РАДНИ ОДНОС - ОСНОВНИ ПОЈМОВИПОЈАМ И БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ОДНОСАРадни однос је уговорени однос између радника и послодавца.Радним односом се подразумијева однос између радника и послодавца, односно скуп npaвa и обавеза између двије уговорне стране no основу рада која се заснивају уговором о раду између радника с једне стране и послодавца с друге стране. Радни однос као уставна категорија заснива се на слиједећим елементима:

- то је добровољан однос;- то је однос између двије странке - послодавац и радник;- у том односу постоји економско-финансијски смисао за обављање одређених послова како од

стране радника, тако и од стране послодавца;- радно - правни смисао радног односа је у остваривању права и извршавању обавеза обе

странке, а која се стичу на раду и по основу рада;- радни однос подразумијева постојање субординације између послодавца и радника, како

правне, тако и економске.РАДНО МЈЕСТОРадно мјесто је је скуп општим актом утврђених послова које, у процесу рада, обавља радник у радном односу, који има стручну спрему потребну за вршење таквих послова, а испуњава и друге опште и посебне услове.У области заштите на раду под радним мјестом се подразумијева мјесто намијењено за обављање послова код послодавца у којем радник борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.Од ове дефиниције треба разликовати и дефиницију радне средине која у суштини подразумијева простор у којем се обавља рад и који укључује радна мјеста, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.РАДНО ИСКУСТВОРадно искуство је искуство стечено радом и у раду, у обављању одређених функција и послова у дужем временском периоду. У правном поретку узима се у обзир код конкурса за пријем, а нарочито долази до изражаја код минулог рада.РАДНИ СТАЖРадни стаж у изворном значењу означава приправништво, односно вријеме које неко мора послије завршеног школовања да проведе у својству приправника, да би протеком тог времена и по положеном прописаном (стручном) испиту, могао да буде распоређен на послове, односно радне задатке за које се припремао.Приправник или стажиста, како је већ напријед речено, означава лице са високом, вишом или средњом стручном спремом, које први пут заснива радни однос са циљем да се за вријеме трајања приправничког стажа оспособи за самосталан рад на одређеним пословима, односно радним задацима из своје струке.Радни стаж (стаж осигурања) означава временски период, који не мора бити непрекидан, у ком је радник био у радном односу.СТРУЧНА СПРЕМА

- Стручна спрема радника је у ствари оспособљеност радника за вршење одређених послова односно заиимања. Стручна спрема се стиче:

- у стручним школама организованим за један или више степени стручног образовања;- у центрима за стручно образовање и специјално усавршавање;- у установама високог школства - на факултетима и високим школама, на којима се послије

завршених студија могу стицати магистратура или специјалност (мастерс) и докторске титуле.1

Наше законодавство познаје: нижу стручну сирему (основно образовање), средњу стручну спрему (трећи и четврти степен), вишу стручну спрему (шести степен) и високу стручну спрему (седми - 1 и 2, и осми степен). Уз то постоји припрема стручних кадрова за непоередан рад у производњи са степеном квалификованог и висококвалификованог радника.Под стручном спремом за рад у државној управи подразумијева се школска спрема, приправнички стаж и положен стручни испит.СТРУЧНИ ИСПИТСтручни испит је начин провјеравања стручне способности радника за вршење одређених послова, односно задатака, било да се ради о лицима која су запослена у органима државне управе или у друтим органима и организацијама.РАДНО ВРИЈЕМЕРадно вријеме је временски период у току 24 часа у коме је радник обавезан да врши посао или радни задатак на који је распоређен.РАДНА КЊИЖИЦАРадна књижица је јавна исправа (доказ) о стручној спреми радника за обављање послова, односно радних задатака одређеног занимања, о радном стажу (времену проведеном на раду код послодавца) и појединим правима којима је основ или услов радни однос (пензија, инвалиднине и др.).Радну књижицу издаје надлежни орган у локалној управи (општина - град).ПОСЛОВИ ЗАПОШЉАВАЊАПословима запошљавања у смислу важећих законских прописа сматрају се:- посредовање у запошљавању,- јавно обавјештавање о могућностима и условима запошљавања,- савјетовање о избору посла (професионална оријентација),- стручно оспособљавање и припрема за запошљавање,- провођење програма запошљавања,- обављање организационих, стручних, административних и других послова у вези са остваривањем права незапослених лица на новчане накнаде, стручно оспособљавање, здравствену заштиту и друга права.НОСИОЦИ ФУНКЦИЈЕ ЗАПОШЉАВАЊАЈавна овлашћења, као и организационе, стручне и друге послове у области запошљавања у Републици Српској обавља Завод за запошљавање.Послове запошљавања који се односе на посредовање у запошљавању, савјетовање за избор занимања и оспособљавање и припрему за запошљавање, поред наведеног Завода, могу обављати и друга правна и физичка лица (агенције) под условом да су оспособљене за обављање тих послова.ОСИГУРАНИЦИ И ПЕНЗИЈСКИ СТАЖОсигураницима се сматрају лица која су обавезно осигурана на пензијско и инвалидско осигурање у надлежном фонду, као и лица којима је, у складу са законом, признато својство осигураника у добровољном осигурању.Пензијски стаж означава одређени временски период проведен у осигурању, по чијем се протеку, уз испуњавање друтих законом утврђених услова, стичу права из или по основу пензијског осигурања.СТАЖ ОСИГУРАЊАСтаж осигурања је вријеме које је осигураник провео послије навршене петнаесте године живота у обавезном и добровољном осигурању, као и стаж који је докупљен у складу са законом. СТАЖ ОСИГУРАЊА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМСтаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се инвалидним лицима са тјелесним оштећењем преко 70%, војним и цивилним инвалидима од I-IV групе, као и слијепим и нервно обољелим лицима без обзира на

2

проценат тјелесног оштећења и то на начин да се сваких дванаест мјесеци рада рачуна као 15 мјесеци стажа осигурања.ПОСЕБАН СТАЖПосебан стаж означава одређене временске периоде, који се иако није проведен у радном односу, признаје за остваривање права из пензијског осигурања или друшх законом утврђених права. За овај стаж нико не уплаћује увећане доприносе из чега произилази да се ради о својеврсном начину признања државе за учешће њених грађана у рату или њеном стварању.Овај стаж се рачуна у двоструком трајању. Овдје треба разликовати бенефицирани од посебног стажа осигурања у двоструком трајању.Бенефицирани стаж је стаж осигурања са увећаним трајањем, када се због посебних услова рада (нпр. овлашћено службено лице у унутрашњим пословима) за једну годину рада раднику признаје 16 мјесеци стажа осигурања. Овај стаж је право радника или обавеза послодавца у смислу увећане плате доприноса за пензијско осигурање. Због тога се бенефицирани стаж узима у обзир приликом обрачуна плате по основу минулог рада.Посебан стаж осигурања у двоструком трајању је преузета категорија из социјалистичког правног система и углавном је то стаж осигурања за учеснике рата. За овај стаж нико не уплаћује увећане доприносе. ЗАШТИТА И ЗДРАВЉЕ НА РАДУЗаштита и здравље на раду обухватају скуп организованих мјера и активности усмјерених на стварање услова који обезбјеђују: безбједност на раду, спречавање и отклањање опасности и штетности које могу проузроковати повреде на раду, професионална и друга обољења и оштећења здравља радника на раду, заштиту здравља и радне способности радника, као и посебна заштита малољетних радника ради очувања њиховог несметаног психофизичког развоја; посебна заштита жена од ризика који би могли угрозити остваривање материнства; посебна заштита инвалида и професионално обољелих лица...КОЛЕКТИВНИ УГОВОРКолективним уговорима (општи, грански и појединачни) ближе се уређују обим и начин остваривања права и обавеза из радног односа у складу са законом, поступак колективног уговарања, састав и начин рада тијела овлашћених за мирно рјешавање колективних спорова између радника и послодаваца, међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодаваца.ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПРИМЈЕНА УГОВОРА О РАДУУговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година живота и које нема општу здравствену способност за рад. За лица млађа од 18, а старија од 15 година живота, поред посједовања опште здравствене способности, нотребна је и сагласност законског заступника за закључивање уговора о раду.ВРСТЕ И ТРАЈАЊЕ УГОВОРА О РАДУУговор о раду може се закључити на неодређено или на одређено вријеме, а ако у уговору није назначено вријеме трајања сматра се да је исти закључен на неодређено вријеме.Уговор о раду на неодређено вријеме не може се закључити на дужи период од двије године.Уговор о раду на одређено вријеме може се закључити у слиједећим случајевима: за извршавање послова који трају до 6 мјесеци; привременог повећања обима посла; замјене одсутног радника до годину дана и обављање посла чије је трајање унапријед одређено природом и врстом посла.ФОРМА И САДРЖАЈ УГОВОРА О РАДУУговор о раду, у правилу, закључује се у писменом облику, а садржи сљедеће податке: назив и сједиште послодавца; основни подаци о раднику; датум ступања радника на рад са радним мјестом на којем се радник запошљава; плата, новчана накнада и друга примања по основу рада; дужина годишњег одмора,

3

као и трајање уговора за уговоре о раду на одређено вријеме и роковима за отказивање уговора о раду закљученог на неодређено вријеме.ПРОБНИ РАДПробни рад је радни однос на неодређено вријеме са раскидним условом.Уговором о раду може се предвидјети пробни рад радника у трајању до три мјесеца, а споразумом овај рок се може продужити још за три мјесеца. Послодавац и радник могу да откажу уговор о пробном раду и прије истека рока на који је уговор закључен уз отказни рок од седам дана.Пробни рад се оцјењује с обзиром да је смисао пробног рада провјера стручних и људских квалитета радника од стране послодавца у временском трајању пробног рада.ПРИПРАВНИЦИ (ПЛАТА ИЗНОСИ 80% МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ)Послодавац може закључити уговор о раду са приправником на онолико времена колико траје приправничи стаж прописан за одговарајући степен школске спреме.Приправнички стаж за лица са средњом стручном спремом траје 6 мјесеци, а за лица са вишом и високом стручном спремом дванаест мјесеци.Приправником се сматра лице које је завршило средњу школу, вишу школу или факултет, које први пут заснива радни однос у том занимању и које треба положити стручни испит, а потребно му је претходно стажирање у његовој струци.По истеку приправничког стажа приправник полаже стручни испит. Приправник има сва права из радног односа као и остали запослени.ВОЛОНТЕРИВолонтером се сматра лице које је завршило средњу, вишу школу или факултет које први пут ступа у однос са послодавцем и без закључивања уговора о раду (волонтерски рад) ради полагања стручног испита и стицања радног искуства у оквиру његове стручне спреме.Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је, према закону, за одређен степен школске спреме предвиђено трајање приправничког стажа.ОБАВЉАЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВАУговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити под условом: да су привремени и поверемени послови утврђени у колективном уговору или правилником о раду; да не представљају послове за које се закључује уговор о раду на одређено или неодређено вријеме са пуним или непуним радним веременом и да не траје дуже од 60 дана у току календарске године.РАДНО ВРИЈЕМЕПрема важећем законодавству радно вријеме може бити пуно радно вријеме, непуно радно вријеме, а изузетно послодавац може увести и прековремени рад радника.ПУНО И НЕПУНО РАДНО ВРИЈЕМЕ И ПРЕКОВРЕМЕНИ РАДПуно радно вријеме радника износи 40 часова у седмици. Пуно радно вријеме се одређује седмично, што значи да се четрдесет часова распоређује на радне дане, с тим што треба имати у виду да радна седмица може имати шест односно пет радних дана.Раданик може закључити уговор о раду с пуним радним веременом само с једним послодавцем.Рад на коме су повећана штетна дејства на здравље радника, скраћује се сразмјерно том штетном дејству. По овом основу радно вријеме може бити скраћено највише до 10 часова седмично.Послодавац с радником може закључити уговор о раду са непуним радним временом. Радник може закључити уговор о раду са непуним радним временом са више послодаваца, и да на тај начин остварује пуно радно вријеме од 40 часова седмично.Рад који се обавља дуже од пуног радног времена представља прековремени рад.

4

Прековремени рад не може трајати више од 10 часова седмично. Изузетно радник може добровољно, на захтјев послодавца, радити прековремено још највише до 10 часова седмично.У току календарске године радник не може радити прековремено више од 150 часова.ПРЕРАСПОДЈЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА, НОЋНИ РАД И ДОПУНСКИ РАДАко природа п потребе посла захтијевају пуно радно вријеме, на појединиом радним мјестима, може се прерасподијелити тако да у једном дијелу године радно вријеме буде дуже, а другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарске године не може износити више од 40 часова про- сјечно седмично.Прерасподјелом пуног радног времена може се у једном дијелу године увести радно вријеме најдуже до 52 часа, а на сезонским пословима најдуже до 60 часова седмично.Дневно радно вријеме рачуна се за пунољетне раднике од 6 до 22 часа.Под ноћним радом, сматра се рад између 22 часа и шест часова нареднога дана.За раднике млађе од 18 година, ноћним радом сматра се рад између 20 часова и 6 часова наредног дана, а ако су запослени у индустрији од 19 часова до 7 часова наредног дана.Радницима млађим од 18 година забрањен је ноћни рад (осим у изузетним случајевима на основу сагласности инспектора рада).Трудницама почев од шестог мјесеца трудноће и мајкама са дјететом до једне године живота забрањен је ноћни рад.Радник који је закључио уговор о раду с пуним радним временом може, без сагласности послодавца, закључити уговор о раду са још једним послодавцем за рад до половине радног времена, под условом да се радно вријеме радника код тих послодаваца временски не подудара и да се не ради о обављању послова из дјелатности које обавља послодавац са којим је закључио уговор о раду с пуним радним временом.ЈЕДНОКРАТНО И ДВОКРАТНО РАДНО ВРИЈЕМЕ, РАД У СМЈЕНАМАДневно радно вријеме може се организовати као једнократно и дво- кратно. Једнократно радно вријеме се остварује односно реализује у конти- нуитету (нпр. од 8 до 16 часова). Двократно радно вријеме се остварује и реализује у два дијела на начин да се дневни фонд радних часова оствару- је уз одговарајући прекид (нпр. од 8 до 12 часова и од 14 до 18 часова).ОДМОРИ И ОДСУСТВАЈедно од основних права из радног односа је и право на одмор. Према важећем законодавству постоје четири врсте одмора, и то: дневни одмор у току радног времена, дневни одмор између два узастопна радна дана, седмични одмор и годишњи одмор.ОДМОР У ТОКУ РАДНОГ ВРЕМЕНАРадник који ради с пуним радним временом у једнократном трајању има право на одмор у току радног времена у трајању од 30 минута. Распоред кориштења овог одмора врши послодавац. ДНЕВНИ ОДМОР ИЗМЕЂУ ДВА УЗАСТОПНА РАДНА ДАНАРадник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно.Радник запослен у пољопривреди и на сезонским пословима између два узастопна радна дана има право на најмање 10 часова одмора непрекидно.Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од 12 часова непрекидно.СЕДМИЧНИ ОДМОРРадник има право на седмични одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно, према унапријед одређеном распореду.

5

ГОДИШЊИ ОДМОРРадник који има најмање шест мјесеци непрекидног рада има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних дана, а малољетни радник у трајању од најмање 24 радна дана.Радник који ради на пословима са посебним условима рада има право на годишњи одмор најмање у трајању од 30 радних дана.Годишњи одмор раднику увећава се за по 1 дан за сваке 3 навршене године радног стажа и у другим случајевима утврђеним колективним уговором.Радник који нема најмање шест мјесеци непрекиднног рада, има пра- во на годишњи одмор у трајању од најмање једног дана за сваки навршени мјесец рада.ПЛАЋЕНО И НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВОРадник има право да, уз накнаду плате, одсуствује с посла најмање пет радних даиа у календарској години: у случају ступања у брак, порођаја супруге, теже болести или смрти члана породице, као и у другим случајевима одређеним колективним уговором и правилником о раду.Послодавац на захтјев радника може одобрити плаћено одсуство дуже од пет дана у току календарске године у оправданим случајевима, које радник наводи у свом захтјеву.Послодавац је дужан раднику, на његов захтјев, одобрити одсуство с рада до три дана у току календарске године ради задовољења његових вјерских, односно национално-традиционалних потреба, без права на накнаду плате.Неплаћено одсуство раднику може се одобрити и у случајевима као што су: обављање неодложних личних и породичних послова; припремање и полагање испита на факултету или другој образовној институцији; стручног усавршавања у иностранству; њега тешко обољелог члана уже породице. Према Општем колективном уговору неплаћено одсуство по овим основама може износити до 3 мјесеца, осим у случајевима стручног усавршавања у иностранству које може трајати до једне године. За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе радника по основу радног односа мирују, а радник може сам сносити трошкове пензијско-инвалидског осигурања.ПРАЗНИЦИЗаконодавац може утврдити празнике и славе као нерадне дане у које не раде државни органи, предузећа и друге институције, као и право на накнаде радницима за те дане.МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСАМировање радног односа подразумијева да права, обавезе и одговорности из радног односа нису у одређеном временском периоду активни, иако тај однос постоји. Услови за мировања радног односа су:

- да је дошло до спријечености радника да ради у законом предвиђеним случајевима, и- да је та спријеченост временски ограничена.

Раднику који је закључио уговор о раду на недоређено вријеме права и обавезе из радног односа мирују:- за вријеме служења војног рока (резервни састав);- за вријеме обављања јавне функције у државном органу или организацији, јавној служби,

синдикату или политичкој организацији (реизборна функција);- у свим случајевима коришћења права по основу неплаћеног одсуства;- издржавање казне затвора до шест мјесеци.

ЗАШТИТА РАДНИКАЗаштита радника на раду је уставно начело и једно од основних права радника по заснивању радног односа.

6

ЗАШТИТА НА РАДУПослодавац је дужан да омогући раднику да се, у року од 30 дана од дана ступања на рад, упозна са прописима о радним односима и прописима о заштити на раду, укључујући и права и обавезе које произилазе из колективног уговора и правилника о раду.Једна од основних обавеза послодавца односно пра- во радника по основу права на заштиту радника на раду је да послодавац осигура радника од посљедица несреће на раду код осигуравајућег друштва односно код осигуравајуће организације.ПРЕВЕНТИВНЕ МЈЕРЕ, ДУЖНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ ПОСЛОДАВЦА, ПРАВА И ДУЖНОСТИ РАДНИКАПревентивне мјере у остваривању заштите и здравља на раду обезбјеђују се примјеном савремених техничких, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мјера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених или њиховог свођења на најмању могућу мјеру ради спречавања несрећа и повреда здравља, а које произилазе, повезане су или се дешавају током рада, смањивањем потенцијалних узрока и ризика у радној средини. Опште дужности послодавца превентивног карактера се огледају у обезбјеђивању оних мјера заштите и здравља на радном мјесту и у радној средини које обезбјеђују да радни процес буде прилагођен могућностима радника, да не угрожавају заштиту и здравље радника, избјегавање ризика и давање предности колективним над појединачним мјерама заштите и здравља на раду.Посебне дужности послодавца огледају се у обавези послодавца да у року од осам дана обавијести надлежну инспекцију о почетку свог рада, о раду и свакој промјепи технолошког поступка којим се мијењају услови рада зависно од дјелатности којом се бави.Радник има право да се прије почетка рада упозна са мјерама зашите и мјерама на раду на пословима или на радном мјесту на које је распоређен, као и да се оепособљава за њихово провођење, такође има право да одбије да ради ако му је угрожена сигурност.Радник је дужан да примјењује прописане мјере за безбједан и здрав рад, да намјенски користи средства за рад, да користи прописана средства за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује како не би угрозио себе и заштиту и здравље других радника. ПОСЕБНА ЗАШТИТА РАДНИКАЖене и материнство, малољетни радници, инвалидни и болесни радници су категорије запослених које већ традиционално у радним законодавствима уживају посебну заштиту. Овакав вид заштите је преузело и наше позитивно законодавство.ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНА И МАТЕРИНСТВАЖена не може бити распоређена на рад у подземним дијеловима рудника осим у случајевима ако је запослена на руководећем радном мјесту које не захтијева физички рад, или у службама здравствене и социјалне заштите. У остваривању посебне заштите жене, послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што користи породиљско одсуство.Жена за вријеме трудноће, порођаја и његе дјетета, има право на породиљско одсу ство у трајању од једне године непрекидно. За близанце и свако треће и наредно дијете има право на породиљско одсуство у трајању од 18 мјесеци непрекидно.ПОСЕБНА ЗАШТИГА МАЛОЉЕТНИХ РАДНИКАМалољетна лица, тј. радници млађи од 18 година уживају посебну за- штиту у радном односу. У нашем позитивном радном законодавству та за- штита се огледа у сљедећем:

- радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на на- рочито тешким физичким пословима и на радовима који се обавља- ју под земљом или под водом као и на другим

7

пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој,

- забрањен им је ноћни рад и прековремени рад,- за најмање шест мјесеци непрекидног рада малољетни радник има најмање 24 радна дана

годишњег одмора- малољетни радник има право на дневни одмор између два узастоп- на радна дана у трајању од

12 часова непрекидно.ПОСЕБНА ЗАШТИТА БОЛЕСНИХ И ИНВАЛИДНИХ РАДНИКАИнвалидни радници код којих је дошло до трајних промјена у здравственом стању и до умањења радне способности, имају посебну заштиту на раду и у вези са радом.Законодавац је прописао да раднику који је повријеђен на послу или је оболио од професионалне болести, послодавац не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор о раду на неодређено или одређено вријеме.ПРИВРЕМЕНА СПРИЈЕЧЕНОСТ ЗА РАДРадник је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спријечености за рад, о томе достави послодавцу потврду надљежног љекара.Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада исти може да поднесе захтјев надлежном органу здравствене установе ради утврђивања здравствене способности радника.ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКАО правима и обавезама радника из радног односа, у складу са законом, колективним уговором и уговором о раду одлучује послодавац или друго лице одређено статутом или актом о оснивању.Ако радник сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа може поднијети захтјев послодавцу да му омогући остваривање тог права и то у року од тридесет дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од три мјесеца од дана учињене повреде.ПЛАТЕ И НАКНАДЕРадник остварује право на плату у складу са колективним уговором, општим актом послодавца и уговором о раду. Послодавац не може раднику исплатити мању плату од оне која је утврђена напријед наведеним актима.Накнаде плате за вријеме коришћења годишњег одмора, државног празника, привреме спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, као и за вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме одговарајуће мјере заштите на раду, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем претходном периоду, или од плате коју би остварио да је био на раду.ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДЕ ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ И МЕТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТЗа повереде радних обавеза радник је одговоран послодавцу. Ако је повредом радних обавеза причињена материјална штета послодавцу или трећем лицу, и ако је учињена повреда истовремено кривично дјело или прекршај радник је одговоран материјално, односно кривично и прекршајно.Под тежом повредом радних обавеза подразумијева такво понашање радника на раду или у вези са радом којим се наноси озбиљна штета интересима послодавца, као и понашање радника из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би био могућ.Под појмом материјалне одговорности подразумијева се одговорност радника који на раду или у вези са радом, намјерно или из крајње непажње, причини материјалну штету послодавцу, правном или физичком лицу.ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ И ПРАВО НА ШТРАЈКДискриминација може бити непосредна и посредна.

8

Непосредна дискриминација је свако поступање којим се лице које тражи запослење, као и радник, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.Посредна дискриминација постоји када одређена, наизглед неутрална одредба, правило или пракса, ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица која траже запослење или запосленог радника, због одређене особине, статуса, опредјељења или убјеђења.Мобинг је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више лица систематски, у дужем временском периоду, психички злоставља или понижава друго лице с циљем угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.Право радника на штрајк уређено је, организује се и води у складу са посебним Законом, а послодавац и синдикат су дужни предузети све мјере у циљу отклањања узрока који доводе до штрајка.ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСАТеорија радног права познаје престанак радног односа: по сили закона, без воље радника и по вољи радника.ПРЕСТАНАК УГОВОРА О РАДУУговор о раду престаје да важи:

- а) смрћу радника,- б) споразумом послодавца и радника,- в) отказом уговора од стране послодавца или радника,- г) када радник наврши 40 година пензијског стажа или 65 година живота и најмање 20 година

стажа осигурања,- д) са даном достављања послодавцу правоснажног рјешења о потпуном губитку радне

способности радника,- ђ) истеком рока важења уговора о раду на одређено вријеме,- е) ако радник буде осуђен на безусловну казну затвора или на мјеру безбједности, васпитну

или заштитну мјеру у трајању дужем од 3 мјесеца - са даном почетка извршења казне, односно мјере, ако због извршења мјере радник мора одсуствовати с рада,

- ж) на основу одлуке надлежног суда која има за посљедицу престанак радног односа радника - са даном утврђеним судском одлуком,

- и) са даном престанка рада послодавца, односно са даном почетка примјене привремене мјере забране рада послодавцу изречене од стране надлежног суда на период дужи од три мјесеца.

ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦАПослодавац може отказати уговор о раду раднику:

- а) ако радник изврши тежу повреду радних обавеза,- б) ако се из економских, организационих и технолошких разлога укаже потреба за престанком

рада радника,- в) ако радник с обзиром на своје стручне и радне способности, не може успјешно извршавати

радне обавезе из уговора о раду,- г) ако се радник, у року од пет радних дана, од дана истека неплаћеног одсуства или

мировања права из радног односа, не врати на рад.Због отказа уговора о раду радник може покренути спор пред надлежиим судом, а ако сматра да се очигледно ради о незаконитом отказу уговора о раду, радник може од надлежног суда тражити да донесе одлуку о његовом привременом враћању на посао до окончања спора.ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ РАДНИКАРадник има право да послодавцу откаже уговор о раду ако послодавац изврши повреду својих обавеза које произилазе из уговора о раду, ако су те повреде теже природе па се с разлогом не може очекивати да

9

радник настави рад код послодавца, као и у случају када радник жели да прекине радни однос код послодавца. Рок за отказ уговора о раду од стране радника је најдаље 15 дана од дана када је сазнао да је послодавац извршио повреду обавеза из уговора о раду.Отказ уговора о раду радник доставља послодавцу у гшсменом облику уз навођење разлога због којих отказује уговор.ОТКАЗНИ РОКРадник има право код престанка радног односа на отказни рок изузев ако му радни однос престаје због теже повреде радне обавезе и недоласка на посао у року од пет дана од дана истека неплаћеног одсуства или мировања права из радног односа.Отказни рок не може бити краћи од 15 календарских дана, ако отказ уговора о раду даје радник, нити краћи од 30 календарских дана ако отказ уговора о раду даје послодавац. Отказни рок почиње тећи од дана уручења отказа раднику, односно послодавцу.ОТПРЕМНИНАРаднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни однос престаје отказом уговора о раду од стране послодавца, након најмање двије године непрекидног рада код послодавца, послодавац је дужан да исплати отпремнину, изузев ако му радни однос престаје због теже повреде радне обавезе и недоласка на посао у року од пет дана од дана истека неплаћеног одсуства или мировања права из радног односа.ПРОГРАМ ЗБРИЊАВАЊА ВИШКА РАДНИКАПослодавац који запошљава више од 15 радника, а који у периоду од три наредна мјесеца има намјеру да, због смањења обима посла и других економских, технолошких и организационих разлога, откаже уговор о раду најмање 10% од укупног броја запослених, али не мање од пет радника, дужан је да се о томе консултује са савјетом радника, или ако код послодавца није успостављен савјет радника са синдикатима који представљају најмање 10% запослених радника.КАЗНЕНЕ И ОСТАЛЕ МЈЕРЕЗбог непоштивања Закона о раду од стране послодавца прописао новчане казне од 1.000 до 15.000КМ.РАДНИ ОДНОС ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ УПРАВИПод радним односом у државним органима подразумијева се однос по основу рада који заснива државни службеник са органом државне управе у складу са законом.ВАЖЕЋЕ ЗАКОНОДАВСТВО ЗА РАДНЕ ОДНОСЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКАИнституције БиХ- Закон о државној служби у институцијама БиХ- Закон о раду у институцијама БиХ- Закон о платама и накнадама запослених у институцијама БиХРепублика Српска- Закон о административној служби у управи Републике Срске- Закон о државним службеницима- Закон о републичкој управи- Закон о радним односима у државним органима (НЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ СЕ)- Закон о локалној управи и самоуправи- Закон о платама запослених у органима управеКОДЕКС ПОЊАШАЊА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА (Није правни већ етички акт)Кодексом понашања државних службеника Републике Српске се дефинишу смјернице, методе примјене и процедурална правила која промовишу успостављање и одржавање стабилне административне службе која ужива општу друштвену подршку.

10

Радна мјеста државних службеникаРадна мјеста у државној служби су: помоћник министра, секретар министарства, руководилац републичке управе и републичке управне организације, замјеник и помоћник руководиоца републичке управе и републичке управне организације, главни републички инспектор и секретар Агенције, инспектор, интерни ревизор, стручни савјетник, руководилац унутрашње организационе јединице, виши стручни сарадник, и стручни сарадник.ОПШТИ АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИСистематизацијом радних мјеста врши се опис и преглед радних мјеста у државном органу и то но пословима и радним мјестима, по броју радника који се на то радно мјесто могу ангажовати и по условима под којима се може радити на предвиђеним радним мјестима.Систематизација радних мјеста врши се, по правилу, у посебном писменом општем акту - правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.ЗАПОШЉАВАЊЕ, ПОСТАВЉЕЊЕ И ИМЕНОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКАЗаснивање радног односа у републичким органима управе врши се путем јавног конкурса.Попуњавање упражњених радних мјеста државних службеника врши се из реда запослених, и то:- актом о постављењу вршиоца дужности до 90 дана,- интерним оглашавањем,- напредовањем у служби,- распоређивањем, и- премјештањем.УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКАДа би лице стекло својство државног службеника мора испуњавати опште и посебне услове.Општи услови су:- да је држављанин Републике Српске или БиХ,- да је старији од 18 година,- да има општу здравствену способност,- да није осуђиван за кривично дјело на безусловну казну затвора од најмање шест мјесеци или за кривично дјело које га чини непо- добним за обављање послова у органу државне управе,- да није отпуштен из органа управе као резултат дисциплинске мјере на било којем нивоу власти у БиХ три године прије објављивања конкурса,- да испуњава и друге услове утврђене законом, другим прописима или актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.Поред општих услова, потребно је да лице које се прима у државну службу испуњава и сљедеће посебне услове:- одговарајућа школска спрема (која је предвиђена систематизаци- јом радних мјеста и да одговара кадровском плану републичког органа управе за текућу годину),- положен стручни испит за рад у управи,- радно искуство у траженом степену образовања.Сви ови услови (општи и посебни) су кумулативни, и неиспуњавањем једног од ових услова радник не може засновати радни однос у државном органу.ПРОБНИ РАДОрган државне управе може одредити да кандидат, прије запошљавања у државну службу на неодређено вријеме, проведс одређено вријеме на пробном раду, по плану који доноси Агенција.Пробни рад може трајати од 30 до 60 дана и одређује се зависно од врсте и сложености послова на радном мјесту.

11

ПРИПРАВНИЦИ И ВОЛОНТЕРИКандидат који се прима у државну службу у својству приправника дужан је да истеком одређеног времена положи стручни испит за рад у управи или други одговарајући испит.Приправнички стаж за лица са завршеном средњом стручном спремом траје шест мјесеци, за лица са завршеном вишом стручном спремом девет мјесеци, а са високом стручном спремом годину дана.Приправнички стаж рачуна се од дана заснивања радног односа у том степену школске спреме.Волонтер је лице које се након завршене средње школе, више школе или факултета први пут прима на рад, без заснивања радног односа. Смисао волонтирања је стицање услова за полагање стручног испита.РАСПОРЕЂИВАЊЕ И ПРЕМЈЕШТАЈ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКАНа основу управног акта о пријему у радни однос, државни службеник се распоређује на радно мјесто на које је примљен у радни однос и на том радном мјесту остварује своја права и обавезе.Државни службеник може бити упућен у други државни орган у истом мјесту рада, без његове еагласности, због повећаног обима послова, ако се о томе споразумију функционери који руководе тим органом. Овакав рас- поред државног службеника траје док трају разлози за упућивање у други орган али најдуже шест мјесеци у току двије године. На основу писаног споразума руководилаца органа, државни службеник може ако је сагласан бити трајно премјештен у други републички орган управе уколико у истом органу нема упражњених радних мјеста који одговарају његовој стручној спреми.ОЦЈЕНА РАДА И НАПРЕДОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКАДржавни службеници оцјењују се обавезно сваких шест мјесеци, с тим да се може вршити и периодично оцјењивање свака три мјесеца, а периодично оцјењивање служи за полугодишњу оцјену рада. Не оцјењују се државни службеници који су у једној календарској години радили мање од три мјесеца, нити државни службеник који је засновао радни однос на одређено вријеме.Уколико је периодична оцјена рада негативна, државном службенику непосредни руководилац даје писане смјернице за отклањање разлога за негативну оцјену.Уколико су двије узастопне оцјене о раду државног службеника негативне, руководилац органа доноси рјешење о престанку радног односа.ДНЕВНИ, СЕДМИЧНИ И ГОДИШЊИ ОДМОРДржавни службеник који ради с пуним радним временом има право на одмор у току радног врсмена у трајању од 30 минута. Распоред кориштења овог одмора врши старјешина органа државне управе. Државни службеник има право на дневни одмор између два радна дана у трајању од 12 сати.Државни службеник има право на седмични одмор у трајању од најмање 24 часа непрскидно.Државни службеник који има најмање шест мјесеци непрекидног радног стажа има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних дана.Годишњи одмор увећава се за један дан за сваке три навршене године радног стажа, с тим да укупан годишњи одмор не може износити више од 30 радних дана.Државии службеник који није навршио шест мјесеци нспрекидног радног стажа има право на годишњи одмор у трајању од једног радног дана за сваки мјесец рада.ПЛАЋЕНО И НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВОДржавни службеник има право на плаћено одсуство у току једне календарске године у слиједећим случајевима:- склапања брака - пет радних дана,- смрти члана уже породице - пет радних дана,- смрти члана шире породице - два радна дана.- теже болести члана уже породице - један радни дан,

12

- пресељења у други стан - два радна дана,- рођења дјетета - пет радних дана,- полагања стручног испита - један радни дан.Плаћено одсуство не може бити дуже од шест радних дана у току календарске године.Државни службеник има право на неплаћено одсуство ради:- обављања неодложних личних и породичних послова, које је дужан образложити у свом захтјеву,- припремања и полагања испита на факултету, другој образовној, научнообразовној или научноистраживачкој установи у току постдипломског студија;- поејете члану уже породице који живи у иностранству;- стручног или научног усавршавања у иностранству;- његе тешко обољелог члана уже породице.Неплаћено одсуство може износити до три мјесеца, осим у случајевима стручног и научног усавршавања у иностранству, које може трајати до једне године.ОДГОВОРНОСТЗбог неизвршавања задатака и послова утврђених законом и другим прописима, државни службеник одговара материјално и дисциплински.Материјална одговорпостДржавни службеник одговоран је за штету коју је на раду или у вези с радом, намјерно или из крајње непажње проузроковао државном органу, правном или физичком лицу.Дисциплинска одговорностТеже повреде радних дужности су:1. неизвршавање, несавјесно, односно неблаговремено извршавање радних дужности;2. понашање које штети угледу службе;3. недостојно, увредљиво или на други начин непримјерено понашање према грађанима, правним и физичким лицима и другим странкама у поступку пред органом државне управе;4. одбијање давања података или давање нетачних података органима државне управе, правним и физичким лицима, ако је давање података прописано законом или прописом донесеним на основу закона;5. злоупотреба службеног положаја или прекорачење овлаштења;6. незаконито располагање материјалним средствима;7. радње које ометају грађане, правна лица и друге странке у остваривању њихових права и интереса у поступку код органа државне управе;8. одбијање извршавања послова радног мјеста на које је запослени распоређен или одбијање налога функционера који руководи органом државне управе;9. неоправдано изостајање са посла пет радних дана у току шест мјесеци или неоправдано изостајање с посла три дана узастопно;Свако лице може дати иницијативу за покретање дисциплинског поступка, која мора бити образложена.Дисциплински поступак против државног службеника покреће старјешина органа или лице којег он овласти, односно Влада за државне службенике које поставља.Дисциплински поступак против државног службеника води дисциплинска комисија.Дисциплинску комисију именује старјешина органа државне управе из реда државних службеника. Комисија броји од три до пет чланова, с тим што старјешина органа државне управе не може бити члан комисије.ПРАВА И ДУЖНОСТИ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКАДржавни службеник има право:1. плату и накнаду у складу са важећим прописима;

13

2. одморе и одсуство;3. на помоћ у стручном образовању и професионалном усавршава- њу;4. на оснивање или учлањење у синдикат или професионално удру- жење, у складу са законом;5. на штрајк, у складу са законом.Дражавни службеник је дужан да:1. извршава послове и задатке предвиђене описом радног мјеста;2. примјењује и извршава одредбе Устава, закона и других прописа;3. извршава налоге страјешине органа државне управе или непо- средног руководиоца.Разрјешење руководећих државних службеникаДржавни службеник којег поставља Влада разрјешава се:- истеком времена на које је постављен,- ако поднесе писану оставку,- ако буде изабран на јавну функцију,- ако се укине радно мјесто државног службеника на које је постављен,- ако му престане радни однос у складу са законом,- ако узастопно добије двије негативне оцјене о раду.ВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕННКААко се државни службеник који је остао нераспоређен у року од три мјесеца не распореди на радно мјесто које одговара његовој стручној спреми у истом или другом републичком органу управе, проглашава се вишком на основу критеријума које доноси Влада на приједлог Агенције уз прибављено мишљење надлежног синдиката.Одлуку о проглашавању вишка радника у органима републичке управе доноси руководилац републичког органа управе.ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСАДржавном службенику престаје радни однос у слиједећим случајевима:1. смрти;2. истеком времена на које је заснован;3. добровољног иступања из државне управе;4. испуњавања законски прописаних услова који се односе на године стажа, осигурања и старосну доб за пензионисање;5. потпуног губитка радне способности - даном правоснажности рјешења надлежног органа;6. незадовољавајућег пробног рада;7. двије узастопне негативне оцјене рада;8. правоснажне пресуде којом је осуђен на безусловну казну затвора од најмање 6 мјесеци;9. ако одбије премјештај или распоређивање, када није потребна сагласност државиог службеника, или из неоиравданих разлога не ступи на радно мјесто на које је премјештен или распоређен;10. укидања или реорганизације републичког органа управе, или укидања радног мјеста, ако не буде распоређен на друго радно мјесто у року од три мјесеца од када је остао нераспоређен;11. ако послије престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у року од пет радних дана или послије истека јавне функције у року од тридесет дана;12. ако је приликом заснивања радног односа прећутао или дао нетачне податке који су били од значаја за заснивање радног односа, и13. ако државни службеник кога поставља Влада након разрјешења у року од три мјесеца одбије распоређивање у истом или другом органу на радно мјесто које одговара његовој школској спреми.ПЛАТА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА

14

Основна плата запослених у републичким органима управе, према важећем Закону, обрачунава се и исказује мјееечно за пуно радно вријеме, према радном мјесту и одговарајућој платној групи и подгрупи. Основна плата је производ цијене рада, као израз вриједности за најједноставнији рад и коефицијента утврђеног према платној групи, платној подгрупи и платном разреду износа увећања плате по основу радног стажа од 0,5% за сваку навршену годину радног стажа. Накнаде за топли оброк, зимницу, огријев и регрес урачунате су у основну плату и не могу се посебно исказивати.ОДБОР ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ЗА ЖАЛБЕЗаконом је предвиђено да Влада формира Одбор државне управе за жалбе. Законодавац је обезбиједио заштиту радника у државним органима управе путем овог Одбора и тако, на јединствен начин осигурао да државни службеници могу у пуној мјери остваривати своја права из радног односа. РАДНИ ОДНОСИ ЗАПОСЛЕНИХ У ЛОКАЛНОЈ УПРАВИ И САМОУПРАВИПрава, обавезе и одговорности запослених у административној служби јединица локалне самоуправе уређена су на исти начин као и за запослене у државној управи.Специфичности за запослене у административној служби јединице локалне самоуправе огледају се у:радним мјестима (секретар скупштине, начелник одјељења, шеф одсјека, стручни савјетник, самостални стручни сарадник, виши стручни сарадник и стручни сарадник);року за испуњавање посебног услова за заснивање радног односа (лице које је у другим органима и организацијама радило, а нема положен стручни испит, може се примити на рад ако се обавеже да положи стручни испит у року од шест мјесеци од дана запослења, у противном престаје му радни однос);предност у запошљавању (предност имају кандидати несрпске националности уколико испуњавају услове из јавног конкурса);послодавцу (послодавац запослених у административној служби јединице локалне самоуправе је начелник општине, односно градоначелник у смислу оглашавања, расписивања јавних конкурса и доношења одлуке о заснивању радног односа, као и у рјешавању права и обавеза запослених);оставривању и заштити npaea службеника (приговор се подноси наченику општине, односно градоначелнику у року од осам дана, исти су дужни у року од 30 дана да донесу одлуку о приговору, а против такве одлуке се улаже жалба у року од 15 дана Одбору за жалбе, с тим што је исти дужан у року од 30 дана донијети коначну одлуку).

15