26. januar 2018.

Prosečna neto plata u decembru 54.344 dinara

Prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u decembru 2017. godine iznosila je 54.344 dinara i

u odnosu na prethodni mesec bila je veća za 14,2 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada isplaćena u decembru 2017. godine bila je 74.887 dinara, i u odnosu na prethodni

mesec, nominalno i realno je bila veća za 14,1 odsto.

U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečne

bruto i neto zarade nominalno su veće za 1,7 odsto, a

realno su manje za 1,3 odsto.

Rast zarada isplaćenih u decembru, u odnosu na

novembar 2017. godine, rezultat je, pre svega, dinamike

isplata, navodi se u saopštenju i dodaje da se

"tradicionalno krajem decembra zbog novogodišnjih i

božićnih praznika isplaćuju zarade koje bi inače bile

isplaćene početkom januara".

Pored toga, krajem godine se vrše i isplate zaostalih zarada, kao i godišnjih i kvartalnih bonusa, što je takođe

uticalo na rast zarada isplaćenih u decembru 2017. godine, ističe se u saopštenju.

Republički zavod za statistiku najavio je da će će počev od 2018. godine prosečne zarade računati na osnovu

podataka iz evidencije Poreske uprave i da će se, zbog prelaska na novi izvor podataka i novu metodologiju,

mesečna saopštenja o prosečnim zaradama ubuduće objavljivati 55 dana po isteku meseca na koji se zarade

odnose.

Tako će prosečne zarade za januar biti objavljene 26. marta 2018.

Pregled prosečnih plata i potrošačkih korpi od početka 2017:

Januar – 41.508 (335 evra) - Potrošačka korpa 68.563 dinara

Februar - 46.990 (379 evra) - Potrošačka korpa 69.131 dinara

Mart - 47.814 (386 evra) - Potrošačka korpa 69.194 dinara

April - 49.635 (401 evra) - Potrošačka korpa 69.725 dinara

Maj 47.136(383 evra) - Potrošačka korpa 69.390 dinara

Jun - 49.238 (404 evra) - Potrošačka korpa 69.566 dinara

Jul - 48.101 dinar (399 evra) - Potrošačka korpa 69.511 dinara

Avgust - 47.220 dinara - Potrošačka korpa 69.722 dinara

Septembar - 48.212 dinara - Potrošačka korpa 69.780 dinara

Oktobar - 46.879 dinara - Potrošačka korpa 69.943 dinara

Novembar - 47.575 dinara - Potrošačka korpa 69.847,72

I kafe-kuvarici naknada za strah

Od 110.000 radnika sa beneficiranim radnim stažom, čak 65.000 ili 59 odsto zaposlenih u

državnim organima ova privilegija je sporna, utvrdila je Državna revizorska agencija,

ukazujući da se godišnje na te ljude rasipa 20 miliona evra od ukupno 34 miliona. Ti ljudi se

baškare po kancelarijama, pa kako primećuje Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, veliki novac

ide u pogrešne ruke.

- Da ironija bude veća, problem je isplivao na površinu

neposredno posle mera fiskalne konsolidacije. One su se

dobrim delom bazirale na smanjenju penzija onima koji

su radili i uredno uplaćivali doprinose za penziono

osiguranje punih 40 godina. I dok je njima država

uzimala, više od dve milijarde dinara godišnje je

neosnovano davala zaposlenima u ministarstvima

odbrane, policije, BIA, Zavodu za izdržavanje sankcija i

Poreskoj upravi - ocenio je Ćulibrk za "Vesti".

On je zapitao i da li je neko ljut što je boljom kontrolom

trošenja javnog novca mogao da uštedi samo da je sprečio da beneficije imaju i frizeri, kuvari, moleri,

električari, doktori, psiholozi, šalterski i drugi radnici, pi-arovi i ko sve još ne. Da su to "jako rizična

zanimanja" u Srbiji, kaže Ćulibrk, bez DRI, nikad ne bi saznali.

A to su i administrativni, tehnički, šalterski radnici, PR-ovi, a među povlašćenima, prema rečima vrhovnog

državnog revizora Svetlane Tome-Anokić i frizeri, moleri, muzičari...

- Očekivali smo da državni organi učine više da to reše. Nisu se potrudili i onda smo odlučili da krenemo u

reviziju - napominje ona.

Potpuno je besmisleno, prema rečima profesora dr Mlađana Kovačevića, da neki sede u kabinetima i još

budu povlašćeni kraćim stažom.

- Radni uslovi su im dobri i nisu izloženi nikakvom riziku, za razliku od vojnika i policajaca koji su često u

akcijama. Ti kancelarijski činovnici u sektoru bezbednosti imaju bolje uslove i od kolega iz sektora

građevine koji rade po neuslovnim barakama na gradilištima - kaže naš sagovornik.

Da "sedeći" imaju beneficije kao operativci, ukazuju i u DRI, opominjući kako godišnje u proseku po 1.000

zaposlenih više ima pravo na povlašćeni kraći staž. Revizor navodi da, na primer, u Poreskoj upravi

beneficirani radni staž ima 144 ljudi, a većina ima uvećanje koliko i operativci BIA i 12 meseci staža im se

računa kao 16.

Nemušto pravdanje

- Neki od prozvanih pokušali su nemušto da se opravdaju. Bolje da su ćutali. U Ministarstvu odbrane navode

da su i administrativni radnici, šefovi kabineta i ljudi iz protokola, profesionalna vojna lica "izloženi

rizicima", a u MUP-u i BIA poručuju da su i zaposleni po kancelarijama pod "stresom" svakodnevno kada

sarađuju sa funkcionerima i rade sa poverljivim informacijama - kaže Milan Ćulibrk.

A gde su medicinari

- Ne vidim razlog da država bude široke ruke prema nekim policijskim i vojnim generalima i drugima po

kancelarijama, a da ne omogući privilegovani kraći radni vek, recimo, medicinskom osoblju koje radi s

aparatima za zračenje - kaže ekonomista dr Mlađan Kovačević.

Krađa struje teška 8,5 miliona evra

Više od 6.091 domaćinstvo, koje je prošle godine neovlašćeno trošilo struju, napravilo ceh EPS-u od oko 5,5

miliona evra

U Srbiji je u prošloj godini ukradeno struje u vrednosti od 1.026.023.535 dinara (oko 8,5 miliona evra), od

čega se 65 odsto ukupnog iznosa odnosi na domaćinstva. Preračunato, domaćinstva su Elektroprivredu

Srbiju, po tom osnovu oštetili za 658.563.186 dinara, dok je ostalim kradljivcima fakturisano 367.460.349

dinara.

U ovom javnom preduzeću kažu da su tokom 2017. godine otkrili 6.762 slučaja neovlašćenog trošenja struje

od čega su domaćinstva 6.091, a ostali 671. Zbog činjenice da se radi o krivičnom delu, jer krađa struje to

jeste, EPS nema pravo da objavljuje imena kradljivaca, ali u saradnji sa policijom intenzivno radi na

otkrivanju počinilaca. EPS je zbog svega zatražio i oštrije kazne, jer je utvrđeno da na razmere krađe utiče i

odlaganje krivičnog gonjenja, sudski postupci koji neretko traju i po nekoliko godina, kao i blaga kaznena

politika pravosuđa, koja se najčešće završava oslobađajućom, ili uslovnom kaznom. Posebno se, kažu u

ovom javnom preduzeću, traže oštrije kazne za zaposlene u EPS-u koji učestvuju u krađi struje, ali se

istovremeno traži i da se napadi na radnike na terenu tretiraju kao krivična dela i da im se omogući zaštita

kao službenim licima. Jedan od prioriteta u poslovanju EPS-a i ove godine je upravo smanjenje krađe

električne energije.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Srbija, BiH i Makedonija najugroženije ako

nestane gasa

Analiza pokazuje da bi ovim zemljama nedostajalo od 80 do 100 odsto ovog energenta, s izuzetkom Srbije,

jer domaća proizvodnja gasa pokriva četvrtinu ukupnih potreba

Ukoliko bi došlo do poremećaja u snabdevanju gasom, ili potpunog prekida isporuka ovog energenta tokom

zime, najveće probleme imale bi Srbija, BiH, Makedonija, Finska i Estonija, pokazuje najnoviji izveštaj

Evropske komisije o otpornosti evropskog gasnog sistema, prenosi portal Savez energetičara Srbije.

Problem bi tokom šest meseci, koliko zima traje, imale i pojedine evropske države, ali ne bi bile toliko

ranjive kao istočne zemlje članice Evropske unije i Energetske zajednice.

Analiza pokazuje da bi ovim zemljama u slučaju potpunog prekida isporuke nedostajalo od 80 do 100 odsto

ovog energenta, s izuzetkom Srbije, jer domaća proizvodnja gasa pokriva četvrtinu ukupnih potreba, dok bi

se druga četvrtina nadomestila iz domaćeg skladišta gasa „Banatski Dvor”. Odatle bi se, pokazuje ista

analiza, nesmetano snabdevala domaćinstva i jedan broj toplana.

Zato Evropska komisija, predlaže Srbiji hitnu diversifikaciju snabdevanja, što u prevodu znači, izgradnju još

jednog gasovoda kako bi gas dolazio i iz drugog pravca, a i kako bi se naša zemlja snabdevala i nekim

drugim gasom, a ne samo ruskim.

Evropska komisija je za potrebe ovog istraživanja pozvala sve članice Energetske zajednice – Albaniju,

Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru, BiH, Kosovo da učestvuju u ovom „stres testu” i sprovode

analizu na nacionalnom nivou.

Ova analiza je samo još jedna opomena ovom delu Balkana, pogotovo Srbiji, da što pre reši pitanje

izgradnje gasovoda Niš–Dimitrovgrad kako bi u slučaju gasne krize imala alternativu.

– Evropska unija već 20 godina obećava da će pomoći gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad i od svega toga

nema ništa. Bugarima je Evropa dala novac, nama su dali obećanja. Svake godine se to obećava, ali prvi

ašov još nije zaboden – kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

– Dvosmerni gasovod dug 180 kilometara od čvorišta u Dupnici blizu Sofije ulazio bi u Srbiju kod

Dimitrovgrada. Povezivao bi dalje Pirot, Belu Palanku i Niš, odakle bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu –

kaže on.

Njegovom izgradnjom otklonio bi se strah od eventualnih havarija na postojećoj trasi preko Horgoša, koje

mogu da ugroze snabdevanje potrošača gasom na jugu Srbije.

– Interes Bugarske je da obezbedi transport gasa i da od toga naplati takse za transport. Interes Srbije je veći,

jer bi povećao energetsku bezbednost, a i naša zemlja bi učestvovala u transportu gasa za druge zemlje –

kaže Vuletić.

U prilog ovoj priči je i najnovija studija, koju je ovih dana objavilo Savetodavno veće evropskih nauka, koja

pokazuje da je malo nade da će gas iz škriljaca pomoći Evropi da postane energetski nezavisna.

Na pitanje može li to biti alternativa našoj zemlji, budući da nas je Atina krajem prošle godine pozvala da s

20 odsto učestvujemo u vlasništvu uz jednak procenat ulaganja, Vuletić kaže da je svaka alternativa

dobrodošla, ali je pitanje koliko se uopšte Srbiji isplati da učestvuje u tom poslu.

– Ovo je tim pre interesantnije, ako se zna da ni Evropa ne koristi već izgrađene terminale za tečni prirodni

gas (LNG), primera radi u Estoniji, gde bi trebalo da dođe američki gas. A za ovaj LNG s Grcima se još ne

zna ni čiji bi gas stizao u Aleksandropulos, niti po kojoj ceni – zaključuje Vuletić.

Veći broj prijava iz Srbije Sudu za ljudska prava u

Strazburu

Evropski sud za ljudska prava je u 2017. godini iz Srbije dobio 1.431 novu prijavu što je više u odnosu na

broj zahteva podnetih u 2016. godini.

Od 26 presuda izrečenih za predmete iz Srbije u 2017. godini u 25 je konstatovano bar jedno kršnje prava,

navodi se u godinšnjem izveštaju Suda u Strazburu.

”Kada je Srbija u pitanju broj novih prijava u 2017. godini iznosio je 1.431 što je blago povećanje u odnosu

na 1.330 dobijenih prijava u 2016. godini”, navodi se u godišnjem izveštaju Evropskog suda za ljudska

prava.

Predsednik Evropskog suda za ljudska prava Gudio Raimondi je godišnjoj konferenciji u Strazburu izjavio

je da je u 2017. godini primećen ukupni porast prispelih zahteva( 63.350 novih prijava što je za 19 procenta

više u odnosu na 2016. godinu) uglavnom, kao je naglasio, zbog novih predmeta protiv Turske.

”Najviše prijava, u odnosu na svakih 10.000 stanovnika, stiglo je iz Rumunije ( 3,31), Turske ( 3,25), Bosne

i Hercegovine (2,47), Crne Gore (2,22). Prosek za Srbiju je 2,03 što je gotovo tri puta više od evropskog

proseka”, navodi se u izveštaju.

Evropski sud za ljudska prava navodi da su u 2017. godini 1.594 prijave iz Srbije proglašene kao

neprihvatljive, povodom 92 predmeta Sud je u komunukaciji sa Vladom i čeka dodatne informacije dok su

presude izrečene za 37 prijava.

"Kada je reč o Srbiji, od 26 presuda donetih u 2017. godini ( od kojih neke obuhvataju više predmeta ) u 25

je pronađena najmanje jedan prekršaj. Najčešće kršene odredbe se odnose na neispunjavanje sudskih odluka

i zabranu diskriminacije”, stoji u godišnjem izveštaju Evropskog suda za ljudska prva za 2017. godinu.

Navodi se i da Sud za ljudska prava u Strazburu između između 1959. godine ( kada je Sud osnovan) i 2017.

godine doneo ukupno 179 presuda koje se odnose na prijave iz Srbije i da je u njih 161 pronađeno najmanje

jedno kršenje odredbi.

Najviše su se kršile odredbe iz zaštite imovinskih prva i trajanja sudskih procedura.

U Strazburu kažu da se pred Sudom u proceduri trenutno nalazi 940 prijava podnetih iz Srbije.

NALED: Ubrzati legalizaciju, ukinuti zdravstene

knjižice...

Od 100 preporuka članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za smanjenje

birokratije i unapređenje efikasnosti države, ministarstva su prošle godine realizovala svega devet

preporuka, piše u "Sivoj knjizi" NALED-a u koju je "Tanjug" imao uvid.

Kako se navodi, svega šest preporuka se vode kao rešene, a tri kao delimično rešene u 2017. godini.

Novo izdanje "Sive knjige" sadrži sto odabranih

preporuka, a od tog broja 20 se prvi put pojavljuje u

ovom izdanju i sutra će biti predstavljene u Skupštini

grada Beograda.

Kao i ranije, najveći broj preporuka se odnosi na

Ministarstvo finansija (33) i Ministarstvo zdravlja (13)

koji su ujedno bili i najaktivniji tokom prethodne godine,

ocenjuje NALED.

Međutim, kako kažu, još jednu godinu u nizu Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde i Ministarstvo

poljoprivrede nisu doprineli smanjenju birokratije rešavanjem preporuka iz "Knjige" što je, kako kažu u

ovom udruženju, posebno važno istaći za resor privrede kojem je broj preporuka udvostručen u novom

izdanju.

"Interesantno je, a za resorne institucije neugodno, da pet administrativnih procedura punu deceniju čekaju

na rešavanje. Još u prvoj 'Sivoj knjizi' ukazali smo da je potrebno privredi omogućiti da ostvari uvid u stanje

svojih poreskih obaveza elektronskim putem", napominju u NALED.

Dodaju da je privreda još 2008. istakla da je potrebno promeniti način obračuna i umanjenja PDV-a po

osnovu rashoda, propisati kraći rok za povraćaj više plaćenog PDV-a obveznicima koji pretežno izvoze,

ujednačiti poresku kontrolu kod zahteva za povraćaj više plaćenog poreza na dobit i prevesti statusne

registre koji su i dalje u nadležnosti privrednih sudova u nadležnost Agencije za privredne registre.

"Formirati Zanatsku komoru, sniziti iznos sudskih taksi..."

"U prošloj godini rešeno je devet preporuka od čega šest u potpunosti i još tri delimično čime ne možemo da

budemo potpuno zadovoljni", navode u NALED-u.

Smatraju da je potrebno što pre zakonski urediti oblast zanatstva i formirati Zanatsku komoru Srbije, uvesti

najavljivani elektronski sistem prijave i evidencije sezonskih radnika, rešiti problem naplate potraživanja za

isporučene lekove zdravstvenim ustanovama, izjednačiti cene komunalnih usluga za krajnje korisnike...

Takođe, napominju da je obaveza plaćanja članarine u Privrednoj komori Srbije (PKS) u suštini uvođenje

parafiskalnog nameta i ocenjuju da je propisivanje obavezne članarine suprotno principu dobrovoljnosti i

slobodnog izbora kompanija da svoje interese štite kroz udruženje koje smatraju odgovarajućim.

U NALED-u smatraju da je važno ukinuti zdravstvene knjižice, a predlažu i da se uspostavi elektronski

servis za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja, jer, ocenjuju

da je nehumano očekivati od bolesnika i trudnica da satima stoje u redovima pred šalterima radi ostvarenja

tog prava.

Kažu i da je nužno ubrzati proces legalizacije na lokalu obezbeđivanjem većeg broja službenika koji će

raditi na ovim poslovima kako bi se najzad taj posao u Srbiji priveo kraju.

Izneli su i preporuke Ministarstvu pravde u kojima kažu da je neprihvatljivo veliki broj vrlo visokih sudskih

taksi koje se naplaćuju tokom jednog postupka, a koje, kažu, čine nedostupnom zaštitu prava na sudu.

"U praksi je primećeno višestruko naplaćivanje odštetnih zahteva po osnovu iste povrede u više različitih

jedinica lokalne samouprave", navode u ovom udruženju.

Zato, napominju, neophodno je uspostaviti jedinstven registar odštetnih zahteva, na primer, za povrede

prouzrokovane ujedima pasa.

Kina nastavlja ulaganja u Železaru

Član Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, zadužen za međunarodnu saradnju, Jang

Đieči, zamolio je danas predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i

NR Kinom Tomislava Nikolića da prenese iskrene pozdrave predsednika Sija Đinpinga, predsedniku Srbije

Aleksandru Vučiću.

"Srbija daje veliki doprinos

sveobuhvatnom Strateškom partnerstvu,

mi to veoma cenimo i verujemo da će se

naši odnosi dalje razvijati. Predsednik Si

vrednuje odnose i lično prijateljstvo koje

ste godinama uspostavljali, njegova lična

želja je bila da Vas u Pekingu ugostimo

kao zaista iskrenog prijatelja i za to me je

lično zadužio uz obavezu da Vam

prenesem njegove najsrdačnije pozdrave",

kazao je Jang Nikoliću u Pekingu.

On je, kako je saopštio Nacionalni savet, istakao da Kina Srbiju smatra prijateljem, i da od srca podržava i

očekuje ekonomski i društveni napredak naše zemlje.

"Našu podršku u pogledu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta možete da očekujete, i zahvalni

smo srpskom narodu što je na našoj strani po pitanjima koja su za nas od vitalnog i nacionalnog značaja.

Spremni smo da čujemo od Vas sve predloge praktične saradnje sa Srbijom gde mislite da može da se

napreduje", istakao je Jang Đieče.

Kina će, naveo je on, nastaviti sa ulaganjem u kapital i tehniku Železare, prva faza revitalizacije TN

Kostolac je završena, počeli smo sa drugom fazom, nadamo se da će Srbija pružiti podršku za predviđene

radove na Kostolcu A i B.

"Očekujem da ćete obaviti važne razgovore u Kini u narednima danima, Kina podržava moćne kompanije

koje učestvuju u privatizacijama na osnovu tržišnih principa", istakao je član Politbiroa.

Nikolić je naglasio da je Srbija jedina država koja je formirala Savet za saradnju sa Kinom i da to mnogo

govori o želji i realnoj potrebi neprekidnog kontakta naših naroda, kao i daljeg unapređenja odnosa u svim

sferama.

"Veza između Srbije i Kine je neraskidiva, saradnju smo počeli infrastrukturnim projektima zatim uspešnom

privatizacijom Železare, nadam se i RTB Bora. Zahvalan sam predsedniku NR Kine Si Đinpingu što

neprekidno brine o tome da li se osnažuje saradnja između naših država. Čestitam Vam uspešan 19. kongres

i želim da ostvarite sve što ste sebi zadali kao ciljeve tokom Kongresa", naglasio je predsednik Nacionalnog

saveta Tomislav Nikolić.

"Neću da se hvalim sa 460 EUR, približavaćemo se

500"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su u Davosu prepoznali napor Srbije da sprovede reforme i

mnogi su spremni da ulažu u našu zemlju.

Vučić je istakao da je mnogo truda uloženo u razgovore o političkoj budućnosti zemlje.

"Danas sam pred Kristin Lagard govorio o tome, i ona je govorila o takvim stvarima, na dva skupa koja su

zatvorena. Pričali smo o tome šta smo uspeli da uradimo, i o smanjenju deficita, o tome da imamo suficit već

dve godine u budžetu, do smanjenja nezaposlenosti, do najvećeg rezultata u dovođenju stranih direktnih

investitora, ubedljivo većeg u odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu zajedno, čak trostruko većem nego

što ima Hrvatska ili Bugarska, kao članice Evropske unije", rekao je Vučić sinoć.

U izjavi za RTS Vučić je najavio dolazak, kako je rekao, legende Davosa, Karla Švaba, što je takođe

pokazatelj zainteresovanosti za našu zemlju i ulaganje u njenu ekonomiju. Istakao je da su to dobre stvari i

da, što se ekonomije tiče, možemo da budemo optimisti.

Kada je reč o ekonomiji, predsednik Srbije Vučić je ukazao je da naši ljudi veoma teško žive i da je to

problem, ali i naveo da Makorekonomski pokazatelji napreduju...

"Ono što moramo da radimo u Srbiji u narodnom periodu to je, pre svega, da vidimo kako sirotinju da

podignemo i kako oni koji su najsiromašniji da žive bolje i srednjoj klasi kako da dodatno pomognemo",

objasnio je Vučić.

Dodao je da su svi drugi makroekonomski pokazatelji dobri - javne finansije su pod punom kontorlom,

nikakvih problema nema sa budžetom, nikakvih problema nema više sa javnim dugom.

"Mi danas kada nam je ekonomija u narastanju, neću da se hvalim sa 460 evra prosečnom platom u

decembru, jer je u decembru uvek najviša zbog bonusa, ali realno je da bude između 430 i 435 evra u martu

i aprilu kada ljudi budu dobili martovsku platu, čak i januar će biti 425 evra očekujem, ali će se približavati

500 evra kao što sam rekao do kraja godine. Sve to po strani i sve to nije održivo ako mi ne budemo imali tu

političku stabilnost", naveo je Vučić.

Pred dolazak američkog predsednika u Davos Vučić je rekao da zahvaljuje na ekonomskoj poltici koju SAD

vode, a po kojoj dolar slabi zbog čega i nama pada javni dug.

Oni to verovatno čine zbog sebe, ali nama to odgovara i ja podržavam ekonomsku politiku američkog

predsednika za kojeg je rekao da će se verovatno danas nakrako i susresti.

Mladi kreiraju budućnost svetske privrede

Unija poslodavaca Srbije poziva mlade od 18 do 35 godina da do 28. februara konkurišu za učešće u

projektu "Idea 4 Action", koji je nastao inicijativom Svetske banke i američke "Wharton" škole iz

Pensilvanije.

Kako je saopšteno, međunarodni projekat podstiče kreativno i konstruktivno razmišljanje u pogledu budućih

održivih privreda u svetu sa željom da podstakne mlade ljude iz celog sveta da se priključe kreiranju

inovativnih poslovnih rešenja i menadžment modela.

Neke od ključnih oblasti su: promocija mira, smanjnje siromaštva, zapošljavanje, promocija zdravlja,

očuvanje planete, klimatske promene..

"Unija poslodavaca Srbije, kao kredibilan partner na ovim prostorima, podržao je projekat verujući da ova

inicijativa može pomoći bržem i efikasnijem privrednom razvoju Srbije, u što boljem povezivanju sa

svetskom privredom koja definiše nove trendove za razvoj društva u celini. Veliku ulogu u razvoju društva

svakako imaju mladi, koji imaju inovativne ideje i spremni su da kreiraju poslovna rešenja za budućnost",

navodi se u saopštenju UPS.

Prema rečima članice predsedništva UPS Nataše Pavlović Bujas selekcija poslovnih rešenja vrednovaće se

kroz nekoliko ključnih kriterijuma kao što su jasnoća predloga, kreativnost, značaj i izvodljivost.

Najbolji timovi biće odabrani krajem maja, a njima će biti omogućeno predstavljanje ideje na

međunarodnim događajima na visokom nivou i podrška u finansijkom i edukativnom smislu.

Većina preduzeća očekuje povećanja profita

Većina preduzeća u Srbiji očekuje povećanje profita i obima prodaje u ovoj godini.

Primetan je porast broja kompanija koje smatraju da će ova godina biti pogodna za širenje malih i srednjih

preduzeća, i da će doći do poboljšanja ekonomskih uslova u našoj zemlji.

Ovo je deo predstavljenih rezultata ProOptimist istraživanja o poslovnom optimizmu među malim i srednjim

preduzećima i preduzetnicima (MSPP) u Srbiji.

S druge strane, rezultati istraživanja pokazuju da čak dve trećine srpskih preduzeća ne planira da ove godine

dodatno investira, ali i poveća plate zaposlenima.

Na predstavljanju istraživanja, rečeno je da 85 odsto preduzeća u Srbiji očekuje istu ili bolju profitabilnost u

2018.godini, a najveći optimisti su one kompanije koje posluju sa nemačkim kolegama, jer čak 97 odsto njih

očekuje veći profit ove godine.

Glavna i odgovorna urednica Biznis magazina i Ekonometra Radojka Nikolić kaže da trendovi jesu pozitivni

ali da treba biti oprezan u procenama i zaključivanju, jer rezultati pokazuju da kompanije neće značajno

započinjati nove investicije ove godine.

"Treba imati u vidu trend porasta optimizma jer su mala i srednja preduzeća oprezna, a s obzirom da su MSP

oprezna, trend je u svakom slučaju pozitivan. Negativno iznenađenje je što 81 odsto srpskih preduzeća ne

planira povećanje plata u Srbiji. Uprkos pozitivnim rezultatima dve trećine ne planira investicije u ovoj

godini i to pokazuje da uprkos optimizmu ne treba očekivati dramatične promene", kaže Nikolić.

Preduzeća koja sarađuju sa Nemackom su optimističnija, posebno po pitanju procene ove godine, i smatraju

da će 2018. biti dobra za širenje posla.

Osnovni problemi sa kojima se firme u Srbiji suočavaju su slaba naplata potraživanja, jaka konkurencija i

slaba prodaja, kažu rezultati istraživanja.

Čak 90 odsto preduzetnika ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, a odmah ispod te cifre su i

vlasnici malih i srednjih preduzeća sa 83 procenta.

Porast pozitivnih očekivanja za dva do tri odsto u odnosu na prethodno istraživanje je značajan skok, ocenio

je Igor Antić, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Ono što je iznenađenje u istraživanju je da deo srpskih preduzeća ima problem naplate potraživanja čak i od

nemačkih kompanija, koje inače važe za uredne platiše. Međutim, i dalje su optimističniji od onih preduzeća

koja u našoj zemlji nemaju saradnju sa Nemačkom.

Martin Knap, Izvršni član Upravnog odbora Nemacko-srpske privredne komore ( AHK Srbija), rekao je da

oni kao nemačka komora posreduju prilikom problema sa naplatom te da je takvih slučajeva ipak znatno

manje nego što je to slučaj prilikom naplate potraživanja od kompanija iz regiona.

Željko Rakić, načelnik u Sektoru za trgovinu, usluge i politiku konkurencije Ministarstva trgovine, turizma i

telekomunikacija, ocenio je da one firme koje sarađuju sa nemačkim imaju potpisane ugovore i obezbeđen

plasman za razliku od firmi koje posluju sa regionom i da je to razlog njihovog optimističnog stava.

Nešto više od polovine ispitanika koja sarađuju sa Nemačkom smatra da će im prihodi ove godine biti veći

nego protekle godine.

Istraživanje je pokazalo da je prisutan negativan trend pada svesti o važnosti tehnoloških inovacija i o

benefitima ulaganja u energetsku efikasnost među preduzećima.

Koja ocena se dobija za rešenih 9 od 100 zadataka

na kontrolnom?

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

(NALED) saopštila je da je tokom prošle godine

država rešila devet od 100 administrativnih

problema koji ometaju poslovanje, a koji su Vladi

Srbije i nadležnim institucijama preporučeni za

ukidanje u “Sivoj knjizi” NALED-a.

Predstavnika NALED-a Ivan Radak rekao je da su

neke od najznačajnijih usvojenih preporuka

odnose na uvođenje automatske overe zdravstvenih knjižica, ukidanje dvostruke naplate takse za isti posao

pred katastrom i pojednostavljenje pravila za ostvarivanje prava na naknadu porodilja.

“Narodna banka Srbije je ukinula upotrebu pečata u platnim uslugama između banaka i kompanija, donet je

Zakon o elektronskom poslovanju, koji predstavlja temelj za uvođenje novih E-servisa”, rekao je Radak

agenciji Beta uoči predstavljanja 10. “Sive knjige” NALED-a koje je najavljeno za sutra.

Koje su najvažnije preporuke

Radak je rekao da se među najvažnijim preporukama, nalazi unapređenje postupka upisa u katastar,

uspostavljanje jedinstvenog javnog registra svih taksi i naknada u Srbiji, kao i izjednačavanje cene

komunalnih usluga u lokalnim samoupravama za građane i privredu.

“Smatramo da je bitno i da se uvede elektronski sistem prijave sezonskih radnika u poljoprivredi, da se

uvede elektronski sistem za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi, ali i da se smanje porezi i

doprinosi na zarade, a privredi omogući da poslovnu dokumentaciju čuva u elektronskom obliku”, rekao je

Radak.

Dodao je da je potrebno što pre oformiti i registe podataka kao što je adresni registar, kako bi se razmena

informacija između institucija lakše obavljala.

“Tokom deset godina, koliko se objavljuje ‘Siva kniga’ NALED-a, ukupno je bilo 190 pojedinačnih

preporuka, od kojih je realizovano 89”, kazao je Radak navodeći da to znači da je u proseku rešavano devet

preporuka godišnje.

Naveo je i da je u novoj “Sivoj knjizi” već postojećim preporukama iz prethodnih godina, koje nisu rešene,

dodato još 20 novih.

Vlada Srbije odlučila da još jednom organizuje sakupljanje fiskalnih računa

Poreska uprava nema podatke o efektima

nagradne igre

Poreska uprava ne raspolaže podacima koji bi dokazali da su zadržani efekti postignuti u martu prošle

godine, tokom nagradne igre "Uzmi račun i pobedi".

Iako je ubrzo nakon završetka akcije saopšteno da je

zbog sakupljanja računa i slipova evidentiran rast

prometa preko fiskalnih kasa, a da on kod malih

obveznika, inače glavnih generatora sive ekonomije,

beleži skok od čak 33 odsto, na kraju poslovne godine nema potvrda da je taj trend zadržan.

Informacioni sistem Poreske uprave, naime, nema kapacitet koji bi omogućio čak ni realno praćenje

ukupnog prometa a pogotovu ne razdvajanje po kategorijama obveznika. Rezultati koji su saopšteni za mart

prošle godine, kada je nagradna igra organizovana, baziraju se na proceni urađenoj za tu priliku, a na osnovu

odabranog uzorka, saznaje Danas.

Međutim, da li je u nastavku godine naplata PDV-a nastavila rast ili bar zadržala nivo iz prvog kvartala,

poreznici nisu ispitivali, pa se ne može ni tvrditi da li je zadržan trend pokrenut tom akcijom. Preciznije

raspolaganje podacima biće moguće tek kada se unapredi informacioni sistem, i kada softveri omoguće

direktnu vezu u realnom vremenu između obveznika i poreznika. Do tada, svi parametri za pojedine

kategorije dobijaju se "peške" i na osnovu uzorka. Pritom, podaci na osnovu uzorka ne mogu da daju realnu

sliku, jer čak i kada u servisu za pranje vozila, na primer, počnu umesto dva, dnevno da izdaju šest računa,

to je značajan rast od 200 procenata, ali u ukupnoj masi naplaćenog poreza ne znači veliki pomak.

Ipak, i pored nedokazanog fiskalnog uspeha nagradne igre kojim bi se opravdali troškovi organizovanja i

nagradni fond, analitičari su saglasni da je i novi ciklus, za koji se Vlada opredelila ovih dana, koristan čak i

ako se samo svede na podizanje svesti građana i trgovaca o neophodnosti izdavanja računa. Jedan od razloga

je što se tokom čitave akcije u kojoj stanovništvo skuplja isečke sa kasa, govori o tome šta sve država

izmiruje na osnovu naplaćenog PDV-a, i kolike su štete za društvo zbog raširene sive ekonomije. Drugi

benefit je što se stvara navika uzimanja računa i proveravanja njegove verodostojnosti, pa su i trgovci u

malim radnjama prinuđeni da evidentiraju veći deo prometa.

Privrednici u Srbiji optimističniji ove godine

Rezultati istraživanja, koje je ProCredit banka u saradnji sa istraživačkom agencijom GfK sprovela

među malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji, pokazuju da indeks poslovnog

optimizma za 2018. godinu iznosi 54,4 odsto što znači da domaći privrednici u većem procentu imaju

pozitivna očekivanja od ove godine.

Ovo istraživanje pokazuje i da je indeks poslovnog

optimizma preduzeća koja sarađuju sa Nemačkom

porastao u odnosu na prošlu godinu, sa 63,2 na 66,2

odsto.

Prema podacima ProOptimist Indeksa, 43 odsto

privrednika očekuje veći profit u 2018. godini, dok među

preduzetnicima ovo uverenje deli svaki treći, a nešto više

od polovine (56%) preduzeća koja sarađuju sa Nemačkom

smatra da će im prihodi tokom ove godine biti veći nego u

prethodnoj.

– Ovo je istraživanje koje bi trebalo da bude smernica za državni, finansijski sektor i privredu, zapravo za

sve one koji su povezani sa poslovanjem MSPP sektora, jer na precizan način govori o raspoloženju

domaćih privrednika, njihovim očekivanjima i problemima. Mi u ProCredit banci, dugoročno i intenzivno

podržavamo razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, i trudimo se da značajno doprinesemo rastu domaćeg

investicionog i poslovnog optimizma – rekao je Igor Anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Po njegovim rečima, podrška razvoju MSPP sektora veoma je važna jer ovaj sektor zapošljava najviše

ljudi, ali i najznačajnije doprinosi rastu domaćeg BDP.

– ProCredit banka nastavlja da unapređuje usluge za klijente u oblasti male i srednje privrede, uvodeći

pogodnosti i inovacije koje prate trendove modernog bankarstva, jer je nesumnjivo da u MSPP sektoru

postoji razvojni potencijal, naročito izvozni, što svima u Srbiji može omogućiti bolje uslove života – istakao

je Anić.

Kada je reč o otvaranju novih radnih mesta i povećanju zarada u sektoru MSPP, prema istraživanju, čak 87

odsto privrednika ne planira povećanje broja zaposlenih i njihovih zarada u 2018. godini, dok 29 odsto

privrednika koji sarađuju s Nemačkom to planira.

Među ključnim problemima sa kojima se privrednici u Srbiji suočavaju su i dalje slaba naplata

potraživanja, jaka konkurencija i slaba prodaja. Kod preduzeća koja sarađuju sa Nemačkom se kao

veliki problemi navode i porezi i državna regulativa.

ProOptimist indeks je istraživanje koje ProCredit banka realizuje već šestu godinu za redom, a sve sa ciljem

da javnost upozna sa očekivanjima privrednika u sektoru MSPP za narednu godinu, u pogledu poslovnih

izazova i mogućnosti. Istraživanjem koje je sprovedeno krajem 2017. godine obuhvaćeno je 360

preduzetnika i donosioca odluka u MSPP iz različitih sektora privrede, od čega su 180 bila preduzeća koja

sarađuju sa Nemačkom.

Obračunima za vodu i grejanje se krši zakon

Znate li šta plaćate kada plaćate grejanje i vodu? Odgovor ne bi trebalo da bude posebno komplikovan. Ipak

u Srbiji, kriterijumi za obračun cene ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu, iako zakon propisuje da

korisnik treba da plati samo ono što koristi.

Toplane obračunavaju cenu grejanja po kvadratu stambene jedinice, bez obzira na broj grejnih tela, a

vodovodi potrošenu vodu naplaćuju po broju članova domaćinstva.

Koji se zakoni krše tim rešenjima, i kako se obračunavaju cene komunalnih usluga u zemljama Evropske

unije?

Ukoliko je zima blaža, ne znači da će i iznos na vašem računu za grejanje biti znatno manji nego inače.

Umesto po količini energije utrošene za grejanje, ta komunalna usluga naplaćuje se po kvadatu stana ili

kuće. Time se krši zakon o zaštiti potrošača, kažu u udruženju Efektiva. I dodaju: Ne samo da je način

obračuna nezakonit, nego je i nelogičan.

"Ustanovljavaju se nezakoniti kriterijumi za obračun cene, koji nemaju nikakve veze sa zakonom o zaštiti

potrošača i čak se čini da se isporučioci energije prave da taj zakon ne postoji", kaže Jovan Ristić iz

Efektive.

Zakonom o energetici definisano je da se se 2016. pređe na naplatu po utrošku, međutim, prema rečima

stručnjaka tako nešto urađeno je u dva do tri odsto slučajeva. Isto je i sa naplatom vode, gde su, prema

rečima profesora sa Tehnološko metalurškog fakulteta Petra Đukića, oko 35 do 40 odsto cene vode, gubici

na mreži. Tvrdi da građani ne znaju šta zapravo plaćaju.

"Komunalna preduzeća vraćaju u budžet deo nekog profita i sve je to jedna sprega funkcionisanja javne

vlasti i partijske strukture koja je na vlasti, odnosno vlasti i javnih preduzeća koja su deo partijskog plena",

kaže profesor Đukić.

Za takvo stanje odgovorna su tri faktora, dodaje. Prvi je nedostatak konkurencije, zatim nepoštovanje

interesa potrošača i nepoštovanje zakonske regulative. Tvrdi da građani na računima dobijaju gomilu

parafisklanih nameta, plaćaju grejanje van grejne sezone, plaćaju kvarove na mrežama, a firme to pravdaju

svojim troškovima.

"Ja znam da ako građanin napravi odličnu termoizolciju i promeni stolariju njemu je prevruće, a ako ne

napravi mnogima je hladno. Prema tome, šta to znači, u proseku nam je dobro? A taj prosek nikada nije

dobar. Dobro je da snosite konsekvence svog ponašanja. Nažalost, protećiće mnogo vode Savom i Dunavom

dok mi ne dobijemo jedan efikasan tržišni sistem koji podrazumeva adekvatno naplaćivanje usluga",

ocenjuje Đukić.

U razvijenim zemljama zapadne Evrope, u stanovima i kućama, postoje merači, sa kojih se potrošnja

daljinski očitava. Uvođenje takvog sistema nije jeftino.

Da li bi to značilo i znatno veće račune za vodu i grejanje od sadašnjih?

"Ovakvim načinom naplate ne štiti se socijalni mir, već se zapravo štiti sistem nakaradan, takav kakav je.

Rešenje za problem je da se uvede konkurencija, da postoji više pružalaca usluga na lokalnom nivou, onda

će doći i do rešavanja problema i spustiće se i cene. Mislim da će i potrošači biti zadovoljniji uslugom, jer će

jednostavno imati mogućnost da biraju", navodi Jovan Ristić iz Efektive.

Pored neadekvatnog obračuna, tvrde u tom udruženju, građanima se neretko nameću neke usluge koje oni

možda ne žele da koriste, a nemaju ni adekvatne rokove za reklamacije. U javno komunalnom preduzeću

Beoelektrane nisu se odazvali našem pozivu da prokomentarišu ove navode.

"Daju smešno, 200 RSD - nula i gubitak"

Stočarstvo u Srbiji ubijaju birokratija, nestručnost i nefunkcionisanje sistema kao takvog.

Cena tovljenika u poslednja dva, tri meseca je bila oscilirajuća od 220 do 160 dinara za kilogram žive vage.

Cena otkupa goveda je godinama oko dva evra.

"Nije to preterano mala cena, ali ako se uporedi sa 10 godina ranije ipak je manja za 10 do 20 odsto, a telad

su skuplja za 20 odsto, više nema ni jeftine hrane. Nula i gubitak", kaže stočar Jovan Smiljanić.

Đorđe Novaković kaže da ima ljudi koji daju i za 1,7 evra.

"Ima strašno velikih oscilacija. Daju i smešno, po 200 dinara za kilogram, to čovek ne može da veruje", kaže

on.

Šta ćemo toviti kada je krava sve manje, a samim tim i teladi?