ratel pregled trzista 2010

Pregled trita telekomunikacija u rePublici Srbiji u 2010. godini

beograd, 2011.

SadrajUVODNA RE 1. AKTIVNOSTI RATEL-a U 2010. GODINI 2. ANALIZA TRITA TELEKOMUNIKACIJA 3. JAVNE FIKSNE TELEKOMUNIKACIONE MREE I USLUGE 4. JAVNE MOBILNE TELEKOMUNIKACIONE MREE I USLUGE 5. INTERNET USLUGE 6. UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI 7. DISTRIBUCIJA MEDIJSKIH SADRAJA 8. RADIO-DIFUZIJA 9. TELEKOMUNIKACIONE MREE JAVNIH PREDUZEA 10. SPISAK PODZAKONSKIH AKATA KOJE JE USVOJIO RATEL 5 8 30 55 66 79 86 98 104 113 132

3Pregled trita telekomunikacija u rePublici Srbiji u 2010. godini

Naslov: Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2010. godini Autori: dr Milan Jankovi, dr Vladica Tintor, Aleksandra Stefanovi, Sanja Vukevi-Vajs, Aleksandar Utjeinovi, Zorana Vujovi, Dragan Luki, Duko Kosti, Tamara Mukatirovi, Smiljana Barjaktarovi, Aleksandar Mitrovi, Dejan Vakanjac, Tomislav Rani, Maja Belanov, Zorana Nedi, Bojana Aneli 6. godina Izdava: Republika agencija za elektronske komunikacije (RATEL) Vinjieva 8, 11000 Beograd tel. 011/3242-673 fax: 011/3232-537 www.ratel.rs

Dizajn i priprema za tampu: MaxNova d.o.o., Tihomira Vinjevca 7/6, 11000 Beograd tamparija: PARAGON Zlatiborska 32b, 11080 Zemun ISSN broj: 1820-8738 Copyright 2011 RATEL Sva prava zadrana. Tira: 500 primeraka

UVODNA RE

uVodna reTrite telekomunikacija u Republici Srbiji je do osnivanja Republike agencije za telekomunikacije (RATEL) bilo u dravnom monopolu. Oslanjajui se na Zakon o telekomunikacijama koji je donet 2003. godine (u skladu sa Direktivama EU iz 1998. godine), uz paljivo sagledavanje iskustava drugih razvijenih zemalja u ovoj oblasti, kao i praenje trendova razvoja novih tehnologija, regulatorna agencija (RATEL) je u periodu od osnivanja do danas uspela da obezbedi pravni okvir za liberalizaciju i otvaranje telekomunikacionog trita, i to prvo u oblasti mobilne telefonije, zatim Interneta, kablovsko distributivnih sistema, a na kraju i irokopojasnog pristupa (Broadband


Access - BBA).Liberalizacija trita mobilnih telekomunikacija izvrena je 2006. godine. Upravo tada je nova tehnologija u ovoj oblasti, UMTS (Universal Mobile Telecommunications System), stvorila uslove za kreiranje novih servisa i usluga, zahvaljujui kojima se znaajno poveao broj korisnika. Ta injenica je iskoriena da se, pored izdavanja novih licenci, izvri i privatizacija dela dravne imovine na ovom tritu. Tri operatora mobilne telefonije obezbedili su nove, savremene usluge i servise korisnicima. Sva tri operatora pruaju i usluge prenosa podataka, odnosno Interneta, putem novoizgraene UMTS mree (3G). Konkurencija je dovela do izuzetno znaajnog poveanja broja korisnika (penetracija je vea od 130%), poboljanja kvaliteta usluga, kao i do pada cena usluga. Trite pristupa Internetu je bilo nerazvijeno, te je bilo neophodno stvoriti uslove da se Internet priblii korisnicima. Usvojenom regulativom omogueno je pruanje komercijalnih usluga Interneta manjeg protoka u slobodnom opsegu, a istovremeno je regulisan i problem u vezi sa velikoprodajom Interneta. Definisani su uslovi i postupak za izdavanje odobrenja za meunarodno povezivanje mrea. Takoe je regulisano i izdavanje odobrenja za pruanje usluga prenosa govora putem Interneta (VoIP), ime je omogueno meunarodno telefoniranje po znatno niim cenama. Dalji razvoj primene Interneta i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) zahtevao je stvaranje uslova za razvoj novih irokopojasnih mrea (NGN) i irokopojasni pristup korisnicima (BBA), za ta je neophodno obezbediti velika finansijska sredstva, koja se u zemljama EU

UVODNA RE


obezbeuju finansiranjem od strane drave ili poveanjem pretplate korisnicima. Kako, u trenutku svetske ekonomske krize, potrebna sredstva u Republici Srbiji nije mogue obezbediti ni na jedan od ta dva naina, bilo je neophodno obezbediti liberalizaciju trita fiksnih telekomunikacija, odnosno fiksne mree, da bi na trite uli novi operatori spremni da investiraju u dalji razvoj. Zato je poetkom 2010. godine kompaniji Telenor dodeljena licenca za novog fiksnog operatora, koji e pruati usluge fiksne irokopojasne mree sa nacionalnom pokrivenou. Na taj nain stvoreni su uslovi za dalji razvoj ovog segmenta telekomunikacionog trita. Zahvaljujui tome treba oekivati da e se dva eminentna operatora, Telekom Srbija i Telenor, u veoma kratkom roku upustiti u otvorenu trinu utakmicu obezbeivanja paketa objedinjenih usluga, to e neminovno rezultovati niim cenama. U segmentu trita koji se odnosi na distribuciju medijskog sadraja, a u cilju reavanja problema tehnikog monopola kod kablovskih distributivnih sistema, usvojena je nova regulativa kojom se podstie primena novih tehnologija (DTH i IPTV ), ije korienje uklanja pomenuti monopol. U oblasti zemaljske distribucije medijskog sadraja RATEL je, svojim aktivnostima u meunarodnoj koordinaciji, uestvovanjem u izradi potrebnih dokumenata i studija, kao i donoenjem odgovarajuih akata, obezbedio uslove za poetak uvoenja digitalne televizije. U julu 2010. godine Skuptina Republike Srbije donela je Zakon o elektronskim komunikacijama u skladu sa novim Direktivama Evropske unije, sa ciljem da se obezbede optimalni i realni uslovi za dalji razvoj i primenu informaciono komunikacionih sistema (ICS), usluga i servisa (u evropskoj praksi je uobiajeno da se ovaj skup sistema i usluga naziva sistemom elektronskih komunikacija), a time i ubrzano ostvarenje svih pogodnosti i prednosti koje donosi savremeno informaciono drutvo, u skladu sa digitalnim agendama Republike Srbije i EU. Ovim Zakonom postavljeni su sledei zadaci:

obezbediti uslove za dalji razvoj elektronskih komunikacija korienjem savremenih ICS-a, kao i ravnomeran razvoj na celoj teritoriji Republike Srbije,

stvoriti uslove za ravnopravno poslovanje svih uesnika na tritu, kako u tehnolokom (network neutrality), tako i u ekonomskom smislu (trina ekonomija), obezbediti dalji razvoj trita elektronskih komunikacija korienjem mehanizama podsticanja konkurencije (ex ante), a pod izvesnim uslovima i trine regulacije (ex post), sveobuhvatna zatita interesa svih uesnika na tritu, posebno krajnjih korisnika, u cilju pruanja novih, kvalitetnijih, ali i jeftinijih usluga, optimalno i racionalno korienje svih dravnih resursa: frekvencija i numeracije.Zakonom o elektronskim komunikacijama regulatorna uloga u ovom sektoru poverena je Republikoj agenciji za elektronske komunikacije (RATEL), koja je pravni naslednik dosadanje Republike agencije za telekomunikacije (RATEL). Budue aktivnosti Agencije predviene su Planom rada za 2011. godinu, a u skladu su sa ovim Zakonom, strategijama i akcionim planovima koje se odnose na razvoj ovog sektora.


Predsednik Upravnog odbora

Prof. dr Jovan Radunovi

1. AKTIVNOSTI RATEL-a U 2010. GODINI


1. aktiVnoSti ratel-a u 2010. godiniU odnosu na prethodne godine, 2010. godina je za RATEL specifina po tome to se moe posmatrati kroz dva perioda. Prvi, koji se kalendarski poklapa sa prvih est meseci 2010. godine, u kom je bio na snazi Zakon o telekomunikacijama (Slubeni glasnik RS, br. 44/03, 36/06 i 50/09-US), a RATEL funkcionisao pod nazivom Republika agencija za telekomunikacije i drugi, koji poinje sa stupanjem na snagu Zakona o elektronskim komunikacijama (Slubeni glasnik RS, broj 44/10), odnosno 08. 07. 2010. godine, i sa osnivanjem Republike agencije za elektronske komunikacije. Zakon o elektronskim komunikacijama (Slubeni glasnik RS, broj 44/10, u daljem tekstu: Zakon) usklaen je sa regulatornim okvirom EU iz 2002. godine i omoguava:

poveanje transparentnosti u oblasti elektronskih komunikacija i obezbeivanje pravne sigurnosti u cilju poveanja investicija u sektoru; nastavak funkcionisanja nacionalnog regulatornog tela Republike agencija za elektronske komunikacije, kao pravnog sledbenika Republike agencije za telekomunikacije; uvoenje opteg ovlaenja u cilju dalje liberalizacije obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija; uslove i parametre za odreivanje trita koja su podlona prethodnoj regulaciji kao i kriterijume za odreivanje operatora sa znaajnom trinom snagom i nametanje regulatornih obaveza takvom operatoru; obezbeivanje kvaliteta u pruanju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga kroz blie ureivanje parametara kvaliteta usluga i odreivanje minimalnog kvaliteta pruanja usluga, kao i naina obavetavanja korisnika o ponuenom kvalitetu pruenih usluga; zatitu korisnika elektronskih komunikacionih mrea i usluga; nediskriminatorni postupak dodeljivanja adresa i brojeva i radio-frekvencija kao ogranienih resursa, kao i

uvoenje principa tehnoloke neutralnosti u cilju daljeg razvoja oblasti elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.Republika agencija za elektronske komunikacije (RATEL) je samostalna organizacija - nezavisno regulatorno telo osnovano Zakonom i, saglasno odredbi lana 141. Zakona, pravni je sledbenik Republike agencije za telekomunikacije. U 2010. godini nastavljen je proces liberalizacije i otvaranje trita telekomunikacija u Republici Srbiji za rad novih operatora. Polazei od nadlenosti utvrenih ranije vaeim Zakonom o telekomunikacijama i novog Zakona, kao i stratekih dokumenata i propisa koji ureuju ovu oblast, RATEL je tokom 2010. godine usmerio aktivnosti na ostvarivanje utvrenih naela i ciljeva regulisanja trita, kao i implementaciju odredaba novog Zakona i usklaivanje podzakonske regulative, a sve u svrhu obezbeivanja uslova za dalje otvaranje trita, podsticanje konkurencije i zatitu interesa korisnika. Kao i prethodnih godina, RATEL je u 2010. godini objavio Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. godini, sa ciljem da se uine dostupnim podaci koji daju uvid u stanje u sektoru telekomunikacija u Republici Srbiji, tako da ova publikacija prua neophodne informacije operatorima, nadlenim dravnim organima, naunim institucijama, investitorima i korisnicima. Sledi prikaz realizovanih aktivnosti RATEL-a u periodu 01. 01 - 31. 12. 2010. godine, koje su proistekle iz poslova i zadataka definisanih propisima koji ureuju oblast telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija, kao i Okvirnim planom rada za 2010. godinu.


REGULATORNA AKTIVNOSTU ostvarivanju regulatorne aktivnosti u prvoj polovini 2010. godine RATEL je usvojio Pravilnik o visini trokova izdavanja dozvola za radio stanice (Slubeni glasnik RS, broj 4/10), Pravilnik o visini naknade za korienje radio-frekvencija (Slubeni glasnik RS, broj 4/10), Pravilnik o prenosivosti broja u javnim



mobilnim telekomunikacionim mreama (Slubeni glasnik RS, broj 5/10), Odluku o odreivanju operatora koji imaju obavezu da obezbeuju univerzalni servis (Slubeni glasnik RS, broj 15/10), kao i dve odluke o izmeni Plana numeracije Republike Srbije za telekomunikacione mree koje su objavljene u Slubenom glasniku RS, br. 43/10 i 47/10, a kojima je, izmeu ostalog, uveden jedinstveni broj 112 za slubu za hitne intervencije i izvrene izmene u delu servisnih kodova za usluge sa niskom vrednou. Takoe, RATEL je saglasno svojim zakonskim ovlaenjima pripremio i izmene i dopune Plana raspodele frekvencija/lokacija za terestrike analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 74/07 i 27/08), koje je na predlog RATEL-a donelo resorno ministarstvo i koje su objavljene u Slubenom glasniku RS, broj 2/10. Upravni odbor RATEL-a je u prvoj polovini 2010. godine, do stupanja na snagu novog Zakona, doneo i niz pojedinanih akata, u okviru vrenja zakonom utvrenih nadlenosti, a u cilju regulisanja telekomunikacionog trita. U drugoj polovini 2010. godine, nakon donoenja novog Zakona usvojeni su i objavljeni sledei podzakonski akti:

Statut Republike agencije za elektronske komunikacije (Slubeni glasnik RS, broj 59/10); Pravilnik o visini naknada za korienje radio-frekvencija (Slubeni glasnik RS, broj 93/10); Pravilnik o visini naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija (Slubeni glasnik RS, broj 93/10).Stupanjem na snagu novog Zakona u odreenoj meri je suena nadlenost Upravnog odbora u odnosu na nadlenost utvrenu Zakonom o telekomunikacijama u delu donoenja pojedinanih akata. Naime, pojedinana akta kojima se, po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke, odluuje o pravima i obavezama operatora i korisnika iz ovog zakona donosi direktor, dok se nadlenost

Upravnog odbora RATEL-a odnosi na donoenje podzakonskih akata koja na opti nain ureuju pitanja iz nadlenosti RATEL-a, na donoenje godinjeg plana rada Agencije, kao i na druge poslove koji ovim zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni u nadlenost direktora. Odredbom lana 143. Zakona ureene su posebne obaveze RATEL-a koje se odnose na prelazni period nakon stupanja na snagu Zakona i donoenje optih akata. Naime, lanom 143. st. 5. i 6. Zakona propisano je da Agencija donosi opte akte na osnovu ovlaenja iz Zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, pri emu se do donoenja navedenih akata primenjuju vaei opti akti doneti na osnovu Zakona o telekomunikacijama, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa Zakonom. S obzirom na to da je Zakon stupio na snagu 08. 07. 2010. godine, rok iz lana 143. stav 5. Zakona istie 08. 07. 2011. godine. U drugoj polovini 2010. godine, preduzete su aktivnosti u vezi sa donoenjem podzakonskih akata, saglasno Zakonu, i sprovoenjem odredaba istog. Pored navedenih pravilnika koji ureuju visinu naknade za korienje radio-frekvencija i visinu naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, a koji su usvojeni i objavljeni u Slubenom glasniku RS, do kraja 2010. godine utvren je i Nacrt pravilnika o obrascima zahteva za izdavanje pojedinane dozvole za korienje radio-frekvencija, kao i Nacrt pravilnika o optim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po reimu opteg ovlaenja i isti su upueni na javne konsultacije. Takoe, pristupilo se izradi skupa propisa koji se odnose na numeraciju (Plan numeracije, Pravilnik o visini godinje naknade za korienje numeracije, Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za korienje numeracije, Pravilnik o prenosivosti broja u javnim telefonskim mreama na fiksnoj lokaciji), za koje je planirano da se u prvom kvartalu 2011. godine upute na javne konsultacije, a nakon toga na usvajanje i objavljivanje, saglasno utvrenoj proceduri. Imajui u vidu da, saglasno Zakonu, odreen broj podzakonskih akata donosi resorno ministarstvo na predlog RATEL-a, u drugoj polovini 2010. godine u okviru normativne aktivnosti utvren je




Predlog pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestrikoj digitalnoj radio-difuziji, te upuen ministarstvu na dalju nadlenost. Takoe, pristupilo se izradi sledeih predloga koje utvruje UO RATEL-a, a donosi nadleno ministarstvo, s tim to se njihovo donoenje oekuje u drugom kvartalu 2011. godine:

Pravilnik o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi, Pravilnik o uslovima za obezbeivanje elektromagnetske kompatibilnosti, Pravilnik o univerzalnom servisu i Pravilnik o nainu i uslovima odreivanja zone elektronske komunikacione infrastrukture i pripadajue opreme, zatitne zone i radio-koridora i obavezama investitora radova i izgradnje objekata.Saglasno odredbi lana 62. Zakona o telekomunikacijama, RATEL je pripremio Predlog izmene Plana namene radio-frekvencijskih opsega (Slubeni glasnik RS, br. 112/04 i 86/08) i uputio ga Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono drutvo na dalju nadlenost, u martu 2010. godine. U okviru zakonom utvrene nadlenosti u delu blieg ureivanja uslova korienja radiofrekvencijskog spektra pripremljen je predlog izmena i dopuna Plana raspodele frekvencija/ lokacija za terestrike analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije, kao i revizija planova raspodele frekvencija za potrebe privatnih telekomunikacionih mrea.

TELEKOmUNIKACIONE mREE I USLUGETokom 2010. godine RATEL je nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog trita, uz garantovanje ravnopravnog poloaja svih uesnika. Polazei od donete regulative i postupaka za uvoenje novih tehnologija i servisa koji su okonani u prethodnom periodu, a u cilju podsticanja konkurencije u onim delovima telekomunikacionog trita koji su do sada bili zatvoreni, RATEL je preduzeo niz aktivnosti u vezi sa regulisanjem ove oblasti.

S obzirom na to da je u oblasti mobilne telefonije u prethodnim godinama doneta neophodna regulativa i izdate odgovarajue licence, ime je omogueno uvoenje konkurencije, tokom 2010. godine RATEL je, izmeu ostalog, nastavio sa analizom stanja na tritu mobilne telefonije, kao i sa praenjem ispunjavanja uslova definisanih u licencama izdatim svakom od tri operatora mobilne telefonije. Slina situacija je i sa licencama za javnu fiksnu beinu telekomunikacionu mreu (FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875-418,125/421,875-428,125 MHz i govorne usluge, prenos paketa podataka i istovremeni prenos govora i podataka koje su sredinom juna 2009. godine izdate Preduzeu za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. (u daljem tekstu: Telekom Srbija a.d.) i Media Works d.o.o. Operator Media Works d.o.o. je u meuvremenu promenio naziv u Orion telekom d.o.o., pod kojim je nastavio da posluje. Oba operatora su u propisanom roku poela sa komercijalnim pruanjem usluga, ime su ispunili navedeni uslov iz izdate licence. Kako bi se omoguila dalja liberalizacija u oblasti telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija, u Republici Srbiji, Upravni odbor RATEL-a doneo je 22. januara 2010. godine odluku da se kompaniji Telenor d.o.o. dodeli licenca za javne fiksne telekomunikacione mree i usluge za teritoriju Republike Srbije. Odluka je doneta na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja koji je RATEL pokrenuo 20. novembra 2009. godine u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama i Pravilnikom o broju i periodu na koji se izdaje licenca za javne fiksne telekomunikacione mree i usluge, kao i o minimalnim uslovima za izdavanje licence i najmanjem iznosu jednokratne naknade za izdavanje licence (Slubeni glasnik RS, broj 87/09). Licenca je izdata na period od deset godina, uz mogunost produenja za jo deset godina. Telenor d.o.o. je u obavezi da pone sa komercijalnim pruanjem usluga u roku od godinu dana od dana dodele licence. Izdavanje licence za drugog operatora javne fiksne telekomunikacione mree i usluga omoguava proirivanje skupa usluga koje e biti dostupne korisnicima i razvoj alternativne telekomunikacione infrastrukture, odnosno razvoj irokopojasnog pristupa. Takoe, u 2010. godini, RATEL je doneo odluke kojima je uredio meusobne odnose izmeu operatora Telekom Srbija a.d. i Orion telekom d.o.o., kao i Telekom Srbija a.d. i Telenor d.o.o. Po




isteku zakonom utvrenog roka u kome operatori Orion telekom d.o.o i Telenor d.o.o. nisu uspeli da se dogovore o uslovima za interkonekciju svojih mrea sa Telekomom Srbija a.d., odnosno o uslovima za pristup telekomunikacionoj infrastrukturi Telekoma Srbija a.d., RATEL je doneo odluku o utvrivanju elemenata kojima se ureuje meusobno povezivanje (interkonekcija) javnih telekomunikacionih mrea, usluge interkonekcije i cene za usluge interkonekcije izmeu Orion telekoma d.o.o i Telekoma Srbija a.d., kao i odluke kojima je uredio meusobne odnose Telenora d.o.o. i Telekoma Srbija a.d., u vezi sa uslovima i cenom za usluge interkonekcije, ralanjenim pristupom lokalnoj petlji (potpunim i zajednikim), kolokacijom, korienjem transportnih kapaciteta i zakupom telekomunikacione kanalizacije. Tokom 2010. godine je izdato 23 odobrenja za pruanje Internet usluga, 3 odobrenja za pruanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa, 38 odobrenja za javne telekomunikacione mree, 6 odobrenja za pruanje usluge VoIP-a bez korienja brojeva iz Plana numeracije i 1 odobrenje za pruanje usluge prenosa podataka. Nakon stupanja na snagu Zakona, u evidenciju operatora za pruanje Internet usluga su upisana dva operatora, a u evidenciju operatora za pruanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa su upisana tri operatora. Takoe, tokom 2010. godine je izdato i 6 odobrenja za meunarodno povezivanje sa telekomunikacionim mreama operatora iz susednih zemalja. RATEL je i u 2010. godini nastavio sa obavljanjem kontrole kvaliteta isporuenih usluga i to, pre svega, sa proverom ispunjenja uslova definisanih izdatim licencama i odobrenjima, kao i sa sprovoenjem postupka kontrole u cilju preduzimanja mera prema subjektima koji pruaju usluge bez prethodno izdate odgovarajue dozvole. Meutim, usvajanjem novog Zakona, kontrolna funkcija RATEL-a drugaije je definisana i, saglasno odredbi lana 131. Zakona, RATEL ima ovlaenja u vezi sa proverom postupanja operatora koji su duni da delatnost elektronskih komunikacija obavljaju u skladu sa propisanim optim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama odreenim operatorima sa znaajnom trinom snagom, uslovima propisanim dozvolama za korienje numeracije i pojedinanim dozvolama za korienje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrenim

Zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Pored navedenog, RATEL je ovlaen i da vri merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mrea i usluga, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme. Ukoliko se utvrdi da postupanje operatora nije u skladu sa navedenim obavezama, RATEL o tome obavetava operatora i ostavlja mu rok u kome moe da se izjasni o utvrenim nepravilnostima, odnosno da ih otkloni. Ukoliko RATEL utvrdi da operator nije otklonio utvrene nepravilnosti u ostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji resornog ministarstva, koja bi trebalo da bude formirana saglasno Zakonu. U toku 2010. godine izdato je 5374 tehnike dozvole-sertifikata, kao i 1692 saglasnosti za uvoz robe.


RADIO-KOmUNIKACIjEU 2010. godini nastavljene su aktivnosti zapoete u prethodnoj godini, a koje obuhvataju zajedniki rad Ministarstva za kulturu, Ministarstva za telekomunikacije i informaciono drutvo (MTID), Republike radiodifuzne agencije (RRA) i RATEL-a u pripremi neophodnih akata i stvaranju uslova za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje RTV programa. Pored navedenog, u toku 2010. godine preduzete su, izmeu ostalog, sledee aktivnosti vezane za upravljanje radiofrekvencijskim spektrom:

potpisan Tehniki sporazum izmeu administracija Austrije, Hrvatske, maarske, Rumunije, Srbije, Slovake, Slovenije i Ukrajine o graninoj koordinaciji frekvencija za ImT/UmTS sisteme u GSm opsegu 880-915/925-960 mHz i 1710-1785/18051880 mHz; potpisan Tehniki sporazum izmeu administracija Hrvatske, maarske, Rumunije, Srbije i Ukrajine o koordinaciji frekvencija u frekvencijskim opsezima 880-890/925935 mHz (E-GSm);



rad na predlogu Pravilnika o visini naknade za korienje radio-frekvencija, u cilju poboljanja poloaja radijskih i TV emitera, telekomunikacionih operatora, kao i ostalih korisnika radiofrekvencijskog spektra; izrada predloga Pravilnika o visini trokova izdavanja dozvola za radio-stanice; zavrena dva predloga izmena Plana namene radiofrekvencijskih opsega; izmenjen i dopunjen Plan raspodele frekvencija/lokacija za terestrike analogne Fm i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije; revidirani Planovi raspodele frekvencija za potrebe Elektroprivrede Srbije, eleznica Srbije i Republikog hidrometeorolokog zavoda i drugih korisnika funkcionalnih radio-sistema na podruju Republike Srbije.Takoe, pripremljeno je 38 informacija i analiza u vezi sa upravljanjem radiofrekvencijskim spektrom i izradom regulative. Dalje, u obavljanju poslova koji se odnose na upravljanje radiofrekvencijskim spektrom, preduzete su i aktivnosti u vezi sa izdavanjem dozvola za radio-stanice, koordinacijom i notifikacijom radiofrekvencija, kao i kontrolom radiofrekvencijskog spektra, i to:

izdato je 8017 dozvola za radio-stanice, 67 dozvola za radio-stanice na brodu i drugom plovilu, 19 dozvola za radio-stanice na vazduhoplovu i 357 dozvola za amaterske radio-stanice; realizovano je 1720 zahteva korisnika; obavljene su 652 koordinacije frekvencija/lokacija; ostvareno je dnevno praenje emisija u oblasti Fm i TV difuzije iz KmC Beograd i KmC Ni, kao i periodina merenja na celoj teritoriji Republike Srbije, a ukupan broj prispelih predmeta u delu radio-komunikacija je 520, od kojih je obraeno 412; formirana je detaljna evidencija radio-stanica koje rade bez dozvole i nastavljene su

aktivnosti na spreavanju rada navedenih radio-stanica; formirana je evidencija taksi slubi koje koriste radio-vezu u Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji, a koja se aurira podacima dobijenim merenjima i kontrolom; obavljeno je 7310 tehnikih pregleda radio-stanica;U postupku zabrane rada radio-stanica koje neovlaeno koriste radio-frekvencije, tokom 2010. godine, doneto je 151 reenje o zabrani rada, pokrenuto je 76 prekrajnih postupaka i doneto je 98 zakljuaka o dozvoli izvrenja prinudnim putem.


ZATITA KORISNIKAKao i prethodnih godina, RATEL je nastavio sa podrkom korisnicima i reagovanjem na prigovore na rad pojedinih operatora, uz analizu broja pritubi korisnika prema vrstama usluga i izradu odgovarajuih akata i svakodnevnu elektronsku i telefonsku komunikaciju sa korisnicima usluga. U 2010. godini primljeno je 511 prigovora korisnika. Na 369 prigovora operatori su dostavili odgovore, a od toga je 141 prigovor reen pozitivno u korist korisnika. Tokom 2010. godine nastavljene su aktivnosti vezane za univerzalni servis. U prethodnoj godini, saglasno odredbi lana 49. Zakona o telekomunikacijama, a na predlog RATEL-a, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo je donelo Pravilnik o odreivanju poetne grupe usluga univerzalnog servisa (Slubeni glasnik RS, broj 55/09). Nakon toga, dana 12. 03. 2010. godine RATEL je doneo i objavio Odluku o odreivanju operatora koji imaju obavezu da obezbeuju univerzalni servis (Slubeni glasnik RS, broj 15/10), kojom su za operatore univerzalnog servisa odreeni Telekom Srbija a.d., Telenor d.o.o., VIP Mobile d.o.o. i Orion telekom d.o.o. Stupanjem na snagu Zakona obezbeen je kontinuitet aktivnosti u vezi sa univerzalnim servisom. RATEL je sproveo analizu i evidentirao broj naseljenih mesta u Republici Srbiji u kojima nema fiksnih telefonskih prikljuaka i signala mobilne telefonije, ili gde je broj, odnosno procenat telefonskih



prikljuaka nezadovoljavajui. Potom su sa operatorima koji su odreeni za operatore sa obavezom da obezbeuju univerzalni servis odrani sastanci na kojima je postignuta naelna saglasnost da operatori izmeu sebe izvre podelu naseljenih mesta u kojima su duni da pruaju uslugu pristupa pod istim uslovima kao za korisnike javne fiksne telekomunikacione mree bez naknade prekomernih trokova, a shodno ueu na tritu. Operatori su predloili da se smanji naknada za korienje radiofrekvencija za radio-relejne veze izmeu baznih stanica preko kojih se prua pristup u okviru univerzalnog servisa. Trenutne aktivnosti u vezi sa univerzalnim servisom su usmerene na reavanje tehnikih pitanja koja se odnose na numeraciju i interkonekciju, kao i na cenu terminacije ovih poziva u fiksnim mreama.

PRAENjE I ANALIZA TELEKOmUNIKACIONOG TRITAU skladu sa Okvirnim planom, RATEL je u 2010. godini nastavio sa intenzivnim radom na analizi i regulisanju telekomunikacionog trita. Saglasno odredbi lana 9. taka 17) Zakona o telekomunikacijama, kojom je utvrena nadlenost Agencije da prati razvoj u oblasti telekomunikacija, prikuplja informacije od telekomunikacionih operatora i prua informacije korisnicima, operatorima i meunarodnim organizacijama, a kao rezultat analize trita objavljena je publikacija: Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji za 2009. godinu. Stupanjem na snagu novog Zakona o elektronskim komunikacijama, definisana su trita podlona prethodnoj regulaciji i obaveze operatora sa znaajnom trinom snagom. Zakonom je predvieno da RATEL najmanje jednom u tri godine vri analizu relevantnih, a po potrebi i dodatnih trita, uz primenu odgovarajuih preporuka Evropske unije o analizi trita i utvrivanju pojedinane i/ili zajednike znaajne trine snage. Analiza relevantnih trita je zapoeta u 2010. godini i sprovodi se kroz zajedniku akciju nekoliko organizacionih jedinica u RATEL-u. Ova aktivnost podrazumeva prikupljanje podataka od preko 300 operatora (mobilna, fiksna, Internet, KDS, VoIP, CDMA), potom skladitenje, obradu, poreenje i predstavljanje tih podataka kroz godinju publikaciju. Podaci se koriste i za godinji izvetaj koji se alje Meunarodnoj uniji za telekomunikacije, kao i za polugodinje izvetaje za Cullen

International. Poseban angaman se odnosi na analize uzroka i posledica odreenih kretanja na tritu, a naroito na strateka pitanja procene budueg razvoja trita telekomunikacija. Kada RATEL na osnovu sprovedene analize utvrdi nepostojanje delotvorne konkurencije na relevantnom tritu, donosi reenje kojim odreuje operatora sa znaajnom trinom snagom na posmatranom tritu (pojedinano ili zajedno sa drugim operatorima) i kojim mu odreuje najmanje jednu obavezu iz lana 63. Zakona. I nakon donoenja novog Zakona o elektronskim komunikacijama, Pravilnik o primeni trokovnog principa, odvojenih rauna i izvetavanju od strane telekomunikacionih operatora sa znaajnim trinim udelom (Slubeni glasnik RS, broj 103/08) ostaje osnova za utvrivanje cena usluga koje su pod kontrolom RATEL-a, a zapoete su i aktivnosti na uvoenju modela tekuih trokova za operatore sa znaajnim trinim udelom. Primena ovog Pravilnika se za sada odnosi na trite javne fiksne govorne usluge i usluge KDS-a. Prepoznajui karakteristine parametre monopolskog trita, RATEL je za operatora sa znaajnim trinim udelom za javnu govornu uslugu proglasio Preduzee za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., a za KDS uslugu Serbia Broadband Srpske kablovske mree (SBB). Uporedni prikaz broja korisnika, kao i stepen penetracije javne fiksne telekomunikacione mree, javne mobilne telekomunikacione mree, Interneta i kablovskih sistema za 2008, 2009. i 2010. godinu dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Uporedni prikaz u poslednje 3 godine2008. Broj (hiljada) Fiksna - linije Mobilna - korisnici Internet - pretplatnici KDS - pretplatnici 3.084,9 9.618,8 1.619,7 922,3 Penetracija (%) 41,14 128,27 21,60 12 Broj (hiljada) 3.105,7 9.912,3 1.705,7 1.080,9 2009. Penetracija (%) 41,42 132,20 22,75 14,42 Broj (hiljada) 3.110,3 9.915,3 2.407,4 1.247,2


Izvor: RATEL2010. Penetracija (%) 41,48 132,24 32,11 16,63



ORGANIZACIjA I RAZVOj RATEL-ARATEL je osnovan Zakonom kao samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vri javna ovlaenja u cilju efikasnog sprovoenja utvrene politike u oblasti elektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionih mrea i usluga, unapreivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosa razvoju trita elektronskih komunikacija i zatite interesa korisnika elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog Zakona i propisa donetih na osnovu njega. RATEL je funkcionalno i finansijski nezavisan od dravnih organa, kao i organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija. RATEL posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama, a nadzor nad zakonitou i svrsishodnou rada RATEL-a u vrenju poverenih poslova vri resorno ministarstvo. Sve odluke iz nadlenosti RATEL-a donose Upravni odbor i direktor. Upravni odbor, koji bira i razreava Narodna skuptina Republike Srbije na predlog Vlade, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa, ima pet lanova, od kojih je jedan predsednik i jedan zamenik predsednika. Mandat lanova Upravnog odbora traje pet godina. Upravni odbor, u skladu sa Zakonom, donosi godinji plan rada RATEL-a, druga akta propisana Zakonom i obavlja druge poslove koji nisu u nadlenosti direktora. Na predlog Vlade, Narodna skuptina Republike Srbije je 31. 03. 2011. donela Odluku o izboru predsednika, zamenika predsednika i lanova Upravnog odbora Republike agencije za elektronske komunikacije (Slubeni glasnik RS broj 23/11). Za predsednika je izabran prof. dr Jovan Radunovi, za zamenika predsednika dr Zdravko Stanimirovi, a za lanove UO RATEL-a: prof. dr Miroslav Duki, prof. dr Vlade Milievi i mr Vuk Vujovi. Direktor je odgovoran za zakonitost rada RATEL-a, on zastupa i predstavlja Agenciju, rukovodi radom i poslovanjem agencije, odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u agenciji,

priprema i sprovodi odluke Upravnog odbora, stara se o obezbeivanju javnosti rada RATEL-a i vri druge poslove odreene zakonom i statutom RATEL-a. Direktora bira i razreava Upravni odbor, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa Zakonom. Mandat direktora traje pet godina i moe biti ponovo izabran, a za vreme trajanja mandata je u stalnom radnom odnosu u RATEL-u. Direktor za svoj rad odgovara Upravnom odboru, kome podnosi godinji i periodine izvetaje o radu. Nakon sprovedenog javnog konkursa saglasno Zakonu i Statutu, na sednici odranoj 15. 10. 2010. godine, Upravni odbor RATEL-a jednoglasno je za direktora RATEL-a izabrao docenta dr Milana Jankovia. Za obavljanje poslova iz delokruga RATEL-a obrazovane su sledee organizacione jedinice:


Sektor za regulativu (u okviru sektora obrazovane su sledee slube: Sluba za izradu podzakonskih propisa, Sluba za tehnike propise i Sluba za radio-komunikacije), Sektor za ekonomske poslove i analizu trita (u okviru sektora obrazovane su sledee slube: Sluba za analizu trita i raunovodstvo trokova, Sluba za raunovodstvo i finansije i Odsek za nabavke), Sektor za logistiku (u okviru sektora obrazovane su sledee slube: Sluba za opte poslove, Sluba e-RATEL i Sluba za kontrolu).Sredstva za rad RATEL-a obezbeuju se iz prihoda koje RATEL ostvaruje od naknada za korienje numeracije, naknada za korienje radio-frekvencija, naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, kao i prihoda koje RATEL ostvaruje pruanjem usluga iz svoje nadlenosti. Godinji finansijski izvetaj RATEL-a, koji donosi Upravni odbor, podlee reviziji od strane nezavisnog ovlaenog revizora. Sredstva koja predstavljaju razliku izmeu prihoda i rashoda utvrenih godinjim finansijskim izvetajem RATEL-a uplauju se na odgovarajui raun propisan za uplatu javnih prihoda budeta



Republike Srbije i koriste se preko resornog ministarstva za unapreenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog drutva. Deo razlike sredstava, srazmeran prihodima koje su ostvarili operatori elektronskih komunikacionih mrea i usluga na teritoriji AP Vojvodine, uplauje se na raun budeta Autonomne pokrajine i koristi se preko pokrajinskog organa nadlenog za poslove elektronskih komunikacija za unapreenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog drutva na teritoriji AP Vojvodine. Tokom 2010. godine RATEL je ostvario ukupne prihode od 1.917 miliona dinara i ukupne rashode od 668 miliona dinara. Saglasno odredbi lana 27. stav 6. Zakona, sredstva koja predstavljaju razliku izmeu prihoda i rashoda utvrenih godinjim finansijskim izvetajem u iznosu od 1.249 miliona dinara, uplaena su, po okonanju postupka revizije finansijskih izvetaja, u budet Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, i to u iznosu od 1.229 miliona dinara, odnosno 20 miliona dinara, respektivno. Na dan 31. 12. 2010. godine, broj zaposlenih u RATEL-u iznosi 99. RATEL i dalje radi u iznajmljenom prostoru u poslovnoj zgradi sa seditem u Vinjievoj 8 u Beogradu. Kontrolno-merni centri nalaze se u objektima u Dobanovcima i Niu. Nastavljeno je unapreivanje postojeih informaciono-komunikacionih sistema unutar Agencije:

postavljena je nova Internet prezentacija Agencije, integrisana sa Registrom i Internet alterom na kome je poelo pruanje prvih usluga korisnicima, izvrena je virtualizacija i povezivanje na centralno skladite podataka svih javnih servera Agencije, ime je poveana otpornost na otkaze hardvera, obavljene su pripremne radnje vezane za definisanje infrastrukturnog dela funkcionisanja sistema Centralne baze prenetih brojeva u mobilnoj telefoniji.U toku 2010. godine, odrane su 22 sednice Upravnog odbora (UO), za koje su pripremljene 253 take dnevnog reda. U istoj godini je, do stupanja na snagu Zakona o elektronskim komunikacijama, doneto 2 opta pravna akta (pravilnika), kao i 897 pojedinanih pravnih akata (odluka, reenja i

zakljuaka), a posle usvajanja novog Zakona doneto je 15 odluka Upravnog odbora i 5 optih akata (pravilnika). Predsednik Upravnog odbora direktor je u periodu od jula do 15. oktobra 2010. doneo 460 pojedinanih akata (reenja). Od 15. oktobra do kraja godine direktor Agencije je doneo 361 reenje, 7 optih akata (pravilnika), 3 instrukcije i 4 obrasca. Sainjeno je i 89 dopisa ili propratnih akata uz odgovarajue opte ili pojedinane pravne akte, koji su upueni Narodnoj skuptini Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Vrhovnom sudu Srbije, Ustavnom sudu Srbije, nadlenim ministarstvima, Povereniku za informacije od javnog znaaja i drugim dravnim organima, kao i javnim telekomunikacionim operatorima i dr. RATEL je u 2010. godini nastavio sa izdavanjem struno-naunog asopisa Telekomunikacije. Peti broj je tampan i objavljen u junu, a esti u novembru 2010. godine. Broj adresa na koje se besplatno distribuira stalno raste, a i sajt asopisa je veoma poseen. Autori radova su eminentni strunjaci iz oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija, ekonomije i prava, iz zemlje i inostranstva. U skladu sa potovanjem principa javnosti rada i informisanja svih uesnika na telekomunikacionom tritu, dinamikom uspostavljenom ranijih godina, odrane su dve redovne konferencije za novinare u prostorijama Agencije:


Izvetaj o radu Republike agencije za telekomunikacije za period od 2005. do 2010.

godine, odrana 18. 05. 2010. godine, Predstavljanje RATEL-ove godinje publikacije - Pregled trita telekomunikacija za

2009. godinu, odrana 24. 06. 2010. godine, povodom objavljivanja RATEL-ovegodinje publikacije.Pored organizovanja samostalnih konferencija za medije, predstavnici RATEL-a su uestvovali i na konferencijama koje je organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo:

Konferencija za novinare povodom potpisivanja ugovora za nabavku raunara, raunarske opreme i softvera za sprovoenje programa Digitalna kola, odrana u



pres sali Vlade Republike Srbije 23. novembra 2010. godine, Konferencija za novinare o uvoenju usluge prenosivosti broja u mobilnoj telefoniji odrana u pres sali Vlade Republike Srbije 29. novembra 2010. godine.Sa ciljem da se omogui transparentnost u radu RATEL-a, kao i da se strunoj javnosti prui prilika da uestvuje u postupku donoenja optih akata koja su od znaaja za regulisanje oblasti telekomunikacija, RATEL je tokom 2010. godine, saglasno odredbama l. 34-36. Zakona i Uputstvu o postupku voenja javnih konsultacija, organizovao javne konsultacije koje su prethodile donoenju sledeih pravilnika:

1 2 3

Pravilnik o visini naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, Pravilnik o visini naknade za korienje radio-frekvencija, Pravilnik o obrascima zahteva za izdavanje pojedinane dozvole za korienje radiofrekvencija.

SARADNjA SA DRUGIm INSTITUCIjAmA I ORGANIZACIjAmAU ostvarivanju svoje osnovne uloge da u okviru Zakonom utvrene nadlenosti stvori uslove potrebne za nesmetan razvoj telekomunikacionog trita, odnosno trita elektronskih komunikacija u Republici Srbiji, RATEL je ostvario zadovoljavajuu saradnju sa nadlenim dravnim i pravosudnim organima i drugim subjektima. Otvorena i neposredna saradnja RATEL-a i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono drutvo (MTID) ima za rezultat efikasno odvijanje normativne aktivnosti. Nakon stupanja na snagu Zakona ova saradnja se ostvarivala i kroz zajedniki rad na pripremi podzakonske regulative koju donosi resorno ministarstvo na predlog RATEL-a.

U cilju efikasnog upravljanja radiofrekvencijskim spektrom i zatite rada prioritetnih radio-slubi, RATEL sarauje sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono drutvo, Republikom radiodifuznom agencijom, Ministarstvom odbrane, Vojskom Srbije, Ministarstvom unutranjih poslova i Agencijom za kontrolu leta Srbije i Crne Gore. Najznaajnija radna tela, komisije i aktivnosti u kojima je RATEL uestvovao u toku 2010. godine:


Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU (NPI), aktivnosti na pripremi odgovora na Upitnik Evropske komisije (EK) uz unoenje podzakonskih akata RATEL-a u zajedniku bazu podataka. Zaposleni u RATEL-u su uestvovali u dvodnevnom programu obuke koju je organizovala Kancelarija za evropske integracije po nazivom

Legal Harmonisation and Table of Concordance; saradnja sa Komisijom za zatitu konkurencije; pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji; izrada Strategije regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine; sektorski sastanci Evropska komisija Republika Srbija; izrada dokumentacije za European Communication monitoring Report 2 - Serbia i Cullen International.U okviru aktivnosti vezanih za Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU (NPI), posebno se istie uee RATEL-a u radu Podgrupe za informaciono drutvo i medije, kao i Podgrupe za konkurenciju i Podgrupe za slobodu kretanja roba. U toku 2010. godine ove aktivnosti su se u najveoj meri odnosile na pripremanje odgovora na Upitnik EK, kao i na aktivnosti vezane za Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju. NPI je sveobuhvatan dokument koji sadri plan postepenog usklaivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire), predvienog Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Kako NPI prua detaljan pregled reformi i aktivnosti koje e se sprovoditi tokom narednih godina, on je od izuzetnog znaaja za rad dravnih institucija, ali i za predstavnike privrednog sektora u smislu planiranja budueg poslovanja.



Dinamian razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno usluga i opreme, zahteva permanentno uvoenje nove regulative. To zahteva intenzivnu i neposrednu saradnju sa meunarodnim strunim institucijama, agencijama iz drava u okruenju i EU. U cilju harmonizacije regulative, tehnikih propisa i standarda, kao i uvoenja pozitivne prakse koja se primenjuje u EU. Strunjaci RATEL-a su tokom 2010. godine uzeli aktivno uee u radu na sastancima meunarodnih organizacija ITU, CEPT, ETSI:

Uee u radu radne grupe za upravljanje spektrom WG Fm; Uee u radu radne grupe za inenjering spektra (spectrum engineering) WG SE; Uee u radu radnih grupa WG1A, WG1B i WG1C studijske grupe 1 (SG1) meunarodne unije za telekomunikacije; Sastanak NNA (Numbering, Naming, Addressing) Task Force Number Portability; Uee u radu radne grupe CEPT-a WGFm PT22; Sastanak zajednike task grupe 5-6 (joint Task Group 5-6) drava lanica meunarodne unije za telekomunikacije; Sastanci radnih grupa WP 5A, WP 5V, WP 5C i WP 6A sektora ITU-R meunarodne unije za telekomunikacije; Uee u radu radnih grupe CEPT-a: WG RA i WGFm PT22; Rad u okviru studijskih grupa 2, 3, 5, 12, 15 i 17 sektora ITU-T meunarodne unije za telekomunikacije; Radionica meunarodne unije za telekomunikacije Radio monitoring and enhancement

of spectrum usage efficincy; Obuka zaposlenih u kontrolno-mernim centrima u monitoring centru nemake Agencije (BnetzA); Bilateralni koordinacioni sastanak o radio-difuziji predstavnika Agencije za elektronske komunikacije i potansku djelatnost Crne Gore (EKIP) i RATEL-a, Podgorica, Crna Gora, 15 - 16. 12. 2010.

Uee na Svetskom seminaru o radio-komunikacijama, eneva, vajcarska, 6 - 10. 12. 2010. Uee u radionicama ITU sa temama Budunost mrea i Tehniki aspekti LTE sistema, Varava, Poljska, 16 - 17. 11. 2010.RATEL je bio domain 54. sastanka projektnog tima SE19 koji se, u okviru radne grupe za inenjering spektra WGSE (Spectrum Engineering Working Group) Odbora za elektronske komunikacije (ECC) Evropske konferencije potanskih i telekomunikacionih administracija (CEPT), bavi irokopojasnim aplikacijama za fiksne servise (Broadband Applications in Fixed Service). Sastanak je odran 7. i 8. septembra u prostorijama Republike agencije za elektronske komunikacije, uz prisustvo predstavnika administracija, operatora i proizvoaa opreme iz 13 evropskih zemalja i uz predsedavanje ana Filipa Kermoala iz Evropske kancelarije za telekomunikacije (ECO). Odravanje stalnog kontakta sa svim uesnicima na tritu realizovano je ueem RATEL-a na skupovima i okruglim stolovima:


Telekomunikacioni forum TELFOR 2010 odran od 23. do 25. novembra 2010. u Centru Sava u Beogradu, na kome su predstavnici RATEL-a odrali uvodno predavanje na temu Trite telekomunikacija: znaaj i regulacija; u okviru konferencije SEE Regulatory Forum 4, odrane 4. novembra 2010. u Sarajevu, odrana je prezentacija na temu Resolving Operator Disputes o reavanju sporova meu operatorima; U okviru simpozijuma PosTel 2010, 14. decembra 2010. na Saobraajnom fakultetu u Beogradu, odran je okrugli sto na temu: Uloga regulative u realizaciji digitalne agende, iji je moderator je bio dr milan jankovi, direktor RATEL-a, a meu panelistima je bio i Georg Sereni iz austrijske Regulatorne agencije za telekomunikacije i radio-difuziju. vei broj okruglih stolova po pozivu, kao i predstavljanje i objavljivanje radova na domaim i meunarodnim skupovima i u domaim i meunarodnim asopisima.



Zaposleni u Agenciji uzeli su uee na nekoliko meunarodnih i domaih konferencija:

u okviru dravne delegacije na 18. Konferenciji opunomoenika, u organizaciji meunarodne unije za telekomunikacije, u Gvadalahari u meksiku; na 5. konferenciji o razvoju telekomunikacija u svetu, World Telecommunication Development Conference (WTDC), koju je meunarodna unija za telekomunikacije odrala u Hajderabadu u Indiji; na ministarskom samitu odranom u Beogradu pod nazivom Usaglaavanje digitalne dividende u jugoistonoj Evropi, kojem su prisustvovali predstavnici vlada i regulatornih tela iz drava jugoistone Evrope, ukljuujui Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Grku, maarsku, makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju i Tursku, a domain samita je bilo ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo; na konferenciji regulatora u organizaciji rumunske agencije ANCOm; na Desetom globalnom simpozijumu regulatora (Global Symposium for Regulators

GSR10), u Dakaru u Senegalu; na konferenciji IEEE ELECON2010 u La Valeti; na konferenciji YU INFO 2010, na Kopaoniku; na forumu o elektronskom upravljanju dokumentima i podacima Documation, u Parizu; na konferenciji EuroDIG 2010, u madridu; na IX konferenciji za telekomunikacije, medije i Internet tehno-ekonomski aspekti, u Gentu u Belgiji; na konferenciji ETRAN 2010, u Donjem milanovcu; na XV Kongresu jISA, u Herceg Novom; na meunarodnom simpozijumu o telekomunikacijama VITEL 2010, u Kranju, na konferencijama EUROBRAND 1 i EUROBRAND 2, na Srebrnom jezeru,

na konferenciji Analize relevantnih trita kao uslov za nametanje regulatornih obaveza operatorima sa znaajnom trinom snagom na relevantnim tritima, u Budvi.RATEL sarauje sa regulatornim telima u Evropi, a naroito sa agencijama u okruenju:


Predstavnici Republike agencije za elektronske komunikacije uestvovali su u izradi teksta Tehnikog sporazuma za koordinaciju u pograninim oblastima za ImT/UmTS sisteme u frekvencijskim opsezima 880-915/925-960 mHz (GSm900) i 17101785/1805-1880 mHz (GSm1800), koji je potpisan od strane predstavnika nacionalnih tela za upravljanje frekvencijama Austrije, Hrvatske, maarske, Rumunije, Srbije, Slovake i Ukrajine, u Budimpeti, 28. oktobra 2010. godine. Sporazum je izraen na osnovu relevantnih odredaba iz odluke ECC/DEC/(06)13, dok su principi koordinacije izmeu GSm i ImT/UmTS sistema, i izmeu dva ImT/UmTS sistema, koji rade u GSm frekvencijskom opsegu, zasnovani na Preporuci ESS/REC(08)02. Na ovaj nain otvoren je put za implementaciju novih tehnologija i usluga u postojeim opsezima za GSm sisteme; U Podgorici je od 15. do 16. 12. 2010. odran bilateralni koordinacioni sastanak o radio-difuziji predstavnika Agencije za elektronske komunikacije i potansku djelatnost Crne Gore (EKIP) i RATEL-a.U svom radu RATEL ostvaruje saradnju sa svim uesnicima na tritu telekomunikacija: operatorima, provajderima, distributerima, proizvodnim organizacijama, naunim i obrazovnim institucijama i korisnikim udruenjima.

Direktor

dr Milan Jankovi

2. ANALIZA TRITA TELEKOmUNIKACIjA


2. analiZa trita telekomunikacijaRATEL je u prethodnom periodu doneo odluke o utvrivanju operatora sa znaajnim trinim udelom u skladu sa ranije vaeim propisima, i to za:

1

Privredno drutvo Telekom Srbija a.d. Beograd za uslugu javne fiksne telefonske mree, od marta 2006. godine. Na osnovu ove odluke, Telekom Srbija se obavezuje da za svaku promenu cene usluge javne fiksne telefonske mree pribavi saglasnost Agencije, da bi se na taj nain spreile ili ograniile antikonkurentske aktivnosti, odnosno monopolsko ponaanje. Privredno drutvo Serbia Broadband Srpske kablovske mree d.o.o (u daljem tekstu: SBB) za uslugu distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mree, od februara 2007. godine. Na osnovu ove odluke SBB se obavezuje da svaku promenu cene usluge distribucije radijskih i televizijskih programa preko kablovske distributivne mree pribavi saglasnost Agencije, da bi se na taj nain spreile ili ograniile antikonkurentske aktivnosti, odnosno monopolsko ponaanje.

2

Za operatore sa znaajnim trinim udelom propisan je poseban tarifni reim, u skladu sa Pravilnikom o primeni trokovnog principa, odvojenih rauna i izvetavanju od strane operatora sa znaajnim trinim udelom (Slubeni glasnik RS, broj 103/08), kojim se ureuju osnovna naela, modeli i metodologija obrauna trokova i uinaka, kalkulacije cene kotanja i prodajne cene regulisanih usluga. Pravilnikom je propisan metod trokovi plus odnosno formiranje cena uveavanjem jedininih trokova usluga za odgovarajui prinos na kapital angaovan u proizvodnji i prodaji usluga, uz primenu modela istorijskih trokova (Historical Cost Accounting - HCA) po metodu Top-Down, zasnovanom na funkcionalnom principu raspodele ukupnih trokova (Fully Distributed Cost FDC), ili na razdvajanju trokova po aktivnostima (Activity Based Costing - ABC). Model HCA je ve implementiran u postupku formiranja prodajnih cena usluga operatora sa znaajnim trinim udelom, a u 2010. godini nastavljene su aktivnosti na uvoenju modela tekuih trokova (Current Cost Accounting-CCA), iji se poetak primene planira od 2013. godine za prethodni izvetajni period.

Zakon o elektronskim komunikacijama odreuje RATEL nadlenim za sprovoenje analiza trita, i u odredbama lana 59. definie kriterijume za odreivanje trita koja podleu prethodnoj regulaciji. Relevantna trita u smislu ovog Zakona odreuje RATEL uz primenu odgovarajuih preporuka Evropske unije, a dok ih ne utvrdi, prethodnoj regulaciji podleu trita iz odredaba lana 145. Zakona. Dana 16. septembra 2010. godine, predsednik Upravnog odbora RATEL-a je doneo reenje kojim je obrazovana Radna grupa za analizu relevantnih trita radi utvrivanja operatora sa znaajnom triom snagom (ZTS) i definisanja skupa regulatornih mera i to za sledea trita:


1 2 3 4

maloprodajno trite pristupa javnoj telefonskoj mrei; veleprodajno trite originacije poziva u javnoj telefonskoj mrei; veleprodajno trite terminacije poziva u javnoj telefonskoj mrei; veleprodajno trite (fizikog) pristupa elementima mree i pripadajuim sredstvima (ukljuujui deljeni i potpuni ralanjeni pristup lokalnoj petlji); veleprodajno trite irokopojasnog pristupa; veleprodajno trite iznajmljenih linija; veleprodajno trite terminacije poziva u mobilnoj mrei; trita distribucije medijskih sadraja.

5 6 7 8

Pored navedenih trita, tokom 2010. godine zapoeta je i analiza maloprodajnog trita javno dostupne telefonske usluge sa fiksne lokacije. Trite distribucije medijskih sadraja, kao ni maloprodajno trite javno dostupne telefonske usluge sa fiksne lokacije nisu definisana kao relevantna u direktivama Evropske unije, niti u Zakonu, meutim, zbog statusa operatora sa znaajnim trinim udelom, koji je Telekomu Srbija a.d. i SBB-u odreen u skladu sa ranije vaeim propisima, prepoznata je potreba da se u Republici Srbiji analiziraju i ovi segmenti sektora elektronskih komunikacija.



Definisanje relevantnih trita i njihova analiza vri se u skladu sa smernicama i preporukama EK, sa ciljem da se utvrdi da li postojei operatori sa znaajnim trinim udelom i dalje imaju dominantnu poziciju, te da li je potrebno nastaviti primenu odgovarajuih regulatornih obaveza, pre svega specijalnog tarifnog reima za formiranje prodajnih cena regulisanih usluga. Relevantna trita su najpre definisana u svojoj proizvodnoj i geografskoj dimenziji, a zatim je utvreno da li postoje supstitucija na strani tranje i ponude, kao i potencijalna konkurencija. Nakon definisanja, pristupilo se analizi definisanih relevantnih trita primenom kriterijuma za utvrivanje pojedinane i zajednike znaajne trine snage (ZTS) koji su navedeni u lanu 61. Zakona. Za utvrivanje pojedinane ZTS, Zakon propisuje da se naroito uzimaju u obzir sledei kriterijumi:

1

veliina operatora i njegovih konkurenata, posebno u pogledu broja korisnika i prihoda na relevantnom tritu; kontrola nad infrastrukturom iji obim ne moe lako da se replicira; tehnoloka prednost operatora koja mu omoguava nadmoan poloaj na tritu; nedostatak ili nizak nivo pregovarake moi kupaca; lak ili povlaen pristup tritima kapitala, odnosno finansijskim resursima; stepen diversifikacije proizvoda ili usluga (npr. povezani proizvodi ili usluge); ekonomija obima; ekonomija opsega; stepen vertikalne integracije; visok stepen razvoja distributivne i prodajne mree;

2 3 4 5 6 7 8 9 10

11 12

nedostatak potencijalne konkurencije; postojanje prepreka za irenje.

33Pregled trita telekomunikacija u rePublici Srbiji u 2010.

Za utvrivanje zajednike ZTS posmatraju se jo i: zasienost trita, stagnacija ili spor rast tranje, niska elastinost tranje, homogenost proizvoda, slinost strukture trokova, visoke prepreke za ulazak na trite, itd. Nakon sprovedene analize trita utvreno je da na svakom relevantnom tritu postoji jedan ili vie operatora sa ZTS i pristupilo se identifikovanju potencijalnih prepreka za razvoj konkurencije na posmatranim relevantnim tritima. Na osnovu ukupnih rezultata analize, RATEL donosi reenje u kome e se operatoru sa ZTS odrediti najmanje jedna obaveza, uz uvaavanje vrste i prirode utvrenih nedostataka, prethodnih i buduih ulaganja i mogunosti za ostvarivanje razumne stope povraaja na uloena sredstva. Prema lanu 63. Zakona obaveze operatora sa ZTS ukljuuju:

godini

1 2 3 4 5 6 7 8

objavljivanje odreenih podataka, nediskriminatorno postupanje, raunovodstveno razdvajanje, omoguavanje pristupa i korienje elemenata mree i pripadajuih sredstava, kontrolu cena i primenu raunovodstva trokova, pruanje osnovnog skupa iznajmljenih linija, obezbeivanje mogunosti za izbor i predizbor operatora, pruanje maloprodajnih usluga pod odreenim uslovima.



Postupak analize relevantnih trita, ukljuujui i javne konsultacije, bie okonan do kraja juna 2011. godine, u Zakonom predvienom roku.

2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRITA TELEKOmUNIKACIjA U REPUBLICI SRBIjIPrema podacima RATEL-a, prihod od telekomunikacionih usluga u 2010. godini iznosi 1,46 milijardi evra. Prosena godinja stopa rasta prihoda sektora telekomunikacija u periodu 2005-2010. godine je iznosila 9,4%. Prihodi od telekomunikacija uestvuju u bruto drutvenom proizvodu sa oko 4,98% (u 2009. godini uee je iznosilo 4,76%). Ukupne investicije u telekomunikacije u 2010. godini iznosile su oko 274 miliona evra. Podaci na osnovu kojih je prikazano stanje na tritu telekomunikacija u Republici Srbiji, dobijeni su na osnovu upitnika dostavljenih od strane uesnika na tritu telekomunikacija i odnose se uglavnom na teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, jer je ovo podruje pod kontrolom Ujedinjenih Nacija, u Slika 1. Republika Srbija - osnovni podaci

Prihod od telekomunikacionih usluga 1,46 mlrd. evra

Osnovni podaci Naziv Glavni grad Povrina Broj stanovnika (bez AP Kosova i Metohije) popis iz 2002. Pozivni broj: Internet domen: Bruto drutveni proizvod za 2010. godinu Prosena neto zarada u 2010. godini Broj pretplatnika na 100 stanovnika (Fiksna): Mobilni korisnici na 100 stanovnika: Internet operatori: Digitalizacija mree:

Izvor: Republiki zavod za statistiku i RATEL Republika Srbija Beograd 88.361 km2 7.498.001 +381 .rs 3.034,4 milijardi RSD (procena Ministarstva finansija RS) godinji realni rast 1,8% (procena RZSS) 34.142 dinara (330 evra) godinji rast 7% 41,48 132,24 192 97,85%


skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, kojom su, izmeu ostalog, privremeno regulisana ovlaenja meunarodne civilne misije na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Posmatrano po uslugama, prihodi od mobilne telefonije ostvarili su najvee uee u ukupnim prihodima u 2010. godini, u iznosu od oko 53%, dok najmanje uee imaju prihodi od usluge VoIP-a, svega 0,2%. Investicije u mobilnu telefoniju su ostvarile najvee uee u ukupnim investicijama u 2010. godini od oko 48%, dok investicije u VoIP imaju najmanje uee od oko 0,1%. Struktura prihoda i investicija u oblasti telekomunikacija prikazana je u nastavku (Slika 2.). U Tabelama 2. i 3. dat je pregled telekomunikacionih korpi koje predstavljaju mesene trokove po pretplatniku telekomunikacionih usluga u Srbiji u 2010. godini sa uporednim podacima za 2009. i 2008. godinu. Osnovna korpa pokazuje koliko stanovnitvo u proseku meseno troi na telekomunikacione usluge ukoliko koristi osnovni paket, koji podrazumeva samo korienje televizije i



Slika 2. Struktura prihoda i investicija po uslugama za 2010. godinu

Izvor: RATEL

fiksnog i mobilnog telefona, dok proirena korpa pokazuje koliko stanovnitvo troi meseno koristei, pored osnovnog paketa, jo i Internet i KDS. Za osnovni paket usluga, u 2010. godini trebalo je izdvojiti 4,8% prosene mesene decembarske zarade, a za paket sa veim brojem usluga oko 13%. U osnovnom paketu, najvei izdatak predstavlja korienje fiksnog telefona u iznosu od 2,6% prosene decembarske zarade, a u paketu sa veim brojem usluga najvei izdatak predstavlja korienje mobilnog telefona (postpejd), u iznosu od 5% prosene decembarske zarade. Tabela 2. Osnovna korpa telekomunikacionih usluga2008. Osnovna korpa Proseni iznos rauna 725,0 364,5 387,0 1.476,5 38.626 % izdatka u prosenoj zaradi 1,9% 0,9% 1,0% 3,8% 2009. Proseni iznos rauna 877,3 349,9 387,0 1.614,2 36.789 % izdatka u prosenoj zaradi 2,3% 0,9% 1,0% 4,2% Proseni iznos rauna 1.004,3 331,3 500,0 1.835,6 39.580

Izvor: RATEL2010. % izdatka u prosenoj zaradi 2,6% 0,9% 1,3% 4,8%

Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) Televizija (RTV pretplata) Ukupno Prosena neto zarada (za mesec decembar)

Tabela 3. Proirena korpa telekomunikacionih usluga2008. Proirena korpa Proseni iznos rauna 725,0 1.333,1 387,0 1.178,0 392,6 4.015,7 38.626 % izdatka u prosenoj zaradi 1,9% 3,5% 1,0% 3,1% 1,0% 10,4% 2009. Proseni iznos rauna 877,3 1.107,9 387,0 1.021,6 456,3 3.850,2 36.789 % izdatka u prosenoj zaradi 2,3% 2,9% 1,0% 2,6% 1,2% 10,0% Proseni iznos rauna 1.004,3 1.948,7 500,0 1.165,0 559,0 5.177,0 39.580

Izvor: RATEL2010. % izdatka u prosenoj zaradi 2,6% 5,0% 1,3% 3,0% 1,4% 13,4%


Fiksni telefon Mobilni telefon (postpejd) Televizija (RTV pretplata) ADSL KDS Ukupno Prosena neto zarada (za mesec decembar )

2.2. KOmPARATIVNA ANALIZA SA DRAVAmA jUGOISTONE EVROPEKao i prethodnih godina, i u 2010. godini sprovedena je komparativna analiza zemalja jugoistone Evrope. U ovu grupu zemalja spadaju tri zemlje sa statusom kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, i to: Turska, Hrvatska i Makedonija, kao i etiri zemlje potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija. U zemljama koje posmatramo, stopa PDV-a se nije promenila u odnosu na 2009. godinu tako da je najvia stopa PDV-a i dalje u Hrvatskoj (23%), zatim u Albaniji (20%), nakon toga slede Turska, Makedonija i Srbija sa 18%, a najmanja stopa je u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i iznosi 17%. Kako je i prikazano na Slici 3. najvei bruto drutveni proizvod po glavi stanovnika ima Hrvatska, dok je znaajan porast bruto drutvenog proizvoda po glavi stanovnika zabeleila Turska. U ostalim zemljama ovaj pokazatelj se nije bitnije menjao.



Tabela 4. Broj stanovnika i BDP u 2010. godini Izvor: Meunarodni monetarni fond (MMF)Drava Albanija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Srbija Turska Broj stanovnika (u mil.) 3,202 3,897 0,630 4,416 2,056 7,396 71,341 BDP (u mlrd. evra) 8,88 12,70 3,03 45,73 6,87 29,21 559,92

Najvei rast BDP zabeleila je Turska, i to za 26,48% u odnosu na 2009. godinu. Od zemalja u okruenju, najvei BDP ima Hrvatska, zatim Srbija dok je na treem mestu Bosna i Hercegovina. Slika 3. BDP po glavi stanovnika u 2010. godini (u hiljadama evra) Izvor: Meunarodni monetarni fond (MMF)

Ukupna vrednost trita telekomunikacija u posmatranim zemljama procenjuje se na 15,2 milijarde evra, to predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Primetan je znaajan porast u segmentu kablovske televizije i Interneta, dok se u ostalim segmentima belei pad (Tabela 5.) Tabela 5. Trite elektronskih komunikacija u jugoistonoj Evropi Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)2007. Fiksna telefonija Internet usluge Mobilna telefonija Prenos podataka Kablovska televizija (bez usluga kablovskog Interneta) Ukupno 5.411.329.183 965.443.338 9.013.465.423 384.632.703 113.333.302 2008. 4.565.475.249 1.272.911.860 9.964.334.200 440.934.537 144.899.460 Rast sektora 2007.-2008. -15,63% 31,85% 10,55% 14,64% 27,85% 3,15% 2009. 4.137.152.590 1.513.395.995 9.028.183.451 421.506.883 181.364.880 15.281.603.799 Rast sektora 2008.-2009. -9,38% 18,89% -9,40% -4,41% 25,17% -6,75%


15.888.203.949 16.388.555.306

Kao i prethodne godine, najvei udeo u prihodima trita telekomunikacija ima mobilna telefonija sa 59,08%, zatim fiksna telefonija sa 27,07 i Internet sa 9,90% to je blago poveanje u odnosu na prethodnu godinu. Potrebno je naglasiti da uee usluge kablovske televizije nije potpuno precizno, jer u trenutku objavljivanja podataka Albanija i Crna Gora nisu dostavile podatke. Slika 4. Uee usluga na tritu elektronskih komunikacija u 2010. godini Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)



Na osnovu uporednog prikaza broja korisnika mobilne i fiksne telefonije na 100 stanovnika (Slika 5.), moe se zakljuiti da je posle konstantnog rasta broja korisnika mobilne telefonije dolo do stagnacije, a u nekim zemljama ak i do pada broja pretplatnika. U Hrvatskoj je takoe dolo do blagog smanjenja broja korisnika mobilne telefonije na sto stanovnika, sa 140,9 na 136, dok je broj pretplatnika fiksne telefonije ostao nepromenjen. Malo drugaija situacija je u Turskoj gde je penetracija u mobilnoj telefoniji pala sa 89 na 86 korisnika na 100 stanovnika, kao i u fiksnoj telefoniji, gde je takoe dolo do blagog smanjenja broja pretplatnika. U Crnoj Gori je zabeleen znaajniji pad u mobilnoj telefoniji sa 226,4 na 209, uz blagi porast penetracije u fiksnoj telefoniji, sa 26,42 na 28,42 korisnika na 100 stanovnika. U Makedoniji je zabeleen blagi porast broja pretplatnika u fiksnoj, kao i mobilnoj telefoniji gde je porast broja pretplatnika na 100 stanovnika iznosio sa 92 na 95. U Albaniji je zabeleen blagi porast pretplatnika mobilne telefonije, dok je broj pretplatnika fiksne telefonije ostao nepromenjen. U Republici Srbiji broj pretplatnika mobilne i fiksne telefonije nije se bitnije menjao u odnosu na 2009. godinu. Slika 5. Broj pretplatnika mobilne i fiksne mree na 100 stanovnika (zemlje u okruenju) Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)

Cene pojedinih usluga koje pruaju operatori u okruenju i u EU preko fiksne mree i usluge iznajmljivanja linija prikazane su na Slikama 6, 7, 8 i 9. Cena mesene pretplate je najnia u Albaniji, a najvia u Turskoj i Hrvatskoj (Slika 6.) dok je cena lokalnog poziva daleko najnia u Republici Sr-

Slika 6. Standardna mesena pretplata za rezidencijalne korisnike (u evrima) (sa PDV-om) Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)


biji (Slika 7.). Na godinjem nivou najvie cene linija u zakupu duine 2km i protoka 64kbit/s ima Albanija (2128 evra), dok za linije protoka 2Mb/s najvie cene ima Makedonija (12.122 evra). Slika 7. Cena lokalnog poziva u trajanju od 3 min i 10 min (u evrima) (sa PDV-om) Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)



Slika 8. Cene za nacionalne linije u zakupu duine 2 km i protoka 64 kbit/s (u evrima) na godinjem nivou Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)

Slika 9. Cene za nacionalne linije u zakupu duine 2 km i protoka 2 Mbit/s (u evrima) na godinjem nivou Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)

I u 2010. godini zabeleen je porast broja korisnika Interneta u Srbiji, koji sada iznosi 2.275.900, to predstavlja poveanje od 33,43% u odnosu na 2009. godinu (1.705.716). Zahvaljujui kontinuiranom razvoju telekomunikacija i oblasti irokopojasnog pristupa Internetu, broj korisnika brodbend konekcije je u porastu u odnosu na 2008. Takoe, broj korisnika irokopojasnog pristupa je vei od broja dajalap korisnika, to je trend kako u zemljama EU, tako i u zemljama u okruenju. Izuzetak ine jedino Hrvatska i Crna Gora, gde je broj korisnika dajalap pristupa jo uvek vei od broja korisnika irokopojasnog pristupa. Slika 10. Ukupan broj fiksnih Internet konekcija prema vrsti konekcije Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)


Slika 11. prikazuje konkurenciju na maloprodajnom tritu ADSL pristupa izmeu dominantnih operatora i ostalih (alternativnih) operatora. Kao to se jasno vidi na grafikom prikazu, jedino u Crnoj Gori dominantan operator ima apsolutno uee u pristupu ADSL usluge (100%), zatim slede BiH sa 98,77% i Turska gde dominantni operator uestvuje sa 92,66%. Najmanje uee dominantnog operatora je u Albaniji (63%). i Srbiji (66,66%).



Slika 11. Konkurencija u maloprodaji ADSL pristupa Izvor: Enlargement Country Monitoring Report 4 Annex (Cullen International)

2.3 INDEKS PRISTUPA INFORmACIONO-KOmUNIKACIONIm TEHNOLOGIjAmAMeunarodna unija za telekomunikacije (ITU) redovno objavljuje odgovarajue indikatore razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, sa ciljem merenja i praenja razvoja informacionog drutva, kao i utvrivanja digitalnog jaza (digital divide) meu zemljama lanicama Ujedinjenih nacija. U metodologijama koje su se prethodno primenjivale, primarni su bili podaci koji su se dobijali od privrednih drutava iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, dok u skorije vreme na vanosti dobijaju indikatori prikupljeni putem anketiranja reprezentativnog uzorka stanovnitva i domainstava. Ovi indikatori su predstavljeni u skladu sa prirunikom ITU Manual for Measuring ICT Access and Use by Households and Individuals, izdanje iz 2009. godine, gde su definisani kljuni parametri kao i metodologija za prikupljanje i analizu podataka. U nastavku je prikazana tabela sa glavnim indikatorima za domainstva i pojedince. Re je o 12 indikatora, HH1 HH12, za koje su date vrednosti u Republici Srbiji za 2010. godinu, uz dodatni referentni indikator HHR1 koji predstavlja pokazatelj opteg tipa. RATEL je, u saradnji sa Republikim zavodom za statistiku Srbije, u mogunosti da predstavi sledee podatke:

Tabela 6. Indikatori za praenje razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija Izvor: Republiki zavod za statistiku SrbijeIndikatort HH1 Procenat domainstava sa radio prijemnikom Definicije i napomene 2010.


Procenat domainstava sa radio prijemnikom dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava sa radio prijemnikom podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Radio prijemnik je ureaj koji moe da prima emitovane radio signale, koristei frekvencije namenjene optem prijemu, kao to su FM, AM, LW i SW. Ukljuuje i ugraeni radio prijemnik u vozilu ili budilniku, ali ne ukljuuje radio prijemnike ugraene u mobilni telefon, digitalni audio ureaj (MP3 plejer) ili raunar. Procenat domainstava sa TV prijemnikom dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava sa TV prijemnikom podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. TV (televizijski) prijemnik je nezavisni ureaj koji moe da prima emitovane televizijske signale, koristei metode pristupa namenjene optem prijemu, kao to su zemaljska antena, kabl ili satelitska antena. Ne ukljuuje TV opcije ugraene u neki drugi ureaj, kao to su raunar ili mobilni telefon. Procenat domainstava sa telefonom (fiksnim ili mobilnim) dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava sa telefonom (fiksnim ili mobilnim) podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Procenat domainstava koja imaju fiksni telefon dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava koja imaju fiksni telefon podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Fiksna telefonska linija je telefonska linija koja povezuje terminalnu opremu korisnika (npr. telefonski aparat, faks) na javnu komutacionu telefonsku mreu (PSTN) i koja ima za to odreenu prikljunu taku na telefonskoj centrali. Ne mora biti isto to i pristupna linija ili pretplatnik. Procenat domainstava koja imaju mobilni telefon dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava sa mobilnim telefonom podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Mobilni telefon je prenosiv telefon sa pretplatom na javnu mobilnu telefonsku uslugu koja koristi mobilnu tehnologiju i prua pristup PSTN mrei. Ovo ukljuuje analogne i digitalne mobilne sisteme, kao i IMT2000 (3G). Ukljueni su i pripejd i postpejd korisnici.

70 %

HH2

Procenat domainstava sa TV prijemnikom

98,7 %

HH3

Procenat domainstava sa telefonom Procenat domainstava koja imaju fiksni telefon

86,9 %

Procenat domainstava koja imaju mobilni telefon

82,0 %

Procenat domainstava koja imaju i fiksni i mobilni telefon HH4 Procenat domainstava koja imaju raunar

Procenat domainstava koja imaju raunar dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava sa raunarom podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Raunar je desktop ili laptop raunar. Ne uzima se u obzir oprema u koju su ugraene neke raunarske opcije kao to su mobilni telefon, PDA ureaji ili TV prijemnici.

50,4 %



HH5

Procenat pojedinaca koji su u poslednjih 12 meseci koristili raunar (sa bilo kog mesta) Procenat domainstava koja imaju pristup Internetu od kue

Procenat pojedinaca koji su koristili raunar dobija se tako to se ukupan broj anketiranih pojedinaca koji su koristili raunar sa bilo kog mesta u poslednjih 12 meseci podeli ukupnim brojem anketiranih pojedinaca. Raunar je desktop ili laptop raunar. Ne uzima se u obzir oprema u koju su ugraene neke raunarske opcije kao to su mobilni telefon, PDA ureaji ili TV prijemnici. Procenat domainstava koja imaju pristup Internetu od kue dobija se tako to se ukupan broj anketiranih domainstava koja imaju pristup Internetu podeli ukupnim brojem anketiranih domainstava. Internet je kompjuterska mrea rasprostranjena irom sveta. On prua pristup nizu komunikacionih usluga, ukljuujui i objedinjenu raunarsku mreu (www) i prenosi elektronsku potu, vesti, fajlove sa podacima i zabavnim sadrajima, bez obzira na ureaj koji se koristi (ne samo preko raunara, ve i preko mobilnog telefona, PDA ureaja, konzola, digitalnog TV prijemnika, itd.). Pristup moe biti preko fiksne ili mobilne mree.Procenat pojedinaca koji su koristili Internet dobija se tako to se ukupan broj anketiranih pojedinaca koji su koristili Internet (sa bilo kog mesta) u poslednjih 12 meseci podeli ukupnim brojem anketiranih ispitanika. Internet je kompjuterska mrea rasprostranjena irom sveta. On prua pristup nizu komunikacionih usluga, ukljuujui i objedinjenu raunarsku mreu (www) i prenosi elektronsku potu, vesti, fajlove sa podacima i zabavnim sadrajima, bez obzira na ureaj koji se koristi (ne samo preko raunara, ve i preko mobilnog telefona, PDA ureaja, konzola, digitalnog TV prijemnika, itd.). Pristup moe biti preko fiksne ili mobilne mree. Procenat pojedinaca koji su koristili Internet za svako pojedinano mesto se moe izraunati kao procenat pojedinaca koji su obuhvaeni anketom ili kao procenat Internet korisnika, koji koriste Internet na svakom pojedinanom mestu. Pristup Internetu nije samo pristup preko raunara, ve i preko mobilnog telefona, PDA ureaja, konzola, digitalnog TV prijemnika, itd. Ispitanike treba pitati za svako mesto sa koga su pristupali Internetu (odnosno u pitanju u upitniku treba da bude predvieno vie odgovora). Treba napomenuti da se, osim kada je re o mobilnom pristupu, mesta vezuju za opremu koja se koristi, npr. raunar na poslu ili u Internet kafeu.

52,8 %

HH6

39,0 %

HH7

Procenat pojedinaca koji su u poslednjih 12 meseci koristili Internet (sa bilo kog mesta)

43,6%

HH8

Mesto pojedinanog korienja Interneta u poslednjih 12 meseci

Kua Posao Obrazovna ustanova Tua kua Javna ustanova koja prua Internet pristup Ukoliko je radno mesto ispitanika kod kue, ispitanik odgovara potvrdno samo na pitanje koje se odnosi na kategoriju kua. Za uenike/studente. Nastavnici/profesori (i ostali zaposleni u obrazovnoj ustanovi) kao mesto korienja Interneta navode posao. Kua prijatelja, roaka ili komije. Korienje Interneta iz javnih ustanova kao to su biblioteka, javni Internet kiosci, nekomercijalni tele-centri, javni informacioni centri, pote, druge dravne ustanove; pristup je najee besplatan i omoguen najiroj javnosti.

84,2 % 22,8 % 9,9% 17,7 % 1,0 %

Komercijalni prostor koji prua Internet pristup

Korienje Interneta iz javno dostupnih komercijalnih prostora kao to su Internet ili sajber kafei, hoteli, aerodromi itd. gde se pristup najee plaa (odnosno nije besplatan).

475,5 % 27,2%Pregled trita telekomunikacija u rePublici Srbiji u 2010. godini

Sa bilo kog mesta pu- Korienje Interneta sa bilo kog mesta preko mobilnog telefona (uktem mobilnog telefona ljuujui i prenosne ureaje sa mobilnom funkcijom) Sa bilo kog mesta putem nekog drugog ureaja za mobilni/ beini pristup HH9 Korienje Interneta sa bilo kog mesta preko drugog ureaja sa mobilnim pristupom, npr. laptop raunar ili prenosni ureaj koji koristi beini pristup (WiFi hotspot) ili laptop raunar povezan na mobilnu telekomunikacionu mreu.

5,2 %

Internet aktivnosti koje Procenat pojedinaca koji su obavljali svaku od aktivnosti moe izrasu pojedinci obavljali u unati kao procenat pojedinaca koji su obuhvaeni anketom ili kao poslednjih 12 meseci procenat Internet korisnika koji su obavljali svaku od aktivnosti Dobijanje informacija o robi ili uslugama Dobijanje informacija o zdravstvu i zdravstvenim uslugama Dobijanje informacija optih dravnih ustanova Obuhvata informacije o povredama, zarazama, ishrani i unapreenju zdravlja uopte. 50,0 % 19,7 %

Opte dravne ustanove treba da budu u skladu sa konceptom opte-dravnog iz Sistema nacionalnih rauna - SNA93 (revizija iz 2008). Prema SNA osnovne funkcije drave jesu da preuzme na sebe odgovornost za pruanje robe i usluga zajednici ili pojedinanim domainstvima i da finansira pruanje istih iz poreza i drugih prihoda; da izvri preraspodelu prihoda i sredstava putem transfera; i da se angauje u netrinoj proizvodnji. (Opte) dravne ustanove obuhvataju centralne, dravne i lokalne dravne jedinice.

70,3 %

Interakcija sa optim Obuhvata preuzimanje/zahtevanje formulara, onlajn popunjavanje/ dravnim ustanovama dostavljanje formulara, vrenje onlajn uplata i kupovinu od dravnih ustanova. Ne obuhvata dobijanje informacija od dravnih ustanova. Opte dravne ustanove treba da budu u skladu sa konceptom optedravnog iz Sistema nacionalnih rauna - SNA93 (revizija iz 2008) . Prema SNA osnovne funkcije drave jesu da preuzme na sebe odgovornost za pruanje robe i usluga zajednici ili pojedinanim domainstvima i da finansira pruanje istih iz poreza i drugih prihoda; da izvri preraspodelu prihoda i sredstava putem transfera; i da se angauje u netrinoj proizvodnji. (Opte) dravne ustanove obuhvataju centralne, dravne i lokalne dravne jedinice. Slanje ili prijem elektronske pote Telefoniranje preko Interneta/VoIP-a Korienje aplikacija kao to su Skype i iTalk. Ukljuuje video pozive (preko veb kamere).

57,1 %

77,8 % 34,3 % 44,5 %

Postavljanje informaci- Postavljanje poruka ili drugih informacija na et sajtovima, blogoja ili razmena poruka vima, njuzgrupama, onlajn forumima za diskusije i sl., razmena IM (instant messaging) poruka



Kupovina ili naruivanje robe ili usluga

Odnosi se na naruivanje putem Interneta bez obzira na to da li se plaanje vri onlajn ili ne. Ne ukljuuje narudbine koje su otkazane ili nisu realizovane. Ukljuuje kupovinu proizvoda poput muzike, putovanja i smetaja putem Interneta. Ukljuuje elektronske transakcije sa bankom koje se odnose na plaanje, transfere itd. ili proveru informacija o raunu. Ne ukljuuje elektronske transakcije putem Interneta za druge vrste finansijskih usluga kao to su kupovina akcija, finansijske usluge i osiguranje. Odnosi se na formalne aktivnosti uenja kao to je uenje vezano za kolu ili visoko obrazovanje, kao i uenje na daljinu koje podrazumeva onlajn aktivnosti. (Ue tumaenje bi verovatno imalo manje smisla jer bi moglo da ukljui niz aktivnosti kao to je korienje Interneta za traenje informacija.)

10,6 %

Internet bankarstvo

8,8 %

Obrazovanje ili uenje

21,8 %

Igranje ili preuzimanje Ukljuuje igrice kod kojih se dele fajlovi, kao i igranje igrica onlajn, uz video igrica ili kompju- plaanje ili besplatno. terskih igrica Preuzimanje filmova, Ukljuuje deljenje fajlova, kao i korienje veb radija i veb televizije, slika, muzike, gledanje uz plaanje ili besplatno. televizije ili video snimaka, sluanje radija ili muzike Preuzimanje softvera Ukljuuje preuzimanje softvera za popravku ili unapreenje (patch, upgrade) programa, uz plaanje ili besplatno.

54,8 %

54,8%

16,9 % 41,4 %

itanje ili preuzimanje Ukljuuje pristup sajtovima sa vestima, uz plaanje ili besplatno. Ukonlajn novina ili asopi- ljuuje pretplatu na usluge pruanja onlajn vesti. sa, elektronskih knjiga HH10 Procenat pojedinaca koji koriste mobilni telefon

Procenat pojedinaca koji koriste mobilni telefon dobija se tako to se ukupan broj anketiranih pojedinaca koji koriste mobilni telefon podeli ukupnim brojem anketiranih pojedinaca. Mobilni telefon je prenosiv telefon sa pretplatom na javnu mobilnu telefonsku uslugu koja koristi mobilnu tehnologiju i prua pristup PSTN mrei. Ovo ukljuuje analogne i digitalne mobilne sisteme, kao i IMT2000 (3G). Ukljueni su i pripejd i postpejd korisnici. Korienje mobilnog telefona ne znai da je telefon u vlasnitvu date osobe, niti da ga ona plaa, ve da joj je telefon dostupan, u razumnoj meri, putem posla, prijatelja ili lana porodice, itd. Iskljuuje povremeno korienje, na primer, pozajmljivanje mobilnog telefona kako bi se obavio poziv.Ovaj indikator se izraunava kao procenat ukupnog broja anketiranih domainstava sa pristupom Internetu, koja koriste svaku pojedinanu pristupnu tehnologiju, na primer procenat domainstava sa pristupom Internetu, koja koriste irokopojasni pristup. Oekuje se da e drave prikupljati detaljnije podatke od ovde prikazanih. Kategorije koje drave odaberu treba da omogue dobijanje ukupnog broja korisnika uskopojasnog pristupa i ukupan broj korisnika irokopojasnog pristupa, kao i fiksnog i mobilnog irokopojasnog pristupa, kako je to u nastavku definisano. Kako domainstva mogu da koriste vie od jedne vrste pristupnih tehnologija, mogue je vie odgovora.

82,7 %

HH11

Procenat domainstava koja imaju pristup Internetu, prema vrsti pristupa (uskopojasni, irokopojasni (fiksni, mobilni))

Uskopojasni

Uskopojasni pristup podrazumeva analogni modem (dajalap preko standardne telefonske linije), ISDN (Integrated Service Digital Network), DSL brzine manje od 256 kbit/s i mobilni telefon i druge vidove pristupa sa zvaninom brzinom preuzimanja manjom od 256 kbit/s. Treba napomenuti da uskopojasni pristup preko mobilnog telefona obuhvata CDMA 1x (Verzija 0), GPRS, WAP i i-mode. irokopojasni fiksni pristup se odnosi na tehnologije najmanje brzine 256 kbit/s, u jednom ili oba smera, kao to su DSL (Digital Subscriber Line), kablovski modem, zakup linija velikih brzina, optika do kue (FTH), elektro-energetska mrea, satelit, fiksna beina, beina LAN mrea i WiMAX.

49Pregled trita

17,5 %

telekomunikacija u rePublici Srbiji u 2010. godini

irokopojasni fiksni

27,6 %

irokopojasni mobilni

irokopojasni mobilni pristup se odnosi na tehnologije najmanje brzine 256 kbit/s, u jednom ili oba smera, kao to je irokopojasni CDMA (W-CDMA), poznat kao Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem Nema (UMTS) u Evropi; HSDPA (High-Speed Downlink Packet Access) u kombinaciji sa HSUPA (High-Speed Uplink Packet Access); CDMA2000 podataka 1xEV-DO i CDMA2000 1xEV-DV. Pristup moe biti preko bilo kog ureaja (hendheld ili laptop raunara, mobilnog telefona, itd.) Uestalost pojedinanog korienja Interneta dobija se kao procenat ukupnog broja anketiranih pojedinaca ili kao procenat Internet korisnika, koji koriste Internet svakom od datih uestalosti. Preporuuje se da drave prikupljaju ove informacije u odnosu na tipini period; prema tome, ispitanici treba da ignoriu vikend (ukoliko koriste Internet samo na poslu) i odstupanje od uobiajene rutine, kao to je odlazak na odmor. Pristup Internetu ne mora biti samo preko raunara ve i preko mobilnog telefona, PDA ureaja, konzola, digitalnih TV prijemnika, itd. 72,3 %* 21,1 %* 6,6 %*

HH12

Uestalost pojedinanog korienja Interneta u poslednjih 12 meseci (sa bilo kog mesta)

Barem jednom dnevno Za ispitanike koji koriste Internet s posla jednom (ili ee) u toku radnog dana. Barem jednom nedeljno, ali ne svaki dan Manje od jednom nedeljno Referentni indikator HHR1 Procenat domainstava sa elektrinom energijom Elektrina energija nije informaciono-komunikaciona kategorija, ali je vaan preduslov za korienje velikog broja IKT sredstava. Zbog toga je uvrena u kljunu listu kao referentni indikator. Pristup elektrinoj energiji moe biti putem elektrine mree ili iz lokalno proizvedene struje (ak u okviru samog prebivalita). Lokalna struja ukljuuje elektrinu energiju proizvedenu generatorom na gorivo, ili iz obnovljivih resursa kao to su vetar, voda ili solarna energija. Ne ukljuuje iskljuivu upotrebu ureaja za uvanje energije, kao to su baterije (iako se ovi mogu koristiti za uvanje elektrine energije dobijene iz drugih izvora).

99,9 %

*Podatak je dat za I kvartal 2010. godine



Za potrebe merenja razvoja informacionog drutva, Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU) je 2007. godine zapoela proces formiranja jedinstvenog indeksa, tzv. ICT Development Index (IDI) koji je zamenio dva prethodno koriena indeksa, Indeks digitalne mogunosti (DOI) i IKT indeks mogunosti (ICT-OI). Upotreba indeksa IDI se ogleda u merenju:

razvoja trita IKT u zemljama lanicama Ujedinjenih nacija digitalnog jaza izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju razvojnog potencijala trita IKTIndeks IDI se sastoji od 11 indikatora koji su grupisani u tri podgrupe:

1 2 3

infrastruktura i pristup IKT upotreba IKT (prvenstveno od strane pojedinaca, ali i domainstava i privrednih subjekata) i intenzitet upotrebe IKT vetine (ljudski kapacitet neophodan za efikasno korienje IKT)

Praksa je pokazala da ove tri grupe pokazatelja razvoja IKT nije mogue pratiti jednim indikatorom pa se iz tog razloga javila potreba za jednim kompozitnim indeksom koji e sluiti za praenje napretka svake zemlje u njenom kretanju ka informacionom drutvu. Preduslovi za upotrebu IKT su razvijena infrastruktura do krajnjeg korisnika i odgovarajui nivo obrazovanja, iji krajnji rezultat treba da bude uvoenje zemlje u informaciono drutvo, kao to je grafiki prikazano na Slici 12. Lista od 11 indikatora sa referentnim (normalizovanim) vrednostima koje je propisala ITU, sa vrednostima podindeksa i sa vrednou indeksa IDI za Srbiju u 2010. godini, data je u Tabeli 7. Vrednosti podindeksa su dobijene normalizacijom 11 indikatora pomou referentnih vrednosti. Konana vrednost indeksa IDI je utvrena kao zbir podindeksa pomnoenih teinskim koeficijentima. Teinski koeficijenti za podindekse pristup IKT i upotreba IKT je po 40%, a za podindeks IKT vetine iznosi 20%.

Slika 12. Struktura IDI indeksa Izvor: Measuring the Information Society - The ICT Development Index, ITU


Tabela 7. Indeks IDI za Srbiju u 2010. godiniIndikator Pristup IKT a b c d e Broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika Broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika Kapacitet meunarodnog Internet linka po Internet korisniku Procenat domainstava koja poseduju raunar Procenat domainstava sa pristupom Internetu od kue 60 170 100.000 100 100 Referentna vrednost ITU

Izvor: RATELVrednost za Srbiju u 2010.

42,57 135,70 57.237 50,40 39

Upotreba IKT f g Broj korisnika Interneta na 100 stanovnika Broj pretplatnika fiksnog irokopojasnog pristupa Internetu na 100 stanovnika 100 60 35,29 10,99



h

Broj pretplatnika mobilnog irokopojasnog pristupa na 100 stanovnika

100

17,68

IKT vetine i j k Stopa pismenosti odraslog stanovnitva Procenat osoba upisanih u sekundarni nivo obrazovanja Procenat osoba upisanih u tercijarni n

ratel pregled trzista 2010

Documents