REPUBLIKA E KOSOVËS

REPUBLIKA KOSOVA

REPUBLIC OF KOSOVA

QEVERIA E KOSOVËS - VLADA KOSOVA - GOVERNMENT OF KOSOVA

Ministria e Arsimit, Ministry of Education MIinistarstvo za Obrazovanje

Shkencës dhe Teknologjisë

Ministria e Shëndetësië

Ministria e Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor

Ministria e Kulturës, Rinisë dhe Sportit

Science & Technology

Ministry of health Ministry of Environmentt and

Spatial Planing

Ministry of Culture ,Youth and Sports

Nauku i Tehnologiju

Ministarstvo Zdravlja

Ministarstvo Sredine Prostornog Plariranja

Ministarstvo Kulture, Omladinei Sporta

Međuministarski komitet za promotivne škole

zdarvlja

STRATEGIJA PROMOTIVNIH

ŠKOLA ZDRAVLJA NA KOSOVU

2009 – 2018

Uvodna reč ministara za Škole koje Promovišu Zdravlje

STRATEGIJA ZA ŠKOLE KOJE PROMOVIŠU ZDRAVLJE NA

KOSOVU predstavlja osnovni okvir pomoču kojem sektori obrazovanja, zdravlja, sredine i omladine, pojedinci, nevladine organizacije, sektor biznisa i sve zainteresovane, primeniče posebne programe, u cilju povečanja

kvaliteta rada kao kod predavača tako i kod učenika u zdravu i odgovarajuču školsku sredinu, otvorenu bez nasilja i diskriminacije. Ovo če omogučiti da zajednice realizuju težnje o povečanju životnog kvaliteta sa

jednim aktivnim učešćem u ovom procesu.

Ova Strategija biće integralni deo prioritetas i vladine razvojne politike u

oblasti obrazovanja, zdravlja , sredine, omladine itd. Takva je i Strategija

douniverzitetskog obrazovanja koja povezuje mnoge delove ove strategije, a naročito delu koji se tiće infrastrukture, bez izbora u kojem neče moći da funkcioniše i oživi na adekvatan način ni Strategija promotivnih škola

zdravlja.

Interakcija ove sredine sa okolinom biče jedan epicentar daljeg delovanja, kao vladine tako i nevladine, zato što mnogo od određenih prioriteta bez

jednog funkcionalnog zajedničkog delovanja neče biti moguče da se realizuje u predviđenom periodu za potpunu primenu strategije.

Ovaj dokument je pripremljen sa dugim konsultacijama domačih eksperta

različitih profila i bazirajuči se i na iskustva evropskih zemalja koje su sada več postigle pozitivne rezultate u realizaciji različitih koncepta promotivnih škola zdravlja.

Ubeđeni smo da ovaj dokument pomočiće Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije ali i drugim ministarstvima uključenih u primeni ove strategije, pozivamo sve vladine i nevladine institucije kao i zajednice biznisa da,

njihovim aktivnom učešćem u realizaciji predviđenih aktivnosti da budu saučesnici u povečanju kvaliteta života, kvalitet nastave i učenje za formiranje savremene škole i školske sredine po svim parametrima i

standardima međunarodno priznatih.

Ministar MONT-a

Enver Hoxhaj

Ministar MZ-a

Alush Gashi

Ministar MSPP-a

Mahir Jagxhilar

Ministar MKOS

Valton Beqiri

LISTA UĆESNIKA KOJ SU DOPRINELI U NACRTU STRATEGIJE

PROMOTIVNIH ŠKOLA ZDRAVLJA

Radna grupa za nacrt strategije PŠZ

1. Leonora Shala, MONT

2. Fadile Dyla, MONT

3. Miranda Kasneci, MONT

4. Ramush Lekaj, MONT

5. Pashkë Buzhala, MZ

6. Mirushe Emini, MKOS

7. Ismet Potera,MSPP

8. Bajram Kadriu, MSPP

9. Ilir Begolli, NIJZ

10. Igballe Krasniqi, RKO-Prizren

11. Muharrem Peci, RKO- Mitrovica

12. Afërdita Spahiu, UNICEF

13. Ardita Tahirukaj, SZO

14. Ruhije Hoxha, IOM

Ućesnici u radionici za nacrt strategije PŠZ

1. Enesa Kadiq, MONT

2. Radica Berishaj, MONT

3. Tone Buzhala-Gashi, MSPP

4. Besim Kamberaj, MAJU

5. Nurishahe Hulaj, NIJZ Prizren

6. Drita Salihu, NIJZ

7. Demë Mulliqi, RKO- Pec

8. Zef Osmani, RKO- Gjakovica

9. Bedredin Koro, RKO-Prizren

10. Mujë Prekupi, ODO- Lipjan

11. Alush Istogu, ODO- Drenas

12. Dukagjin Popovci, KEC

13. Sami Uka, SZO

14. Valerie Nizigama, UNMIK

15. Dren Rexha, UNICEF

16. Gordana Peroviq, UNICEF-Mitrovicë

17. Jasmina Antiq, Mitrovicë

18. Valentina Berisha, NVO-DEA

19. Edmond Aliaga,

20. Abdyl Taçi, direktor- Mamusha

21. Engjëllushe Susuri, nastavnica -Prizren

22. Hyre Salihu, nastavnica- Podujevo

23. Shyhrete Reçica, direktor-Lipjan

24. Luan Muja, ućenik- Prizren

25. Shpejtim Kajdomćaj, ućenik- Prizren

Skračenice koje se koriste

KKB Kosovski konsolidovani budžet

PSUI Privremene samoupravne institucije

MONT Ministarstvo obrazovanja, nduke i tehnologije

MEF Ministarstvo ekonomije i finansije

MSPP Ministarstvo srenime i prostornog praniranja

MOKSNP Ministarstvo omladine, kulture, sporta i nerezidentnih pitanja

MZ Ministarstvo zdarvlja

SZO Svetska zdravstvena organizacija

UNICEF Fond Ujedinjenih Nacija za decu

IOM Međunarodna organizacija za migraciju

Sadržaj

Strana br.

(Broj strane)

Reč ministra I

Sadržaj poglavlja III

Radna grupa 3

Koriščene skračenice 4

Sadržaj strategije 5

1. Uvod

1.1. Razlog za formiranje strategije promotivnih škola zdravlja

1.2. Osnovni demografski, socijalni i ekonomski podaci za Kosovu u

istoriskom kontestu razvijanja obrazovanja na Kosovu pre 1999

godine

1.3. Aktuelna situacija obrazuovanja na Kosovu

1.3.1. Administrativni sistem

1.3.2. Sistem douniverzitetskog školovanja

1.3.3. Infrastruktura škole u period posle 1999 godine

1.4. Principi i aktuelni koncepti promotivnih škola zdravlja i one

koje obezbeđuju zdravu sredinu u svet

1.4.1. Koncept promotivnih škola određen (definisan)od SZO

1.4.2. Koncept prijateljskih škola za decu, razvijen od strane

UNICEF-a

1.5. Promotivne škole zdravlja u sadašnjem kosovskom kontekstu

1.5.1. Ppolitikčo-društveni koncept

1.5.2. Osnovni principi promotivnih škola zdravlja u kosovskom

kontekstu

1.5.3. Postignutost u oblasti promotivnih škola zdravlja na

Kosovu posle 1999 godine

8

8

10

13

13

14

15

17

18

20

22

22

23

25

2. Vizija 31

3. Misija

4. Strateški objektivi

31

32

4.1. Prihvatljiva i zdrava sredina od strane predavača, učenika

i roditelja.

32

4.1.1. Kampanje samoosveščivanja za sredinu i zdravlje

4.1.2. Nacrt programa i materijala za zdravlje i školsku sredinu

4.1.3. Obuka radnika obrazovanja za pristup PŠZ

33

33

34

4.1.4. Nacrt programa i materijala za zdravlje i školsku sredinu 35

4. 2. Fizički pristupačna i zdrava sredina za predavanje i

učenje

4.2.1 Poboljšanje postoječe školske infrastrukture

4.2.2. Izgradnja nove školsle površine

4.2.3. Održavanje i čuvanje školske imovine

4.2.4. Opremanje kole sa nastavnim sredstvima

37

38

39

39

39

4. 3. Dovoljni kapaciteti ljudski i materijalni

4.3.1. Osposbljavanje i obuka za zdravlje i njegovo očuvanje

4.3.2. Kosovski budžet odvaja dovoljna sredstva za primenu

koncepta promovisane škole zdravstva

41

41

43

4. 4. Kvalitetno i neprekidno staranje o zdravlju učenika

4.4.1 Očuvanje i napredovanje zdravlja učenika

4.4.2 Očuvanje i promovisanje mentalnog zdravlja učenika

4.4.3 Očuvanje i promovisanje emotivnog zdravlja učenika

44

44

45

46

4. 5. Niži stepen nasilja u školi

4.5.1 Učenici, roditelji, predavači i ostali školski kadar svesni

su za pojaku nasilja.

4.5.2. Odbrambena mreža je formirana i funkcioniše

4.5.3. Međuškolski sistemi zveštavanja su razvijeni i druge usluge

u zajednici

4.5.4. Žrtve zlostavljanja kontaktiraju zađtitnu mrežu i zahtevaju

pomoć

4.5.5. Mrežaodgovara oba dve strankama, žrtvi i autora dela.

4.5.6. Predavači, roditelji i deca školu smatraju sigurno mesto za

decu.

47

47

47

48

48

48

48

4.6. Zadovoljavajuči nivo kulture, zdravlja i sredine učenika

4.6.1. Priprema didaktičkih materijala za zdravstveno

promovisanje

4.6.2. Organizovanje aktivnosti za promovisanje zdravlja

učenika, radnike u obrazovanju, roditelje i zajednici

4.6.3. Saradnje kole sa drugim relevantnim institucijama za

profesionalne usluge

4.6.4. Formiranjei grupe za promovisanje zdravlja u školi

4.6.5. Formiranje mehanizma za samoocenivanje

49

49

50

51

51

4.6.6. Usvajanje politike i evropske politike za promotivne kole

zdravlja

Aksioni plan i budžet

52

52

53

54

Sadržaj strategije

U toku poboljšanja životnog kvaliteta, stajanje u školskim objektima, predavanju, učenju

i bezbednost ravnopravne obuke svih učesnika u procesu učenja, izražena je potreba o

nacrtu sveobuhvatne strategije, koju smo nazvali kao strategija promotivnih škola

zdravlja.

Jedno duže vreme škola i obrazovanje na Kosovu, sa svim pratećim elementima bili su

ostavljeni po strani, bilo je raznih pritiska od prethodnih državnih sistema. Ovo je imalo

uticaj što smo nasledili zastareli sistem obrazovanja, baziran na ideologiji dok stručni deo

i druga infrastruktura bili su u drugom planu. Za zdravlje i školsku sredinu tako reči nije

bilo staranja u institucionalnoj formi, tako da socijalno, fizičko i emotivno blagostanje

učenika i nastavnog osoblja bilo je neprihvatljivo ili ostavljeno skroz po strani.

Bazirajuči na istraživanja koja su urađena jula meseca 1999, 132 škole bile su totalne

oštečene. Od 596 škole u kojima je izvršena procena vode i sanitarnog stanja, 42 nisu

uopšte imale toalet i 380 imale su toalete van školskih objekta u neadekvatnom stanju,

oko 132 škole nije bilo uopšte vode. Od te škole koje su bile snabdevene vodom više od

pola njih imale su vodu van školkog objekta.

KIPŠ podržane od UNICEF-a 2002 godine organizovano je istraživanje u 40 škola u

ruralnih zona na Kosovu, koje nisu bile povezane na vodovodnoj mreži. Ta istraživanja

konstatovala su da 75% izvora vode u testiranim školama bilo je kontaminirano

bakteriološki a više od 50% kontaminirano hemiski. 80% testiranih škola nije imalo

pijače vode.

Mnogi donatori različitih vlada preko organizacije koje su primenivale programe,

doprineli su u poboljšanju situacije, oštečenje i zaostajanje u svim životnih sferama a

naročito u obrazovanju. I ako njihov doprinos je bio značajan, potrebe su bile višestruko

veče.

U istraživanjima posle 2000 godina, u vezi saznanja, ponašanje i prakse što se tiče

pušenja, korišćenje droge i alkohola konstatovano je da je jedan veliki broj učenika, tako

da i mlade generacije počeli su koristiti sve ovo. Istovremeno, ove substance

upotrebljavaju se i u školskim objektima i ne samo od učenika nego i od nastavnih

radnika.

Poznavanje u vezi sa HIV/AIDS-om i drugim seksualnim zbraznim bolestima koje se

prenose, kao i uopšte o repreduktivno zdravlje, je na nizak stepen poznavanja, ali još

kritičnije je stepen percepcije opasnosti od mogučih infekcija ovih bolesti ili od prekida

trudnoče.

Bazirajuči se na istraživanje MONT-a i UNICEF-a na Kosovo, Nasilje na decu u

školama, 2006, mnogo od dece izjavila su da nasilje nad njih je izvršeno od ljudi bliskih

njima. Više njih izjavilo da dečaci su više izraženi fizičkom nasilju, dok devojčice

izražene su više verbalnom zloupotrebljavanju.

Počevši od 2004 godine učinjeni su ozbiljni napori, ekspertske grupe angažovani od

strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, zdravstva, sredine i prostornog

planiranja, MOKS- departamanet omladine nacionalnog instituta javnog zdravstva

Kosova, , UNICEF-a, SZO, IOM-a i drugih individa – eksperti u oblasti obrazovanja kao

i u oblasti zdrvalja, - da formiraju jednu strategiju za podršku daljeg razvoja koncepta i

institucionalizacija promotivnih škola zdravlja.

Odlučeno je da sastavljena strategija bude prikazana u dve faze: srednjoročna strategija

koja če obuhvatiti prvi period primene i biće u trajanju od pet godina i dugoročna

strategija obuhvata period do kraja 2018 godine.

Sveobuhvatno zdravlje u školi danas se definiše kao momenat integracija u promovisanje

zdravlja s ciljem vaspitanja, informisanja i obezbeđivanja mogučnosti za formiranje

realnih stavova u vezi sa zdravlje i da nauče primenivati zdrava ponašanja.

Ovaj koncept ima za cilj ne samo promenu ponašanja učenika nego i nastavnog kadra i

sredine gde ovi učenici žive, uče i rade.

Iniciativa promotivnih škola zdravlja određuje se kao program promovisanja zdravlja u

školama koje će škole koristiti određena načela na inicijativi SZO za promotivne škole

zdravlja i da aktivno učestvuju i da realizuju programi koji pokrivaju kurikule i školske

sredine, obuhvatajući članove porodice učenika i zajednicu u celini.

Objektiv promotivnih škola zdravlja je podržavanje škole i razvijaje efektivne

programske politike koje će učvrstiti i učiniti zdravim i održivim sredinama u kojima se

primenjuje politika takvie aktivnosti.

Koncept SZO-a za promotivne škole zdravlja je u postizanju zdravog načina života za

čitavi narod koji kontaktira sa školskom sredinom, i da stvara jedanu odgovarajuču

sredinu i da se pridruži sa promovisanjem zdravlja. Ovaj koncept stvara mogučnost, ali

zahteva posvečenu angažovanost u priremi zdravstveno, socijalno poboljšanja i

adekvatna fizika sredina. U centru pažnje škole koje promovišu zdravlje, su mladi.

Školski koncept ”Prijatelj za decu”, razvijen od UNICEF-a, teži da doprinese u grantu da

se sva dečja prava poštuju i monitoriraju. Koncept je razvijen unutar opštih okvira

konvente o pravima deteta i konvente o eliminaciji svih forma diskrimanaciji prema žene.

Školski koncep “Prijatelj za decu” zasniva se na ovu politiku i imala za cilj razvoj

državnih specifičnih momenta u poboljšanju škola. Škola “Prijatelj za decu” definisana

je kao zdrava škola efektivna i zaštitna, u koju porodica i zajednica aktivno su

obuhvačeni.

Danas u kosovskim školama u predmetnim programima za sve razrede i dečje uzraste

zdravstveno vaspitanja može se smatrati kao izborni predmet. Škola odlučuje po izbor

učenika koje od tema je prporučena u okviru zdravstevenog vaspitanja da izaberu i uče.

Ovo može biti kao predmet ili izborni kurs za učenike ako se za ovo izjasne najmanje 15

učenika. Zdravstveno vaspitanje u predmetnim programima smatra se kao

međuprogramsko.

Vizija

Jedan efektivan sistem unutar izvorima kojim posedujemo obezbeđuje se otvorena

školska sredina koja podspešuje aktivno učešće gde svako oseča sebe sigurnim,

razvnopravnim i sretnim, sredina koja će biti spremna za usvajanje međunarodno

prihvatljivih stndarda.

Misija

Obezbeđivanje zdrave i prijateljske školske sredine, obezbeđene pomoču školskog

vaspitanja, promovisanje i zaštite sredine, jačanje partneriteta između škole, roditelja i

zajednice.

Strateški objektivi

Tokom rada organizovanog u radionicama koj ima za cilj da pomogne u sastavljanju

strategije promotivnih škola zdravlja, grupe eksperta u različitim oblastima identifikovali

su 6 strateških objektiva koji trebaju bit postignuti u predviđenom periodu. Ovi objektivi

su:

4.1. Zdrava i prihvatljiva sredina od strane nastavnika, učenika i roditelja.

4.2. Odgovarajuća i zdrava fizićka sredina za predavanje i učenje

4.3. Dovoljni ljudski i materijalni kapaciteti

4.4. Kvalitetno i trajno staranje za zdravlje učenike

4.5. Niži stepen nasilja u školama

4.6. Zadovaljavajuči nivo zdravstvene kulture i kulture sredine kod učenika

Da bih realizovali i verifikovali objektive određeni su i odgovarajući pokazatelji. Takođe

za dostignuća određenih objektiva precizirane su i potrebne aktivnosti, pomoću kojima će

se realizovati strategija promotivnih škola zdravlja. Praktićno određene aktivnosti mogu

se smatrati i kao posebni projekti u daljem razvoju primeni stragije.

1. Uvod

1.1. Razlog sastavljanja strategije promotivnih škola zdravlja

Tokom dužeg vremena škola i obrazovanje na Kosovo, sa svim pratečim elementima bili

su ostavljeni po strane ili vršen je pritisak prema njima od prethodnih državnih sistema.

To je i uticalo što smo nasledili jedan zastareli sistem obrazovanja koji se bazira na

ideologji gde profesionalni deo i infrastruktura bili su u drugom planu. Večina školskih

objekta, elementi i drugi didaktićki pribor zastareli su i nisu skladu sa pedagoško

zdravstvenim standardima svetski priznate.

Za zdravlje i školsku sredinu takoreći nije bilo staranje na institucionalnom nivou tako da

socijalno, fiziko i emotivno stanje učenika i nastavnog kadra bio ostavljen skroz po

strani.

Na osnovu istraživanja u mesec julu 1999 godine, 132 škole bile su totalne oštečene. Od

596 škole koje su ocenjivane u vezi vodovodnog i sanitarnog stanja u 42 nije bilo uopšte

toaleta dok 380 škole imalo je toalete van školskog objekta u neadekvatno stanje, u oko

132 škole nije bilo uopšte vode. Te škole koje su bile snabdevene sa vodom više od

polovina imale su vodu van školskog objekta.

Bazirajuči se na procenu stanja u obrazovanju organizovano odmah posle rata

preporućeno je da bude istraživanje vezano sa proverom vode u školama i kao rezultat

ovoga, KIPŠ podržan od UNICEF-a, 2002 godine organizova je takvo istraživanje u 40

škola u ruralnim zonama na Kosovu, koja nisu povezana na vodovodni sistem. Ovim

istraživanjem konstatovano je da 75% izvornih voda u testiranim školama bilo je

bakteriološki kontaminirano i više 50% bilo je hemiski kontaminirano. 80% testiranih

škola nije imalo pijaće vode. Upravo ovo istraživanje i ovi zaključci bili su razlog da

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije iniciraju podizanje međuministarskog

organa, koji će sastaviti plan delovanja gde će stvar biti adresiran.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije informisano je o situaciji 2003 godine,

tako što će lobirati kod potencijalnih donatora da realizuje efikasno zdravo snabdevanje u

obrazovnim institucijama. Zbog ograničenih finansiskih mogučnosti i orijentisanje u

pravcu drugih odlučujući interesnih objektiva i donacionih, nije se moglo uraditi nešto

više za škole koje su imale problem sa pijačom vodom.

Ova alarmanta situacija sa pijaćom vodom koja je dovela u visoki i trajni stepen

opsasnosti za sve učesnike unutar obrazovnih institucija, takođe i zajednicu sa visokim

potencijalom o izbijanju hidrićkih epidemija, koje mogu biti širih razmera uzimajući u

obzir veliki broj učenika u osnovnim školama, još jedan dodatni razlog da koncept

promotivnih škola zdravlja da postane program Vlade Kosova.

Ovo stanje je uticalo da mobilisanju strane faktore (odlučujuće) za poboljšanje situacije u

školi i u kosovskom obrazovanju. Mnogi donatori različitih vlada, pomoču organizacija

koji su ostvarivali programe, doprineli su u poboljšanju situacije, renoviranju oštečenja i

suočavanje sa zaostacima u svim životnim sferama, naročito u obrazovanju. I ako njihov

doprinos je bio veoma značajan, potrebe su bile mnogo veče. S ciljem omogučavanja

optimalnih uslova za školovanje građana Kosova, nastavljaju davajuči trud da ovo

optimalno školovanje bude postignuto pomoču obezbeđivanje sredine koje če

promovisati zdravlje kao glavni atribut učesnike u procesu obrazovanja. Ovo počevši od

učenika, pedagoga i roditelja ili staratelja i do zajednice kao krajnji korisnik.

U istraživanje koje su urađene posle 2000 godine u vezi sa saznanjima, ponašanje i

prakse što se tiče cigarete, droge i alkohola, konstatovano je veliki broj učenika, tako da i

mlađih uzrasta počeli su konzumirati sve ove stvari, šteteći zdravlju i redukovanje na

maksimum proces njihovog formiranja kao vredne i zdrave građane. Istovremeno ove

substance zloupotrebljavaju se i u školskim sredinama i to ne samo od učenika več i od

zaposlene u obrazovanju.

Poznavanje u vezi sa HIV/AIDS-om, prenoslivih seksualnih bolesti i globali, zdravlje

repreduktivnosti je na nizak nivo, ali još kritičniji je nizak stepen percepcije rizika od

mogučih infekcija sa ovim bolestima ili prekid trudnoča.

Bazirajuči se na studije MONT-a i UNICEF-a na Kosovu, o Nasilju dece u školama,

2006, mnogo od dece izjasnio se osobe koje primenjuju nasilje nad njima uglavnome su

njihovi bližnjih. Mnogo od njih kaže da muška deca su izloženi rizika fizikog nasilja, dok

devojčice su izložene riziku od verbalne zloupotrebe.

U globali za decu uzrasta 6-11 godina ulica se smatra mesto največih nasilja i približno

75 % njih izjasnio se da se nasilje desilo tu; 27 % njih izjasnio se da škola je bila scena

glavnih nasilja 12 % pomenu njihove domove; 37% u starijoj dobi nasilje nad decom u

školi smatraju kao jednu proširenu pojavu na Kosovo; 6% dece u dobi od 11-18 godina

izjasnio se da i doživelo seksualno zloustavljanje od strane nastavnika, dok 7% dece

uzrasta od 6-12 godina priznali su da su bili svedoci slučaja seksualnog uznemiravanja.

Ova istraživanja združena sa svakodnevnim zdravstvenim informacijama, iziskuju

potrebu da se sastavljaju dokumenti i preduzimaju kao preventivne mere, lečenju i

smanjenju rizičnog potencijala svih ovih pojava i problema koje pogađaju sve više i više

osobu, škole i zajednice.

Počevši od 2004 godine napravljene su ozbiljne pokušaje da ekspertske grupe

angažovane od nekoliko ministarstva kao od Obrazovanje, nauke i tehnologije, Zdravlja,

Sredine i prostornog planiranja MKOS/Departament Omladine, od Nacinalnog instituta

javnog zdravstva Kosova, UNICEF-a, SZO-a, IOM-a i drugih individa – eksperta u

oblasti obrazovanja, kao i oblast zdravstva, - da sastave strategiju da podrži dalji razvoj

koncepta i institucionalizacija promotivnih škola zdravlja.

Ova nova strategija bazira se na strategiju sada več razvijenu za obrazovanje zdravlja,

sredine, akcioni plan za omladinu i druga dokumenta od važnosti koja su vezana sa

podrškom koncepta i filozofije što obezbeđuje široki koncept promotivnih škola zdravlja.

Naravno ova faza nije bilo moguče postiči odmah, imajući u obzir emergentnu situaciju

na Kosovu posle 1999 godine kao i ozbiljno uništenje koja je bila na Kosovu a naročito

uništenje u obrazovnom sistemu još od 1981 godine. Škole u mnogim naseljima bile su

uništene ili oštečene do taj stepen tako da nije bilo moguće odvijati se i najjednostavni

proces vaspitanja, i da se obezbedi jedna sredina, koja bi promovisala zdravlje svih

učesnika i zajednice u vaspitanju, koja načelno ima za zadatak da realizuje ove

preduslove.

Od 2003 godine počeo je funkcionisati Komitet promotivnih škola zdravlja, jedna

multidisciplinovana organizovanost. Kasnije 2005 godine odlukom koja je donela Vlada

Kosova, uključili su se i civilni staf, jedan koordinator, koji je vršio redosled aktivnosti

komiteta. U međuvremenu komitet nastavlja biti vođen od predstavnika sa rotacionom

sistemom. Koordinator postavljeni da deluje u sklopu MONT-a, ali za svoje poslove

obaveštava sva ministarstva: MONT, MZ i MKOS. Treba podvučiti da u komitet još od

njegovog formiranja, dao je doprinos i departament za omladinu (MKOS).

U toku 2006 godine organizovana radionica s ciljem određivanje pravca od kojeg treba

razvijati buduču strategiju za promotivne škole zdravlja. Ovaj okvir, razvijen sa

aktivnom učešćem svih službenih struktura i zainteresovanih individa sastavljena je kao

takva da primeni osnovna načelu promotivnih škola zdravlja na Kosovu, bazirajući se i na

lokalne mogućnosti kao i poštovanje ljudskih i finansiskih izvora i društvenu

infrastrukturu.

Odlučeno je da formirana strategija bude dimenzionisana u dve faze:

1. Srednjoročna strategija koja će obuhvatiti prvi period primene biće 5-godišnja i

2. Dugoroćna strategija koja obuhvaća do kraja 2018 godine .

Ova podela je izvršena da bih bilo ostavljen prostor sprovođenju i upravljanju strategije,

da izvrše korekciju unutar nje bazirajući se na unutrašnje i spoljne procene, koje će se

izvršiti eventualno ovom dokumentu u određenom vremenskom periodu.

Krajem 2006 godine realizovane su još 2 jednodnevne radionice sa učešću od

odlučujućih odluka do nivo onih odluka koje primenjuju direktno Strategiju, tako što

možemo vršiti direktne upade na prvi draft Strategije baziran na formirani okvir prve

radionice, na početku 2006 godine.

1.2. Osnovni demografski, socijalni i ekonomski podacie za Kosovu i istoriski

kontekst razvoja obrazovanja na Kosovu pre 1999 godine

Kosova je država Jugoistoćne Evrope koja ima površinu od 10887 km2 i oko 2.2 miliona

stanovnika. Večina stanovništva sačinjavaju Albanci (oko 88%). Od manjinskih

zajednica Srbi su u največem broju približno 7%, drugi deo, oko 5% su druge zajednice:

Turci, Bosanci, Goranci, Aškalije, Romi, Egipčani i Hrvati. Kosovska populacija je

veoma mlada, oko 50% su mlađi od 20 godina ili 60% populacije je od 0-25 godina.

Struktura populaciskog uzrasta je 0-6 godina su 428791 ili 18.0%, od 7-19 godina su

714651 ili 30.0%, od 0–19 godina su 1143442 ili 48.0%; 37.35% sveukupne populacije

pripadaju generaciji od 0-14 godina, 57.85% ispod 25 godina i samo 4.44% populacije su

iznad 65 godina. Žene fertilne generacije (15-49 godina) zauzimaju učešće od 23%, dok

srednja generacija populacije je 25 godina.

Posle Drugog svetskog rata, uprkos njegovoj volji kosovski narod ostao je pod

administracijom bivše -Jugoslavije, posle određeni broj godina kosovski narod stiće

pravo na školovanje. U to vreme nije bilo pravedan sistem obrazovanja na Kosovo i sva

politika obrazovanja bila rukovođena iz Beograda i za posledice, populacija u največoj

meri bila je nepismena. U početku na Kosovu je bilo 57120 učenika i 777 nastavnika,

večina od njih bili su Srbi.

Prolaskom vremena, Kosovo je dobijao neka prava u sistem obrazovanja dok 1970 dobija

pravo na osnivanju prvog univerziteta na Kosovu. 1980 kosovski sistem obrazovanja

brojio je 358521 učenika i studenata i 17751 nastavnike i ostalih radnika u obrazovanju.

Razvoj obrazovanja na svim nivoima kao i sveobuhvatni društveni razvoj kosovskog

društva bio je blokiran i zabranjen od Vlade u Beograda 1989 godine, kada je i ukinula

autonomnost Kosova.

Sa ovim delom bio je zaustavljen razvoj za preuzimanje sistemskih reforma koje su

zauzimale mesta u čitavom svetom.

Tokom perioda 1989/1999, u mnogim javnim sferama Kosova razvijao se takozvan

“paralelni sistem”, i u tim okolnostima sistem obrazovanja organizovan je pomoču svojih

paralelnih struktura na svim nivoima. Formirani su mehanizmi za suprotstavljanje na

institucionalnom putu pomoču narodnih legitimnih predstavnika da realizuju težnje,

izgrađena je struktura nezavisnog sistema obrazovanja pod vodstvom Ministrastva

obrazovanja i kulture u izgnanstvu i Savez Albanskih nastavnika Kosova.

1991 godine odlučeno je da se radi po jednom nezavisnom sistemu obrazovanja kad na

Kosovu je bilo 452 pune osnovne škole, 67 srednjih škola, 1 univerzitet sa 14 fakulteta i

7 viših škola, - sa sveukupno oko 400.000 učenika i studenata i 21.000 radnika

obrazovanja.

To je bila jedinstvena organizovanost u svetu, 10 godine funksionisanje jednog

paralelnog sistema obrazovanja pod klasićnom vojnom okupacionim sistemom gde su

stradali mnogi učenici, nastavnici i roditelji radnici i rukovodioci obrazovanja na Kosovu.

Sa svim smetnjama i primenom nasile nezavisni sistem obrazovnja na Kosovu postigao

je ciljt da:

Sačuva institucionalnu funkcionalnost i nastavak procesa obrazovanja;

Da finansiski održava učenike, studente, radnike obrazovanja i njihove porodice na

Kosovu kako bi uticalo na zadržavanje velike populacije od migracije;

Da služi kao smesa ili glavna komponenta u izgradnji pravednih institucija države na

Kosovu i da se uspešno odupire pokušajima srpskog režima za formiranje

nametnutog srspskog sistema obrazovanja na Kosovu.

Da razvija nove nastavne planove i programe bez ideološkog uticaja, kao izdaje

školskih udžbenike na osnovu novih plana i programa.

Međutim i pored dosta pozitivnih rezultata koji su postignuti na ovom polju razvijanje

obrazovanja na Kosovu jedno dugo vreme nenormalnim uslovima, a naročito u uslovima

postepenog pogoršanja rata 1999 imalo za posledicu:

Prekid normalnih uslova sistema obrazovanja;

Bezmogučnost da se nastavnici pripreme u saglasnost sa trenutnim novom nastavnom

situacijom u obrazovanju i ako u regionu nije se desilo neka novost i

Uništenje infrastrukture i školskih objekata.

Međutim koristi od organizocionih politika nezavisnog sistema obrazovanja na Kosovu

bile su mnogo veči nego negativne posledice, koje je on donela.

Od 1998 godine izbija rat između Albanske populacije pod vodstvom OVK i

paramilitarnih srpskih jedinica. Ovaj rat postičiće kulminaciju marta 1999, kad su počela

i vojna delovanja NATO snaga.

Konfliktu je prethodilo veliko nasilno iselenje sa Kosova približno 1 400 000 stanovnika

Kosova, uglavnome Albanci.

Po završetku rata, Ujedinjene nacije izdaju rezoluciju 1244, koja formira jedan

protektorat i međunarodnu vladavinu kombinovanu sa domačem faktorom. Od tog

vremena na Kosovu još uvek su prisutne strukture NATO-a, pomoču KFOR-a kao vojno

sila i UNMIK kao administrativna međunarodna struktura. Privremene samoupravne

institucije (PISU) imaju znatnu autonomiju u donošenju odluka. Največi obrazovni

autoritet PISU je Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Zvanićno, Kosovo je

podeleno u 30 opština.

Večina populacije po završetku rata i dolazak NATO-o snaga vratili su se na Kosovo, ali

ne svi u svojim domovima.

Po izveštaju Svetske banke za 2001 godinu, oko 50% populacije živi u siromaštvu i oko

12% populacije živi u ekstremnom siromaštvu. Jedan deo ekonomskih dobara, još uvek

obezbeđuju se od članova porodice koji žive van države, u dijaspori.

Neki od socijal demografskih indikatora na Kosovu

Indikatori Vrednost

Populacija 2,382,000

Opšta gustina (stanovnika po km2 ) 218

Urbana populacija 37 %

Godišnji priraštaj populacije 2.1 %

Žene koje održavaju domačinstvo 10 %

Populacija starosti ispod 20 godina 48%

Deca (0- 19) F=23% M=25%

Generacija spsosobna za rad (20 - 64) F=23% M=24.5%

Starija populacija (65+) F=2.4% M=2.1%

Srednja generacija očekivana za život ( rođeni 1990-

1995)

72.0

Muškarci 71.5

Žene 76.6

% domačinstva sa električkom energijom 92 %

% domačinstva sa tualetom unutar stambene jedinice 28 %

Socijalni, kulturni uslovi kao i ponašanje dosta je promenjeno posle 1999, naročito u

urbanim sredinama, a manje u ruralnim.

Ravnopravnost polova dobija jednu novu dimenziju na Kosovu, u pokušajima da ženu

stavi u ravnopravnom položaju u mnogim životnim sferama.

Socijalni i osnovni nastavljaju da vrše pritisak kod mnogo mladih i ostale porodice, da

pokušaju da migriraju van Kosova. Takođe ima pokušaja koji hoće da napuste redovno

školovanje, a to je jedna ćesća pojava kod devojčice.

1.3. Aktuelna situacija u obrazovanju na Kosovu

Po statistikama, u školskim klupama trenutno se nalazi oko ¼ ili 1/5 ukupan broj

stanovnika.

U nedostatku registracije stanovništva, nemamo podatke o opštem broju dece, ali

možemo diskutovati za obuhvatanje dece u institucijama obrazovanja na Kosovu (koliko

učenika smo obuhvatili u školovanju). Od više od 2 miliona stanovnika, koliko ima

Kosovo, u sistemu obrazovanja ima više od 450.000 učenika.

1.3.1. Administrativni sistem

Kao deo PISU Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odgovorna za

formulisanje, sastavljanje i sprovođenje politika i strategija u oblasti obrazovanja.

Ovo je povezano jednim delom finansiranja, koja se obezbeđuje od Konsolidovnog

budžeta Kosova, od strane Ministarstva ekonomije i finansije.

MONT, realizirajući decentralizaciju vlasti, ima i 7 Regionalnih kancelarija obrazovanja,

koje se rukovode od strane regionalnih službenika za obrazovanje i 30 jedinica unutar

opština imenovana kao Direkcije obrazovanja, rukovođene os opštinskih direktora za

obrazovanje. Opštinske direkcije su odgovorne pri opštinskim Skupštinama, odnosno

lokalne vlasti, dok regionalne kancelarije pri Ministarstvu.

Na finansiskom aspektu, MONT je obligativan da se stara za pitanja u vezi kurikuluma i

obuku nastavnog osoblja, dok opštinske direkcije staraju se za održavanje škoslke i

infrastrukture.

1.3.2. Sistem douniverzitetskog obrazovanja

Na Kosovu osnovni sistem školovanja je podelen na osnovno obrazovanje, koji obuhvata

od 1 do 5-tog razreda, niže srednje obrazovanje, koji obuhvata od 6 do 9 –og razreda i

više srednje obrazovanju, koji obuhvata od 10– tog do 12 – tog, odnosno za profesionalne

škole do 13 razreda.

Školovanje je obligativno za sve do 9-tog razreda.

Važi spomenuti i činjenicu, da osim ovog sistema sistem predšklskih institucija priprema

fazu predškolskog koji priprema decu uzrasta od 3 godine do početka njihovog redovnog

školovanja, i isto tako pruža zdravstveno vaspitanje, životne veštine i osnovu za

obrazovanje.

Obuhvatanje u školskoj 2005-2006 godini, prema podacima je kao u nastavku:

U predškolskim institucijama (43 objekata ) obuhvatili smo 5191 dece od 9 meseci do

ispunjavanja 5 godina, dok uzrasta od 5 do 6 godina oko 20.750 dece. U privatnim

predškolskim institucijama, su nekoliko licencirane institucije, i nekoliko objekata u

proceduri licenciranja. Postoje i COZ ( centri sa osnovama u zajednici), koje obuhvataju

ruralne krajeve, tačnije 35 centara sa 900 dece.

U osnovnim i srednjim školama ima ovu obuhvačenost: U više od 1100 osnovnih škola

(matićne škole i odvojene odelenje), koliko ima Kosovo, nastavu na osnovnim i niže

srednjim pohađaju ga 322.180 učenika, dok 74.781 učenika pohađaju nastavu u 108 više

srednje škole (matićne i odvojene odelenje - zavisne) Kosova. Imamo još 11 privatnih

škola različitih nivoa douniverzitetskog obrazovanja.

Specijalno obrazovanje – otprilike na Kosovu, na osnovu podataka Jedinice za specijalno

obrazovanje i FSDEK-a, ima oko 40.000 osoba sa posebnim potrebama, od njih 12.000

deca školskog uzrasta sa lakim oštečenjima, - 884 učenika su obuhvačeni u 7 škola.

1.3.3. Školska infrastruktura u period posle 1999 godine

Dostižnosti

Potrebne su bile mnoge investicije od mnogih međunarodnih i domačih donatora,

domačih institucija, ali i invesicije zajednice, da bi omogučili jedan početak u relativno

normalnim uslovima školske 1999 – 2000 godine. Međunarodni donatori, pod vodstvom

UNICEF-a, Evropske agencije za ponovo izgradnje (na početku ECHO), i ostali donatori,

kao Islamska banka za razvijanje i posebne države kao Nemačka, Švicarska, Holandija,

Danska, Japan, i druge, investirale su znatne iznose da bi stvarale fizićke uslove za

organizovanju nastave nakon zadnjih uništenja devedesetih godina i nedostatku bilo

kakve održavanje od strane države za kosovske škole za dvadeset godina. Ovi pokušaji,

zajedno sa snabdevanjem škola sa različitom opremom i informativnom tehnologijom,

kao i razvijanje programa za promovisanje škola zdravlja, uticale su na poboljšanju

sredine za predavanje i učenje i kao rezultat toga i stvaranje preduslova za kvalitetnu

nastavu. Kasnije povečani su pokušaji o poboljšavanju fizićke infrstrukture da bi

ispunjavao zahtev dece sa posebnim potrebama u skladu sa politikom za sveobuhvatno

obrazovanje. Nakon 2002 godine bilo je jedno gradualno rasterečenje terete investiranja

za obezbeđenje fizičke infrastrukture od različitih donatora kod mesne institucije. U perid

od 2002-2005 MONT je finansirao renoviranje 39 školskih objekata, u opštem vrednosti

od 1,8 miliona €, i izgradnju 28 novih školskih objekata u vrednosti više od 8 miliona €.

Slabosti

Svi ovi pokušaji postepeno znatno su poboljšali fizićke uslove za nastavu u kosovskom

obrazovanju. Međutim do 2002 godine ove investicije su učinjene samo na osnovu

zahteva zajednice i procene raznih donatorskih organizacija. U to vreme nedostajao

planiran pristup i sistematsko tretiranje problema školske infrastrukture. Izuzetak je bio

baza podataka formirana od Međunarodne grupe za menađiranje (IMG), agencija koja se

finansira od Evropske zajednice, gde su se obuhvatili svi školski objekti prema snimanju

1999 godine. Ovako veči broj škola izgrađene posle rata izgrađene su u mestima gde su

bile stare pre rata. Bilo je i ekstremnih slučajeva, kada nije uzet u obzir pokretanje

populacije iz jedne zone (uglavnom ruralne) i nova škola je izgrađena za jedan veoma

mali broj učenika. Jedna takva neusklađenost među demografskih kretanja i izgradnju i

renoviranju škola desilo se u nekolikim delovima Kosova i kao posledica po gradovima

je bilo preopterečenje i sa nastavom u dve smene, dok o nekim selima je bilo dovoljno

prostora za razvijanje celodnevne nastave. Zbog nedostatka jedne organizovane

delovanje, bilo je slučajeva instaliranja kompjutera i moderne tehnologije u školskim

objektima gde je bilo nedostatak struje za duže vreme.

S druge strane, bilo je mnogih propusta i na načinu održavanja i menadžiranja novih

školskih objekata, nedostatak saradnje zajednice, komplikovane procedure menadžiranja

finansije i nabavke, budžetski nedostatak za održavanje i menadžiranje, pogrešno

menadžiranje ili loše menadžiranje obezbeđenih sredstva i opreme, koje su uitcale na

znatno opadanje efekta investiranja u ovom sektoru i na opadanje kvaliteta rada, zbog

fizićke infrastrukture.

Jedna takva situacija traži dobro planirane pokušaje za povečanje efekta investiranih

sredstva posle rata i da bi proizvodili što više kvaliteta u obrazovanim uslugama za

jedinicu investiranih sredstva. Zna se da obezbeđivanje dobrih tehnoloških uslova i

proširenje fizičkog prostora uticaće na poboljšanju kvaliteta nastave. Planiranje mera za

obezbeđivanje nastave u najmanje dve smene do 2010 godine i obezbeđivanje

balansiranog tehnološkog razvoja i infrastrukture među ruralnim i urbanim zonama, -

ostaju dva glavna izazova ove strategije i rada institucije za obrazovanje u budučem

srednjoročnom periodu.

Ovi problemi, zajedno sa večem prioritetizacijom informativne tehnologije u nastavnom

procesu, obućeni su od dotićne grupe i predložene su konkretne mere za poboljšanje

situacije, tako da infrastruktura i informativna tehnologija, konaćno da budu u direktnoj

funkciji podizanja kvaliteta.

1.4. Principi i aktuelne koncepcije Promotivnih škola zdravlja u svet i one koje

obezbeđuju jednu zdravu sredinu

Dana s u svet postoje mnogi pristupi koji se povezuju sa činjenicom kako terba biti škola

koja treba ispuniti sve uslove ili večinu njih, da bi ispunila kljućne elemente promotivnih

škola zdravlja.

Postojeći da u samom imenovanju spominju se zdravlje i njegovo promovisanje treba da

damo nekoliko definisanje u vezi toga.

Sveobuhvatno školsko zdravlje danas se definiše kao jedan integrisan pristup na

promovisanju zdravlja sa ciljem vaspitanja, informisanja i obezbeđivanja mogućnosti za

stvaranje pravih stavova u vezi sa zdravljem i da bi učili i primenili zdrava ponašanja.

Ovaj koncept ima za cilj da menja ne samo ponašanje učenika, nego i nastavnog osoblja,

sredine u kojoj žive, uče i rade ovi učenici.

Definisanje škole unutar ovog koncepta je isto tako sveobuhvatan i obuhvata u sebe ne

samo instituciju koja pruža primarno i sekundarno vaspitanje učenika uzrasta do 19

godina, nego i sve one koje kao programe razvijaju osnivajući se na procesu školovanja

bez obzira da li koriste školske prostore. Isto tako, ovo razvijanje programa može

obuhvatiti i nastavno osoblje i roditelje, ali i sve učesnike zajednice, koji žele da im se

pridruže programskim aktivnostima.

Promovisanje zdravstva u školi definiše se kao: programi koji vode ka poboljšanja,

unapređivanja i očuvanja zdravlja, ali i identifikovanje i tretiranje na vreme bolesti ili

devijacije koje prouzrokuju oštečenje zdravlja učesnika u nastavnom procesu.

Iinicijativa promotivnih škola zdravlja definiše se kao program za zdravstveno

promovisanje u školi, tako da škole koriste određene principe u inicijativama SZO-a za

promotivne škole zdravlja i da učestvuju i da aktivno realiziraju programe koje pokriju

nastavne programe u školi i u školskim sredinama obuhvatajući članove porodice učenika

i zajednicu u celosti.

Proces promotivnih škola zdravlja obezbeđuje da škole staraju za sredinu gde fizićko,

mentalno i socijalno blagostanje i bezbednost svih učesnika u nastavnom procesu, bude

prihvačena u formi partneriteta sa porodicom, zajednicom i vladinim i nevladinim

učesnicima zajednice. Takve škole mogu da stavaraju šire alijanse svrstavajući se u

mrežama promotivnih škola zdravlja u Evropi.

Objektiv škola za promovisanje zdravstva je da se prihvataju škole i da se razvijaju

politike efektivnih programa koji bi utvrđile i činile zdrave i trajne sredine u kojima se

sprovode politike i takvi aktivnosti.

Da bi pratili realizovanje procesa promotivnih škola zdravlja vrši se kontrola i neprekidna

pratnja delovanja sa ciljem određivanje nivoa, efektivnosti i kvaliteta procesa:

Karaktera i školske sredine

Kvaliteta predavanja i učenja

Kvaliteta menadžiranja celog procesa obuhvatajući i realizovane veze sa porodicama,

zajednicom i pojedincima i asocijacijama sa uticajem

Prateći kvalitet prime, istovremeno realizira se jedan uspešan proces predavanje i učenja

kao i vrši se efektniji razvoj, unapređenja i upadanje u školskim politikama imajući kao

cilj realizovanje jedne sredine koja obezbeđuje celokupan progres.

1.4.1. Koncepcija i kriterije promotivnih škola zdravlja definisane prema SZO-a

Koncept SZO-a za promotivne škole zdrvastva je da se postigne zdrav život za celu

populaciju i školsku sredinu stvarajući određeni prihvatni ambijent koji će rezultirati sa

promovisanjem zdravstva. Ovaj koncept stvara mogućnost, ali i traži i jedno obečanje i

angažovanje, pripremu, zdravstveno i socijalno poboljšanje i adekvatnu fizićku sredinu.

U centru pažnja promotivnih škola zdravlja koje promovišu zdravlje su omladinci.

Škole koje promovišu zdravlje, ohrabruju zdrava ponašanja i istovremeno čine poznatu

činjenicu da odgovornost o poboljšanju zdravlja ne zavisi se samo od pojedinca, nego je

odgovornost sa zajedničkom učestvovanjem svih učesnika zajednice koja promoviše

zdrvalje.

Kriterije za promotivne škole zdravlja su povezane sa ovim zahtevima:

Promotivne škole zdravlja treba da obezbeđuju jednu sigurnu i stimulativnu sredinu,

koja će uticati na učenike i sve učesnike u procesu realizovanja nastave, da su zdravi

i sigurniji, kao unutar tako i van škole.

Promovisane škole zdrvalja treba promovisati samopoštovanje i poverljivost preko

osiguranja mogučnosti svih učesnika u proces nastave i školske zajednice, da

doprinesu u školski život, osposobljavajući njih da preuzmu samoinicijative, da vrše

probranje i da snose odgovornost za svoju zdrvalju i za zdravlje drugih.

Promovisane škole zdrvalja treba da stvaraju sredinu unutar školskog prostora, koji

stvori prijateljstvo, poštovanje i razumevanje za ostale, tako da im se omogučava,

kako pojedincima tako i grupama interesa, da doprinesu preko veštine i kvaliteta

kojim raspolagaju.

Promovisane škole zdravstva treba da formuliraju, da razmotre i primenjuju redovno

različite politike u vezi sa pitanjima koje povezuju sa promovisanim školama

zdrvstva i sa učenicima i nastavnom osobljem, oslonjajući se na ciljevima i

objektivima škole.

Promovisane škole zdrvastva treba da planiraju i primenjuju kurikulume koje

promovišu zdravlje i blagostanje, koje su u skladu sa zakonskim poznatim zahtevima

i na kojima imaju pristup svi učenici.

Promovisane škole zdravlja treba da izazivaju učenike i nastavnike unutar jednog

šireg spektra fizićke, akademske, socijalne aktivnosti zajednice.

Promovisane škole zdravstva treba da obezbeđuju povezanost sa roditeljima ili

starateljima kao i sa ostalim školama i sa zajednicom, preko inicijative u vezi sa

zdravljem.

Promotivne škole zdrvalja treba da upotrebljavaju na efektivan i prikladan način

usluge koje mogu realizirati sa savetima, prihvatanjima, uslugama i ostalim

doprinosima, i koje će rezultirati sa promovisanjem zdravstva, pozitivnim

ponašanjima i uspešnom nastavom.

Osnovne vrednosti jedne inicijative promotivne škole zdrvastva, koja se može uraditi

preko partnerstva, može biti samopoštovanje, poštovanje različitosti kod drugih,

poštovanje sredine, koriščenje celokupnosti ponude koje nudi škola kao nastavni

programi, porodica i zajednica sa celim mogučim spektrom pojedinca, interesnih grupa i

vladinih i nevladinih institucija, povezano sa koncepcijom promotivnih škola zdravstva.

U takvim sredinama je moguče da nastava bude neprekidni proces i u nastavku tokom

života.

Ovo će omogučiti da svaki pojedinac da doprinese u porodici i zajednici, primenjući i

oživljavajući u praksi učene veštine u toku života.

1.4.2. Koncepcija škola”Prijatelji dece” razvijen od UNICEF-a

Unutar opšteg okvira Konvencije za dečja prava i Konvencije o eliminisanju svih forma

diskriminacije prema ženama, program teži da doprinese u zagarantiranju da sva dečja

prava se poštuju i monitoriraju se.

Glavni objektivi programa su:

a) Da poboljšava društvene usluge i da ojačava porodice sa znanjima i veštinama da

bi stvarali mogučnosti da se obezbeđuju da bebe i deca su zdravi, emocionalno

zdravi i u stanju da uče u jedan siguran ambijent;

b) Da doprinesu u univerzalan pristup kvalitetnog formalnog i neformalnog učenja i

da smanji procenat ostavljivanja škole, posebno devojaka i dece minoritaraca;

c) Da snabdeva decu sa potrebnim veštinama da bi bili zdravi, aktivni i odgovorni

građani;

d) Da doprinesu na poboljšanju politika legislacije za decu koji imaju potrebu za

posebdu zaštitu i prezentiranje alternativa sa osnovima u porodici.

Koncepcija škola “Prijatelji dece” je osnovana na ovu politiku i imala je za cilj da

olakša razvijanje mesnih specifičnih pristupa prema procesima poboljšanja škola. Škola

“Prijatelj dece” je definisana kao zdrava škola, efektivna i zaštitna u koju su obuhvačena

na aktivan način porodica i zajednica.

1.5.Promotivne škole u današnjem kontekstu

1.5.1. Društveno- politički kontekst

Početak sastavljanja strategije je usko povezano sa situacijom kada Kosovo se našla u

jedan vakum svog političkog statusa. U ovoj situaciji, Kosovo treba da ispuni mnoge

određene standarde od Međunarodne zajednice, standardi koji dodiraju i oblast

obrazovanja, zdrvastva, sredinu. Što se tiće toga treba reči da nema neki unikalni sistem u

te tri pomenute sfere, istekavši da sadašnje rukovodstvo ovih sektora zavisi se i od

politićkih uticaja. Konkretnije, jedan deo toga se koordinira od strukture PISU i UNMIK-

a i, sdruge strane, paralelne strukture, koje su utićene od Srbije.

Jedna beskrajna politička neodređenost, koja će biti sprovođena u ovim tri sferama, ostala

je jednu prazninu i zastoj kod kreatora politika i donosioce odluka na koju stranu treba iči

strateške orijentacije u buduće. U detali, ovo podrazumeva pitanje da li če te tri oblasti

života biti značajne za buduču vladu, odnosno da li če imati prioritet one na finansikom

aspektu. Drugo, ima jake tendencije za privatizaciju vaspitanja i staranje za zdrvalje i ovo

će uticati isto tako u pokretima što se tiče finansiskog prioriteta od strane buduče vlade u

vezi sa stavovima prema promotivnim školama zdravlja. Određena sredstva od CKB za

ciljeve procesa obrazovanja, sredine i zdravstva su dovoljne jer izvor budžeta je mala

proizvodnja i ograničen način sakupljanja sredstva u budžet ne obezbeđuje jedno trajno

dugoročno i obečano finansiranje.

Sve ove čine nemogučnim da obrazovanje, zdravstvo i sredina ali i ostali afktori koji

uticaju kod učenika, pedagoga, porodice i zajednice, da se vide kao odvojeni oblasti u

odnosu sa dinamićnim dešavanjima u okviru evropskih integracija i popratnim

razmenama koje se dešavaju u evropskim mestima. Tačno ovde treba uticati što hitnije,

ako mislimo da se pridružimo procesima integrisanja.

Cilj i objektivi PŠZ-a su kao u nastavku:

Postizanje jednog zdravog načina života za celu populaciju škole i zajednice u celosti

Stvaranje zdravog i stimulativnog ambijenta za učenje i predavanje

Izgradnja individualnih sposobnosti

Ojačanje saradnje među škole i zajednice

Ojačanje saradnje među različitim sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo,

sredina itd.

Razvijanje pravila i struktura sprovođenja praksa koje pomagaju zdravlje unutar i van

škole

1.5.2. Osnovni principi promotivnih škola zdravlja u kosovskom kontekstu

Evropski principi za promotivne škole zdravlja, od 1996 dato im je prioritet, tačnije:

demokracija, ravnoprvnost, ojačanje, takmičenju i aktivnostima, školska sredina,

kurikulumi, obuka osoblja obrazovanje, merenje uspeha saradnje, zajedništvo i trajnost.

U nekolikim modulima razvijanja unutar Evrope adaptirani su osnovni principi u tim

zemljama, kao n.p.u Škotskoj, obuhvataju i delatnost u formi partnerstva, stvaranje

pozitivnih karaktera, poboljšanje sredine, malo komplikovane poslove sa porodicama i

roditeljima, obezbeđivanje efektivnije blagostanje, poboljšanju i proširenje kurikuluma,

smatranje zdralja i osobnog blagostanja.

Principi nad kojima se baziraju strategije promotivnih škola zdravlja na Kosovu, su one

nad kojima se bazira i sistem obrazovanja, umnožavajući se osnovni principi zdravstva,

osnovni principi koji su vezani sa sredinom i uticajem istih u obrazovanju i zdravlju.

Principi nad kojima se bazira sistem obrazovanja, su:

Razvijanje personaliteta, talenta i punog potencijala fizičke i mentalne

sposobnosti učenika,

Poštovanje prava i osnovne slobode čoveka, objavljene karton Ujedinjenih nacija

i evropskom Konvencijom za zaštitu osnovnih prava i sloboda čoveka,

Razvijanje osečaja poštovanja prema roditeljima i učitelju, za kulturni identitet,

jezik i vrednosti nacije i komunikativne vrednosti kao i ostala građanstva, koje su

razlićite od njenog građanska,

Razvijanje osećaja poštovanja prema sredinu kao i priprema učenika za jedan

odgovarajući život u jednom slobodnom društvu, u duhu razumevanja, tolerancije,

polnog ravnopravnosti i prijateljstva među svim narodima, etničkim, nacionalnim

i verskim grupama, kao sa osobama iz istog mesta.

Osnivajući se na Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, registrovanje i

unapređivanje po svim nivoima osnovnog i srednjeg obrazovanja na Kosovu, omogučava

se bez ijedne diskriminacije za realnih ili izmišljenih razloga, koje imaju veze sa polom,

rasom, seksualnim sklonostima, metalnim i fizićkim manama ili hendikep i druge,

civilnom stanju, boju, religiju, politićke opredelenje, nacionalna, etnićka ili socijalna

pripadnost, imovinu, rodno mesto i ostale okolnosti uečnika ili njegove porodice.

Sa aspekta zdravstvenog sistema, osnovni glavni principi su: ravnopravnost, kvalitet,

odgovornost i poštovanje, sveobuhvatnost i nediskrimisanost, korektno tretiranje građana

na osnovu sa zakonom. Zdravlje ima isto tako princip i puno poštovanje osnovna prava i

sloboda čoveka, određenim međunarodnim konvencijama, osiguranje punog pristupa u

zdravstveno zbrižavanje u svim nivoima i za sve građane, obezbedivši, za osobe sa

ograničenim sposobnostima, jedan lak fizički i institucionalni pristup. U toku primene

zdravstvenog zbrižnjanvanja, zdravstvene institucije i osoblje se staraju da ovo realizuje

sa apliciranjem međunarodnih standarda, etike i braneći interese korisnika zdravstvenih

usluga. Sveobuhvatnost i nediskrimisanot obezbeđuju se ravnopravnom zdravstvenom

staranjem za sve građane, obezbedivši standarde o ispunjavanju zahteva u svim nivoima

zdrvastvenog zbrinjavnja, kao osiguranje zdravstveno zbrinjavanja bez diskriminaciju na

osnovu pola, nacije, rase, boje, jezika, vere, političkih i socijalnih ubeđenja, imovinskog

statusa, stepenu fizičkih i mentalnih sposobnosti, porodičnog statusa i uzrasta.

Iz zdravstvene strategije Kosova, 2005-2015, vađena od Ministarstva zdravlja među

mnogim drugim težnjama su određene i smanjenje mortaliteta i morbiditeta kao i

poboljšanje porasta i razvoja i psihičko poboljšanje, poboljšanje reproduktivnog zdravlja,

povečanje stepena imunologije, poboljšanje zdravlja kod mladih, smanjenje pušenja,

posebnom naglaskom kod mladih. Prevencija od zavisnosti od droge i opasnim

ponašanjima, posebnim naglaskom kod mladog naraštaja. Da se poboljšava mentalno

zdravlje kod odraslih, deca i adolešenata razvijajući zdravstvene mentalne usluge

osnovane na zajednicu. Da se utiče na smanjenje do eliminisanja stepena incidente

samoubistva i tentative samoubistva Da se smanji broj zaraznih i nezaraznih bosleti,

posebnim naglaskom na TBC-u i HIV/AIDS-u. Da se poboljšava oralno zdravlje. Da se

daje prioritet preventivnim programima sa ciljem smanjenje neravnopravnosti u

zdravstvenom statusu. Da se prave programe i da se prihvata poboljšanje ishrane. Da se

ohrabruje povečanje nivoa fizičkih aktivnosti i zdravstveno razvijanje fizićke sredine. Da

se redukuje broj aksidenata u saobračaju i da se obezbeđuju zdravstvene usluge dostižne i

pristupačne za sve društvene i ekonomske nivoe i etnićke grupe.

Osnovni principi središnog vaspitanja i njihovo uticanje u obrazovanju i zdravstvu, ovi su

kao u nastavku: Princip sredinškog vaspitanja, osnovan u trajnom razvijanju; Princip

samoosveščivanja i učestvovanja u donošenje odluka; Princip integrisanja središnjih

pitanja u nastavnim programima i njihovo usklađivanje sa drugim sadržajima; Princip

opreznosti i sprečavanje negativnih delovanja u sredini; Princip individualne

odgovornosti prema delovanja u sredini; Princip aktivnog stajanja prema negativnim

delovanjima u sredini; Princip staranja za središne/prirodne vrednosti; Princip

neprekidnog osposobljavanja nastavnog stafa u oblast središnog vaspitanja; Princip

recipročnog sudelovanja prema negativnim pojavama prema sredine.

1.5.3. Dostižnosti u oblast promotivnih škola zdrvastva na Kosovu posle 1999

godine

Od 1999 godine, posle završetka rata, na Kosovu se odmah počelo da se vrše fizičke

intervencije u infrastrukturi obrazovnih institucija u svim nivoima obrazovanja, da bi se

stvarali elementarni uslovi za nastavljanje procesa vaspitanja. Isto tako, počele su i

razmene u poboljšanju veština dotičnog nastavnog i pomočnog kadra, sa namerom

podizanja kvaliteta predavanja i učenja. Mnogi međunarodni i domači eksperti unutar

vladinih institucija kao i onih nevladinih, bili su aktivni učesnici imajuči jedan visoki

motiv u ovom procesu.

Situacija na delu školovanja na Albanskom jeziku je dat jak institucionalni udarac, koliko

vreme da obrazovanje i zdravstvo u opšte imale su atribucije jednog centralizovanog

sistema, gde učenik nije bio na centralnom položaju pažnje, bio je razlog da se

intensifikuju aktivnosti u svim poljama sa namerom podizanja menadžerskih, vaspitnih i

administrativnih kapaciteta celog osoblja angažiran u nastavnom procesu.

UNICEF, kao rukovodeča agencija za pomaganje kosovskog vaspitanja u emergentskoj

fazi, koordinirao je renoviranje i rehabilitaciju porušenih škola u toku zadnjeg konflikta

na Kosovu i, isto tako, direktno je pomagao u izgradnju 22 škola, koje su bile potpuno

uništene, renoviranje sanitarnih čvorova u 92 škola, renoviranje 24 pilot škola

takozvane ‘Škole prijatelje za decu’. U nijednoj fazi, UNICEF snabdevao je jedan veliki

broj škola širom Kosova sa opremom i školskom materijalom, kao i obezbedio je 344

WD vozila za potrebe službenika obrazovanja.

Projekat ‘Škole prijatelji dece’ počelo je primeniti od 2000 godine preko 7 partnera

(CRS, Care International, Kosovski centar za obrazovanje, Prijatelji Dece, EducAId,

World Vision, Kosovski ženski forum) i imao je za cilj širenje novosti i reformi

obrazovanja u školskom nivou, preko promovisanja novih metodologija

predavanja/učenja i novog kurikuluma, sposobnostima za život, obrazovanje za

toleranciju i mir, aktivnom učešćem zajednice u školi, sveobuhvatni pristup da bi se

suočavao sa razlikama, posebno dece sa posebnim potrebama, dece minoritaraca itd.

Danas govorimo o jednom broju od oko 150 škola, koje sačinjavaju jednu veliku mrežu

škola širem Kosova, škole koje su otvorene za novosti i u stanju su da doprinesu na

podizanju kvaliteta obrazovanja na Kosovu.

UNICEF je doprineo isto tako i na izgradnju institucionalnih kapaciteta, da bi pomagao i

ojačao kosovski sistem obrazovanja. Centralni autoriteti, regionalni i opštinski u

obrazovanju su bili prihvačeni preko pružanja tehnićke asistencije i opreme. Veliko

prihvatanje je bilo proces sastavljanja Novog okvira kurikuluma Kosova kao i

predmetnog kurikuluma. Predmet ‘Sposobnosti za život’ je pilotiran po prvi put kao

izborna nastava u školskoj 2005-2006 godini za učenike 8 razreda i oko 100 niže srednje

škole Kosova. Programski materijal ovog predmeta ima za cilj razmenu ponašanja i

usredsređuje se na razvijanju sposobnosti, kao što su komunikacija, donošenje odluka,

menadžiranje osečaja, stvaranje samopouzdanosti, itd. preko međuaktivne metodologije.

Osim toga, kurikulum adresira važna pitanja, kao što su HIV/AIDS, bolesti koji se

prenose seksualnim putem, repreduktivno zdravlje kao i druga pitanja vezano sa

zdravljem.

SZO prihvata formiranje jednog novog duha u školama preko koncepta “Evropske mreže

promovisanih škola zdravlja “ i inicirajući ovaj koncept na Kosovu, jednom povečanom

aktivnostom u Mitrovici, sa namerom adresiranje i sprečavanje trovanja sa olovom.

SZO sa namerom pomaganja domačim institucijama na realizaciju programa

promovisanih škola zdrvalja, organizovala je niz treniranja u vezi koncepta, planiranja i

razvijanja promotivnih škola zdrvalja. Učesnik u tim treniranjima su bili službenici

obrazovanja, zdravstva i sredine iz svih administrativnih nivoa (centralnog, regionalnog i

opštinskog) kao i predstavnici civilnog društva, direktori škola i nastavnici. U obuci su

bili obuhvačeni i učesnici istih sektora srpske zajednice. SZO je pomagala prevod

manuala za trenere i nastavnike u oblast promotivnih škola zdrvastva kod omladine,

koristeći pristup promotivnih škola zdrvastva.

Ovom obukom, prihvativši realizaciju koncepta promotivnih škola zdrvastva, obuhvačene

su 18 osnovne škole u 3 opštine, sa više od 90 nastavnika, 18 direktora škola, 20

zdravstvenih profesionalaca, 5 visokih službenika obrazovanja, nekoliko profesora i

visokih službenika sredine i predstavnike civilnog društva obe zajednice, albanskog i

srpskog. Treniranje je realizovana od eksperta SZO – Regionalna kancelarija za Evropu.

Isto tako, sa namerom izgradnja kapaciteta, SZO organizovala je studiozne posete u

ostalim zemljama Evrope, koje su članice evropske mreže promotivnih škola zdrvalja od

1993 godine, kao n.pr. u Sloveniji, Polskoj i u Makedoniji.

U tri opštine su formirane opštinske strukture, odnosno regionalne za promotivne škole

zdravlja, ovom strukturom:

- Savetodavni komiteti sačinjeni od službenika obrazovanja, zdravstva, sredine i

civilnog društva.

- Grupe za promovisanje zdravlja u školi, sačinjeni od nastavnika, učenika,

roditelja, osoblja za održavanje škola i administracije.

- Koordinatori za promovisanje zdravlja u školskom nivou.

Međunarodna organizacija za migraciju (IOM), u toku 2003 – 2004 godina, sprovodio je

projekat o sprečavanju i nadzornost tuberkuloze i HIV/AIDS i za problem konzumiranja

narkotivnih sredstva, alkohola i duvana, preko pilot projekta, za realizaciju kojeg su

angažirale osnovne škola u opštinama Prizren, Mitrovica, Priština i škole sa nastavom na

srpskom jeziku u dva gnjilanska sela.

Ovom projektom je realizirano obučavanje 70 pedagoga u vezi metoda sa sadržajem

zdravstvenog vaspitanja kao i realiziranjem 15 – 20 redovnih časova zdravstvenog

vaspitanja za 6-mesečni period. U nekim školama kao značajni zahtev roditeljskih saveta

i učenika, zdravstveno vaspitanje je postao kao izborni predmet.

Mnoge institucije, kao Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, Nacionalni institut

javnog zdravstva Kosova, Centar porodićnog zdravstva, Policiska služba Kosova, NVO,

razna udruženja, obuhvatajući i neke omladinske centre, svoje delovanje su razvijale

redovno u školskim prostorijama, proširujući znanje i razvijajući aktivnosti u vezi

zdravstva i sredine. Isto tako, nisu ostavljene po strani ni aktuelna značajna pitanja za

decu i zajenicu, kao imunizaicija, asaniranje srodnih sredina.

U predmetnoj nastavi Kosova i u predmetnim programima za sve rezrede i dečjim

uzrastima, zdravstveno vaspitanje može se tretirati kao izborna nastava. Škola, po izboru

učenika, odlučuje koje teme u okviru zdravstvenog vaspitanja se prepoporučuju da se

izabraju i nauče. Ovo može da bude kao predmet ili kurs izabran od strane učenika, ako

se za ovo deklarisaju najmanje 15 učenika. Zdravstveno vaspitanje u programskom

materijalu ostalih predmeta tretiraju se kao međuprogrtamski deo.

Sadašnje i buduće generacije vaspitaju se da bi koristili pravo za sigurnu i zdravstvenu

sredinu. Obrađene teme u oblast zdravstvenog vaspitanja osposobljavaju učenike da

razumeju prirodu opasnosti u različitim situacijama, kada identifikuju opasne sredine kao

i od koga da traže pomoč u nesretnom slučaju i bolesti. Na takav način, učenici se

vaspitaju i osposobljavaju da bi sprečili, eliminisajući eventualne intervencije i

nepotrebne i skupe usluge.

Posebne teme u oblast zdravstvenog vaspitanja treba obuhvatiti ova pitanja u nastavku:

Samosoveščivanje o riziku upotrebljavanja duvana, alkohola i droge;

Zaštita od HIV/AIDS-a i ostale bolesti, koje se prenose seksualnim putem;

Seksualno i reproduktivno vaspitanje;

Zaštita od zloupotrebe i seksualne nasilje;

Zdrava ishrana i uloga sportskih aktivnosti;

Vaspitanje o saoosveščivanju za mine

Isto tako i Departament omladine (DO) Ministarstva za kulturu, omladinu i sporta

obečala je za aktivan doprinos u vezi podizanja kvaliteta i aktivnosti unutar škola i van

njih, da bi tako uticao u zajednici, koja je pored škole. Jedna od programskih politika

MKOS/Departament omladine, je vaspitanje i promovisanje zdravlja. Od osnivanja, u

okviru ovog programa prihvačene su mnoge organizacije i omladinski centri u

sprovođenju projekata, koje promovišu u zaštiti zdravlja omladine. DO uvek je težio da u

svojim projektima ili finansirani od njega da obuhvati omladince koji su van škola.

Međutim, sam pristup je lakši prema omladincima koji su u školama, zato što večina

projekata se sprovode u školama. Ovo ima i svoju pozitivnu stranu, kao što je povezanje

škole sa zajednicom. Osim toga, jedan od velikog uspeha sprovođenja programa

DO/Sektor za vaspitanje i promovisanje, je mogučnost koji se daje omladini, da

identifikoju potrebe, da planiraju projekte, da sprovode njih i da menadžiraju fondove,

obuhvatajuči ovde i praktično iskustvo koju oni steknu. Isto tako MKOS/DO osnivao je

centar za savete i informiranje mladih, koja se zove “...slušaj omladinu “, koja na neki

način je vrsta usluga prijateljnog zdravstva za omladinu.

Prema izveštaju ovog centra, za dve godine svog postojanja, u centru su tražili razne

usluge 1527 omladinaca. Centar je proizveo 24 kratkometražnih filmova, sa vaspitnim

preporukama protiv substancija koje prouzrokuju zavisnost i po jedan kratki

dokumentarni film gde su tretirale pitanja duvana i HIV/AIDS. Ovi filmovi su korisni

izvor informacija koje mogu upotrebiti sa namerom promovisanja očuvanja zdravstva.

2004 godine MKOS/DO finansirala je projekt sa naslovom “Kvalitet i kvantitetno

istraživanje znanja, stavova i navika omladinaca o seksualnom i reproduktivnom

zdravstvu”. U istraživanju su učestvovali 900 omladinaca i 13 fokus grupe sa 122

učesnicima. Na osnovu podataka istraživanja, poznavanje omladinaca su nepotpune i

treba se raditi više, kako na sastavljanju vaspitnog materijala, tako i na podizanju

kvaliteta programskog materijala zdravstvenog vaspitanja kao alternativni nastavni

predmet.

Osim toga, u saradnji sa UNFPA, za dve godine učinjeno je podizanje kapaciteta

omladine u opštinama Kosovo Polje i Lipljana u vezi reproduktivnog zdravlja kod

omladine, obuhvatajući uglavnom grupe omladinaca minoritaraca RAE. Iz ovog projekta

su ospsosbljeni 55 omladinaca ‘peer educator’.

2. Vizija

Jedan efikasan sistem unutar izvora kojima raspolažemo i koji obezbeđuje školsku

otvorenu i uticajnu sredinu za aktivno učestvovanje, gde svako se oseča sigurnim,

ravnopravnim i srečnim, sredina koja če biti u stanju da se adoptira međunarodnim

prihvatnim standardima.

3. Misija

Sa namerom postizanja vizije koju smo ranije određivali, određena je misija strategije

promotivnih škola zdravstva, koja je:

Obezbeđivanje zdrave i prijateljske školske sredine preko zdravstvenog vaspitanja,

promovisanja očuvanja sredine i ojačanje partneriteta među škole, roditelja i zajednice.

Da bi realizirao našu misiju treba implementirati određeni mehanizmi unutar polja, kao

što je obrazovanje, sredina, zdravlje, ekonomija i političko administrativno usklađena

sredina. Pitanje sprovođenja sa doslednostima misije prati se oprezno preko mera, koje

če proizvesti smanjenje incidencije zaraznih bolesti i poremečaje u psihofizičkom razvoju

kod učenika. Isto tako i smanjenje slučajeva nasilje u školama biče pokazatelj uspešnog

sprovođenja Strategije i njene misije.

4. Strateški objektivi

U toku organizovanog rada u radionici, koja je imala za cilj da pomogne u procesu

sastavljanja strategije promotivnih škola zdravlja, grupe eksperata različitih oblasti

identifikovali su 6 strateških objektiva, koji treba postiči u određenom periodu. Ovi

objektivi su:

4.1. Zdrava i prihvatna sredina od strane predavača, učenika i roditelja

4.2. Prikladna, uspešna i zdrava sredina za predavanje i učenje (oslonjeno

na strateškim uputstvima o razvijanju douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu

2007-2018)

4.3. Dovoljni ljudski i materijalni kapaciteti

4.4. Kvalitetno i neprekidno staranje za učenićko zdravlje

4.5. Niži stepen nasilje u školi

4.6. Povoljan nivo kulture zdravstva i sredine kod učenika

Da bi se oprezno pratio razvoj objektiva i da bi verifikovao, određeni su pomoćni

pokazatelji. Isto tako da bi postigli određene objektive, određeni su i potrebni

aktivnosti, preko kojih će biti realizovana strategija promotivnih škola zdravlja. Praktički,

određeni aktivnosti mogu se tretirati i posebni projekti u daljem razvoju i sprovođenje

strategije.

4.1. Pomočna i zdrva sredina od strane predavača, učenika i roditelja

Svi učesnici u procesu stvaranja prihvatne sredine za sprovođenje strategije promotivnih

škola zdravlja, treba da vrše transformacije ka podizanja stepena njihovog informisanja,

da bi imali dovoljno znanje u vezi dokaza koje pruža školska sredina. Takva sredina ima

kao zadatak da predstavlja i priključi sve učesnike u proces obrazovanja, sa ciljem

povečanja kvaliteta nastave, ali istovremeno i smanjenje incidencije zaraznih bolesti i

poremečenje psihofizičkih razvoja kod učenika i povečanju stepena fizičke sigurnosti,

smanjivši slučaje poniženja, pretnji i ostale forme nasilja u školama.

Da bi pratio primenu takvog koncepta, određeni su i:

POKAZATELJI

1. Najmanje 90 % škole, učestvuje svake godine u nedelji čisčenja

2. Najmanje 20% škole u toku godine učestvuju u aktivnostima o samosveščivanju

3. Do 2018 godine najmanje 50 % škole realizovaće projekte za stredinu

4. Do 2018 godine 90% škola formiraće ekološke grupe

MERE

Mere 4.1.1. Kampanja samosvesnosti za stredinu i zdravlje

Opis Obaveštavanje roditelje o uticaju stredine na zdravstveno stanje

učesnika u proces obrazovanja na roditeljskim sastancima, i

njihovo podspešivanje za zajednički rad po pitanju zdravstva

Ujedinjenje zajedničkih aktivnosti u školama sa pojedinačnnom

učešću u aktivnosti redovnog održavanja stredine i u unapređenju

čuvanja zdravlja

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Realizacija takvih mera treba obezbediti obavezno i aktivno učešće roditelja i zajedice, u

cilju razvijanje partnerstva i osećaja svojine prema školskoj stredini. Takođe roditelji i

zajednica trebaju podržati i aktivnosti finasiske prirode, kad, samosvesni za to, vide u

direktnom doprinosu zdravlje dece i dobitak u povećanju bezbednosti za sve ućesnike u

procesu.

Mere 4.1.2. Nacrt programa i materijala za zdravlje i školsku stredinu

Opis Revizija postoječih planova i programa unutar škola, kao i životne

sposobnosti, zdravstveno vaspitanje i vaspitanje stredine, sa

posebnim akcentom na praktičan deo rada u školskim stredinama, u

cilju očuvanja, unapređenja i poboljšanja školske stredine, sa

težnjom da budu kao među kurikularni deo ili kao posebni predmeti

Nacrt novih kurikuluma osnovan na koncepte promotivnih škola

zdravlja, koje će poboljšati znanje učenika o faktorima koji utiču na

zdravlje i osposobljavanje njih za zdrav izbor i usvoje zdrava

ponašanja tokom čitavog život; Programska materija koja

obuhvata kritičke sposobnosti za život i zdravlje, u cilju

promovisanja zdravlja i blagostanja kao i za sprečavanje važnih

zdravstvenih problema, informacije i aktivnosti, koje odgovaraju

intelektualnim i emocionalnim sposobnostima dece

Nacrt odgovarajućih materijala različitih nivoa učešćem korisnika i

obuku

o učenika,

o kadrove obrazovanja, i

o roditelje

u cilju povečanja poznavanja vezana za sredinu i zdravlje,

omogučavajući i podspešujući učešće eksperta u oblasti stredine i

zdravlja, i druge eksperte u ulozi savetnika u toku sastavljanja i

primenjivanja ovih materijala

Ekperiment (Pilotiranje) materijala

Umnožavanje i podela u čitavoj školskoj mreži, pomoču njih i u

zajednicama

Formiranje međuškolska ekološka udruženja u cilju unapređivanja i

praćenja programa i umrežavaje škola koji imaju slične

stimulacione programe formiranja programa u školi koji nemaju

takve programe.

Mere 4.1.3. Obuka nastavnog kadra za pristup u PŠZ

Opis Informisanje nastavnog kadra u vezi nacrta forme za

organizovanje različitih aktivnosti u očuvanju i zaštiti zdrave

školske stredine, na organizivane sastanke rukovodeće školske

strukture

Omogučavanje povoljnih uslova za pohađanje obuke

Organizovanje obuke za nastavni kadar

Održavanje obuke u školskim prostorijama ili u blizini mesta

stanovanja nastavnog kadra

Stimulisanje za pohađanje obuke i primena aktivnosti vezane za

promotivne škole zdravlja

Odobrenje vaspitanja i kontunuirana obuka nastavnika koji

podržavaju koncept promotivnih škola zdravlja

Izgradnja kapaciteta za nadzor i procenu kontinuirano

unapređenje nastavnog kadra

Kontinuirano praćenje u primenjivanju stečenog znanja,

pomuću nadgledanja i procenivanja.

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

U ciju redovnog pohađanja i primeni predviđenih mera, obavezno je potrebno izrazito

interesovsnje od strane nastavnog kadra. Da realizuju takve stvari, učesnici treba

identifikovati ličnu dobit, familjarnu, i kolektivnu za zajednicu, i istovremeno za učesnike

treba obezbediti na neki naćin nagradu ili stimulciju

4.2 Povoljna i zdrava fizikčka stredina za predavanje i učenje (podržane sa

strateškim uredbama za razvoj douniveritetskog obrazovanja na Kosovu 2007-

2018)

Ambijenat gde se odvija nastavni proces, je prostor gde učesnici, osim učenja trebaju

imati mogućnosti za obezbeđenje važnog procesa za njihov normalani psihofizički i

zdravstveni razvoj, za slobodu kretanje i komunikacije. Ovo znači fizičku sigurnost

ušesnika u ovom procesu, kao i njihovo direktno udruživanje pomoću razvojnih

aktivnosti, koje će podržati takvu stvar, i kontakte među učesnicima.

Fizička stredina za učenje je glavna karakteristika efektivne škole. Mnoga istraživanja

govore o organskim međuvezama između fizičke i kvalitetne stredine sa drugim

efektivnim parametrima, kao što su: stručno rukovođenje, visoka očekivanja, pretvaranje

škola u organizacije učenja, itd. U kosovskim uslovima, ispunjavanje ovog objektiva je

veoma izazivajuće, zbog toga što se zahteva od plitičkih kreatora velika hrabrost i

posvećenost, da urade velike finasiske investicije koje se ne mogu isplatiti u kratkom

vremenskom roku.

U cilju poboljšanja i unapređenja školske stredine što se tiće infrastrukture, urađeni su

velini napori kao od strane Vlade Kosova, tako i od donatora, koji su na neki naćin

ublažili akutni problem nedostatka odgovarajućih prostorija za obrazovanje. I pored toga,

u neke škole nastava se odvija sa izvesnim poteškoćama upravo zbog neadekvatne

infrastrukture. U nekoliko škole, i pored renoviranja koja je urađena nisu mogli

obezbediti u potpunosti preporučene standarde za školske objekte, zbog nedostatak

elementarnih higijensko – sanitarnih uslova, u prvom redu nedostatak bezbedne vode za

piće, za učesnike u nastavnom procesu.

Veliki broj dece u ne dizajnirane škole za takvo opterećenje, tako da uslovljavaju da se

nastava odvija i u nekoliko drugih objekata koje navode učesnike da počnu i završe,

radno vreme, odnosno da odvijaju nastavni proces u ne odgovarajućem vremenu i

fiziološki ne adekvatno za večinu uzrasta učenika. Za praćenje sprovođenja koje će se

realizovati u oblasti poboljšanja i regulisanja infrastrukture školskih objekta određeni su

i

POKAZATELJI

1. Do 2018 godine nastava da se odvija najviše u dva objekta;

2. Do 2018 da bude postignuto obezbeđivanje infrastrukture po potrebama u svim

školama;

3. Do 2018 da bude obezbeđena oprema kao osnova pomočne tehnologije za

učenike sa posebnim potrebama;

4. Do 2018 da budu obezbeđeni osnovni uslovi za realizaciju praktične nastave za

sve stručne škole (unutar škola ili u saradnji sa ekonomijom );

5. Do 2018 da budu obezbeđeni uslovi za fizičke i sportske aktivnosti u svim

školama;

6. Sve škole da budu opremljene sa sredstvima konkretizacije po standardima.

MERE

Mere 4.2.1 Poboljšanje postojeće školske infrastrukture

Opis: - Čitava infrastruktura postojećih objekata, u saglasnosti sa

određenim normativima treba se ispuniti i poboljšati, tako što će

se kretati u pravcu realizacije evropskih standarda - EUROCODE.

- Sve školske prostorije koje ne ispunjavaju standarde i koje su u

lošem stanju treba renovirati, obuhvatajući:

- Regulisanje i popravljanje školskih zgrada

- Regulisanje i popravljanje infrastrukture za vodovod i

kanalizaciju, grejanje, telefon, internet

- Regulisanje spoljnjih površina kao: sportski tereni,

dvorišta, zelenilo, bašte i trgovi

Mere 4.2.2. Monitorisanje novih školsko kreativnih površina

Opis: - Lobiranje za povećanje zelenih površina, sportskih terena i sala za

fizičkog rekrativnog vaspitanja na slobodan naćin i bez

uznemiravanja. Lokalne i centralne vladine institucie, u saradnji

sa partnerima, koncentišu svoje napore u izgradnji novih školskih

objekata u zonama gde se radi u više od dve zgrade i zonama gde

školski objekti prestavljaju opasnost za učenike. Sve investicije

biće u skladu sa standardima i usvojenim uredbama.

Mere 4.2.3. Obezbeđenje u održavanju i čuvanju školskih dobra

Opis: - MONT, u kordinaciji sa opštinama, radi će na nacrt politika i

uspostavljanju sistema menađiranja i održavanja školskih dobra;

- Opštine i škole menađiraju i staraju se za čuvanje školskih

objekata i školskih površina, kao i njihovo održavanje i

obezbeđivanje, u saglasnosti sa usvojenim politikama.

Mere 4.2.4. Opremanje škole sa nastavnim sredstvima koje obezbeđuju zaštitu

zdravlja

Opis: - MONT i opštine, u saradnji sa donatorima i partnerima,

investiraće u obezbeđivanju škole sa inventarom i standardnom

opremom, kao i potrebe za laboratoriske opreme. Posebna pažnja

posvetiće se upotrebi nove tehnologije u procesu predavanja i

učenja.

- Kupovanje i koncentrisana organizovanost radionica i predmete

za strućno obrazovanje. Radionice i takvu opremu mogu koristiti i

druge škole.

- Uspostaviće se saradnja sa centrima za specijalno obrazovanje i sa

ekonomskim preduzećima, u cilju korišćenja konkretnih stvari i

odgovarajuće opreme namenjene za obrazovanju.

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Jedna pojava tipična za školsku infrastrukturu na Kosovu je preopterečenje kapaciteta u

urbanim stredinama, i njihovo relativno slabo korišćenje u ruralnim zonama. Zatim,

perspektiva poboljšanja infrastrukture vezana je za dve sledeće pretpostavke, koji su van

kotrole onih koji primenjuju ovu strategiju :

1. Stabilizacija migracionih procesa i

2. Razvijanje ruralnih predela.

4.3 Dovoljni kapaciteti ljudski i matrijalnji

Obezbeđivanje dovoljno kapaciteta ljudski i matrijalni je veoma važan preduslov za

dobivanje kvalitetne promotivne škole zdravlja. Ispunjavanje ovog preduslova

obezbediće mnogo veći kadar u službi zdravlje učenika, omogučiće obezbeđivanje

kompletne infrastrukture za dobro zdravlje, kao i doneće bolje održavanje ove

infrastrukture, a posebno sanitarne, tako što će sprećiti ovaj zdravstveni problem. Bilo

kako, realizacija ovog strateškog objektiva u velikoj meri zavisi od pažnje kojoj će

posvetit Kosovski buđet.

POKAZATELJI:

1. Do 2018 godine svi nastavnici da završe najmanje jednu obuku u vezi zdravlja.

2. Do 2018 godine Kosovski Buđet da odredi dovoljno sredstva za zdrave škole

MERE

Mere 4.3.1.Obuka nastavnog kadra za unapređenje zdravlja

Opis Osoblje kvalifikuje se pre službe i u toku službe za primenu

aktivnosti zdavstveno promotivne i vaspitne

Kontinuirano osposobljavanje i obučavanje učesnike u obrazovanju:

nastavnog kadra, učenike i zajednice, za unapređenje zdravlja i

sigurnost u školi, koje će ih odvesti u pravcu osposobljavanja za

život, zdravstvenog vaspitanja i vaspitanja za stredinu, na osnovu

odobrenih i usvojenih programa za specifične uzraste i posebe

potrebe.

Podsticaj i organizovanje učenika, podržano od strane nastavnog

kadra i zajednice, - u aktivnostima zdravlja u relevantnim školama, a

naročito u toku slobodnih aktivnosti.

Priprema i podela dodatnih materijala za nastavnike i učenike

Organizovanje zajedničkih aktivnosti u/sa zajednice/ama vezana za

zdravlje

Stvaranje nadzornih i ocenjivaćkih mehanizma za implementaciju

stečenih aktivnosti

Stvaranje podsektorskih struktura i promovisanje zdravlja u školama

na nivo škole, kao:

o Imenovanje koordinatora za promovisanje zdravlja u školi,

o Imenovanje grupe za promovisanje zdravlja (nastavnici,

učenici, roditelji, osobe za održavanje, školski administrator,

itd) na opštinskom nivou,

o Imenovanje savetodavnog komiteta, kojeg sačinjavaju

službenici obrazovanja, zdravstva, stredine, roditelji,

Stvaranje razvojnog plana za zdravstveno, stredinsko i socijalno

promovisanje i za promovisanje sigurnosnot i ravnopravnost na

školskom nivou, - sa aktivnim učešćem škole (učenika, nastavnika,

administratora, roditelja, drugog nastavnog kadra ),

Nacrt školskih politika u saglasnost sa nacionalnim,

Monitorisanje i kontinuirano ocenjivanje,

Primena podataka u praksi o monitorisanju i ocenivanju, uključujući

u planove školskih politika kao i u budućim aktivnostima.

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Uveravanje dali su adekvatni ili nisu po usklađenost, objašnjenje, kvalitet,

količina informacija, - obuhvačena u obuku radnika obrazovanja

Nedostatak fondova namenjenih za obuke

Mogućnost za prikupljanje dobrovoljne priloge za obuku nastavnika kao i da

obezbede eksperte, koji bih se angažovali, kao i materijalna i finasiska sredstva.

4.4 Kontinuirano i kvalitetno staranje za zdravlje učenika

Kontinuirana briga o kvalitetu i zdravlje učenika, zahteva realizaciju svih drugih

strateških objektiva. Ovo je, jer se takva zdravstvena zaštita posmatra kao prirodni

proizvod za realizaciju svih drugih strateških objektiva. U ovom kontekstu, treba reći

da samo realizacija ovog strateškog objektiva daje puni smisao ralizaciji drugih

strateških objektiva. Međutim, realizacija ovog strateškog cilja sama po sebe

ukljućuje konkretne aktivnosti, pomoču kojima se realizuju.

POKAZATELJI

Do 2018 godine škole da omoguće usluge ili referentne usluge za sva zdravstvena

pitanja

Do 2018 godine sve škole da imaju kurikule i dovoljno edukativno zdravstvenog

materijala da ispune potrebe njihovih korisnika

Do 2018 svi učenici da postignu dovoljno znanjea o njihovom ličnom zdravlju i

zdravlju zajednice

Do 2018 godine sve škole da imaju akcione planove za sprečavaje zasnovan na

prevenciji zdravstvenih bolesti / problema, na osonovu uslova koji postoje u školi

MERE

Mere 4.4.1 Očuvanje i napredovanje zdravlje učenika

Opis Organizovanje edukativno vaspitnih aktivnosti vezana za aktuelne

probleme učenika, kao što su droga, nsilje, HIV/AIDS, pušenje,

zlostavljanje dece, i slično tome i u zavisnosti od aktuelne situacije

Omogučavaje savetodavnih usluga o ulozi fizičkih aktivnosti i

individualnog blagostanja

Organizovanje školske fizičke aktivnosti i u zajednici sa širem

učešćem

Organizovanje obuke u pružanju prve pomoći

Omogučavanje realizaciji sistematskih pregleda učenika i nastavnog

kadra u saradnji sa Ministarsrstvom zdravlja, pračeno sa konkretnim

merama o sanaciji zatečenog stanja

Identifikovanje zdravstvenih resursa u zajednici i njihovo

dobrovoljno ukučivanje u promovisanju i primeni koncepta

promotivnih škola zdravlja

Obezbeđivan sistema referisanja učenika o prikazane zdravstvene

probleme

Priprema odgovarajuće dokumentacije o referisanju slučajeva sa

zdravstvenim problemima u školi

Povremeno ocenivanje saradnje između škole i institucije

zdravstvenih usluga

KRIČKE PRETPOSTAVKE

Nedostatak finasiskih sredstava za primenu određanih preventivnih aktivnosti,

promotivnih i terapeutskih

Nedostatak zakonske podrške za aktivnosti koje se trebaju primenjiti

Nedostatak ljdskih resursa i njihovo nezainteresovanost za izvršavanje ovoga na

dobrovoljan način ili obavezan

Mere 4.4.2 Oćuvanje i promovisanje mentalnog zdravlja učenika

Opis Ponuda usluga za mentalno zdravlje

Obezbeđivanje razvojnog programa sposobnosti upravljanje stresom

za sve učesnike promotivnih škola zdravlja

Ponuda zaštite osobama sa posebnim potrebama

Obezbeđivanje gotovih i adekvatnih materijala za različite namene

mentalnog zdravlja

Obezbeđivanje stredine koja omogučava slobodu od nasilja i

zlostavljanja

Obezbeđivanje atmosfere, poverenja i poštovanja

Socijalne podrške i promovisanje mentalnog zdravlja

Obezbeđivanje sigurne stredine za primenu fizičkog i rekreativnog

vaspitanja na slobodan naćin i bez uznemiravanja

Razvoj dečjih potencijala u školama pomoću različitih aktivnosti ili

psiholoških uspeha zasnovana u školama

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Nedostatak kadra za mentalno zdravlje sa adekvatnom obukom i obrazovanjem

Deficitarni budžet

Mere 4.4.3 Očuvanje i promovisanje emocijonalnog zdravlja učenika

Opis Pružanje usluga za emocijonalne problema učenika

Obezbeđivanje posebnih programa za međuljudske odnose, sa

posebnim akcentom na odnose među vršnjacima

Promovisanje aktivnosti za polnu jednakost emocijonalnih komocija

učenika

Organizovanje edukativo zdravstvenih aktivnosti za emocijonalno

zdravlje zajednice

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Podcenivanje aktivnosti za emocijonalnu pomoć od škola, zajednice i javnih

instrukcija

Nedostatak psihologa u školama ili na opštinskom nivou

Mali budžet na raspolaganju za takve aktivnosti

4.5. Nizak stepen nasilja u školi

POKAZATELJI

1. U 2009 godine svi nastavnici, roditelji i deca da imaju u podsvest definiciju

nasilja

2. Do 2018 godine u svim školama da bude osnovana i da funksioniše zaštitna

mreža, kao i da bude sastavljen i primenjen plan delovanje za opadanje stepena

nasilja u škole

3. Do 2012 da bude stepen svih vrsta nasilja u školama niži za 50 %

4. Broj izveštaja i referisanja za nasilje u školama da bude povećan za više od 50% ,

a naročito seksualnog nasilja nad decom

MERE

Mere 4.5.1 Učenici, roditelji, nastavnici, i ostali školski kadar svesni su za

pojavu zloupotrebe.

Opisi Organizuju se redovni sastanci sa nastavnicima, distribuiraju se

edukativni materijali u različitim oblicima kao što su letci, brošure,

spotovi i slično

Organizuju se redovni sastanci sa roditeljima i distribuira im se

adekvatni promotivni materijali vezani za moguće oblike nasilja i

zloupotrebe kao i sprećavanja nasilja i zloupotrebe

Sastanke u učionicama sa učenicima, podela odgovarajućih

promotivnih materijala

Mere 4.5.2 Mreža zaštite je formirana i funkcioniše

Opis Zajednička radna grupa između roditelja i nastavnika je povećana

i redovno se sastaju

Nastavnici, savetnici i pomoćno osoblje obuhvaćeni su u obuku

Identifikovana su deca za podršku vršnjaka

Obuka školskog osoblja i osoblja za podršku vršnjaka

Razvoj novih školskih pravila (sa učešćem učenika)

Određivanje način izveštavanja i postavljenih sistema unutar

škole

Dodatne mere bezbednosti (u saglasnost sa roditeljima i škole)

Mere 4.5.3. Razvijeni su sistemi referisanja između škole i drugih usluga u

zajednici.

Opis Zajednički sastanci sa drugim uslugma u lokalnoj zajednici, sa

socijalnim i zdravstvenim uslugama, policiju, NVO, itd.

Mere 4.5.4. Žrtve zlostavljanja kontaktiraju zaštitnu mrežu i traže pomoć.

Opis Obučene osobe (nastavnici, savetnici, i osoblje za podršku

vršnjaka) lako se prepoznaju među dece. Deca mogu da otvore

“Ugao savetovanja” ili da odrede časove savetovanja

Mere 4.5.5. Mreža odgovara obem stranama, žrtvi i izvršiocu dela.

Opis Određena delovanja savetovanja i posredovanja za

promenu, sastanke sa roditeljima, po potrebi

Mere 4.5.6. Monitorisanje i ocenivanje realizovanih mera u vezi sa nasiljem u

školi

Opis Inspekcija u ocenjivanju

4.6. Zadovoljavajuči nivo zdravstvene kulture i kulture stredine kod učenika

Kulturea zdravlja i stredine podrazumeva sveobuhvatnost u postignuće u oblasti

obrazovanja, vaspitanja i zdavstvenog promovisanja u jednu stredinu. Ova postignuča ne

mogu biti realizovana u kratkom vremenskom periodu i ne mogu se zasnivati na

aktivnosti pojedinaca i zajednice, koja će biti privremena ili povremena, već je jedna

stabilna situacija, trajna i održiva, kad svi pojedinci deluju pojedinačno na kolektivan

naćin, unapređivajući stredinu i zdravlje stvarajući životni prostor budučih generacija.

Da bih ocenili napredak u pravcu ovih objektiva, određeni su i pokazatelji koji će

pomoći u dinamici ralizacije procesa, koji će voditi u pravcu substancijalnih promena

kulture pojedinaca to od strane zajednice:

POKAZATELJI

1. Sve školske površine su dobro održavane

2. Lična i higjiena i zdravstveno stanje čenika je na zadovoljavavjuči nivo (dobijeni

rezultati na osnovu lekarskih procena organizovani u okviru posebnih projekta,

tačnije jedan projekat svake 3-e godine obuhvatajući masu najmanje od 3000

učenika različitih generacija, - pokazuje kontunuirano poboljšanje)

3. Broj učenika obuhvačenih u aktivnostima za zaštitu stredine i zdravlja

Mere 4.6.1. Priprema didaktičkog materijala za promovisanje zdravlja

Opis Određivanje potreba za materijalom ( njihova sadržajna vrsta i

medije u kojima će se pripremiti)

Procena i analiza troškova didaktičkih materijala (nastavnog) u

školama

Uključivanje velike grupe učesnika u nacrtu i formiranju

predviđenih projekta sa obuhvatanjem i dobitnika u svim fazama od

ideje, idejnog sastavljanja, predhodnih testova i završnog

materijala pre konačnog uređivanja, štampanja ili snimanja

Specifična usklađenost takvih didaktičkih materijala, po korisnićkoj

osetljivosti:

Pola,

Versku

Tradicionlnu

Jezčku

Specifičnu potrebu

Mere 4.6.2. Organizovanje aktivnosti za promovisanje zdravlje učenika,

nastavnog osoblja, roditelja i zajednice

Opis Učešće u aktivnostima unutar i van školskih prostora, kada oni

pomažu u unapređenju, očuvanju i poboljšanju stredine i zdravlja

pojedinaca i zajednice, kao čisćenje površina odakle se i

obezbeđuje pijača voda, eliminisanje odpada u naselju,

pošumljavanje, pomoć starijim osobama, osobe sa posebnim

potrebama

Organizovanje i učešće u zdavstvenoj delatnosti, u posetama

pojedinaca i zajednice sa potrebama i problemima, u cilju poveća

nje znanja i pomažući da se približe što više konceptu školama za

promovisanje zdravlja. Ove aktivnosti mogu biti organizovane i u

cilju konstantacije i sticanje znanja vezana za procedure o

proizvodnji zdrave vode ili sigurnog eliminisanja odpada, tako što

će biti povećana procena učesnika u ličnoj ulozi u očuvanju i

unapređenju stredine, od koje je direktno zavistan.

Mere 4.6.3. Saradnja škole sa drugim relevantnim istitucijama za stručne

usluge

Opis Razvoj permanentnih odnosa između škola i zdravstvenih usluga

kao i stredine, u cilju podrške institucijama u profesionalnom

aspektu, kada to bude potrebno.

Trajno učešće školskih predstavnika u komisijama zrdavstvenog

vaspitanja na opštinskom nivou

Učlanivanje i podizanje odnosa na instutcionalnom nivou sa

dobrotvornom organizacijama sa Crvenim Krstom

Dodatno učešće u NVO sa konkretnim programima za škole u

oblasti koje pokrivaju koncept promotivnih škola zdravlja

KRITIČKE PRETPOSTAVKE

Kao jedna delatnost, koja ne zavisi isljučivo od interes i vloju škole, obavezno treba

postojati interesovanje o saradnji između relevantnih institucija i škola, stvar koja treba

može biti izborom oblasti i aktivnosti od koju će imati dobit obe strane.

Mere 4.6.4. Formiranje grupa za promovisanje zdravlja u školama

Opis Razvoj interesnih grupa unutar škole, kao školski saveti, sastanci

školskog osoblja omladinske inicijative, gde će formirane grupe

odvijati određene promotivne aktivnosti.

Razvoj podržavajuće strukture unutar fakulteta za obrazovanje,

medicine, negu i drugih, tako da pojedinci prethodno budu spremni

( predhodno trebaju se pripremiti pojedinci) za podrškou aktivnosti

promotivnih škola zdravlja, i tokom čitavog vremena lobiraće za

jedan takav koncept.

Formiranje borda za promovisanje zdravlja uz učešće svih

dobitnika i odgovornih opštinskih ili lokalnih struktura.

Promovisanje grupa i aktivnost ovih grupa pomoču prezentacije

aktivnosti, iskorisčavajući medije upravo za ove ciljeve

Mere 4.6.5. Stvaranje mehanizma za procenu

Opis Povečanje efikasnosti školskog odbora za unutarnju procenu,

identifikujući odgovarajuće pokazatelje

Šloski program razmatra se i sastavlja se minimum 2 puta godišnje,

na osnovu predhodne samoprocene

Referisanje prema odgovornim institucijama kao: ODO, RKO

MONT

Mere 4.6.6. Usvajanje evropskih politika i politika za promotivne škole zdravlja

Opis Svi ušesnici u primenivanju koncepta promotivnih škola zdravlja,

pažlivo slede i usklađuju prakse i evropske politike primenjujući ih u

svojoj praksi i politike

Škole učesnice proširuju mrežu promotivnih škola zdravlja sa sličnim

školama van Kosova

Škole učesnice proširuju i neguju saradnju sa vladinim agencijama, i

NVO i zajedni za biznis

RITIČKE PRETPOSTAVKE

Nedostatak sredstva za kontaktiranje i razmenu iskustva među škola

Administrativne smetnje za sprovođenje međunarodnog umrežavnja

Nedostatak intresovanja i finasiska sredstva agencija, NVO-a i zajednica za

biznisa, da se sarađuje sa školama