Putevi istine : polemika o vrednosti jednog naunog rada * #
224
4
PREDGOVOR
#$
Na inicijativu uredništva dvotomne studije (1-+, , , -..+/ -..0" , osnovana je Etno- kulturološka radionic , ) , $ $ 1 " 2 1 1, mitologije i religije, govora i jezika, arheologije i , 1 1 "1
%, -..3" 4, !" , *! 5%6 , % " 7 , 1 +8" +9" , 7 1 " Na njemu je $ ! Jugoslavije i Bugarske”2 ) , saopštio rad “ # $ Srbije" 6 , ) 1) referata, dr : 4 je o gore navedenom referatu, uz to da je u ) , $ Zân, koje se pominje u
1 " , " , - – ,
5
, $ %& , u folkloru Vl) " % 1, , neznano kojih razloga3, nije bio odštampan u Prvom Etno- kulturološkom zborniku koji je izašao iz štampe krajem 1995. godine u Svrljigu.4
Nakon svega iznetog rad “ """ -..;" go % koji izlazi u izdanju Etnografskog instituta i muzeja Bugarske akademije nauka u Sofiji. Dobijen je pozitivan odgovor o njegovom štampanju, a potom i 1 $ $<
3 4 $ $ $
“Zborniku etno-kulturološke radionice” i to što je imao dvadesetak strana, a odgovorni , # 5 , 1 , šta nije bilo vremena do izlaska navedenog Zbornika iz štampe.
4 Kada smo, jednom prilikom, u razgovoru % , direktorom Etnografskog instituta, upitali zašto naš referat nije našao svoje mesto u Zborniku, # 5 , ali da ) ! odštampan.
6
‘ ' (-) * ' +,,- ”. Nju je potpisao glavni redaktor prof. dr Radost Ivanova, , , simpozijuma i koja je predsedavala skupu prilikom iznošenja navedenog rada.
)$ $ , ! 7 , glavnom i odgovornom u 4 , ) $ " 7 ga je poslao # , anpeka, od koga je 1 $ , $ 4"
% , , , , !" , prof. dr Aleksandru Lomi, !" $ , : , dr Mileni Benovskoj – , !" '1 , prof. dr #$ , !" ( ( , prof. dr Borislavu , " # 5 , prof. istorije Katji Ganevoj – Atanasovoj i dr Valentini Ivanovoj – Vasevoj, zamolivši ih, 4, $ " # recenzije svih navedenih kolega i profesora jesu pozitivne, osim # 5 , u kojoj pored ostalo < ... ! $ ! !! bih morao da obavim opširnije konsultacije sa autorom, o mnogim % ...”.
6$ 7 , glavnom i odgovornom uredniku 4, ) !, , , , odgovor.
Nakon navedenih, naknadno smo dobili pozitivne recenzije i od !" 5 = # ' , kao i pismo prof. dr Nice Fracilea >% ?/"
7
***
Pošto su mnoga pitanja koja su u radu “ ...” samo
, , " # , kritikovana, prethodno temeljito sagledana, unosimo i odeljak 4$ # , jem 1 " 6 , $ # , odgovori na primedb ) " 6 8" , , na primedbe na metodološki pristup u , -9, +" , posebnom odeljku “Napomene o ortografiji”, biti “odgonetnut” !, $ - " % ) ) ) () , , , " svrstali u 1. grupu ) "
Smatramo da bi valjalo, u interesu naše kulture i nauke, referat “ ...”, kao i sve recenzije navedenih kolega i profesora, ), " 7 < , “Napomene o ortografiji”, “ () Srbije”, “Recenzije”, “Razmišljanja i dopune povodom recenzije # 4 " 2 , , ) () Srbije.
8
NAPOMENE O ORTOGRAFIJI
&'
% , -9 " # , o !) $ $ folklora” koji je objavljen u radu “ """ primenjenim ortografskim rešenjima”, i predloga, u pismu Nica Fracilea (% ?/, da ne mešamo “rumunska i srpska slova” jer “tako ... ni Rumuni iz Rumunije, kao ni Srbi iz Jugoslavije, ne mogu , Rumuni srpska” te se “Jedino oni koji znaju oba jezika (i pisma) mogu """, , 5, pristupili smo “odgonetanju” ortografije koja bi zadovolji , , ) koji se profesionalno bave romanistikom.
% , , poznavaoca rumunskog jezika, o potrebi da objasnimo “svoju transkripciju vlaškog teksta u onoj meri u kojoj ona ne sledi rumunski pravopis”6, osetili smo potrebu za dodatnim objašnjenjima, te smo stupili u kontakt s prof. dr Petrom Nejeskuom (Petru Neiescu), predsednikom 1 4 $ ( .& / $ '1 >Cluj – Napoca), prof. dr Eugenom Beltekijem (Eugen Beltechi) i drugima, i
5 Citat je preuzet iz pisma Nice Fracilea, koje se uz ostale recenzije objavljuje u
celini. 6 Citat je preuzet iz pisma Aleksandra Lome, koje se uz ostale recenzije,
objavljuje u celini.
) $ ! 1 etnografskog i drugog materijala sa stanovišta romanistike.
Sa stanovišta fonetskog sistema govor Vlaha na prostoru 1 " = , , Morave, 4, 1, , , Homolja, Crne Reke, Peka, opštine Bor i jednog dela Negotinske Krajine (u zapadnim brdsko-planinskim predelima), a druga je, , ) , % ' ', na jugu do Rtnja, koja se nastavlja u severozapadnom delu Bugarske.7 Na prostoru Crne Reke, Peka, opštine Bor i jednog dela Negotinske ' , , , 1 limitrofnom zonom. Rekli bismo da “ungurjanska” varijanta pripada ) >b.), a “caranska” varijanta ) ) >o.) muntenskog dijalekta rumunskog jezika.
% $ ,
7 ) , ) ( 4 1 1 # > !" " @ u svojoj knjizi “ ! A , -.B;, " +BA $ A 4 """ A/, za druge narode (" , " “#”! !; " " , !" "" #, $% “#”, $ %! , #" "! ! ", " "! "&' %( , " -.9.). Ovaj slovenski naziv romanskog $ , ' dr., neadekvatno je prenet i na njegove govore, koji po svim osobinama pripadaju rumunskim banatskim (rumb.) i oltenskim govorima (rumo.).
10
Dunava do Rtnja, i od Morave do Timoka, imamo priliku da, sagledavši ga u celosti, damo celovit sistem fonetske ortografije kojim ) -a, sa preporukom za sve 1 "8
Grafema a > , " a = a; npr. a “haljina”), ( , a i e; npr. “dobra”)9, b > , " b = b, npr. bun “dobar”), c ( , " k = k; npr. cu“kuhinja”), ( ! iji je frikativni elemenat , " = ; npr. mar “smrt”), > !, " = ; npr. (“šta radiš”), d > , " d = d; npr. du “idi”), > !, ", ", - ; npr. îc “1”)10, > !
8 Standarne norme zapisivanja u ovom radu preuzeli smo 4
>Chestionarul Noului atlas lingvistic romîn), koji je *-a Petrovici-a i prof. dr B. Cazacu-a u izdanju Akademije Narodne Republike Rumunije (Academia Republicii Populare 4C/ ? # >0 1 Dialectologie, " (, , -.;8/, , 1 studije D. Jones- a, Association phonétique internationale, Lautzeichen und ihre Anwendung in verschiedenen Sprachgebieten davne 1928. godine.
9 Neakcentovani vokal a > a u latinskom jeziku, kao npr. dakorum. adînc < lat. adancus) prešao je u , kao npr. dakorum. , arom. (rumb. kim, rumo. ) < lat. camisia
10 d i u hijatu, omekšan je i asibilovan još u rimsko vreme (asibilovanost su dokazali latinski gramatici još u V veku). Konsonant dz je prešao u z još u XVI veku u Rumuniji i u aromunskim govorima iz $ $ akcentovanim ili neakcentovanim samoglasnicima ia, ili neakcentovanim samoglasnicima io, iu: dakorum. , rumb. a < lat. assediare “(po)sesti, posaditi; metnuti”; dakorum. miez, aromun. dz, rumb. < lat. medius “sredina (hleba)”; dakorum. orz, aromun. ordzu, lat. prandium , D " , aromun. , rumb. ra < lat. radia “zrak”. Konsonant dz 1e nastati i iz latinskog j + a: dakorum. , aromun. , rumb. < lat. jacere “boluje”, ili iz latinskog d + e, i koji je pretrpeo ist(ovetn)u promenu posle VI veka: dakorum. zece, aromun. , rumb. < lat. decem “deset”, dakorum. zeu, aromun. , rumb. < lat. deus “Bog”; dakorum. zic, aromun. dzicu, rumb. îc < lat. dico , 1D " , aromun. , rumb. < lat. diana “Dijana, boginja lova”. E prizrensko-
11
frikativni elemenat , " )= ); npr. ) ) “odakle”), e (srednje otvoreni vokal iz prednje serije ko , " e = e; npr. du “idi”)11, (zatvoreno e e i i, predstavlja konsonantni elemenat u diftongu a; npr. va) “vidi”, fa “devojke”) f > !, " f = f; npr. (“devojka; porodi se”), g > , " g = g; npr. “usta”), > !D " er “hladno”, em “1, *“/prozorsko/ okno”), h > !, srp. h = h; npr. ha“haljina”), i (vokal sa minimalnim otvorom iz , " i = i; npr. vino /, (zatvoreni vokal , i i î, predstavlja konsonantni elemenat u diftongu a; npr. “opet”, +“kobila”), > 1D " cor , “tarabe”), î (najzatvoreniji vokal iz centralne serije: î, â,; npr. *, “sutra”, în “u”), j (palatoalveolarni frikativ, " = ; npr. jo rtak” jumata “polovina”), k > , " c i srp. k = k, upotrebljava se samo ispred e i i; npr. kor “ , k* “/po/zove”, kilogram “kilogram”), l > , " l = l; npr. + “mleko”), pala , " lj = lj; npr. emn “drvo”), m ( , " m = m; npr. ** “majka”), n > , " n = n; npr. nue “nema”), (palatalni , " nj = nj; npr. * “ništa”), o (srednje otvoreni zadnji vokal , " o; npr. bolobre “punoglavac”), (predstavlja konsonantni elemenat u
dijalektu srpskog jezika, kao i u bugarskom i makedonskom jeziku. Taj glas se javlja i ) 1 > " < 2 , otac se izgovara ota). 6 1 ! s, a ima vrednost grupe (npr. svoni “zvoni”, svezde “zvezde”, sinsý “, $, Vidi: )" * , & ' , " FFF@(, " + $, #" " "'" , , -.BB, " ..-101).
11 Akcentovani vokal e (< lat. ) bio je diftongovan u ye u srednjovekovnoj fazi > ie odakle dakorum. ieri, arom. a(i)eri < lat. heri ili dakorum. fier, arom. h’er < lat. ferrum 1
12
diftongu a; npr. mae “mek/an/o”)12, p > bilabijalni okluziv, " p = p; npr. ++“po putanji”), r (treperavi krajnji , " r = r; npr. *, “molitva”), s > !, " s = s; npr. s “siromah”), > !, 1 ! vrednost ruskog dugog mekog š [šš]; npr. ( “šta radiš”), ( !, " š = š; npr. -+ “sedam”), t > , " t = t; npr. tot “sve”), > !, " c = c; npr. + “jak”), u > , " u = u; npr. *1), (predstavlja konsonantni elemenat u diftongu a; npr. ae “ovca”, * “ljudi”, îa/a “dan”) v ( !, " v = v; npr. “petak”), z ( !, " z = z; npr. zorz “drangulija, /jevtin/ ukras”), ( !, korenspondira sa ; npr. er “hladno”, *“/prozorsko/ okno”).
# 1 !, ! 1 , imaju modifikovanu za svoje potrebe i Rumuni u jugoslovenskom delu Banata.
12 Akcentovani vokal o (< lat. ) bio je diftongovan u a odakle dakorum. i arom. c < lat. coda “rep”, dakorum. coc < "
13
PETREKATURA (./ /0 1 )U POGREBNIM 2'3"456 /4/ 2 237/ '"/
“Snaga koju smrt poseduje da 2 !$ ! novo dala.” (3, Beograd 1981, str. 125)
Edgar Moren

13 Ovde pre svega mislimo na radove Tih. R" orevi a, T. Vukanovi a, S.
Zeevi a, P. Kosti a, Š. Kuliši a, A. Petrovi a i dr. 14 *. , ( , "- 70, ,
15 ibid#" , student Novosadskog univerziteta, u svom pismu od 5. V
1995. godine, saopštio % $ , G, 1 ' $ , 1 $ $
14
' ( , $ ) ) 1, devojke s raspletenim kosama, pa ga devojke, uz opštu kuknjavu ost), , , , konjima, pucnjavom do groba sprovode.16 Tako oni sve magijske obrede za redom vezane za kult mrtvih ne izvode pred sveštenikom, ) " ? $“gatanje i praznovericekoje se sa mrtvacemkad izdahne17
i pored toga što jekako sam izjavljuje imao nebrojeno prilika “gledati Rumuna 18
nije uspeodublje upoznati dušu Rumuna kako se u to 1 "
' 1 ) >1 1 jadikovkama), ukazuje nam na samo jednu vrstu tzv. profesionalnog pevanja (naricanja) slobodne forme 19 Kasnije su istu formu pevanja (naricanja) 1 " , T. P. ( #" # 20i drugipored M. Vlajina21M. Maluckov22 i D. pokojnika uz ritual ili Petrecuta. Neke porodice ne dozvoljavaju da se njihov , H , $ , $ > G da, ukoliko se otpeva, duša mrtvoga odlazi odmah u raj 1 zemlji sa sv 1 ) 0I , ), , $ " %, ' $ $ $ , se, po verovanju Vlaha, duša umrlog posle 60 godina ponovo > /" 2 1 $ selima Osanica, Laznica i Selište.
16" , 5 , Glasnik SUD 73, Beograd, 1892, str. 17 Ibid, str. 151 18 Ibid, str. 149 19 " Ibid, str. 20 *" * , ) *
, , pod brojem 172 (str. 377-380), spominje pesmu , 1 +9" (@ -.BB" # % >" -.8+/, J % >" -.+./ 4 % >" -.8I/, $ varijantom br. 2 i odredili joj mesto u pogrebnim ritualima Vlaha. Pod brojem 173 (str. 380-8B3/ # 1 "% 1. VII 1988. iz s. Podgorca od # >" -.89/, = ' >" -.+./, @ >" -.0+/ >" -.09/, br. 3 itd.
15
23 koji su se fragmentarno dotakli 1) pevanja (naricanja) koja se nalaze u veoma zamršenom spletu vlaškihpogrebnih rituala
koji smo imali na raspolaganju sa n u vezi sa tematikom koju smo sebi zadali ! )) ! ) ()
1. Zapevanje (naricanje) slobodne improvizovane forme koje je bilo od praiskona civilizacije do današnjih dana u svih naroda (od kavkaskih plemenapreko razvijenih kultura Bliskog istokai Balkana do Portugalije ) na severu Evropesve do predela ! na jugu)24podelili smo u dve podskupine:
1.1.“Zapevanje (naricanje) za pokojnikom” (Scîntdupa-l mort) 1.2. >/ ,
polugodišnjeg ili godišnjeg pomena” (56 ae,la patrui, 2 2 îe) i obred koji se tom prilikom obavlja
2. 2 , ! , <
2.1. “ obaja >Povasta a 426 e pe m)25 ili “Veliko odbrojavanje” (-mare)26, i obred koji se tom prilikom odvija kraj samrtnog odra, ne spada u red posmrtnih pesama, ali smo je
21 " , + ) ,
1967, , 1969, str. 19-24 22 "(, &, , -.B3, str 236-239 23 *. , ( , "- 70, ,
str. 18 24" , + , IV, 1. , +
! , " ", VIII, , -.9+" , str. 229- 306.
25 “ ‘ ‘govori’ ” “ 1 1995. # # - Kroab iz Slatine kod Bora, kome se i ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji.
26 “Veliko odbrojavanje e1io je Dragomir Dragi iz Krivelja kod Bora (26. III 1995) od Jelice Jonovi (ea a-lu Vasa) iz Krivelja (ro. 1923), kome se takoe ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji i mnogostrukoj pomo i.
16
! s D
2.2. “Zore” (Zorii) ili “Pesma zora” (56 ! ) ili “Pesma u zoru za pokojnikom” (56 -n zor dup-al mort) i obred koji se tom prilikom odvija;
2.3. “Svedokinja” (Marturia)27 (Marturisîre)28, i obred k , , ) ! D
2.4. @ ()29 ili (56 2 6)30 ili “Rajska pesma” (56 ulu31 i obred koji se tom prilikom odvija.
4 ) ) nih - ,
27 Marturiu 1 +I" F -.B0" # u Rudnoj Glavi, okolina
Majdanpeka od Marice Todorovi >" -.IB/, # 4 >" -.-./ ( >" -.+B/"
28 6 ', $, 1 # # 20-27. F@ -.B." 4 >" -.+I/, 1 +8" F@@ -.B." # $ >" -.I./" 6 2 voda” Darko Ribnikar u listu “Politika” od 12. II 1991. citira E. Masson (Masson), < @ , " !! ), ), $ shvatam da su isti takvi zapisani klinastim pismom u stenu petnaest vekova pre Hrista! @ J $ , , 1 $" ( () reke štap u zemlju, pokrila ga platnom, platno zalila vodom i priziva dušu umrlog. Doslovce prepisano od Hetita.”
29 1 # # i Emilia Masson 19. F@ -.B." ' 4 >" -.20); drugu varijantu smo preuzeli od *" * , ) * ..., , 1990. , str. 377- 8BID , " 8BI-8B;D , , 1 # # +3" F@ -..-" e kraj Bora, a šestu G 1 3" (" -..3" # Bejînar. Svima se ovde, još jednom, najtoplije zahvaljujem na ustupljenom materijalu, a ) "
30 N. Bot, Strigarea zorilor în Banatul iugoslav, : FF@@, , -.;B / 1-3, str. 46-54
31 Naziv Rajska pesma je zabele1en u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka po kazivanju Pauna Durli a i u Duboanu po kazivanju Slavice Nikoli .
17
sedmogodišnjeg pomena, kada se rodbina od njega zanavek oprašta, " %$ 1 $ 1 ) i , ine motive () "
% , , , $ , sanduk “na sofri” ( )32, , 1 familije, a zatim i susedi $ , $ "33

32 Eesto je pokojnik polo1en u mrtvaki sanduk koji se nalazi nasred sobe
postavljen na dve stolice ili je polo1en direktno na krevet. 33 Aristofan, 8abe, izdanj Matice srpske, Beograd, -.9B , str. 127 Dionis nudi
izvesnom pokojniku da mu ponese nešto u Had: “Eno baš sad pokojnika nose nekog. Ej ti! Tebe zovem, tebe ej mrtvae, uj ovee, ‘o eš da mi to sitnica poneseš do Hada dole?’ ”.
34 N. Bot, Strigarea zorilor în Banatul iugoslav, : FF@@, , -.;B A 1-3, str. 50
18
Plicat mi-o plecat,35
Plicat mi-o plecat, Lerbul moorît. În corne ce or avea (Între come Me avea), Liganel d-o lega, ............................

Motiv mrkog jelena u varijanti 1 () "36 Na njega je obratio 1 %" u varijantama iz Rakove Bare i N$, $ $ keltskoj mitologiji.37 ' , , $ , 1, $ 1 7 38 koja glasi: “Šta se sija kraj gore zelene / 4 ' ' 9/ /# dva zlatna roga od jelena, / 2 / U jednom : / U drugom je Mara sitnoprelja”. Rekli , , 1 ! $ ) ), $ motivom jelena sa zlatnim “rogovima”39 mitologijama indoevropskih naroda.40
35 Preuzeto od M. Maluckov, Rumuni u Banatu, Novi Sad, 1985, str. 238 36 1 %, Kladovu, Ranovcu i dr. 37 " , ' , - ,
" @, , -..3, " ;8-66, prilog 1, 67; prilog 2, 70. 38( - .# /–
, ", " XX, " 99-9B, , -..0, str. 5-6 39 ." / , " 0" , " , ,
, -.9I, str. 160 i dalje 40 E. Masson, Le combat pour l’immortalit, Paris, 1991, str. 202 - 213; J.
1 , $ , , -.;;, str. 178 1: 2" " " ( 3% , " " %" , ”, - 1< '" " 4+ ' - )( >" , 5" " 6" , "" -, str" +9", / $" 7 O P / , % - ", %, + 3%" 8" ) , () , II, str. 363 i 8BI/ % O P , " %
19
Nakon ove male digresije, u vezi s motivom jelena, a radi boljeg , $ , )$ , $ ama smeste kod nogu a dve kod glave pokojnika i u ranu zoru, licem okrenutim prema otvorenim prozorima, >Cîntecul de petrecut mortul).
M ,41 Jest- P-nflorit, Cu vorvuoril’e pra c’er’, N " # P-m segea, #P, N !CC C " Numa unu om falea, !C C , LC #P CP, P #P, MC P, = , Q MC , L )P P "
( ($, $

/% " 7, " % O P" , 0 1 I, " , " CCCXXVI, 2 ' , " I, , $,, -.3., "str. 86 u nap" 0; -< " " " % " + "- " " """ % / / , - " , " ' ( " " O ’ ( ). . . " O P ( % ( "
41 M. Maluckov, Rumuni u Banatu, Novi Sad, 1985, str. 238 42 ibid. , str. 238
20
Kako bismo dalje sagledavali varijante , prikupljene u () , $ ) $, $ , ) uporedne analize.43

A rasarit, ma rasarito, Un Brad mare-n crengurato, 4, 4-5 Cu cr - o, N - o. 2, 4-5; 7-8 Da la M, N, , ...................................... : C !, N a Ca, 3, 1; l1-15; 17-18 , o, ......................................
e un brad mare încrengurato, e încr, o, # el car M, L C Co, LC , , ...................................... a, e scri MC !"
Nikao mi, ponikao, Bor veliki i razgranat,
Sa granama sve do mora, S vrhovima sve do neba.
A pod njime sedela je, Kurva, kurva Samodiva, ....................................... : , Sa pisaljkom ona piše, Nikao je, ponikao, ....................................... Bor veliki i razgranat, Razgranat i prav k'o strela, 5 $, $ , I smrt sa njim Samodiva. ....................................... On mi crne knjige piše, Piše ih i prelistava.
43 , ,
21
6 ) ) '

45 2"+ > !& ), kada se
”(Marturia ili Marturisîr) do tri puta, zasadi se pored potoka ili reke, gde se obred 1, " U uglovima , >flara sar-lu), zasadi se devet redova bosiljka Kapija takve $ , $ $ suncokretom naziva se aj, koji se namenjuje pokojniku.
46 V. Haas, Die Unterwelts und Jenseitsvorstellungen im hethitischen Kleinasien, Orientalia 45, 1976, 200.
47 N. Nodilo, Stara vera Srba i Hrvata, drugo izdanje, Split, 1981, str. 197. 48 , , 1991, str. 11 49 E. Masson, ibid. , str. 207 50 U Vedama Svetsko drvo naziva se ;$<- “indijska smokva, Ficus Indica” 51 " /" , ! , 5, " 88, ,
1970, str. 24, nap. 19; Brad 1 @ jela”, poput hetit. termina giš"=.7)/, 1 "
52 " 9 , & ! , , 1994, str. 35
53 ibid., str. 35
22
, , $ , ( >emnu mare), detalje: ono mora bitivan sela, na livadama ili susednim pašnjacima, na mestu ) " % $ eraciju kao “Veliko drvo” (emnu Mare), $ " 2 >axis mundi) je u središtu sveta i 1 " obredne, kulturne ili bilo koje druge , “Velikog drveta”. Kada se dete rodi, “babica” (1) ga nosi do ( , Vasilija54 za svu novoroenad iz prošle godine. Ukratko, ni jedan va1niji dogaaj zajednice se ne dešava bez “Velikog drveta” 55Takvi obredi javljaju se u skladu sa opšteindoevropskim mitsko-obrednim
54 6 > /, $ >M/ > $ / 1 < 1 7 î) “Da poras$ , blagoslov u prevodu: “(ime deteta), da porasteš do tavanskih greda, . . . kako smo ti videli krštenje i šišanje, a sada 2, , $, ostariš i osediš u blagostanju. . . ”. 2 , # # , razlog " 6 ' 1 1. I (13. I po gregorijanskom kalendaru), ili sutradan 2. I (14. I po gregorijanskom kalendaru) kada se slavi Sveti Vasilije >%" Sânvsâ), odakle potie i izreka: “Grin2ij se odr1ava na dan Svetoga Vasilija >%" 2> 6 6). 2 1 $ tuala 1 ( , rada. Glavnu ulogu u ovom obredu, rekli smo, ima m1 " M1 1) $ 1 , , aM bude $ , 1 M, $ 1, što je naziv za supruga. Kada dete dobije temperaturu, valja popiti vodu u koju se prethodno utapala bez kuvanja “moašina trava” (arba m1 - Calamintha officinalis - gorska metvica), a ako detetu i tada ne bude bolje, bajalica obaje takvu " 7 $ >26 21 ili 26 a m1& ). Ova, nesumnjivo, lekovita trava koristi se protiv bolesti za koju se veruje da je donose loše “( >m16i, tj. više m1). Termin, za malaksalost ili visoku temperaturu deteta sve do frasa “uzele ga ( ” (la luvat m16i) ukazuje na izvesnu dobru ( i izvesne loše ( , kojih ima više.
55 E. Masson, ibid. , str. 208
23
scenama ije opise nalazimo u hetitskim himnama koje uvaju uspomenu na “Veliko drvo”, drvo gišEYA(N)- (sumerski alograf GIŠ GAL kao i akadosumerski GIŠšu RABU su termini za “Veliko drvo)56, koje obezbeuje dobroinstvo i dug 1ivot kraljevskog para, u tekstu koji izgovaraju sveštenici, a koji se odnosi na ustolienje kralja: “Kao što je ovo drvo gišEYA(N)- uvek zeleno i ne gubi svoje li$ e, da kralj i kraljica isto tako budu zeleni i da njihov polo1aj bude vean”. Pridev “zelen” je upotrebljen u molitvi za mladost, odnosno dug 1ivot, kralja i kraljice, u prenosnom smislu, dok bi se izraz “vean” mogao razumeti kao molba za mo kraljevu i kraqiinu koja bi se mogla uporediti sa mo ima “Drveta sveta”. Pridev “zelen”, koji upu uje na to da “Veliko drvo” - s obzirom na njegovu neizmernu 1ivotnu snagu i veitost - treba poimati kao izvor celokupnog 1ivota, pripada, kao i njemu slini atributi, nasleenom motivu, o emu svedoe i slede i stihovi iz Eda: “Ja znam da se uzdi1e jedan jasen, koji se zove Yggdrasil, Uzvišeno drvo, poškropljeno, veno zeleno, ono se uzdi1e iznad kladenca Urd”.57 To, i tako pojmljeno, “Veliko drvo 1ivota” nazire se u narednim stihovima obreda Petrectura:
3, 95-109 -ai, Mara, o s pei, M Brad rotato, L- îC< , , M ! , a ap enguri, - îi, M îloro, î M îloro, e da îto, - , -la cîntatu cuculuo, La mînatu pluguluo, În mirosu fluoriloro, : ! o, LC o,
2 $, , , Do okruglog Bora idi, I $< , , Bore dragi, brat mi budi, Deder savij grane svoje, Da ti vrhove uberem, Da prostrem ih poda se, $ , Da im ne daš da istrunu, , Sve do poja kukavice, I dok plugovi ne krenu, # iriše, Sve do jagnjenja ovaca I do bleke jaganjaca,
56 E. Masson, ibid. , str. 201 57 E. Masson, ibid. , str. 205-206 i nap. 61
24
Kako smo videli u gore navedenim stihovima obreda Petrectura
(3,95-109), pokajnice zapevanjem nala1u pokojniku da ode do “Velikog Bora”, “Bora okruglog”58, s kojim se valja bratimiti i koji valja prizivati molbom, poput samog Bo1anstva, za pomo protiv greha ovekovog “koji je oslobodio smrt, trule1nost, propadivost, umiranje i nestajanje"59. Bor (Brad), koji je sámo olienje Boga, nudi svoje vrhove grana, sa kojih valja ubrati etine za sveopšte spasenje ovekovo, budu i da vrhovi grana s etinama dose1u sferu duhovnosti i bo1anske visine, to je nešto što pripada gornjem svetu, nešto što pripada venosti. U pomalo pastoralnim stihovima narodni pesnik nam s uspehom doarava, u tre oj varijanti pesme Petrectura, vreme u kojem nam Brad kao Drvo 1ivota treba da pomogne da nam se telo ne preda trule1nosti i opštoj propadljivosti; to je vreme “sve dok prole e ne stigne, sve do poja kukavice, i dok plugovi ne krenu, miris cve a kad procveta, sve do jagnjenja ovaca, i do bleke jaganjaca”(3, 104- 109), to je vreme ponovnog ciklinog buenja i raanja bo1anske prirode.
Na takvo razmišljanje nas obavezuje i obred koji se, rekli smo, odr1ava ispod “Velikog drveta” kao jedan sveopšti skup sela, kada su se, pretpostavljamo, prinosile 1rtve paljenice i levanice za sveopšte dobro i blagostanje jedne mikro zajednice. Ovakvi obiaji javljaju se u skladu sa mitskim se anjima u stihovima jedne veoma stare srpske pesme koja je pevana na velikom skupu sela o Sv. Jovanu (20. januar), iji nam stihovi pokazuju sâm postupak adaptacije paganskih obiaja hri$ anskoj veri i kojima se uspostavlja osnovna podudarnost izmeu “Velikog drveta >1ivota)” i manastira: “Beri se, golem sabore, / Svetski gorski manastir, / Manastir – drvo visoko./ / Na sovru sveti Nikola, / Kod njega sestra Marija”.60 Daleko razvijeniji opis “gozbe bogova” u podno1ju “Velikog drveta 1ivota” nalazimo u
58" 9 , & ! , ,
1994, str. 34-36 59 . , 7 "%", , 1994, str. 128. 60# ":" 2 "
1886, 88preuzeto od E. Masson, ibid., nap. 74
25
stihovima jedne vlaške pesme61 sa istom pojavom stapanja paganskih obiaja i hri$ anskih verovanja:
C o, : - , 6 C , T !â , # era, N î , L - , # -Ma, # !întu, LC în-Petru scriitoru, Sfîntu u, M -n sîno, N îno,
U visine sve nebeske, U tisovoj hladovini, Gde je sofra postavljena, Svecima je opkoljena, A toliko mala beše, Devet aršina je duga, Sedam šaka je debela, A za sovrom ko mi sedi, Gospod Bog veliki svetac, A i pisar Sveti Petar, Sveti Jo(va)n Krstitelj, Deda Nikola sa bradom, Jer je praznik najstariji,
U ovoj “gozbi bogova” koja se odr1ava istog dana kada se sunce ponovo raa i kada poinje jedan novi kosmiki krug koji nas vodi do krajnjeg prizora mita vezanog za obnovu prole a62 E. Mason (Masson) vidi veliku slinost s drevnim hetitskim sveanim obredom kod drveta Eya koji se “odr1avao u zaista p r v i m d a n i m a p r o l e a” (kurziv autora) u ast duha vegetacije, Telebina63. Stihovi obreda Petrectura u svih pet varijanti koje smo izneli, mo1emo zakljuiti, istiu da se bor (Brad, emnu mare “Veliko drvo”) poštovao umesto samog Bo1anstva. Mesto poštovanja Boga postaje isto toliko predmet kulta kao i drvo, a vrhovi njegovih grana i etine nude spas svekolikog ljudskog roda. Nebeski, bo1anski polo1aj “Velikog drveta” oitava se i u tome da se u hetitskim obredima prinose na 1rtvu iste 1rtvene 1ivotinje za boginju Ziparvu kao i za drvo Eya, koje su bile namenjene “vrhu (drveta), delu koji odgovara gornjem svetu”64. Za nomadski narod Vlaha65 “Veliko drvo” (emnu mare), koje se u navedenim stihovima obreda petrekatura (Petrectura) botaniki identifikuje s
"
26
drvetom “Bor” (Brad), bilo je “ 1 zato što je ono podrazumijevalo vodu, a voda je bila jemstvo ispaše i napajanja stada, od kojih su ti nomadi prvenstveno 1ivjeli”.66 U vezi s ovim nije naodmet navesti i slede e rei E. Mason: “Daleko od toga da se naslu uje njihovo davnašnje poreklo, Vlasi su poštovali svoje Drvo (sveta ili 1ivota) na nain kao i Hetiti”.67
Kada ve spomenusmo vodu, nave$ emo stihove iz obreda Petrectura koji sadr1e motiv “izvor tihe vode”, vode koju mo1emo nazvati “vodom zaborava”, jer te vode pokojnik treba da se napije da bi “zaboravio beli svet”. 68
1, 6-14 C C, N ast-o !CC, L M-o C C, -C , - C, - -, -C ao, NC a, Lum - -uta,
Da ne skreneš ti ulevo, Jer je tamo tihi izvor, Pored sedi stara vila, # , 4P 1 Da na putu svom omrkneš, ( , Kad se vode ti napiješ, $,
Izvor tihe vode, koju zbog njenih svojstava mo1emo nazvati
“vodom zaborava”, pomalo nas podse a na kladenac Urd u stihovima teutonskih Eda69, nad kojim se uzdi1e jasen Yggdrasil poput Bora (Brada) u stihovima obreda , ili na “vodu smrti” u stihovima sumersko-vavilonskog epa Gilgameš.70 U Snorijevim Edama (briljantan pesnik i istoriar Snorri Sturluson) jasen Yggdrasil ima tri korena, a pored svakog se nalazi po jedan izvor vode.71 Ispod jednog korena nalazi se Mimirov izvor, koji skriva mudrost i nauku, ispod drugog nalazi se izvor Hvergelmir, "buan bakra” iznad
66 N" 7 , Prapovijest spasenja, Zagreb, 1977, str. 124 67 E. Masson, Ibid. , str. 200 68 . 2. 3 %", 3 , , 1978, str. 157 69 E. Masson, Ibid str 70, "% "-" , , 1991, str. 111 71R. Boyer et E. Lot-Falck, Les religions de l’Europe du Nord, Paris, 1974, 371-
372
27
Niflheima “podzemnog sveta”, a ispod tre eg, koji se nalazi na nebu, nalazi se izvor veoma posve en, po imenu Urd.72 U hetitskim izvorima, takoe, nalazimo veliko drvo (kattanma eszi) pored kojeg je izvor vode.73
Pod krošnjom bora (Brada), u prenosnom smislu ' 1, >12ea un Zân m btrân) (3, 14), u smislu Bog nad svim bogovima podzemnog sveta i podzemnih voda, gospodar venosti, a, kao što emo videti u daljnjem tekstu, njegovo ime je sama svetlost, on je nešto poput Ozirisa u egipatskoj religiji.74 Vlah savremenog sveta je u svojim slojevitim pre1icima pogrebnih rituala sauvao arhetipsku sliku predaka i njihove kosmogonije.
Samo ime “Bog najstariji” (Zân m btrân) vra a nas u vreme trakih Tribala i Dako-Geta, u vreme Homerovog epa, i upravo ga stoga valja uporediti s trakim epitetom Zeusa i trakog Herosa, “Zeus" (- na natpisu iz Istanbula i - na natpisu iz Plovdiva < samotra. “Zeus" + - “dubrava", uporedi gr. “gora, dubrava”, stind. drumah “drvo” i slov. drm gorica”), s homerovskim bo1anstvom (genitiv ) “Zeus”, eshilovskim “Zeus” (kasnotrako ita se ), s ju1no trakim = “Zeus” (s prelaskom > ) i samotra. “Zeus” (tra. * potie iz ie. di(y)es > lat. dies “svetlost, dan, nebo, Zeus”, stind. dyauh “nebo”)75, koga su Kabiri ( ) ili Dioskuri ( ) poštovali u svom svetilištu orgijastikog kulta na ostrvu Samotraci ( )76, ali svakako iz svega iznetog ne treba iskljuiti i Boga neba, po imenu Ziu, u teutonskoj mitologiji.77
Pod krošnjom bora (Kosmikog sto1era) pored “Boga najstarijeg”, koji “crne knjige piše, piše ih i prelistava” (3, 17-18), sedi “i smrt sa
72E. Masson, ibid str. 73ibid str. 74 *" 5" ( 1, Egipatska knjiga mrtvih, Anijev papirus, Beograd, 1989, str.
120 75 Rum. zua i zî ima dvojako znaenje “dan, svetlost”, ali i “reci, istina”, isto što
i rum. zu “istina”, odatle bi rum. Dume-Zu u prevodu bilo “Gospod istine, svetlosti”.
76 " #" 5 , ', $, 6!, -.99, str. 54, 78, 80, 143-146
77H. Uedek-Vejd Baskin, Renik paganskih religija, Beograd, 1988, str. 133
28
njim Samodiva” (16 cu mara, Somo2iva) (3, 15), koja isto tako “? / Sve pisaljkom ona piše” (2, 7-8), kao da je narodni pesnik za trenutak zastao u svom nadahnu u pitaju i se kome e pripasti to eshatološko prelistavanje crnih knjiga u kojima e pokojnikovo ime na i svoje mesto.
Samo ime smrti Somo2iva “Samodiva” valja rastumaiti kao pre1itak, iz mnogobo1akog trakog panteona, nastao od ie. *somo “lino, isto” (upor. natpis na mermernoj ploi iz Plovdiva: - “lino Zeus” < ie. *somo- > iran. som “lino”, gr" 4 “slino, zajedniko”, got. sama- “isti”, stslov. samy “lino, sam” + rum. - 2iva < slov. div(a) < gr. (beot., korint. ) “bog” < ie. *dye’-u-s “svetlost, dan, nebo, “ , a nalazi se u istoj ravni s bug. Somodiva “šumska/brdska nimfa”.78
Somo2iva je u Vlaha severoistone Srbije, pretpostavljamo, i ime jednog od mogu ih bo1anstava sudbine nazvanih opštim imenom Urstorii (Ursi)79, po njegovom glavnom obele1ju “prelistavanja crnih knjiga donjega sveta i odluivanja o konanoj smrti pokojnika”, poput slovenskih Suaja, skandinavskih Norni80, rimskih Parki81,
78 " #" 5 , ibid. , str. 61 79Valja uporediti rum. urs “medvedica”< lat. ursa “medvedica” s rum. @
“”, onda rum. @i (@i) “” s rum. ursai (rum. ursai) “medvedic ”, kao i rum. glagol ursat , < " 5( , - , ( + o 5 6 , , 1985 , br. 6, str. 86. nap. 2
80U skandinavskoj mitologiji Drvo sveta je 1 Igdrasil (Yggdrasil), koji podupire Univerzum, svojo $ 1 %, , 1 $ , Niflheima (donji svet), pored kojih se nalazi po jedan izvor: izvor Hvergelmir u %!), 1 $ %), drosti u zemlji divova i Urd, $ " ) * - Norne (ove Norne svakodnevno vodom sa izvora polevaju Jasen Igdrasil , $ %) , H $ /, " " " , , , $ iz mora ispod Drveta; jedna se zove Urar, druga Vernandi, - # - < , 1 ) koj " @ $ ) *< % , , % $, $ 1 ," " " $ 1 (Vidi, 5" N - ' , #" , Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd, 1992, str. 170-179).
29
grkih Mojri ili Fata82 i hetitskih Gulsesa “one koje seku, rezbare ili pišu”83 knjige 1ivota ili smrti, a koje se slobodno mogu svrstati u red gore navedenih bo1anstava.
U vezi sa stupanjem kralja na presto, u jednom prastarom hetitskom obredu, koji se odvija ispod arobnog kosmikog drveta Eya84, koje se kod Vlaha naziva emnu Mare, odnosno Brad, saznajemo za dva, od svega tri, imena suaja : “Kada 2 ! *" ti, ja te šaljem na More, i kad budeš išao, gledaj dobro ko se nalazi u zelenoj šumi‘ . . . A, on (Stablo) pita još: ‘Šta rade one’’? A, on (orao) * puna (omotana vunom), i one tkaju godine kralja . . .’” 85
Du1ni smo dati objašnjenje da je orao znak dostojanstva, insignij bo1anstva poput Zevsovog i Jupiterovog orla u grkoj i rimskoj mitologiji86, a da se ove tri boginje-suaje nalaze neizbe1no povezane sa Kosmikim drvetom Eya, koje vlada svim i ureuje sve; vidimo to na osnovu stihova: “ vretena ..., pa tako ovaj prizor sadr1i u sebi verovatno u da ih ima tri, dok stih “ !”, navode i prethodno njihova imena ukazuje na njihov htonski karakter. Kada Stablo (axis mundi) šalje orla, koji 1ivi u
81 , , 1 , " 2
$ , , 1 , () ' , $ 1$ (5-> 11). Dakle, Parke (Klota - vreteno, Lahesa - globus, Atropa -vaga, $ / 1 - 1 smrti svakog pojedinca. Vidi: *" , $ " 1 % - /% , & , II izdanje, Beograd, 1978, str. 272-273
82 >'-prelja, Lahesa-sudbina, Atropa-/ 1 ) 1 , ) " Vidi: Il. , XVI, 431 i dalje; XX, 127; XXII, 303; XXIV, 209; Od., VII, 197; Hes. Th., 217 i dalje; 901 i dalje.
83 Emilia Masson, ibid., str. 207 84E. Masson, ibid., str. 206; H. Klengel, Papaja, Katahzipuri und der eja-Baum.
Ervägungen zum Verständnis von Keilschrifturkunden aus Bogazky LVI 17, Eothen, 1988, 104
85 E. Masson, ibid., str. 206 86 . 9 , , , 1994, str. 94-
100
30
njegovoj krošnji, dakle u gornjem svetu bogova, kao svoga glasnika, na More, to se ne odnosi, rekli smo ve , na šumovitu obalu Crnog mora87, ve je to “mitsko more Arijaca”88, ono koje se nalazi u podzemnom svetu, na ijim je obalama veito zelena šuma i koja ostaje 1ivo u se anjima Hetita.89
Ovaj komparativni ekskurs, u vezi s bo1anstvom Samodiva, sainili smo radi što boljeg sagledavanja njegove uloge i znaaja u indoevropskoj mitologiji.
Narodni pesnik nije ostao ravnodušan prema njenom nakaznom izgledu, pa ju je slede im stihovima obreda oslikao:
6, 20-21 Lae agra Somoiva, tuot Ma M-aea, 2, 19-28 #- - , o MC , LC boldo, LC , Da ve Ca, Pi a fuocu s- C, Nu- , C , -s boldo, #- , 3, 59 C , 4, 48 - MC ! , 5, 17; 22 LC , ................................... CM a t ,
Sedi crna Samodiva, Samo sedi i prebira, Ubio je Gospod Bog, Al’ je suva i visoka, @ ), A i zubi izoštrenih, Vidi kurva šta govori, Neka je vatra sagori, Nisam suva ni visoka, Niti zuba izoštrenih, % ), ( , ( , , ( , I sa kosom raspletenom, ...................................... Ceo svet si uplašila,
87 H. Klengel, ibid., 105; V. Haas, ibid., 200 88 N. Nodilo, ibid., 197 89 E. Masson, ibid., 207
31
Na osnovu stihova iz pet iznetih , Samodiva je suva, visoka, crna, raspletene kose, buljavih oiju, izoštrenih zuba; u tolikoj meri, dakle, nakaznog izgleda da joj se narodni pesnik u jednom stihu lino obra a: "Ceo svet si uplašila” (5, 22). Na to ona odgovara: “Nisam suva, ni visoka / niti zuba izoštrenih / ! $”, pa nastavlja, “ / i od Boga ja sam dana”. Svakako, opis Samodive kao visoke crne 1ene s raspletenom kosom, buljavih oiju i izoštrenih zuba, koja sedi pokraj izvora “vode zaborava” u podno1ju “Bora” (Brada) (“Nikao je, ponikao / Bor veliki i razgranat / A pod njim mi zasela je / Kurva, Kurva, Samodiva / ? knjige”) na samom ulasku u donji svet, toliko nas, nedvosmisleno, podse a na staru vešticu u hinduistikoj religiji koja sedi pokraj glavnog ulaza u pakao, na obali Baitarani ili “reke tri puta”, koja sa pokojnika skida ode u i veša je o granu drveta koje raste iza nje. Ova veštica umesto oiju ima vatrene tokove koji se okre u i koji nas pomalo podse aju na “buljave oi” Samodive, a visoka je preko šest metara, što bismo poistovetili sa pridevom Samodive “da je suva i v i s o k a”, a krasi je i pridev “c r n a”, osobina koju imaju sva bo1anstva donjeg sveta.90 Stih koji nam daje do znanja da je ona “od Boga dana” i da “crne knjige piše, piše ih i prelistava”91 (mada nas stihovi 3, 11-18 opominju da je to mogao biti Zîn “Zeus”), donekle nas podse a na Eandraguptu, jednog od pomo nika Jame, vladara podzemnog sveta, koji je imao funkciju letopisca ljudskih dela; da ita u velikim knjigama, zvanim Agrasandhani, istoriju 1ivota mrtvih, na osnovu kojih je Jama izricao presude u hinduistikoj religiji.
Na takvu pomisao došli smo nakon i$itavanja slede ih stihova iz obreda :
1, 54-62 S e ruo la Dume-u e- , M , % C C ,
Pomoli se Gospod Bogu Da te u belu upiše, Da te izbriše iz crne, Nema te u beloj knjizi,
90 " *" , $ ,
rad.
32
C C , N -a umpluto, Ni s-a perduto, N e p, , 3, 22-27 î Co LC îta înkinato A s- prostîm. a: “a îi M- !CMCo! Nu î s-a perduto,..”
( , Bela knjiga jeste puna, Olovke su izgubljene, Crna knjiga nije puna, =$ , Od tolikih molitava I od tolikog klanjanja Hajde da joj oprostimo. Samodiva na to veli: ; R Olovka je izgubljena,..”
U ve navedenim stihovima obreda (1, 6-14) naglašena
je bojazan koja se mo1e svesti na slede e: “Da ne skreneš ti ulevo / jer je tamo tihi izvor”, kako ne bi došlo do ispijanja “vode zaborava”, da bi u slede im stihovima pevice preporuile duši pokojnika da skrene udesno.
Kako se na levoj strani nalazi “voda zaborava”, razume se da je leva strana sedište zlih bo1anstava, odnosno demona92, a desna dobrih bo1anstava, pa tako i pevice u vlaškom obredu preporuuju duši pokojnika:
1, 16-18 apta, M o, -o-M-a înfluorito,
Nego skreni ti udesno, Prema crvenom obzorju, Gde je procvala jabuka,
a jabuka je, veli narodna pesma iz Bosne, nasred raja rasla, na pakao grane nadnijela93, pa se još i veruje, u vezi sa tim, da je “jabuica” koju qudi imaju u grlu (a 1ene nemaju) postala od jabuke koju je Eva dala Adamu pa mu je od straha, kad je ugledao Boga, ostala u grlu94. Zanimljivo je napomenuti da je jabuka “jedan od atributa nordijske
92.. / , . 0. , " , ,
1994, v. jabuka 94 " 9 , ibid., v. jabuka
33
(germanske) boginje donjega sveta Hel"95, k erke zlog boga Lokija. Dakle, sve što bi se ovde moglo re i u vezi s drvetom jabuke96 ne mora biti shva eno kao plod uticaja hri$ anstva. Mo1emo je smatrati senovitom, htoninom biljkom još iz prehri$ anskih paganskih vremena kod mnogih indoevropskih naroda, pa tako i kod Vlaha na tlu severoistone Srbije.
Ukratko, ono što se pod uticajem hri$ anstva naziva raj u topografiji donjega sveta, u verovanjima Vlaha nalazimo na desnoj strani, gde su smeštena dobra bo1anstva. Sa1et, ali i detaljan, opis jednog dela donjega sveta izne emo navode i pojedinane stihove iz svih . Pokojniku se, dakle, nala1e da nakon skretanja udesno prema crvenom obzorju, gde je procvala jabuka, ide:
2, 52 ao la vae, cam la vae, 3, 29-31 M M a-, MC ,
S 1, , Da odeš u visoku šumu, Visoku i lepih kruna,
LC - e e, 2, 55-56 Aa casa Duomnuluo, a , o, 3, 38-39 # Mare? # o, 5, 43-51 , LC î, 7, >/, înd va a, îare, Da cînd pu Merare, LC C ra va a, -C primM ii,
@ $ , 7 , Sva od zlata i od srebra, 5 ? Gospod Bog sa majkom svojom, Tu je izdanak od vrbe, @ , I kad budeš prelazio97, Ti se vrbom pripomogni, @ tad , 7 $ raj pre , # $,
95 "" , 2, 106, preuzeto od " 9 , &
! , , 1994, str. 94 96 Biblija, Postanak, 3, 3-13, Zagreb, 1976, str. 2 97 Kada bude prelazio “preko mosta” donjeg sveta.
34
-C Mk Mîi, 6Mîi, ferM îire, 2, 61-63 # urii, Patruî MC, !M , A tr, M Mo, 3, 43-48 Da-n ocolu lor rîndo, Sî M o, -mare, N e a- , -, A- e cu vorba , 5, 52-59 La f e, -C are, La fer alo, -C ae, La fer alo, -C eo, La fer e, -C o,
Da otvoriš sebi vrata, Sve vratnice i prozore, Al’ pre svega rajska vrata, E ) , $ P , 2 ) , 1, Da ne svratiš ka velikoj, ( , Ti se svrati samo maloj, = ) , Kod prozora sa Istoka Da ugledaš sunce sjajno, Kod prozora sa Zapada # , Kod prozora sa Severa Jaganjci , A sa Juga kod prozora, # ) ,
Motiv poput mladuneta poskoka, odnosno zmije, vrbinog izdanka
i zlata u Raju ne treba posebno objašnjavati, jer su u tesnoj vezi sa kultom mrtvih kod svih indoevropskih naroda. Spomenimo samo da se u hetitskim izvorima, kao i u Edama, nalazi motiv zmije, a u vezi sa Kosmikim drvetom Eya, koje predstavlja sliku tri kosmika nivoa, u više navrata. Koriste i se metaforama o tri kosmika nivoa, sastavlja stare himne zabele1io je: “Krila orla on je vezao, b r a d a t e z m i j e on je vezao u klupe. Jelena pod drvetom Eya on je vezao”. Na ovu sliku se nadovezuje odmah jedna druga jasnija, doduše u jednom drugom mitsko-obrednom kontekstu, koji odra1ava, isto tako alegorino, ideju o tri sveta: “z m i j a zauzima koren; pela dr1Si središnje mesto (ili krošnju); a orao ima sedište u granju. Dole z m i j a obavija koren, a pela kru1i oko stabla”.98 Sovjetski strunjak
98 R. Boyer,Yggdrasill, La religion des Anciens Scandinaves, Paris, 1981, 207- 208; R. M.Meyer,Altgermanische Religions geschichteLeipzig, 1910, 392
35
Ardzimba, uporedivši hetitske podatke sa podacima koje je prikupio sa podruja istonih Slovena, uspeo je da pove1e zmiju sa korenima Kosmikog drveta, odnosno sa donjim svetom99. Evo i stihova iz Eda koji spominju zmiju u vezi s korenom kosmikog sto1era, odnosno s donjim svetom: “. . . A ! Yggdrasil . . .”, ili stihovi iz Snorijevih Eda: “" Nj iznad svih svetova. . . ! . . . veverica t. . . i prenosi poruke. . Ali u . . . ima toliko z m i j a”.100 C obzirom na to da je, prema Bibliji, zmija prevarila Evu i Adama usred Raja101, 4, 1 # saznanja dobra i zla, odnosno Drveta 1ivota. Da bi se došlo u zemlju 1) $, , ) kraj samog mosta za prelaz u raj kao , sadi po grobljima, kao i da se o Svetoj Trojici, kada se “!! dušu, " “ ” na Pobusani ponedeljak, , ) mladica.102 Da se vrba ip , da na njenim granama vole da sede vile, baš kao i na granama orahovog drveta, ne smeju.
Opšta pojava u svih naroda je verovanje da zlata ima u izobilju u donjem svetu, pogotovo u onom delu gde obitavaju duše pravednika, ) . Ovde bismo kao $ 5" , 1 “Na onom svetu . . . odnosno u Raju . . . sve blista u sjaju, jer zlata toliko ima da se i na zemlji presipa” i da “Duše umrlih sede na zlatnim
99 " 5" $%, 0 "
* < #", 1977., 219-220; Ibid., & + 7 . ", -.B+", .I
-
stolicama, spavaju na zlatnim krevetima. % , ! . Tamo je sve od zlata.”.103
Da bi se došlo do tolikog zlata u Raju, koji je izraz opšteg blagostanja donje , “rajskog mosta” ( a raulu)104, koji je kod vlaškog stanovništva brdsko- mitsko-obrednim stihovima obreda :
5, 40 apta, 2, 65-66 Da o cr -a ajunso, LC a rauluo, 1, 93 î , 2, 67-70 Q o, Mî , Pe a tr a t , Stîcl MC , 3, 87 C C , 2, 71-77 Au, D , o e fric , Da la capatî C, , 7, , LC î C, e un pu î, Cînd nopî Merare, LC # îga, 3, 90-94 , , ame, >#/ C o, N a e luma pacat , e-n
( , Ja verujem da si stigla, Stigla sve do rajskog mosta, Most je tanak kao konac, Kao kolski trag je širok, ' , Preko njega svi prolaze, I staklast je a i klizav, Evrtasto je otesan, =, 1, , A na kraju ovog mosta, Ima, Tino, mala vrba, A na vrhu vrbe ove, Izleg’o se mali poskok, , Gospod mi te tad poziva,
, , , I na dole nemoj gledat’, Samo grešan svet je tamo, Pokriven zelenom vodom
103 $ " , 5 ! , 5
XIV, , -.8., str. 41 104 4 kod Vlaha Ungurjana u okolini Bora za potrebe
obreda “ ”.
37
M-C M oco" I zmijama opkoljen je.
Poreklo pomenute predstave prelaska duše pokojnika preko provalije i uskog mosta ili brvna u stihovima obreda , veoma je zanimljiv problem, utoliko više što znamo da su predstave o drugom svetu kod Traana, Ilira, Helena, Rimljana, Slovena i drugih naroda koji su dominirali Balkanskim poluostrvom bile sasvim drukije.
Slina verovanja o prelazu duše pokojnika na drugi svet preko uskog mosta ili brvna zabele1ena su u jednom maarskom srednjovekovnom spevu sa tematikom prelaska na drugi svet105, zatim kod crnogorskih doseljenika u Kosanici, gde se u raj prelazi preko provalije premo$ ene dlakom106, i u verovanjima Kua u Crnoj Gori, gde se na drugi svet prelazi preko dlake i gde taj put traje 70 dana107, dok se u verovanjima kukih Muslimana u d1enet (raj) prelazi preko tanke metalne oštrice.108 U verovanjima stanovništva podunavskih sela Bugarske postoji ista predstava o prelasku u donji svet preko dlake ili tankog brvna.109 Sline predstave su postojale u staroiranskoj religiji, gde se carstvo vrhovnog boga Ahuramazde nalazilo iza kavkaskog vrha Elbrus, koje je odvajala provalija premo$ ena dlakom. U toj provaliji se nalazilo carstvo Ahrimana, boga zla i tame, gde bi duša, ukoliko nije pravedna, propadala, a odatle bi posle oi$ enja odlazila Ahuramazdi.110
Slinosti se, pored Zeevi evih pretpostavki o poreklu mosta donjega sveta na Balkanu111, mogu objasniti i uticajem iranskih
105 Eastern analogies of Lorinc Tar’s descent to hell, Acta entnographica
Academiae Scientiarum Hungaricae, Tomus 15, Budapest, 1966, 305 106 . , # ! * , 5
X, , 1935, str. 127-128 107 Kod Vlaha severoistone Srbije opraštanje od pokojnika nastaje tek nakon
sedmogodišnjeg pomena. 108 " * , 8 , " 6"
XLVIII, , 1931, str. 303-305 109 1 ", . +
, 6!, 1940, 179-181 110 " > ,
38
Indoevropljana, Hetita112, koji su, “B nema sumnje, putem kojim su kasnije pošli Kelti113. . . iz Trakije – zemlje iz koje su, kako se, pretpostavlja . . . došli”114, ali i “uticajem 2 * !Ckaza do Balkana i Pirineja’”.115
Kada je duša pokojnika upisana u belu, odnosno u crnu, knjigu, ukoliko je pokojnik 1iveo 1ivot pravednika, on sti1e u Raj preko uskog mosta ili brvna, gde ga doekuju knezovi i kneginjice, pa kmetovi i kmetice sa prostrtim trpezama, upaljenim kandilima kako bi ga što bolje opremili za dalji 1ivot u njemu. Svakako, u Raju se ve nalaze probrane duše pravednika koje se u stihovima obreda nabrajaju.
Potom se pevice još jednom savetodavno obra aju duši pokojnika, da bi ve u slede im stihovima dale topografski prikaz sa daljnjim uputstvima kako i šta valja initi, kao i detaljnim opisom rajske doline, koja je podeljena na Bo1ur-polje i Pašnjak sa 1utim (ivanjskim) cve em. Na kraju, pokajnice (pevice) se i same opraštaju od duše pokojnika pošto su je ispratile do rajske doline.
Predstave o donjem svetu i zagrobnom 1ivotu u Vlaha severoistone Srbije116, podunavskog stanovništva Bugarske (koje mahom potie od srednjovekovnih vidinskih Vlaha117), Maara (ispoljene u jednom njihovom srednjovekovnom spevu koji je
112 R. Dussaud, Les Religions de Hitites et des Hourrutes, Paris, 1945;Vidi " "
#, " " , $ #, $ , #" "! ! ", ", 1979.
113R. Statlender, Sumerani i Hetiti, , * Mistika, Zagreb, 1990, str. 76
114 ibid, str. 75 115" ' ,. 116ibid., str. 48 117 *" ! - 7, # $+D-+E , 6!,
1975; ibid, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kruševaku i Vidinsku oblast, Beograd, 1974; ibid, ) - F#F#A , 5 8--8+, , -.;., str. 65--I.D , > 1 % " >F(-F(@@@ /, 5 0+, , -.BB, " +8-77
39
verovatno bio spevan pod uticajem tamošnjih Vlaha118 koji su se, sa vremenom, dobrim delom doselili na brdsko-planinsko podruje severoistone Srbije, gde su danas poznati pod imenom Vlasi Ungurjani, odnosno Vlasi sa podruja Ugarske119), starih crnogorskih plemena (Kui, Špani, Mataruge, Bukumiri, Krii, Macure, Matagu1e, Malonši i, Piperi i dr. )120 i starih indoiranskih plemena, koja su obitavala, oko polovine II milenijuma pre nove ere, u volško- zakarpatskim stepama, iznenauju e su sline.
Obiaji nekih kavkaskih plemena imaju tragova susedstva sa starim indoiranskim plemenima, koja su, rekli smo ve , verovala da se carstvo njihovog boga Ahuramazde nalazilo iza kavkaskog vrha Elbrus. U etnološkoj nauci utvreni su i neki obiaji s Kavkaza slini s arhainim obiajima u oblastima istono od linije Risan - Nikši - Bijelo Polje, gde je rasprostranjen stariji novoštokavski zetsko-sjeniki govor121, kao i s nekim obiajima ostalih dinarskih oblasti.122
Budu i da su motivi koje smo naveli manje ili više nepoznati narodima poput Traana, Ilira, Helena, Rimljana i Slovena koji su dominirali Balkanskim poluostrvom, smatramo da su oni u segmentima koje nalazimo kod Crnogoraca iz Kosanice i kod ) ' na prostorima gde se pominju srednjovekovni katuni Vlaha, u srednjovekovnom spevu (XI vek) kod Maara i kod podunavskog 1ivlja u delu Bugarske preuzeti i prihva eni od Vlaha, a oni su opet mnogo bolje sauvali sveopštu indoevropsku tradiciju u svojim verovanjima, do koje su isto tako mnogo dr1ali Hetiti i indoiranska plemena koja su bila u bliskim dodirima sa narodima Kavkaza. Jasno je, ukoliko prihvatimo tezu R. Statlendera da su Hetiti iz Trakije preko Bosfora prešli u Malu Aziju, a da su Vlasi velikim
118 N. Draganu, . 6 AF-FA#! 1 ,
Bucureti, 1933. 119 $" :, Podunavska prapostojbina Slovena: legenda ili istorijska realnost ?,
)" " 6, F:@F, , -..8, " +---217 120 ." / , " * . . . , str. 82-88 121 &" '$ , 2 $
stanovništva i njegovih odnosa sa balkanskim starincima, Godišnjak, knj V, Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 3, Sarajevo, 1967, str. 208
122 &" '$ , Neke kavkasko-balkanske kulturne podudarnosti, Godišnjak, knj. IV, Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 2, Sarajevo, 1966, str. 117-145
40
delom potomci poromanjenih Traana, ako ne i Kelta i Dako-Geta, preuzeli, sublimirali u svoja verovanja starobalkansku tradiciju na koju je pored samih Hetita imao veliki uticaj i sveopšti praindoevropski etnos koji se nekada protezao od Kavkaza do Balkana i Pirineja.
* * * Petrecatura in funeral customs at the Wallach in the northeast of Serbia
The Petrecatura rite is a recorded only at the Wallach in the northeast of Serbia mountain area and in the mountain settlements of Banat, Vojvodinci, Soica and Grebenac.
This is so-called “funeral crying song” which gives the advices and helps the dead person soul, so it would be provided well in the under world.
The rite begins after the death when the relatives, close and distant and later the neighbors aproach to the deceased intending to their dead relatives souls candles or something else. The deceased lies on the table and people pass by with the gifts for hours. Then they light the candles and penitents (three or four) with the lighting candles, towels and the money which they are paid out, cross themselves and start the Petrecatura rite.
We identifyed many motives in the verses of this primeval custom and we worked out on some motives interesting for us. In some segments we compared them with Rig-Veda, Sumerian, Babylonian, Hittite and Teutonic (Edda and Snorri’s Edda) sources as well as East Slavic and south Slavic ethnology material.
The following motives are presented: the Space Tree or Axle (axis mundi ), which was respected like the God himself; the Aryan myth sea, the place where the deceased souls rest in peace; “the still water spring” from which the deceased soul have to drink “ the forgetting water”; the underworld supreme God Zân “Zeus” who is the epithet of Thracian Heros and next to him the death Somoiva (< ie. * somo “personally, same” + ie. *dye’-u-s “light, day, sky, Zeus “) to whom this eschatological Thracian leafing through the black books
41
and registering the deceased souls belong; motives of the left and right side, the apple, the willow, gold, the snake, the haven bridge which only could be crossed by the righteous men blassed souls; the haven valley and God DumP ) H)) ) H by the God and the dead relatives souls.
42
RECENZIJE
“Ljudi se u stvari boje, zato su surovi. Napad je odbrana koju 2 ! lijeka surovosti, jer nema lijeka ljudskoj nesigurnosti.” (G2, Beograd, 1981, str. 153). $ *
:5(2:6 5N2(@T: “PETRECATURA 6 2 4*%@ 2@E5=@5 '2# (:5J5 *(*42@72E%* 4@=* PRIMEDBE RECENZENTA originalu rukopisa 1. , usmeren etnografski i etnološki prilog na temu boljeg poznavanja i razumevanja kulta mrtvih kod ()" % 1, , , 1 " nepotrebna, neka pogrešna, neka su prosto nedopustiva u iole , pretenzijama. Pre svega, autor se u naslovu obavezao prema jednom delu kulta mrtvih, tzv. “pogrebnom” i trebalo je da bude potpuno dosledan, ukoliko mu je bila namera da osvetli ovaj, po , $ 1 " Nepoznavanje osnovnih etnografskih kategorija vidi se odmah u prvoj D 1 ) " ) aja niko u etnologiji do sada nije bavio,
43
, $ ) ()" % " , ali etnolog savakako nije, tim pre se postavlja pitanje kompetencije kad ovako sudi! Bolje ) -) ) , ! poznavati da bi se otkrili njihovi finalni proizvodi kao sinteze po ambiciji, karakteru ili ostvarenom metodu. Da ne komentarišemo ) ) R & 1 Emil Dirkem, * neki Marsel Mos, Samoankama neka Margaret Mid, Luis Morgan ili Franc Boas, ! 5 Evans- itd. Da ne pominjem kapitalna dela svetske etnologije iz pera Malinovskog i Levi-Strosa ob$ " () 1 () > pominjem). 2. U ovom pasusu, kao prethodnom, nedopustivo je poigravanje sa “opštom” kulturnom slikom jednoga etnosa na osnovu ocene laika, 1 -..I" golobradi poletarac 4 G" '$ , ! srednjoškolca pohvalno , , s , $ " % , , $ ) D njih ima u svakom narodu, i one imaju karakter socijalne i staleške kritike; nisu dakle direktno u vezi sa osnovnim crtama same kulture, , 1" (2 a). # 1 , u osnovni , >$ 1 "/ , primaju se zdravo za gotovo ocene o rasprostranjenosti i odsustvu , gu koji je ovladao metodama i
44
$" 2 , , 1 $ , – ) anketica – 1 bi da razjasni one momente koji su mu " 7, , 1 1 , , kontrolisanim zahtevima. Primedbe se stavljaju i na njegovu neopreznu formulaciju o “reinkarn (), metempsihozi. (2 b). Naziv “pokajnice” i njihovo implicitno svrstavanje u ! , “petrekature”, pokazuje ozbiljno izneveravanje (i nepoznavanje) etnografskog konteksta samoga obreda, pa i stanja u kultu mrtvih kod () " 2 ) ) $ 1 $ ) 1 s" > u svom radu otvoreno priznaje da analizu i “veliku” $ ; , nekoliko prikupio i štampao jedan etnomuzikolog, a nastanak ostalih 1 ) ja etnologije, ali laika i "/ , $ 1 koje pevaju nad odrom pokojnika “petrekaturu”, bez obzira na metod , etnografskom kontekstu niti proizi " N zapravo promašaj zbog toga što nije ni pokušao da shvati osnovnu ! " 5 !, 1 " %1 $ $ . To su " % , > prelepe) obredne pesme.123 3. Klasifikacija je neta, kategorije i rodovi materijala koji se klasifikuje. Smešno je i pokušati
123 4 , )
!) () >tzv" " + ) dao sam u svom radu sa Prvog simpozijuma u Sveljigu.
45
klasifikaciju samo sa par oskudnih primera, iz druge ruke i bez dobrog poznavanja ) " 5, , poznato koliko se i kada sve peva u kultu mrtvih kod Vlaha danas, a još manje koliko se i kada pevalo u minulim a ne tako davnim vremenima. Nad tako prikupljenim materijalom – ne samo sinhrono i ), -rumunskom prostoru – 1 $ eventualna klasifikacija, ali ona bi po svom karakteru bila od interesa 1 same etnologe. Elementarno nepoznavanje stvari autor pokazuje kada brka verbalne i kantativne forme (primer sa svrstavanjem Gospodnje ...” i “Velikog odbrojavanja” u “zapevavanja”, jer ovu bajalicu nikada ne prati pevanje.124 $ “obredne posmrtne pesme” svrstava marturiju, jer marturija sama po a se ) 1) > , $ "/" 6 ove neargumentovane i neprihvatljive klasifikacije, bolje je da se autor , funkciju – dakle da odredi – “petrekature” u pogrebnim ceremonijama Vlaha. Mnoge bi pogrešne “sinteze” automatski izbegao i rad bi mu bio koristan i upotrebljiv. 4. 2 , u metodološkom smislu, ka " 4 je 1 , D $ , , na 1 ! – ne mora biti od interesa za javnost, $ , , " , na ovu temu u jednom od davnašnjih brojeva “Razvitka” koji je, mada bez vlaškog originala, veoma upotrebljiv za komparaciju i analizu (zapisan od jednog /" 2 ) ,
124 Uzgred, “% (
D , ) () < , , %- mare”.
46
" ba obuhvata i veštinu ispisivanja tzv. 1) , ) !" BIU ) ! $ 1 pojašnjenju osnovne misli koja se razvija u studiji (mislim na fusnote eksplikativnog karaktera, ne na one u kojima mora da da reference !) /" < & ' D ) ) " 5. Ista primedba (kao i gornja) va1 " 5.1. $ ! , , , $" 5, ) vrlo brzo zaboravlja. Iz ovog lapidarno saopštenog cilja rada izvire i osnovna zamka u koju " 6 $ $ 1 " Teoretski postulat koji se ispituje i gradi i metodološki postupak koji se pr , , $" ' , < -funkcionalna i semiološko-simb" % " % ) " ) , , , koje po neki dolaze što prirodom samog uzrasta, što nekontrolisanim , , " > GR/ , , $ tim godinama ... 5.2. , , 1 $ " @ etnologije da se na osnovu neposrednog posmatranja, a potom , K " idealtipski obrazac na kome se, kao predlošku, vrši analiza. Redeskriptivne tehnike i minuciozno stratigrafsko operisanje sa etnološkim “ajtemima” savremenom autoru 1 $ 1 mnogobrojne i suštinske redukcije i transformacije.
47
5.3. % , ) $) , ) > na osnovu literature; ona postoji ali je ostala izvan domašaja autora, što pokazuje da, pored terenskih, nije izvršio ni kvalitetna ! 1/" 6. $ * je " * 1 memoare, ali ne spadaju u seriozni epistemiološki materijal. Ozbiljna - , > !, / " 7. Da je tekst rada koncipiran u skladu sa naslovljenom temom, a s obz 1 2 radom – ovakve ! , !" 8. analizira su po karakteru “rajske pesme”, jer je njihova obredna funkcija da se pokojnik otpravi u Raj. Treba razlikovati naziv same pesme od naziva konkretnog rituala u pogrebnim ceremonijama. Svuda se momenat iznošenja , , samog pevanja menja se od kraja do , " 1 () !) inicijalnim formulama- 1 motivom pesme. Neoprezno operisanje sa neproverenom 1 1-terence " informatora u ov ! < 1 ) ) " @ < 1, a , , ! , , $ kojom traga. (Postoji i obavezna literatura o ovom aspektu etnološkog R/" ' ! > $
48
, $ /, bude i više podataka o njima; ne iz puke zahvalnosti i pomena (kao što / ) ) > dokument o profilu nosilaca /" 9. = ) ) ) !, ! " Autor mora da se reši opake bolesti pokazivanja “suvišnog” (bolje < !/ R 10. 2 $ , , , " , na , $ mitologije “mnogih ) """ , '" 4 )$ < petrekaturu, 1 R % $ " 11. Fusnota br. 22 je nepotpuna, samim tim suvišna. Ko je , kada, ! 1 selima? 12. Fusnota 26" 1 < , ) 1 J $ antropogeografi otkrili tajanstveni narod kojima je jelen, valjda, bio 1 V=V" 5or koji $R ' 1 1 kako od imenice “jelen” nastaje pridevski oblik “jelin”, pored tolikih 1) = R ($ & " % !, štetna. 13. ( 1 " 6 $, pokušava da analizira petrekaturu kao mitološki materijal, da u ) $ $ , ih izdvoji, da konstruiše njihova svojstva brikoliranjem folklorne gr, )
49
kulturo- " % ) etnogenetske teze o Vlasima! Zato je rad ispao nekonzistentan, i zato je neprihvatljiv. Studije ovog obima treba da se ogr aspekt problema, a ne da se razliju na više tokova. Iz pasusa, uz koji , 1 , " 14. E ovu rada () W 15. % $ , " # u svojoj knjizi o muzici N, bio obavezan da u prilogu rada dâ preostale primere koje je dobio od saradnika, a koji su, avaj, ostali poznati samo njemu. Kako misli da , sudova i ocena, a da ne govorimo o potrebi da se njegova analiza dalje $ ) " 2 suštinsko pitanje koliko je imao pravo da od više samostalnih pesama, ) , W ' novokomponovan , ( W tezu da je nekada u narodu postojao jedan celovit pramodel, koji se u W , ma po sebi " 5 1 , nas je u sumnji koliko je ispravan. A od ispravnosti postupka zavise 1 " 16. , $, $ Emilijom Mason, i njenom “hetitologizacijom “ Vlaha. Bilo bi za našu nauku mnogo korisnije, ukoliko je temeljno upoznao rad ove naše !, " Emilija Mason ! )) , $" @ , < () $ $ 1, 1a je “Ljemn mare” (=Veliko Drvo) po svaku cenu. Poznato je da filološki metod, primenjen izolovano od ostalih , 1 1 $ 1" 1 * > $
50
prevedene kod nas), ali na osnovu onoga što sam iskusio s njom kao , njenih nalaza. Poznata je tzv. francuska škola – od Dirkema do glasovitog Levi-Strosa – kojoj su poton 1 odgovarale njihovoj unapred postavljenoj tezi! Za Strosa, na primer, H ? 1 ) da , R 2 ) V, 4 :H . A on se baš bio raspisao, u velikim potezima, ' , 2 " $ , , ) " , ) , ) 1, ' , ) """ ' ! * R E !W $ * , ) ) ) ' W 5 () ' , jasno 1 " , etnologiji i njihovo prvenstvo nije isto kao i u prirodnim naukama, gde $ " 2 ona vrsta “zaštite” koja se zove poštovanje rada, truda i znanja )) , 1 " , , " 17. Autor koristi raznovrstan izvorni , primenjenim ortografskim rešenjima. Bilo je neophodno da se u nekoj " 2 se ovako postupi u prezentaciji vlaškog folklora pisao sam opširnije u jednom od prošlih brojeva “Razvitka” pa ne bih ovde da ponavljam. @ , , $" ' pripadnik “Razvitkove “ škole morao bi da poštuje opštu atmosveru
51
$ , u " > /" @ $ " 18. $ $ D ka vremena, ali i druge bitne osobine stihova. Primera radi, stih “ $ je upitna , , < 5 $" Autor treba da se još jednom vrati na prevode i da ih prekontroliše. (Na nekim mestima dao sam sebi slobodu da pokušam u tom smislu da mu konkretno pomognem). 19. I ovde se ponavlja greška sa Marturijom. (Vidi primedbu br. 3). U fusnoti 31. opisuje se obred “puštanja” vode, uz koji se izgovara(la) marturija. Da je marturija 1aj vidi se $ $ 1 > inoviralo u nekim aspektima s pojavom privatnih vodovoda), a marturija je redukovana: od razvijene molitve svela se na uzgredno ) svemu “kako treba”. Podatak o “rajskoj bašti” ili “vrtu” treba precizno , , , " 6 # ' sam, na primer, “rajsku baštu” koju je 1 $R 20. E $ > / ! , " ' 1 $ što je samo po sebi klimavo W 2 ! " 2 , , )!" , Gac $ bor a ne za jelu, zbog " ' , , jela, 1 u narodnim pesmama. Slaganje u rodu n 1 , $ , brad ima u religiji Rumuna izrazito muške atribute. Pošto je BRAD ) ,
52
posvetiti više mesta u radu. Uzgred, u rumunsko- brad se prevodi kao jela, a ne borR , , 2, * predivnih i razvijenih motiva o bradu ), mora neizostavno konsult, 1 piše. 21. % $ !! !) W 2 ( # >Ljemn Mare) u potpunosti odgovara " % ( # $ $ ()R 5 je on pronašao zapis kod Vlaha mora precizno da odredi, jer ga, na , 4 , $ homoljskim mestima koja sam ispitivao. Samo sam u Gornjani ust drveni krst koji su seljaci zvali zapisk, i kod kojeg je selo, kao obredno-religijska-, " 7 $ R *, 1 , , " # 1 – kao da je on slep pa ne vidi – tvrdi da babica nosi dete do Velikog Drveta, a zatim, u fusnoti 39. otkriva da se obred, zapravo, $ 1 RRR ' 1 , 1 , $WR namerio da piše o jednom segmentu kulta mrtvih. Svako bi, pa makar bio i etnolog-, ! 2 " 7 , $" ;) anje i " 5 1 1 1 dokazima (ajtemima iz same obredne prakse) da data kultura ( # rede, odnosno da, iz nekih njenih unutrašnjih razloga, vrši supstituciju mitsko-) " 6 1 1 , 1 mikrokosmos i ( # mikrokosmos, pa da ovu v
53
" E , , 1 $ " Zadatak mu je bio da svoje stavove formira u skladu sa , a e njegovim projektovanim " 6 , , falsifikat. 22. ) 1 6$ obredu koji se, navodno, izvodi kod Velikog Drveta. Aman-zaman, odakle mu to? 23. (Vidi primedbu br. 20) 24. 1 " +-, ! " 5 1 1 125 ( #, $ " ! ara babica " 25. I ovo izbaciti iz istih razloga koji su navedeni u primedbama 21-++, $ " , ) (li () $ /, od laika-" 6 ) $ " $ 1" 4 , , 1 1 " 26. Na ovom mestu ukazujem ponovo na veliku opreznost koju 1 , $o $ preveden tekst. Primer sa 5. ) < , , " @ a pokojnik tek treba da se bratimi sa drvetom (vidi primedbu br. 27), što u potpunosti razara topografiju sveta mrtvih koju nude ovi primeri. Napred sam više puta $ što nije shvatio (analizirao, odredio) najpre društvenu funkciju obreda petrekatura, jer je slika sveta mrtvih pre svega projekcija društvenog koda. (Hteo ne ) $ -
125 E, uzgred, $) !?
54
metodološkog obrazovanja. Nemam vremena da na ovom primeru 1 koliko greši upravo zato što ne poznaje dobro savremene komunikacijske teorije analize.) 27. % otkriva svoj metod: namerno " @ $ srodstvo s drvetom , i da pokojnik na svom putu treba samo da ga apostrofira. To srodstvo ustanovljeno je na relaciji $ = svet prirode, i ono se nudi pokojniku kao gotova pogodnost na putu za raj, jer 1) $ 1" >N ) (), , ! $ 1 , )$ da se negira smrt!126/" # , nda bi 1 ) ) () 1 " 5, i? 28. Ukoliko “Uskršnji obred” pod “Velikim Drvetom” nema etnografsku potvrdu (vidi primedbu br. 22) onda se odavde mora , !" ne razlikuje narodne svetkovine prema društvenim < 6 > 1 / , , $ " #$, $ () 1>/ -biljka, o “Velikom Drvetu” kao kosmogonijskom 1, , drenu i koprivi, ) , $ magijom, preuzima demonska snaga vegetacije radi pospešivanja , " % 1 svakom drvetu identifikovati Veliko Drvo, 1 se ono saditi na svako mesto R 29. Primedba spada u onu grupu koja se odnosi na tehniku rada sa empirijskim izvorima. Uz ovu pesmu je bilo neophodno dati više
126 ( " 5 1 $ , ! te radove. Uzgred, oni su prošli sito i rešeto mnogo glasovitijih recenzenata nego što , 1 () kao pouzdan oslonac.
55
! , 1 " % pesme koje govore o Velikom Drvetu? Dalje: stavljanje atributa 1 () detektuje dve vrste “Velikog Drveta”. I još dalje: zašto prelazi preko ( # $ bor nego tisa? 30. Sam primer nije dobro smešten u osnovni tok rada. (Doduše, ne smeta, jer takvog toka i nema). 31. 6 voda. Da je razumeo funkciju petrekature, da je dobro postavio teoretsko-metodološku osnovu rada, $ > / osnovi kulta mrtvih () > , " -/, prava uloga vode kao ozbiljna zamka na putu za onaj svet. 32. U k )W # , $" 33. Ceo ovaj deo je nepotreban, a samo etimologiziranje zamorno " ' 1 ! " ;I u " $ i njegove finese. Pre svega, vl. A nastalo je od lat. deus , " #A#C ( što se poima kao , /, nastalX " Dominus (= gospod/-ar, -in) + deus, $ izvorno " Dumnjezîu bilo “Gospod Bog”. , " ', primer, Srbin pita Vlaha kako se na n 1 , # a ne , 1, " 6 , 1 $ , , > / , ! 7 $ 1 zaklinjanjem u Boga kao svedoka. Prema tome, primer , ! treba ) 1 Boga miR #, Zîn iz direktne veze sa Zevsovim " , ) > R/ verovanjima Vlaha imaju svoje polne parnjake: paduronj ku
56
paduruajka, moruonj ku moruajka, stroguonj ku stroguajka, i sl. Stoga, 1 !6 odnosno !6 što ne bi i ona imala svog muškog parnjaka, koji bi se, onda, normalno zvao zîn? Mnogo pozvaniji i provereniji rumunski smatraju (i dokazuju) da je rum. !6 nastalo od " #" # 1< bogove u okviru indoevropske grupe naroda ima mnogo pouzdane $ , suvišne i nadasve nekompetentne poduhvate. 34. () ) D 4 , , " 5 " 5 $ >1/, $ 1 se 127 " 2 , 1 unazad – " 2 1 , , " lik i funkcija ovog zanimljivog demona. 35. (Vidi najpre prethodnu primedbu). Zbog toga se ne sme tvrditi da je to “samo ime smrti” jer Vlasi imaju poseban naziv za smrt > /" % R Postoje u nauci izgr $ D ! , $ " % < ) nije dovoljno ni razvio. A etimologiji se pristupa kad imamo potpuno pouzdane i svestrane podatke o njemu. Prema tome, i etimologiziranje 1 ! ) trenutak. Ovde samo smeta. 36. 2 (iz uzroka prethodno navedenih) zbilja pravi kardinalne greške u postavci svojih hipoteza. Osnovno je što pokazuje da ne razlikuje demone sudbine od demona smrti, a oni su – ne samo u () , – veoma
127 Pretpostavljam da duša ( +/ 1 >
" 5/, $ >$/ + >)/ ) "
57
iz! " = ) ) sveta uopšte jeste izrazita partikularnost< ! ) 1 , tne predstave o sebi i svetu " 1 , " 2 , ) $ $ " >2 :-Stros i njegov strukturalizam imaju sj R/ ) ! 1, ! $ $ " , , , , demon " 1nstva, a njoj tamo mesto nije! 37. 2 $ "128 S obzirom da su vl. urse iz iste kategorije kao bug. orisnice i srp. uris > ' tragove srednjevekovnih Vlaha) – ) Gavazzia >/" (h)orizo >/"129 38. ( 1 " -3" 39. Ovde sam samo pokušao da dam sugestije oko prevoda. Što se 2, vidi moj rad iz Svrljiga (Zbornik br. 1). 40. , analizira, na putu za raj i demon pakla, koji se nalazi “na levoj strani” (poznato je da je to htonska, negativna i tanatološka strana sveta). Šteta je što ne poznaje $ ! ()" @ $ ) >, , / mame pokojnika da “padne” ili “skrene” u “jad”. 41. Zapravo: raj je desno a pakao levo. Treba obavezno konsultovati literaturu o dobrim i lošim stranama sveta, pre svega " na tu temu.
128 U jednom broju “Razvitka” sa “Izrekama” iz Rudne Glave i okoline naveo
nja podudarnosti ovih termina. Uzgred, o demonima sudbine kod Vlaha ima par podataka i u mom radu sa Prvog simpozijuma u Svrljigu, kao i celovit folklorni materijal u “Razvitku” u mitološkoj 6" $ sve to ignoriše, sam Bog zna.
129 2 6 $) ' #" %1 u 39. broju Glasnika EI SANU (1990.g.).
58
42. $ " 1 dalje i uspešnije “peglati”. 43. ! B+< posre , $ W % d e u folkloru Vlaha ne postoji pojam donjeg sveta u terminološkom , , " ih kod Vlaha >/ 1), ) $) ) " 5 to nezna iz literature130 1 $ je izuzetan dokaz za ovu moju tvrdnju. 44. Vlasi uopšte nemaju predstavu o zemlji $, Boga”. Ovo je praznoslovno poigravanje ofucanom terminologijom. 45. definitivno mora da ode na kurs vlaškog jezika! Kako (P RW >6 1 "/ 46. Vidi prethodnu primedbu, kao i sve ostale primedbe koje se odnose na marturiju i na celokupan metod rada, kako na prikupljanju , " % < sakralna brvna podizala su se u celom ungurjanskom svetu do negde , de , " 7 1, 1 >/" – ma gde da ispusti dušu – > i sve ono što uz to ide), i da mu je voda velika smetnja na tom putu.131 Brvna u obredima “puštanja” vode (ne marturije!) treba najpre analizirati strogo u kontekstu toga obreda, pa tek onda uopštavati i povezivati sa drugim delovima kulta mrtvih. 47. % " Opraštanje se vrši kad se pokojnik spušta u grob. Treba znati da se po isteku sedmogodišnjeg perioda završava samo > ) 1)/ ) , a da Vlasi – koji naravno
130 =$ $ " -,
$ ovu konstataciju.
131 Vidi i religijski kontekst ovoga verovanja u pomenutom radu iz Svrljiga.
59
1 – $ , " >1 !, 1, /" 48. 2 > )/ bavio prevashodno kulturno- " 1 ev 1 , precizniji (i da naravno proistekne iz komparativne analize.)132 49. ) u vlaškom kultu mrtvih. To se ovde prikriva, kao i u fusnoti 106 ... 50. ... da bi se dalo “prvenstvo” navodnim “sopstvenim” nalazima. % , ) emocija uopšte. 51. 1 “petrekaturi” mora da bude: a) strogo i konsekventno izvedena iz D / > $ kult mrtvih u celini). 52. Na ovo mesto treba prebaciti pasus ko 1 " " 0B, mada – rekoh – pitanje porekla ovih predstava mora biti tema u osnovi " 5':6E5' 4*N*%*%75 I je potcenio svoje spisateljsko- , prihvatio se posla kome nije dorastao i zato se mnogo ogrešio o pravila " II 7 ! D , 1 nskim radom (ili , religije Vlaha, zasad ne postoji); taj terenski rad se mora obaviti u
132 ' , $ ijama, ! >" ) /" $ u studiji nema ni eksplicitno ni $, $ e pasuse. Dalje: 1 , , $ W
60
&+ & –
61
Pregledao sam rad g. Slavoljuba o Petrekaturi (ime 1 / () "" , slobodan da Vam o njemu dam svoje mišljenje i predlog. Metodološki, rad je, sasvim ispravno, podeljen na tri jasno < , " 6 D 1 ) ) " 6 ) " , ) 1 , , drvetu (koje 1/ > smrti) pod tim drvetom, radi o davnašnjem uticaju starih indoevropskih Hetita na potonje balkanske narode. Naime, iz analize (dobro – zlo), kakva su, poznato je, i kasnije dolazila sa prednjeg istoka do naših krajeva. Da je dat još koji, uporedni pregled $ , " Poznato je da je kod Vlaha s.i. Srbije obredni ceremonijal u vezi sa $ " " je obradio jedan od tih – Petrekaturu. I to sa novim faktografskim materijalom.
Potpisani smatra da rad Slavoljuba o Petrekaturi (ili * +* * *8% & %+*&* & ++* 9 Avgusta 1997 U Beogradu ______________________________________________________________ prof. dr Aleksandar Loma Filozofski fakultet u Beogradu 3-Ljubina 18-20 &+ & %
62
6 pod naslovom “ () , +- 1 ! " 5 ! ) vlaš 1 " 7 1 predstavljaju vredan doprinos etnografiji i folkloristici. Autorov 1 lematike na koju se prilog odnosi. .+* 4$*&+ &9 U Beogradu, 21. avgusta 1997. prof. dr Aleksandar Loma $ ,
($ , , ! , " %$ 1 ) , i objaviti. 6 , 1 " % , ( , , , , 1, 1 " 2 arima. Dr $ " & ($ , , impresijama koleginice Mason, pravite srazme vremenski i prostorno srazmerno dalekim tradicijama, kao hetitska. To, razume se, nije samo po sebi neumesno, ali bi prvo valjalo $ 1 , , ($ , i slovenski folklor, koji kod Vas kao da stoje u drugom planu. No to je $ ($ " 2 $ , ) ! $ ) $, ,
63
1 )" ______________________________________________________________ >: : Pravni fakultet u Novom Sadu &+ & Recenzija rada Slavoljuba “Petrekatura u pogrebnim *4:& & 4 +- , " 6 1 dašnjeg () , 1 ! svrstava u obredne posmrtne pesme kodifikovanog oblika. Tekst je ! , $ ijanti uporednih delova pesama, prikupljenih preko saradnika od velikog broja ) , " 2 ) $ – Veliko Drvo koje treba da predstavlja ' # 1" * .
2* & & * * +* ** : &* da &+ & 9
Slobodni smo da autoru sugerišemo i neke izmene i dopune u tekstu: s. 1 – u 7 redu bolje bi bilo da je “mogli” nego “moram”. U fus noti 1 navesti i radove, a ne samo imena i prezimena autora. Fus nota 3 mo1 " " +" 4 $ " 6 , " " 8A! -. – Ako je knjiga izdata u Matici srpskoj onda je to u Novom Sadu, a ne u Beogradu. S. 4/pretp. pisca – ) 7 " " 0" % jasan odnos teksta o motivu mrkog jelena i Jelina u napomeni 24. To 1" " 9A! " dobro ako autor konsultuje knjigu Romulus-a Vulcanescu-a, Mitologie
64
4K, M, -.B3 gde postoji slika i tekst bora kao drveta 1 , $ " 2 " 9A+-8 “kultne” umesto “kulturne”. 7/37 – 2 ) 1 $ " BA8., 0I – Emillia Masson izbrisati – dovoljno je Ibid. 6 1 B" R " -IA98 – Nije jasno na koji se “nomadski narod Vlaha” misli. U tom pasusu " " -3 – Vlaški tekst je u imperativu, a srpski je u indikativu. S. 16/poslednji stih: - , $" " +I" % " U I(+,,- :: ______________________________________________________________ ? , muzejski savetnik Etnografski muzej u Beogradu &+ & tak RECENZIJA za rad S : Petrecatura+ * *4: & &
4 " >+- / ! religije Vlaha , etnografskoj literaturi.
Osnova rada je analiza obrednih pesama kao sastavnog dela rituala $ , smesti u širi balkanski i indoevropski kontekst, i da utvrdi nesumnjivo veliku starost rituala. Analiza vlaških ritualnih pesama veoma je retka $ , 1 $ , , ,
65
u poznavanju vlaški) " 2 $ , precizno navedene u napomenama, dodatna je vrednost rada.
, , varijante pesama bile sukcesivno navedene u celini. Rad je, jedino, neophodno dopuniti preciznim podacima o poreklu svake varijante >, , 1/" *& % 9 ++&
štampu. ?
______________________________________________________________ 9- - , " +