radenko visnjic referat gf

Образац 2

Универзитет у Београду

Студентски трг бр.1

З А Х Т Е В

за давање сагласности на реферат о урађеној докторској дисертацији

Молимо да, сходно члану 57.ст.3 Закона о Универзитету (Службени гласник РС бр.21/02), дате

сагласност на реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата мр РАДЕНКА /Илија/ ВИШЊИЋА,

дипл.геод.инж.

„ГЕОДЕТСКО ОДРЕЂИВАЊЕ САВРЕМЕНИХ ВЕРТИКАЛНИХ ПОМЕРАЊА

ЗЕМЉИНЕ КОРЕ РЕГИОНАЛНОГ КАРАКТЕРА“

(пун назив предложене теме докторске дисертације)

мр РАДЕНКО /Илија/ ВИШЊИЋ, дипл.геод.инж. Пријавио је докторску дисертацију под насловом:



Универзите је дана 09.09. 2008. године својим актом дао сагласност на предлог

теме докторске дисертације која је гласила:



Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр РАДЕНКА

/Илија/ ВИШЊИЋА, дипл.геод.инж. образована је на седници 10.11.2011.године

одлуком Факултета бр. 636/12-07 у саставу:

1. Проф. др Мирослав Старчевић, дипл.геод.инж.

Научна област Геодезија, Рударско-геолошки факултет, Београд

2. Ван.проф. др Драган Благојевић, дипл.геод.инж.

Научна област Геодезија, Грађевински факултет, Београд

3. Доц. др Синиша Делчев, дипл.геод.инж.

Научна област Геодезија, Грађевински факултет, Београд

Наставно-научно веће Факултета прихватило је извештај Комисије за оцену и

одбрану докторске дисертације на седници одржаној 15.03.2012. године.

ДЕКАН

ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. др Ђорђе Вуксановић, дипл. грађ.инж.

НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВЕЋУ

ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Одлуком Научно-наставног већа Грађевинског факултета бр. 636/2 од

07.12.2007. године, са седнице одржане 29.11.2007. године, одређена је комисија

за пријем теме докторске дисертације мр Раденка Вишњића, дипл.геод.инж. под

насловом:

''Геодетске методе одређивања вертикалних савремених померања

Земљине коре Бањалучког региона''

На основу пријаве теме докторске дисертације и прилога уз пријаву, Комисија у

саставу:

1. Проф. др Мирослав Старчевић

(Рударско-геолошки факултет – Београд)

2. Доц. др Драган Благојевић, дипл.геод.инж.

3. Доц. др Синиша Делчев, дипл.геод.инж.

подноси Научно-наставном већу Грађевинског факултета следећи:

И З В Е Ш Т А Ј

1. Биографски подаци

Мр Раденко Вишњић, дипл.геод.инж. рођен је 26. јуна 1957. године (ЈМБГ

2606957172175) у селу Драпнићи, општина Соколац (Олово), Република Српска

(БиХ), као средње, од троје деце, мајке Наде (1933-1985) и оца Илије (1928- ....),

и ту је завршио прва четири разреда основне школе. Осмогодишњу школу

завршио је у Сарајеву, одличним успехом (5,00) као најбољи ђак школе. У

Сарајеву (1972-1976) завршио је Машинску техничку школу, такође одличним

успехом (5,00), и то као матурант генерације.

Војну академију (геодетски одсек) у Београду, завршио је 1980. године као

најбољи у одсеку (10. класа) и други у класи (33. класа), одличним успехом са

просечном оценом 9,71. Дипломски рад под називм „Геодетски радови при

пројектовању путева“ оцењен је оценом 10,00.

Последипломске студије, према посебном наставном плану и програму (16

испита), на Одсеку за Геодезију Грађевинског факултета Универзитета у

Београду, смер „Теоријска геодезија“, завршио је одличним успехом (10,00), у

периоду март 1991. - фебруар 1995. године. Магистарску тезу под насловом

„Дигитални модел рељефа – примена код одређивања геоида

гравиметријском методом“ успешно је одбранио 27. децембра 1999. године. У

истом овом периоду (1991–1999), кандидат је као професионални официр

провео на ратишту и кризном подручју око 4,5 године.

Од јула 1980. године до новембра 1994. године радио је у Војногеографском

институту, и то прво у Сарајеву (1980–1991), а затим и у Београду (1991–1994),

обављајући послове референта, истраживача, начелника и наставника. Према

посебном одобрењу и поступку избора, у периоду од 1983. године до 1991.

године, кандидат је радио као наставник на ФПН „Вељко Влаховић“ у Сарајеву.

У периоду од новембра 1994. године до 31. децембра 2005. године мр Раденко

Вишњић, дипл.геод.инж. радио је у Војној академији у Београду, као наставник

и начелник (од чина мајора до пуковника геодетске службе).

Због бројчаног смањења Војске Републике Србије, од 01. јануара 2006. године у

превременој је пензији, као пуковник војне геодетске службе.

Мр Раденко Вишњић, дипл.геод.инж. ожењен је од 1980. године Славицом

Вишњић, рођ. Вучковац, са којом има три сина. Најстарији син Гордан (рођен

1981. године) професионално је војно лице, а синови близанци Горан и Зоран

(рођени 1986. године) студенти су геодезије.

2. Проблем и предмет научног истраживања

Предмет научног истраживања предложене теме докторске дисертације

представља могућност примене терестричких и сателитских геодетских метода

као и њихова интеграција са резултатима геофизичких истраживања за потребе

квантитативног одређивања савремених вертикалних померања и деформација

Земљине коре локалног односно регионалног карактера.

3. Циљ научног истраживања

Основни циљ научног истраживања дисертације, сагласно предмету

истраживања, јесте допринос разумевању и одређивању узрочних

деформационих сила, односно механичких својстава Земљине коре, на основу

анализе разлика резултата геодетских мерења, изведених у различитим

тренуцима (епохама) времена. Овако формулисани циљ представља уствари

инверзни геометријски и динамички проблем или тзв. неправилно постављен

геодинамички проблем.

4. Основне полазне хипотезе

Стање Земљине коре у сваком тренутку одређено је истовременим и

супростављеним дејством ендогених и егзогених процеса, чије је порекло у

унутрашњости Земље, океанима, атмосфери и Земљиној околини (Сунце,

Месец, остале планете Сунчевог система итд.). Познавање природе и

механизама ових процеса представља изузетан теоријски и практични значај за

истраживања у геодезији, сеизмологији, геодинамици, геоморфологији и

осталим геонаукама.

Временски период (око 100 година) савремених померања и деформација

Земљине коре, омогућава функционалну међузависност дугопериодичних

(тектонских) и краткопериодичних (сеизмичких) померања, чији је значај

многострук и вишедисциплинаран.

Непрекидно геодетско праћење деформација Земљине коре у активним

раседним областима доприноси изучавању сеизмичких механизама и пружа

квантитативну основу за прогнозирање тектонских земљотреса и рада вулкана.

Резултати геодетских одређивања савремених померања Земљине коре користе

се за: деформациону анализу великих антропогених објеката, пројектовање и

одржавање референтних геодетских мрежа, планирање и усвајање генералних

урбанистичких планова, пројектовање и одржавање хидроенергетских објеката,

истраживање и коришћење природних сировина и слично.

Савремена космичка мерна технологија и анализе мерења у мешовитим

математичким моделима (геодетски и негеодетски подаци), уз

вишедисциплинарну научну сарадњу, представљају основу будућих геодетских

истраживања и одређивања померања и деформација Земљине коре.

5. Научне методе истраживања

Практично одређивање померања Земљине коре остварује се, углавном,

геолошким, геоморфолошким и геодетским методама, и то у различитим

просторним и временским условима и размерама.

Основу геодетских метода одређивања савремених померања Земљине коре

представљају геодетска мерења изведена у различитим временским епохама.

Резултати мерења и обраде геодетских података, односе се на површ Земље,

односно на слој Земљине коре у којем су стабилизоване геодетске тачке.

Геометријски нивелман, заједно са вредностима убрзања силе Земљине теже,

представља основу геодетског одређивања вертикалих савремених померања

Земљине коре. У истраживању ће се користити и помоћни подаци који пружају

информације о геодинамици Земљине коре, као што су тектонске, сеизмолошке

и геолошке карте, и дигитални модели рељефа.

Репрезентативност нивелманских тачака и епоха извођења мерења може се

остварити помоћу података о просторној ограничености области одређивања и

особинама процеса (линеарност, периодичност и слично). Да би поље

нивелманских тачака испунило услове одређивања, потребно је да структуром и

конфигурацијом обезбеди откривање грубих и систематских грешака и довољну

осетљивост за одређивање („откривање“) малих вредности померања и

деформација Земљине коре.

Главни значај у анализи изведених геодетских мерења имаће формулисање

одговарајућих деформационих модела, методе оцењивања непознатих

параметара и поступци за тестирање адекватности. Деформациона анализа

завршава се одређивањем померања тачака и параметара у придруженом

деформационом моделу, заједно са подацима о статистичкој значајности.

За поуздану и квалитетну интерпретацију просторних и временских особина

изведеног дискретног деформационог поља користиће се различите

интерполационе методе, којима се симулира њихова непрекидност.

6. Генерална структура докторске дисертације

Докторска дисертација имаће следећу генералну структуру:

Увод и дефиниција проблема

Структура Земљине коре и преглед геодинамичких процеса

Анализа важнијих деформационих модела

Могућности интеграције геодетских и негеодетских метода

Експериментална истраживања

Закључна разматрања

7. Научна оправданост дисертације, очекивани резултати и практична

примена резултата

Израда ове дисертације има за циљ унапређење у методологији одређивања

савремених вертикалних померања Земљине коре. Ово унапређење односи се

превасходно на анализу могућности прецизних нивелманских мерења и њихову

интеграцију са резултатима геофизичких одређивања. На тај начин очекује се да

ће докторска дисертација резултирати симултаним задовољавањем више

циљних функција, и допринети бољем разумевању узрочних деформационих

сила локалног и регионалног карактера.

8. Предлог плана истраживања

Израда докторске дисертације одвијаће се у следећим фазама:

Уводна разматрања, конципирање рада, предмет истраживања,

дефиниција проблема и приказ досадашњих домаћих и иностраних

резултата и искустава,

Приказ структуре и грађе Земљине коре, и преглед најважнијих

ендогених и егзогених процеса који доводе до вертикалних померања

Земљине коре,

Анализа важнијих класа деформационих модела који могу имати

примену у оцењивању параметара који карактеришу савремена

вертикална померања Земљине коре,

Анализа могућности примене геодетских терестричких и сателитских

метода у геодинамичким истраживањима савремених вертикалних

померања Земљине коре, као и могућности интеграције помоћних

геофизичких, сеизмичких и геолошких података,

Предлог интегралног деформационог модела и експериментална

провера модела на одређивању савремених вертикалних померања

Земљине коре тест подручја ширег Бањалучког региона,

Закључна разматрања.

9. Предлог за ментора

Кандидат је у пријави предложио да ментор рада буде доц. др Драган

Благојевић, дипл.геод.инж., наставник са Одсека за геодезију и геоинформатику

Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

10. Матичност предложене теме

Предложена тема припада ужој научној области Референтне геодетске мреже, за

коју је матичан Грађевински факултет Универзитета у Београду.

11. Закључак Комисије и предлог Научно-наставном већу

Предложена тема за израду ове докторске дисертације веома је актуелна, како са

научно-истраживачког, тако и са аспекта практичне примене. Научна димензија

теме огледа се у неопходности примене читавог низа научних метода и теорија

из домена геодисциплина, уз истовремено коришћење резултата више

међународних научних институција које се баве истраживањем Земље.

Истраживачки аспект теме наглашен је потребом за интеграцијом хетерогених

резултата одређивања у јединствени деформациони модел и проблемом

оцењивања његових параметара. Очекује се да ће радом на докторској

дисертацији кандидат унапредити методологију одређивања регионалних

вертикалних померања Земљине коре, и доказати оправданост геодетских

метода у мултидисциплинарним геодинамичким истраживањима те врсте.

Имајући у виду садржај и циљеве истраживања, предлажемо Научно-наставном

већу Грађевинског факултета у Београду да прихвати тему докторске

дисертације под измењеним насловом:

''Могућности геодетских метода за одређивање савремених вертикалних

померања Земљине коре регионалног карактера''

и одобри мр Раденку Вишњићу, дипл. геод. инж. њену израду.

Београд, 11. 02. 2008. год. Чланови комисије

Проф. др Мирослав Старчевић

(Рударско-геолошки факултет – Београд)

Доц. др Драган Благојевић, дипл.геод.инж.

Доц. др Синиша Делчев, дипл.геод.инж.

На основу чл.58.став 2. тачка 23.Статута Грађевинског факултета Универзитета у

Београду, Наставно-научно веће Грађевинског факултета Универзитета у Београду, на

седници одржаној 10.07.2008. године, донело је следећу

О Д Л У К У

На основу закључка Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука

Универзитета, донетог на седници одржаној 08.04.2008. годинр и предлога Катедре за

геодезију и геоинформатику, Наставно-научно веће Грађевинског факултета

Универзитета у Београду прихватило је промену наслова теме докторске дисертације

мр РАДЕНКА ВИШЊИЋА, дипл.геод.инж..

Уместо раније усвојеног наслова теме докторске дисертације под називом:

„ МОГУЋНОСТИ ГЕОДЕТСКИХ МЕТОДА ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ САВРЕМЕНИХ

ВЕРТИКАЛНИХ ПОМЕРАЊА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ РЕГИОНАЛНОГ КАРАКТЕРА“

усвојен је нови наслов теме који гласи:



Одлука је донета једногласно.

Одлуку доставити: Универзитету, Студентској служби, ментору и архиви.

Д Е К А Н

Проф.др ЂОРЂЕ ВУКСАНОВИЋ




О Д Л У К У

На основу добијене сагласности Већа научних области грађевинско-урбанистичких

наука Универзитета од 09.09.2008. године на предложену тему докторске дисертације

одобрава се мр РАДЕНКУ ВИШЊИЋУ, дипл.геод.инж.. рад на дисертацији, под

насловом:



За ментора је именован др Драган Благојевић, дипл.геод.инж.

Процедура доктората ће се спровести према члану128. Закона о високом образовању

(Сл. гласник бр. 76/05 од 02.09.2005. године који гласи: „ Лица која су према прописима

који су важили до дана ступања на снагу овог закона стекла академски назив магистра

наука могу стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације

према прописима који су важили со ступања на снагу овог закона, најкасније у року од

седам година од дана ступања на снагу овог закона“).


Одлуку доставити: именованом, Студентској служби, ментору и архиви.

Д Е К А Н

Проф.др Ђорђе Вуксановић




О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације мр

РАДЕНКА ВИШЊИЋА, дипл.геод.инж.. под насловом:




(Сл. гласник бр. 76/05 76/2007.- аутентично тумачење, 97/2008., 44/2010 – члан 123.став

4.који гласе:

„ Лица која су према прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона

стекла академски назив магистра наука могу стећи академски назив доктора наука

одбраном докторске дисертације према прописима који су важили со ступања на снагу

овог закона, најкасније у року од седам година од дана ступања на снагу овог закона“).

„ Студенти уписани на докторске студије, односно кандидати који су пријавили

докторску дисертацију до ступања на снагу овог закона, имају право да заврше студије

по започетом плану и програму, условима и правилима студија, односно, да стекну

научни степен доктора наука, најкасније до краја школске 2015/2016. године“.



Д Е К А Н

Проф.др ЂОРЂЕ ВУКСАНОВИЋ




О Д Л У К У

На основу добијене сагласности Већа научних области грађевинско-урбанистичких

наука Универзитета од 09.09.2008. године на предложену тему докторске дисертације

одобрава се мр РАДЕНКУ ВИШЊИЋУ, дипл.геод.инж.. рад на дисертацији, под

насловом:



За ментора је именован др Драган Благојевић, дипл.геод.инж.


(Сл. гласник бр. 76/05 од 02.09.2005. године који гласи: „ Лица која су према прописима

који су важили до дана ступања на снагу овог закона стекла академски назив магистра

наука могу стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације

према прописима који су важили со ступања на снагу овог закона, најкасније у року од

седам година од дана ступања на снагу овог закона“).



Д Е К А Н

Проф.др Ђорђе Вуксановић

radenko visnjic referat gf

Documents