa i ti sara|uje{ sa wima,Gospode! Oprosti na iskrenosti, sami smo, mogu, vaqda,da kaèm istinu? Zar nisi i ti, pomalo kolaborant,Gospode? Ne èlim da vre|am, mo`da ja ne shvatamtvoju dalekose`nu promisao, ali, ponekad se zbiqa,zapitam na ~ijoj si ti strani? Suvi{e im dopu{ta{,Gospode! Suvi{e... [ta moè{, sila je to!

Ili sam ja sve uobrazio? Mo`da su, ustvari, oni upravu, oni stvaraju istoriju, zar ne, Gospode?

A, s druge strane, vaqda shvata{ da ja moram od ne~egada ìvim! Ti, verovatno, nema{ takvih problema, ali,ipak bi morao da me shvati{!

Ulazi Vuka{in, u pancir ko{uqi, sa bakqom u ruci.

VUKA[IN: [ta to trabuwa{, duhovni~e?

Pauza.

LETOPISAC: Ni{ta, gospodaru... izgleda da sam se malo zaneo.

VUKA[IN: Vidim da si se zaneo. êmu sluì ta va{a u~enost,duhovni~e?

[to ste u~eniji, sve ste budalastiji! Laète i nas iBoga, a verovatno i sebe. Imam neko tugaqivo ose}awekad se sa vama sretnem, kao da sam progutao ne{tobqutavo! Uvek su mi bili sumwivi qudi koji provodeno}i u bdewu. [ta je? Hteo si, mo`da, da mi kaè{ne{to? Pa, reci, jednom!

(Pauza)

Ajde, uzimaj to pero i pi{i! Brzo! Pove{}u ja o vamamalo vi{e ra~una. Pi{i!

Gospode, primi u rajske vrtove... du{u raba Tvojego,pravednika i ~ovekoqupca, gospodara i cara na{ega,Stefana Du{ana... Pi{i, {ta blene{ u mene!... Za ko-jim se liju suze... malih i velikih, naroda i velika{a,od siwega mora do Dunava!


Drhtavom rukom beleìm, i jam~im o~ima koje su vi-dele i smernom istinoqubivo{}u letopisca, beleìmovde, dok mi suze mute pogled, kako je gospodar i otacna{ bolovao od qute groznice... kojoj se leka na}i nijemoglo, beleìm i jam~im, kako bi istina o ovom à-losnom doga|aju ostala da ìvi... da ìvi... i ve~nopotresa srca sinova srpskih i k}eri!

Love}i, reci, lov love}i, po [ari planini, Car izne-nada bi bole{}u pogo|en i, prenesen u dvor svoj, le-à{e onde, okruèn qubavqu i negom najbliìh, dok jeceo narod strepeo i za zdravqe Carevo molio se.

Avaj, bolesti podmukloj leka se ne na|e, i otac na{ispusti svoju bezgre{nu i plemenitu du{u... reci voq-om Gospodwom... dvadesetoga dekembra 1355. godine.Kako }emo mi crvi bespomo}ni, bez oca na{ega daqeìveti? O, za{to nisi i sve nas uzeo, Gospode, kad sive} wega morao uzeti!

Pokoja daj wegovoj nevinoj du{i, a Stefanu Uro{u dugìvot, kako bi se cela zemqa mogla oko wega okupiti inastaviti bodrim korakom u budu}nost koju nam jepokojni otac na{ osvetlio!

IX

Crkva. Monasi, pod nadzorom velikog logoteta Pribca Hrebqanovi}a,unose cara u otvorenom kov~egu i stavqaju ga na odar. Pale sve}e, zatimkleknu i tiho mrmqaju molitve. Pribac ostaje kraj kov~ega. Ulazi knezVojislav Vojinovi}, vode}i za ruku malog Nikolu Altomanovi}a, pri-lazi odru, prekrsti se i celiva cara. Mali Nikola Altomanovi} se,tako|e, prekrsti. Vojinovi} ga podigne da vidi cara, pa pri|e Hreb-qanovi}u. Mali se jedno vreme muva po crkvi, zagleda svuda unaokolo, pase i{uwa napoqe.

VOJINOVI]: Umre car.

PRIBAC: Avaj, pre vremena! U punoj mu{koj snazi...

VOJINOVI]: Ne umire se po redu, moj gospodine logotete. A od ~egaje umro Car?

PRIBAC: Od groznice, kneè. I sam zna{.


VOJINOVI]: Da, da. Nekako naglo ode.

PRIBAC: [ta ho}e{ da kaè{?

VOJINOVI]: Ja? Ni{ta ja ne}u da kaèm.

Dok oni razgovaraju, u crkvu ulazi Oliver, prekrsti se, celiva Cara, paim se pridruùje.

OLIVER: A od ~ega je umro Car?

PRIBAC: Od ~ega je umro? Od ~ega je umro? Od groznice.

OLIVER: Treba se utopqavati.

PRIBAC: Boè, {ta li }e s nama sad biti? Kad wega nema.

VOJINOVI]: Bar ne}emo morati da ratujemo protiv Turaka.

OLIVER: Kako ne}emo?

PRIBAC: Mi moramo nastaviti wegovo delo.

VOJINOVI]: Ja vam odmah sad skre}em pa`wu: protiv Turaka daratujem ne}u. Izvolite vi, ratujte. Ja ne}u!

PRIBAC: Kako, ti ne}e{? [ta si ti, da ti ne}e{?

VOJINOVI]: Ja sam veliki humski knez Vojislav Vojinovi}, go-spodine logotete! Ako nisi znao. U mojim zemqama, odRudnika do mora, sve je mirno i dobro. Mene ne zanimava{a orijentalna politika, gospodo!

OLIVER: Pa, oni nagomilavaju trupe na istoku, Vojislave!

VOJINOVI]: Ja sam na zapadu, Olivere. Na zapadu! Ko vas je terao dase toliko {irite na istok. Eto vam sad!

Dok oni razgovaraju ulazi kesar Voihna, prilazi kov~egu, prekrsti se,celiva Cara i prilazi im malo iznena|en wihovim povi{enim tonom.

VOIHNA: Ode Car na{, Bog da mu du{u prosti!

OLIVER: Ne moè{ tako, Vojislave!

VOJINOVI]: Mogu! Moè mi se! Ili }e{ ti da mi zabrani{?

VOIHNA: [ta je to, gospodo? Ne pristoji se, na ovom svetommestu, u ovom tu`nom ~asu...

VOJINOVI]: Ti da }uti{! Ti {to {uruje{ s Matijom Kantakuzenomi wegovim turskim najamnicima, ti }e{ da mi kaè{{ta da radim! Ne}e Vojinovi} vi{e da podme}e le|a,jok!

VOIHNA: Kome ti to govori{, Vojinovi}u?

VOJINOVI]: Tebi, kesare Voihna.


VOIHNA: Meni? Meni, |ubre jedno! Sad }u wu{ku govnarsku dati razbijem!

PRIBAC: Stanite, gospodo! Stanite, gospodo!

VOJINOVI]: Ti mene da udari{? Zakla}u te kao vepra, jebem li timaj~icu milosnu!

Kad pokrenem pet hiqada oklopnika, sve }u vam popa-liti, jebem li vam maj~icu milosnu!

Dok se oni gu{aju, u crkvu ulazi Jovan Komnin Asen. Prilazi odru, krstise, celiva Cara pa im prilazi.

ASEN: U ~emu je spor, gospodo? U ~emu je spor? Treba seVenecije dràti! To je sigurna stvar, kad vam ja kaèm.

VOJINOVI]: (Nemarno popravqaju}i odelo)Ma, pusti, Asene, nema{ ovde s kim da razgovara{. A{to se Venecije ti~e, imam da ti kaèm jednu stvar...

Uzima ga pod ruku i odvodi ga u dubinu crkve.

Ulazi Lazar, prilazi odru, prekrsti se, celiva Cara, pa se pridruìostalima.

VOIHNA: Ma sad }u da idem da ga zadavim golim rukama! Govno!Kukavica! Vidite kako je pobegao!

OLIVER: Pusti, nemoj sad!

LAZAR: Da tu`na li ~asa, gospodo!

PRIBAC: Neka nam se Gospod smiluje, sine!

VOIHNA: On meni to da kaè!

PRIBAC: Gospodo, mi moramo biti slo`ni, na{a sveta du`nostje da se okupimo oko mladoga Uro{a!

LAZAR: Tja... Ne znam ni sam {ta da ti kaèm...

PRIBAC: Ma dobro... Mi smo tu!

LAZAR: [ta ja znam... A mo`da da izvi~emo Simeona za cara?On je Du{anov polubrat, donekle bi bilo legalno, abio bi nam zahvalan... A?

OLIVER: Sini{u?


VOIHNA: Sim~eta?

(Smeje se)

OLIVER: Znate kako kaù Mle~i}i za wega: “debile e di pocovalore”!

VOIHNA: [ta ti to sad pa zna~i?

OLIVER: To zna~i da mu je svraka mozak popila, eto {ta zna~i!

VOIHNA: Samo nam jo{ fali da uzmemo za cara budalu!

PRIBAC: Vala. i nismo za boqe!

Vra}aju se Vojinovi} i Asen.

VOJINOVI]: A, ako ba{ ho}ete da vam kaèm ko je doveo Turke uEvropu – ja }u vam re}i! Jer je meni dosta tih skri-valica!

On ih je doveo, gospodo!

Pokazuje rukom odar na kome leì Car.

VOIHNA: Sad }u da ga zadavim!

OLIVER: Ima vremena... polako.

VOJINOVI]: Kaè, opasnost sa Istoka! A {to ste ~a~kali po Isto-ku? [ta vam je ovde falilo? A {to se pokojnog carati~e, ja se duboko klawam wegovoj seni, ali to me ne}espre~iti da raskrinkam laì kojima nam je punio glavegodinama! Da nije zauzeo pola Vizantije, oni ne bi biliprimorani da zovu Turke u pomo}. To je prvo. A, drugo,pitam se, da nije bilo nas, gospodo, da li bi on ispaoba{ tako veliki i mo}an?

ASEN: Pravo re~eno, ima tu malo i na{e zasluge...

VOJINOVI]: Malo?

ASEN Imao je lo{ih osobina, ali, ipak, bio je veliki...

LAZAR: Bio je veliki, ali pored wega nije moglo da se di{e!

VOJINOVI]: A, ko je stvorio tu veli~inu? Ko?

OLIVER: Pa, mi smo je stvorili, naravno!

VOJINOVI]: Ko ga je doveo na presto, pitam ja vas! Ko ga je doveo?

OLIVER: Mi smo ga doveli!

VOJINOVI]: Ko je uprqao ruke krvqu wegovog oca?


OLIVER: Mi smo ih uprqali!

VOJINOVI]: Ko je svr{avao za wega sve prqave poslove, a wegapu{tao da bere lovorike?

ASEN: Mi smo! Mi!

VOJINOVI]: A on je radio samo za sebe! Svi smo bili sluge wegoveslave! On je potro{io pro{lost, sada{wost i bu-du}nost ove zemqe da bi se popeo na postoqe istorije!A ko je to postoqe nosio na svojim ple}ima?

SVI: (Sem Pribca)Mi!

VOJINOVI]: Tako je! Mi smo ga nosili, gospodo! A sada su nam le|agurava. On je za sebe uradio sve {to je mogao, a {ta misada da po~nemo s nasle|em koje nam je ostavio? Vojskama|arskog kraqa gomila se na severu, Aleksije i JovanPaleolog ~ekaju spremni na istoku, a za wima celaturska sila, dok nas Orsini {trpka sa juga. To jewegovo delo, gospodine, logotete! Ne}u ni prstom damrdnem.

SVI: (Sem Pribca i Voihne)

Tako je! Tako je! Ima pravo Vojinovi}!

PRIBAC: Sram da vas bude, velmo`e srpske! Velikom ste ka-{ikom kusali s wegove trpeze, a sad, kad je do{lo vremeda se ra~uni plate, mislite da se izvu~ete. Ne}ete seizvu}i, knezovi srpski!

VOJINOVI]: Zave`i, Hrebqanovi}u! Ti si kusao najve}om ka{ikom.

PRIBAC: Sram te bilo, do ju~e si puzao pred wim kao pas!

VOJINOVI]: ]uti, Hrebqanovi}u, jebem li ti maj~icu milosnu!

(Udari ga)

LAZAR: [ta je to, qudi! O~e!

(Pritr~i)

VOIHNA: E, sad }u ga zadaviti!

Nastaje gu`va, gu{awe i op{ta tu~a.

OLIVER: Stani!

LAZAR: Pu{taj mi oca, ubi}u te!


VOJINOVI]: Jebem li vam maj~icu milosnu!

ASEN: Udri ga, nek crkne mrcina!

PRIBAC: Drì ga, Lazare!

LAZAR: Pu{taj, stoko! Ubi}u te! Ubi}u te!

VOJINOVI]: Ovako se to radi! Maj~icu milosnu!

Tu~a i lom, obaraju sve}wake, vaqaju se po zemqi, diù se, padaju, u àruborbe obore i kov~eg, carev le{ ispada i kotrqa se po podu. U crkvuutr~ava mali Nikola Altomanovi}, ume{a se u gu`vu, vu~e Vojinovi}aza rukav.

NIKOLA: Striko, striko, Patrijarh dolazi! Patrijarh!

VOJINOVI]: (Tuku}i se)

[ta je, Nikola, bre?

NIKOLA: Patrijarh, striko, Patrijarh!

VOJINOVI]: A!

Tu~a prestaje, popravqaju odela, kosu. Kalu|eri prilaze, stavqaju Carau kov~eg, diù kov~eg na svoje mesto, diù sve}wake. Na brzinu sve dovodeu red.

Ulazi Patrijarh u sve~anom ornatu, sa vladikama i ostalim sve{teni-cima, Du{anova udovica, Uro{ sa ènom, Simeon, Vuka{in, Marko, itd.

Patrijarh po~iwe da sluì opelo. Opelo traje. Mrak.

X

Pred lova~kom ku}om na [ar planini. marko i Oto sede na zemqi,zagrqeni, piju i pijano pevaju.

MARKOi OTO: Kraj potoka cura spi,

U nedrima duwa zri,Ah, da mi je zagristi!

Piju. ûju se lova~ki rogovi.

OTO: Kaiser! Das ist Kaiser!

MARKO: Ma, jebo te kajzer, uzmi malo sira.

Zvuk lova~kih rogova se pribliàva, ulazi Vuka{in.


VUKA[IN: [ta je to ovde! Pijanka! Wo ist die Wache? Jeder aufseinen Platz! Die Fackeln anzünden!

OTO: Jawohl mein König!

(Istr~i i ubrzo se vra}a, postojava oklopnike sa bak-qama)

VUKA[IN: (Marku)

A ti, propalico! [qema{! Vojnike napija{! Tako mi-sli{ da vlada{, jebem li ti majku pijanu!

(Tu~e ga)

Zna~i, ti o}e{ na put da mi stane{! A!

MARKO: Ne}u, tata! Ne}u, tata! Samo smo malo zamezili od onogsira {to su nam...

VUKA[IN: [ta ne}e{, |ubre pijano. Za koga ja ovde radim, a? Zakoga? Ti, kowu pijani, treba sve to jednog dana danasledi{? Ja sam sada kraq! Shvata{ li to? Kraq isavladar ovoj carskoj budali koja nema dece. Ako jednogdana ja umrem, ti treba sve da nasledi{! Da postane{kraq srpski. Mo`da car! Shvata{ li, kowu pijani!

MARKO: Shvatam, tata.

VUKA[IN: Shvata{, |avolsku mater! [to nisi naredio bakqe daupale? Car se iz lova vra}a!

MARKO: Pa, mislo sam, ko velim, {ta imam ja da mu palim... Ibrate, tata, ne umem na nema~kom da im objasnim, a oninikako srpski ne znaju!

Uro{ se vra}a iz lova. Nema velmo`a, svite, sjaja, kao {to je bilo kada jeDu{an u lov i{ao. Okru`en je samo nema~kim oklopnicima. Deluje vi{ekao zarobqenik nego kao car.

URO[: Ceo dan se lomatam po ovoj prokletoj planini, i,naravno, ni{ta nisam ulovio.

VUKA[IN: Hajde, izdiktiraj letopiscu ono {to sleduje! To }e{,vaqda, umeti, pa da se vra}amo u dvor. Poslovi ne}e da~ekaju.

URO[: Ja ne razumem za{to uop{te moram da lovim! To jepotpuno besmisleno! Pogotovu {to nikad ni{ta neulovim.

VUKA[IN: Mora{! Car mora da lovi. Svi tvoji preci su lovili,svi moji potpmci }e... mislim, tvoji potomci, }e lo-viti.


URO[: Sem toga, okruìo si me ovim Nemcima, ovim mutavimnajamnicima, ne mogu s wima re~ da progovorim, nemogu da se sporazumem qudski!

VUKA[IN: E, pa, {to nisi nau~io nema~ki? Tvoj pokojni otac jenema~ki dovoqno znao da bi mogao tim najamnicima dakomanduje! I to je radio vrlo dobro. Vrlo dobro je toradio! Meni je ào, ali wima se na gr~kom, latinskom,talijanskom ne moè komandovati. Jo{ mawe na srp-skom. Tu ti ja ni{ta ne mogu pomo}i.

URO[: Slu{aj ti! Ovde sam, jo{ uvek, ja car! Ja sam car! Ja samgospodar ovde! Ja, Uro{ Nemawi}, sin Du{anov, unukDe~anskog, praunuk Milutinov! Ja sam potomak Ste-fana Prvoven~anog, na ~ijoj je glavi zasijala prvakraqevska kruna srpska! Ja sam potomak Stefana Ne-mawe, ne zaboravi to!

A ko si ti? Potomak Mrwave iz Livna!

VUKA[IN: Ajde, ne budi prost! Jesi li ti meni, kao svome sa-vladaru i prijatequ, prepustio da brinem o tim spo-rednim, svakodnevnim poslovima? Tvoj um je za velike,uzvi{ene stvari. Ajde sad, budi dobar car i lepo izdik-tiraj letopiscu izve{taj, kao {to se pristoji.(Marku)Letopisca ovamo! Brzo!

MARKO: Evo, idem, tata!

URO[: [ta da mu diktiram, kog |avola!

Marko dovodi letopisca.

VUKA[IN: Vaqda si pismen toliko, zaboga! Ne mogu ja ba{ sve daradim umesto tebe. Ti si, bar, ~ovek od kwige, uman! Toje za tebe lako. Car na{, i tako daqe, lov lovio... spomo}u bo`jom... tu{ta i tma jelena i srna, i takodaqe... Pa onda ono: narod na poqima svojim naho-div{isja, s qubavqu klicao je...

URO[: Nisam ja video nikakav narod! I zar ovde, uop{te, imanormalnog naroda?... Samo vojnici, najamnici, dou{ni-ci, `biri, egzekutori, sluge, robovi! Narod nigde ni-sam video. I ne}u da pi{em nikakve letopise! Ne}u!Uostalom, nisam ni{ta ulovio. Ceo dan se vucaram poovim {umetinama... I {ta da kaèm? [ta? Zemqa seraspada, svi prave svoje kneèvine, Bal{i}i, Dejano-


vi}i, Hrebqanovi}i... A ja se vu~em ovuda! Ma|ari nagranici, Turci u Jedrenu, majka mi Ser otela!

Pi{i: Srpsko carstvo ne postoji vi{e! Vode se brato-ubila~ke borbe na sve strane! Vuka{in, koji me je, umojoj nemo}i, primorao da ga proglasim za kraqa isavladara...

(Letopisac ne pi{e)

Pi{i, kad govorim! Neka jedanput pravi letopisac oovoj prokletoj zemqi iza|e ispod tvog pera!

Pauza.

VUKA[IN: (Najamnicima)

Der Kaiser ist müde, führen sie ihm ins Haus, damit er sicherholt!

Nemci se kolebaju.

VUKA[IN: (Drekne)Weg mit ihm, wen ich sage!

OTO: Jawohl mein König!

Najamnici odvode Uro{a.

URO[: Pustite me! Ja sam car srpski! Pustite me! Prokletibili i vi i on, i ja sa vama!

VUKA[IN: (Letopiscu)

Pi{i: Car na{ blagoverni, Stefan Uro{, lovio je,ka`i, lov lovio, po [ari planini; s desne strane vernisluga i savladar carstva wegovog, Vuka{in kraq, jahaoje, a s leve, Marko Kraqevi}, junak di~ni! Car i Kraqulovili su divqa~i puno, naravno, s pomo}u bo`jom,srna i ko{uta gorskih tu{ta i tma, i ve} tamo, {tasleduje...

Narod na poqima svojim nahodiv{isja, s qubavqu kli-calo je Caru na{em obqubqenom i premilom Vuka-{inu kraqu. Po`ivi dugo, o Gospode, Cara i Kraqana{ega, koji nas vode u sre}nu budu}nost! Amin!

Beograd, 1980.


propast carstva srpskoga - · pdf filedrama propast carstva srpskoga pripremana je tokom 1978....

Documents