POJMOVNO ODREDJENJE MENADZMENTAMenadzment se bavi ljudskim bicima. Njegov zadatak je da osposobi ljude da zajednicki rade, da svoje snage ucine delotvornim, a svoje slabosti irelevantnim. Menadzment mora da omoguci da preduzece I svaki od njegovih clanova raste I razvija se sa promenom potreba I mogucnosti.Menadzment je nezavisan od vlasnistva, polozaja I moci. Menadzment je profesionalan, to je funkcija,disciplina I zadatak koji treba uraditi, a menadzeri su profesionalci koji menadzment sprovode u praksi.Menadzment predstavlja funkciju ciji je cilj da se na efikasan nacin obezbede, rasporede I iskoriste ljudski napori I fizicki resursi kako bi se postigai neki cilj. Menadzment kao aktivnost postoji u svim organizacijama, I profitnim I neprofitnim, I neophodan je kad god ljudi zele da saradjuju s ciljem da obave neki zadatak.Za menadment se moze reci da je to vid samostalnog i profesionalnog ostvarivanja upravljacke delatnosti, u trzisnim uslovima, usmerene na postizanje odredjenih ciljeva, putem racionalnog koriscenja materijalnih I radnih resursa, uz primenu principa,funkcija I metoda menadzmenta.Menadzment kao konsept upravljanja predstavlja: Orijentaciju firmi na

zahteve I potrebe trazista, na traznji potrosaca I orijentaciju proizvodnje ka

tim vidovima produkcije, a sto firmi moze doneti ocekivani profit,

Stalna teznja za povecanjem efikasnosti proizvodnje, postizanju optimalnih rezultata, sa manjim utoscima,

Privrednu samostalnost, koja obezbedjuje slobodu donosenja odluka onima koji snose odgovornost za konacne rezultate delatnosti firme,

Stalnu korekciju ciljeva I programa u zavisnosti od uticaja trzista,

Postizanje konacnog rezultata delatnosti firme na trzistu u procesu razmene,

Neophodnost koriscenja savremene informacione tehnike za alternativno donosenje potrebnih i optimalnih odluka.

Upravljanje je mnogo siri termin, ukoliko se odnosi na razlicite vidove, na organe upravljanja.Odredjivanje ciljeva delatnosti firme, na kraci I duzi period, jeste izuzetno vazna akivnost u menadzmentu. Razlikujemo opste i posebne ciljeve. Opsti ciljevi odrazavaju koncepciju razvoja firme u celini, specificni se razradjuju u okvirima opstih ciljeva po osnovnim vidovima delatnosti firme.

SADRZINA POJMA “MENADZMENT“Pojam menadzment moguce je posmatrati kao nauku I praksu upravljanja, kao organizaciju upravljanja firmom I kao process donosenja uptavljackih odluka. Pod naucnim osnovama upravljanja podrazumeva se system naucnih znanja, koji cine teoretku bazu prakse upravljanja, obezbedjujuci praksu menadzmenta naucnim preporukama.

PRISTUPI MENADZMENTUU na uci upravljanja izdvajaju se cetiri vaznije koncepcije, koje su dale krupan doprinos u razvoju savremene teorije I prakse upravljanja, I to:

Naucno upravljanje Administrativno

upravljanje Upravljanje s pozicija

psihologije i ljudskih odnosa

Upravljanje s pozicija nauke o ponasanju.

U savremenim uslovima znacajno mesto u teoriji I praksi upravljanja imaju sledeci naucni prilazi upravljanju:

Prilaz upravljanju kao procesu

Sistemski prilaz Situacioni prilaz

Koncepcija naucnog upravljanjaKoncepcija naucnog upravljanja zapocela je svoj razvoj u SAD na pocetku 20 veka. Njen osnivac je F.Tejlor ciju knjigu ЊPrincipi naucnog upravljanja“ smatraju pocetkom priznavanja menadzment nauke u samostalnu naucnu oblast.

F.Tejlor ja smatrao menadzment originalnom naukom, koja se zasniva na fundamentima tacnih zakona,pravila, principa odvajanja planiranja od faktickog izvrsavanja samog rada.Koncepcija administrativnog upravljanjaKoncepcija administrativnog upravljanja usmerena je na razradu opstih problema I principa upravljanja organizacijom u celini. Upravljati znaci planirati,organizovati,rasporedjivati, komandovati, kontrolisati. Taj stav naucnika odnosi se na 1923god.kada je teorija upravljanja zapocela svoj razvoj. A.Fajol razmatra upravljanje kao ukupnost principa,pravila,odnosa,usmeravanja na ostvarivanje preduzetnicke delatnosti na najeftiniji nacin,optimalno koristeci resurse I mogucnosti firme. Glavni doprinos A.Fajola tepriji upravljanja je u tome sto je on upravljanje posmatrao kao univerzalan process, koji se sastoji iz nekoliko uzajamno uslovljenih funkcija. On se takodje bavio razradom principa projektovanja structure organizacije I upravljanja proizvodnjom.Koncepcija upravljanja s pozicija psihologije I ljudsih odnosaKoncepcija upravljanja s pozicije psihologije I ljudskih odnosa prva je definisala menadzment kao “ostvarivanje raqa uz pomoc drugih lica“. Istrazivanja koje je sproveo americki

psiholog A.Maslov pokazala su da motive za aktiviranje ljudi jesu neekonomskog karaktera, kako su to smatrali stvaraoci koncepcije naucnog upravljanja, vec razlicite potrebe, koje ne mogu biti iskazane u novcanom iskazu.Na savremenoj etapi veliki znacaj u teoriji upravljanja pripada problemima uzajamnog uticaja sa okolinom , uticaja promena u okolini na delatnost samostalnih kompanija,orjentaciju preduzeca u slozenim uslovima. Strategija firme jeste uvek kombinacija napogodnijih pravaca delovanja, sa delovanjem faktora okoline. Koncepcija globalne strategije usmerena je na optimalizaciju delatnosti firme. U njoj se akcenat daje na neophodnost izrade jedne strategije, usmerene na optimalizaciju delatnosti korporacije. Posotji razni pravci te koncepcije: 1.teorija mnostva ciljeva, kada se globalna strategija usmerava na realizaciju mnogih ciljeva I odricanja od maksimalizacije profita, a u cilju postizanja kvaliteta glavnog cilja, 2. Podrazumeva se da je optimalizacija delatnost usmerena na dobijanje maksimalnog profita, 3. Optimalizacija poslovanja usmerena je na dobijanje maksimalnog profita na bazi boljeg prilagodjavanja organizacione structure izmenjenim uslovima, 4. Optimalizacija delatnosti ostvaruje se putem

usavrsavanja osnovnih funkcija upravljanja,Koncepcija upravljanja s pozicije nauke o ponasanjuKoncepcija upravljanja s pozocije nauke o ponasanju-to je savremena teorija, ciji je razvoj zapoceo 60-tih godina 20 veka. Njen osnovni kredo jeste povecati efikasnost organizacije na osnovama povecavanja efikasnosti ljudsih resursa. Otuda se istrazuju razliciti aspekti socijalnih uzajamnih uticaja, motivacije, karaktera vlasti I autoriteta, organizacione structure, komunikacija u organizaciji,liderstva, promene sadrzine rada i kvaliteta radne sredine. Osnovni cilj te koncepcije jeste tendencija pruzanja pomoci radnika u izgradnji sopstvenih mogucnosti na osnovama primene polazista nauke o ponasanju u izgradnji I upravljanju organizacijama. Na taj nacin, sve mnoogobrojne koncepcije menadzmenta usmerene su u pravcu usavrsavanja startegija samostalnih preduzeca s ciljem ostvarivanja projektovane dobiti. Savremeni prilazi upravljanu

- Prilaz upravljanu kao procesu gradi se na postavci da je upravljanje process, u kome je delatnost usmerena na postizanje ciljeva organizcije, ne kao jednokratno delovanje, vec kao seriju neprekinutih uzajamnih veza

upravljackih funkcija. Set funkcija i aktivnosti menadzmenta obuhvata: planiranje, organizaciju, komandovanje,motivaciju, rukovodjenje, koordinaciju, kontrolu,komunikaciju,istrazivanje,predvidjanje,vodjenje razovora I prigovora itd.

- Sistemski prilaz podrazumeva da surukovodioci duzni da posmatraju organizaciju kao ukupnost medjuzavisnih elemenata, takvih, kao sto su ljudi, struktura,zadaci I tehnologija, koji su orjentisani na postizanje razlicitih ciljeva, u uslovima stalnih promena u okruzenju.

- Situacioni prilaz ima za polaziste tezu da aktivnosti I razkicite metode upravljanja opredeljuje situacija. Ukoliko postoki veci broj faktorakako u organizaciji,tako I u okolini, ne posotji jedini nacin dobrog pristupa upravljanju organizacijom. Zadatak menadzmenta,kao nauke upravljanja, sastoji se u povecanju prakticnog znanja istrazivanja, orijentisuci ih na razradu principa I

metoda, pruzajuci mogucnost prakticnoh resavanja problema funkcionisanja organizacije.

SHVATANJA I DOMETI MENADZMENTAMenadzment kao organizacija upravljanja firmom, obuhvata sve vidove preduzetnicke delatnosti, usmerene na ostvarivanje dobiti. Smisao menadzmenta su, u takvim uslovima, ogleda u postizanju rezultata koje firma planira u toku preduzetnicke delatnosti.Cilj svake organizacije jeste preobrazaj resursa radi postizanja konancih rezultata. Organizaciona struktura cine grupe ljudi cija se delatnost planski usmerava I koordinira radi postizanja opstih ciljeva.Organizacija-to je anatomija preduzeca , upravljanje-to je filozofija, ilioragnizacija-statika posla, upravljanje-njegova dinamika.U prikazivanju strukture menadzmenta obicno se polazi od tri nivoa:

Top menagement-visi nivo upravljanja,vise rukovodstvo

Middle management-srednji nivo upravljanja

Lower management-nizi nivo upravljanja

Sistem upravljanja potrebno je da ima na raspolaganju materijalne, finansijske,radne I druge resurse,koji omogucavaju realizaciju upravljackih aktivnosti. Za osnovu vrednovanja efikasnosti I kvaliteta upravljanja sluzimo se

stepenom ostvarivanja ciljeva, kako u tekucem, tako I u srednjorocnom I dugorocnom period. Menadzment kao proces donosenja upravljackih odluka, veoma je cest pristup u tumacenju menadzmenta, kao sistema upravljackih uticaja, u cemu se odlucuju daje poseban znacaj I centralno mesto.CILJEVI I ZADACI MENADZMENTAKrajnji cilj firme sastoji se u ostvarivanju profita, putem racionalne organizacije I upravljanja procesima. Cilj menadzmenta u tim uslovima jeste stalno prevladavanje rizika, ili krizicnih situacija,ne samo u sadasnjosti, vec I u buducnosti. Vazan zadatak menadzmenta jeste organizacija proizvodnje roba I usluga prema potrebama potrosaca,na osnovu raspolozivih materijalnih I ljudskih resursa I obezbedjenje rentabilnosti delatnosti preduzeca I njegovog stabilnog polozaja na trzistu. S tim u vezi u zadatke menadzmenta ulaze:

Stalno unapredjivanje proizvodnje I poslovanja

Motivisanje saradnika firrme, kao I stvaranje odgovarajucih uslova rada,

Stalna kontrola efikasnosti delatnosti firme,koordinacija rada svih organizacionih delova firme,

Stabilnost ponude I osvajanje novih trzista.

Pored navedenih,u zadatke koje resave menadzment ubrajaju se i:

Odredjivanje konkretnih ciljeva razvoja firme,

Izdvajanje prioritetnih ciljeva,njihove hitnosti I donosenje kvalitetnih odluka,

Razrada strategije razvoja firme, definisanje zadataka I puteva za njihovu realizaciju,

Razrada sistema mera radi resavanja uocenih problema u razlicitim vremenskim periodima,

Odredjivanje potrebnih resursa I izvora za njihovo pribavljanje,

Uvodjenje kontrole za ostvarivanje postavljenih zadataka.

KARAKTERISTICNA OBELEZJA I NIVOI MENADZMENTAKarakteristicna obelezja menadzmenta obuhvataju ekonomske, socijalno-psiholoske,pravne I organizaciono-tehnoloske aspekte.Sadrzina ekonomskog aspekta gradi upravljanje procesom proizvodnje, u toku koga se postize koordinacija materijalnih I radnih reusrsa, neophodnih za efikasno postizanje ciljeva.Socijalno-psiholoske aspekte karakterise delatnost posebne grupe ljudi za organizaciju I rukovodjenje naporima svih

kadrova firme u cilju postizanja postavljenih ciljeva. Pravni aspekt menadzmenta odslikava strukturu drzavnih, politickih I ekonomskih institute,kroz pozitivno zakonodavstvo. Organizaciono-tehnicki aspekt menadzmenta uvodi racionalnu ocenu situacije i sistemski odabir ciljeva I zadataka, doslednu razradu strategije za postizanje tih zadataka,regulisanje potrebnih resursa,racionalno projektovanje, organizaciju, vodjenje, kontrolu nad aktivnostima, neophodnih radi postizanja odabranih ciljeva, motivaciju I nagradjivanje zaposlenih, nosilaca radnih aktivnosti. Menadzment je moguce definisati kroz tri nivoa: strategijsko upravljanje, operativno upravljanje, kontrola.Strategijsko upravljanje obuhvata:

Definisanje ciljeva menadzmenta

Prognoziranje I predvidjenja rezultata razvoja

Perspektivno planiranje kao sistema mera, potrebnih radi prevladavanja odstupanja prognoziranih rezultata od utvrdjenih ciljeva.

Operativno upravljanje obuhvata aktivnosti na planu realizacije mnostva usvojenih mera,koje se dele na:

Organizaciju kao izgradnju potrebne

strukture I potrebnih resursa

Rukovodjenej kao snalazljivost u uslovima izgradjene strukture.

Kontrola obuhvata analizu dostignutih rezultata, ciji rezultati sluze kao polaziste novog ciklusa upravljanja.Efektivni menadzment predstavlja jedinstvo svih vidova I nivoa procesa upravljanja, kao sto je jedinstvo ekonomskog, organizaciono-tehnoloskog I socijalno-psiholoskog aspekta upravljanja.MENADZER I NJEGOVE FUNKCIJEU savremenom poimanju menadzer je rukovodilac ili upravljac, koji postojano obavlja stalnu duznost i dodeljena ovlescenja, za konkretne vidove delatnosti firme.Termin “menadzer“ veoma je siroko rasprostranjen i odnosi se na:

Organizatora konkretnih vidova aktivnosti u okviru samostalnih organizacionih ili programsko-ciljnihh grupa

Rukovodioca preduzeca u celini ili njegovog dela,

Rukovodioca u odnosima sa potcinjenima,

Upravljaca bilo kog nivoa upravljanja,koji organizuje rad u skladu s odredjenim metodama.

Pred menadzera svih nivoa postavljaju se veoma visoki zahtevi,pojedinacno,oni su sledeci:

Sticanje opstih znanja u oblasti upravljanja preduzecem,

Kompetentnost po pitanju tehnologije proizvodnje u oblasti,kojoj priapada firma,

Ovladavanje ne samo administrativnim navikama vec i preduzetnickim, da poseduje vestine vladanja situacijom na trzistu, inicijativnost i aktivno usmeravanje resursa firme u najpovoljnijim sferama poslovanja,

Donosenje pravih i kompetentnih odluka na osnovama saradnje sa rukovodiocima nizih nivoa i definisanje njihovog ucesca u izvrsavanju donetih odluka,

Sticanje prakticnih iskustava i znana u oblastianalice ekonomnskih situacija za glavna trzista, ili njegovim segmentima, na kojima vec nastupaju ili nameravaju da rade,

Znati analizirati delatnost i aktivnosti firme

Znati predvidjati tendencije razvoja privredne

konjukturemspecificnosti traznje, mere drzavne regulacije u ekonomiji,na trzistima gde firma zeli da uveca ili zadrzi svoje pozicije.

U sve vaznije zahteve prema menadzeru svih nivoa javlja se vestina upravljanja ljudim. To se odnosi na:

Znanje u osposobljavanju saradnika, njihvih sposobnosti i mogucnosti izvrsavanja konkretnih zadataka,

Znanje sporazumevanja, sjediniti preduzece i radnike, kao i zastita njihovih interesa,

Selekcija kadrova u cilju ocuvanja jedinstva i pravilnosti funkcionisanja firme.

Trzisna ekonomija utice na potrebu stalnog razvoja menadzmenta, a to se odnosi na stvaralacki rad, dobru informisanost, vestinu koriscenja resursa i postizanja efikasnog funkcionisanja firmi.

SADRZINA I RAZGRANICENJE POJMOVA „UPRAVLJANJE“, „PREDUZETNISTVO“ I „BIZNIS“Navedene pojmove povezuje inicijativa I visi nivo sposobnosti u kreiranju delatnosti, u uslovima trzisne ekonomije. Efikasnost rada u organizaciji opredeljenja stepenom i nivoom razvoja upravljecke delatnosi o organizaciji rada menadzmenta. U sirem smislu, upravljanje se shvata kao process planiranja,

organizovanja, motivacije I kontrole radi postizanja ciljeva organizacije. Osnovni zadatak je ostvarivanje ciljno usmerene, iskoordinirane aktivnosti zasebnih ucesnika zajednickog radnog procesa, u random kolektivu kao celini. Stvaralacka energija coveka, koja se manifestuje kro neprekinutu inicijativnost, kreativnost, istrajnost I samopouzdanje,naziva se preduzetnistvo. Osnove takvog pristupa nalaze se u interesima I motivima, za cije ostvarivanje ne ulazu motivaciona I radna energija coveka. Preduzetnicka delatnost jeste osnovni vid samostalne privredne delatnosti, koja se ostvaruje od strane fizickih i/ili pravnih lica, koji rade u svoje ime I na svoj rizik. Usmerena u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva, putem efikasnog koriscenja kapitala I resursa, ekonosmski samostalnih subjekata trzisne privrede, sa punom imovinskom odgovornoscu za rezultate svojih aktivnosti, a u skladu sa zakonskim normama drzave u koju se ostvaruje delatnost. Sadrzina pojma “preduzetnistvo” obuhvata I pojam “biznis”, pojam sa sirokim znacenjem, koji oznacava radnu aktivnost usmerenu na ostvarivanje zadataka I ciljeva na trzistu, a odnose se na razmenu roba I usluga, koristeci se uobicajenim formama I metodama tzisnog privredjivanja. Snose odgovornost za rezultate

delatnosti, u sadasnjosti sa pravnim polozajem lica ili firme.

MENADZMENT ETIKA I KULTURA FIRMEPosmatranje organizacije koja ima jednistveno prihvaćene ciljeve, značenje i vrednosti ponašanja uticalo je nastajanje pojma organizacije kulture. Termin "organizaciona kultura" obuhvata veliki deo pojava duhovnog i materijalnog karaktera u zivotu kolektiva: dominirajuće u njenim materijalnim vrednostima i moralnim normama, donošenje kodeksa ponašanja i odomaćeni rituali, maniri kadrova u odevanju i donošenje standard kvaliteta proizvodnog programa.ORGANIZACIONA KULTURAReč "kultura" označava vaspitanje, obrazovanje i razvoj.U širem poimanju termin "upravljačka kultura" upotrebljava se za karakteristike organizacije, organizaciono-tehnički uslovi i tradiciju upravljanja, profesionalnog i moralnog razvoja menadzera.U užem značenju kultura upravljačkog rada može se tumačiti kao službena etika menadzmenta.Upravljačku kulturu moguće je definisati kao celinu karakterističnih vrednosti, normi, uglova posmatranja i ideja, karakterističnih za menadzera, koji odlučujuće utiču na formiranje stila njegovog ponašanja. Organizaciona kultura jeste unutrašnji kohezioni element

organizacije.Ona je ujedno i specifična percepcija ciljeva i zadataka svoje organizacije od strane saradnika.Svaki tip organizacione kultire mogućeje identifikovati na osnovama 6 bazičnih parametara: 1. važnije karakteristike organizacije2.osnovni stil liderstva3.stil upravljanja u odnosu na radnike4.integrišuće vrednosti5.strateški ciljevi6.kriterijumi uspeha.Kulturu upravljačke delatnosti karakterišu odredjene norme, koje su obavezujuće u delatnosti menadzera.Najvažnije od njih su: 1.pravne norme upravljačke delatnosti,koje su zasnovane na zakonskim i dr. aktima države2.moralne norme, koje regulišu ponašanje menadzera u domenu etičnosti morala,3.organiozacione norme,kojeopredeljuju strukturu organizacije pravila i odnose u poslovanju, raspodele i dr.norme organizacionog karaktera kojima se utiče na planomernost ponašanja u organizaciji4.ekonomske norme, kojima se reguliše ekonomska delatnost organizacije.Organizaciona kultura se sastoji iz sledećih elemenata: * filozofija, *dominirajuće vrednosti*norme*pravila*klima

*običajni ritualiKultura preduzeća jeste Celina vrednosti normi, ideja, koje nesvesno i/ili svesno formiraju stil vodjenja saradnika.Njeni osnovni aspekti su:*ekonomski*organizacioni*tehnički*tržišniOrganizaciona kultura formira se kao reakcija na dve grupe zadata, koje je potrebno rešavati u organizaciji. Prvu grupu čine zadaci integracije unutrašnjih resursa i napora. A na drugu grupu se odnose zadaci koje organizacija treba da resava u procesu uzajamnih odnosa sa okolinom. Tipovi organizacione kulture: *Kultura vlasti- u ovojkulturi organizacije poseban značaj ima lider njegovi lični kvaliteti i sposobnosti. Organizacija sa takvim vidom culture po pravilu imaju naglašeniju hijerarhijsku strukturu.*Kultura uloga- karakteriše se strogo funkcionalnom podelom uloga i specijalizacijom učesnika.Ovaj tip organizacije funkcionise na osnovu sistema pravila procedura i standard delatnosti čije ostvarivanje garantuje njegovu efikasnost. *Kultura zadataka- ovaj vid kulture orijentisan je u prvom redu na rešavanje zadataka i realizaciju projekta. Efikasnost delatnosti organizacije sa takvom strukturom u mnogome je opredeljena visinom profesionalizma saradnika i zajedničkim grupnim efektom .

*Kultura ličnosti- organizacija u datom tipu culture ujedinjuje ljude ne u cilju rešavanja bilo kojih zadataka već radi toga da bi oni mogli ostvarivati lične ciljeve.MORAL I ETIKA-OSNOVE ORGANIZACIONE STRUKTUREZa etiku se može reći da pripada redu filozofskih disciplina koja se bavi motivima odnosno pobudama čoveka i grupa, postavljajući norme – pravila ponašanja i delovanja na putu ostvarivanja pozitivnih ciljeva. Etika se definiše kao i nauka o proučavanju I proceni moralnih vrednosti kojima se sagledava filozofija htenja i pravila o moralu. Sa pravim zahtevima prema upravljanju snažno je povezana predstava o moralu radnih – medjuljudskih odnosa tj. Etika firme. Te norme su dužni da rešavaju članovi firme obezbedjujući stabilnost s ciljem ostvarivanja maksimalizacije profita a što doprinosi nastajanju konflikta pri upravljanju konkretnim sferama delatnosti firme.Jedan od pristupa utiče da su za menadzment važne vrednosti i moralna osnova onih koji se bave mendzerskom delatnošću. Prema Votsonu: "Menadzment je u suštini i svojoj osnovi socijalni i moralni proces u kome se uspeh postiže posredstvom izgradnjeorganizacionog modela, kulture i shvatanja zasnovanih na osnovama, koji se grade na uzajamnom poverenju i kolektivnim

obavezama ljudi koji su članovi organizacije".Etika, posmatrana iz ugla bilo koje kompanije, tesno je povazana sa poveranjem. Većina ljudi smatra da je uspostavljanje poverenja potrevno etično ponašanje.