REPUBLIKA E KOSOV~ " PEllYIiJUIKA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHM CY;:J;

CONSTITUI'IONAIJ COURT

Pristina, 31. januar 2020. godine Br. ref.:RK 1508/20

RESENJE 0 NEPRIHV ATLJIVOSTI

u

slueaju hr. KI48/19

Podnosilac

Nderim Fetahu

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ-UZVP. hr. 16/2019 od 31. januara 2019. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

usastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Bajram Ljatifi, zamenik predsednika Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nimani, sudija Safet Hoxha, sudija Radomir Laban, sudija Remzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Nderim Fetahu sa prebivalistem u Nemackoj eu daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Hasan Rexha, advokat u Pristini.

1

Osporena odluka

2. Podnosilae zahteva osporava presudu [ARJ-UZVP. br. 16/2019] Vrhovnog suda Kosova od 31. januara 2019. go dine u vezi sa presudom [A. A. br. 159/2018] Apelacionog suda od 21. novembra 2018. godine i presudom [A. br. 396/2016] Osnovnog suda u Pristini od 23. februara 2018. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporene odluke kojom su podnosioeu zahteva navodno povredena osnovna prava i slobode zagarantovane Clanovima 21. [Opsta nacela], 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom], 37. [Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodiee], 45. [Pravo na izbor i ucesce], 46. [ZaStita imovine], 47. [Pravo na obrazovanje], 48. [Sloboda nauke i umetnosti], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 50. [Prava deteta] Ustava Republike Kosovo eu daljem tekstu: Ustav).

4. Podnosilae zahteva takode trazi da se uvede privremena mera, sa obrazlozenjem da on "zbog nemogucnosti dobijanja liene dokumentaeije [. .. J ne moze da se krece van kuce, ne moze da se skoluje, da se zaposli, ozeni, da glasa iii da se za njega glasa, ili da preduzme bilo kakvu drugu radnju u svom zivotu, prosto zato sto je lice liseno slobode - zatvoren i to bez ikakvog prava". Iz tog razloga je "hitno potrebno da se dozvoli privremena mera prema kojoj ce se (podnosiocu zahtevaJ dati liena dokumenta".

Pravniosnov

5. Zahtev je zasnovan na Clanu 113. stay 7. [Jurisdikcija i ovlaScene strane] Ustava, clanu 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 eu daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Suda eu daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 25. marta 2019. godine, podnosilae je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo eu daljem tekstu: Sud).

7. Dana 26. marta 2019. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioea i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani epredsedavajuca), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha.

8. Dana 29. marta 2019. godine, Sudje obavestio podnosioea 0 registraeiji zahteva i trazio da mu se do stave dodatna dokumenta, odnosno sudske odluke i punomocje.

9. Dana 5. aprila 2019. godine, podnosilae zahteva je dostavio vazece punomocje i dodatna dokumenta Sudu.

10. Dana 15. jula 2019. godine, Sudje poslao kopiju zahteva Vrhovnom sudu Kosova eu daljem tekstu: Vrhovni sud).

2

11. Dana 22. novembra 2019. godine, podnosilac zahteva je poslao jedno pismo Sudu koje je imalo naslov "Urgencija", gde je ponovio svoje navode naglaSavajuci da "U konkretnom slucaju, trali se Zastita Ljudskih prava i Osnovnih sloboda, zbog toga sto je navedeno lice ostalo neregistrovano i bez drzavljanstva (APARTID). "

12. Dana 30. decembra 2019. godine, podnosilac zahteva je putem jednog dopisa naglasio da treba da se primene i "odredbe clana 24 stav 1.2 i 3 Medunarodnog sporazuma 0 gradanskim i politickim pravima (MSGPP) sa ciljem da se garantuju osnovna ljudska prava (kreiranje licnog identiteta).

13. Dana 15.januara 2020. godine, Vece za razmatranjeje razmotrilo izvestaj sudije izvestioca i veCinom glasovaje predlozilo sudu da proglasi zahtev neprihvatljiv.

Pregled cinjenica

14. Iz spisa predmeta proizilazi daje podnosilac zahteva upisan kao roden 17. april a 1990. godine. Na osnovu navoda podnosioca zahteva, lice koje je rodeno 17. april a 1990. go dine bio je njegov brat istog imena (Nderim Fetahu) koji je umro 1990. godine, ali ga roditelji nisu upisali kao umrlog, dokje podnosilac zahteva ostao upisan na ime svog brata sa 1990. godinom kao godinom rodenja.

15. Dana 25. marta 2011. godine, podnosiocu zahteva su izdata sledeca dokumenta: (i) izvod iz maticne knjige rodenih kao rodenom 17. aprila 1993. godine u selu Svetlje, opstina Podujevo; (ii) izvod iz ddavljanstva, kao ddavljaninu Republike Kosovo roden 17. aprila 1993. godine u selu Svetlje, opstina Podujevo, i (iii) dana 21. novembra 2011. go dine izdat muje pasos Republike Kosovo kao rodenom 17. aprila 1993. godine, sa rokom isteka 20. oktobra 2021. godine.

16. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je podneo zahtev za ispravku svog datuma rodenja u maticnojknjizi rodenih, odnosno da se datum 17. april 1990. ispravi na 17. april 1993. godine.

17. Sud iz spisa predmeta primecuje da je prvobitno Direkcija za opstu administraciju u Podujevu, dana 26. februara 2013. godine, donela resenje kojim je podnosiocu zahteva odbijen zahtev za ispravku datum a rodenja. Potom je Komisija za razmatranje zalbi pri Agenciji za civilnu registraciju u Direkciji za civilni status, kao drugi stepen, odlukom [br. 25/2013], takode odbila zalbu podnosioca zahteva. Nakon podnosenja tuzbe od strane podnosioca zahteva, Osnovni sud u Pristini je, dana 11. decembra 2014. godine, presudom [A. br. 1351/2014] vratio predmet upravnom organu na ponovljeni postupak.

18. Kao rezultat toga, proizilazi da 21. januara 2015. godine, Komisija za razmatranje zalbi pri Agenciji za civilnu registraciju u Direkciji za civilni status u Pristini (u daljem tekstu: Komisija), odlukom [06/2015], odbija upis, odnosno ispravku datum a rodenja podnosioca zahteva kao rodenog 17. aprila 1993. godine.

19. Neodredenog datuma, podnosilac zahtevaje izjavio zalbu protiv odluke Komisije [06/2015] od 21. januara 2015. godine.

3

Odluka 0 naknadnom upisu u maticnu knjigu umrlih

20. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je u meduvremenu majka podnosioca zahteva podnela zahtev za naknadni upis umrlog lica u maticnu knjigu umrlih (u daljem tekstu: MKU), odnosno Nderima Fetahua, rodenog 17. aprila 1990. godine.

21. Dana 18. avgusta 2015. godine, Direkcija za administraciju-Sektor za civilni status u opstini Pristina donelaje odluku [br. 01-203-186368] kojomje dozvolila naknadni upis u MKU za Nderima Fetahua, muskog pola, rodenog 17. aprila 1990. godine u Pristini od oca I. F. i majke H.F., a kao datum smrti upisanje 14. jul1990. godine. Tom odlukomje sluzbeniku za civilni status u Pristini nalozeno da izvrsi naknadni upis u MKU nakon pravosnaznosti odluke.

Odluke posle naknadnog upisa u maticnu knjigu umrlih

22. Dana 17. septembra 2015. godine, Komisija odlukom [br. 57/015] odlucuje da ostaje na snazi odluka Komisije [06/2015] od 21. januara 2015. godine i odbija zahtev podnosioca za ispravku datum a rodenja. Komisijaje obrazlozila da zahtev podnosioca zahteva nema pravni osnov za njegovo podnosenje.

23. Neodredenog datum a, podnosilac zahtevaje podneo tuzbu protiv gore navedene odluke Komisije i ujedno trazio da se upise kao roden dana 17. aprila 1993. godine. Podnosilac zahtevaje naveo da se zabuna sastoji u Cinjenici daje dete od istih roditelja sa istim imenom umrlo 1990. godine i da je 0 tome vee izdat izvod iz maticne knjige umrlih.

24. Dana 9. novembra 2016. godine, Osnovni sud u Pristini (u daljem tekstu: Osnovni sud) je presudom [A. br. 250/2015] odbio kao neosnovan tuzbeni zahtev podnosioca zahteva kojim je trazio da se ponisti odluka Komisije [br. 6/2015] od 21. januara 2015. godine, kojim je takode trazio da se upise u maticnu knjigu rodenih kao roden dana 17. aprila 1993. godine u selu Svetlje u opstini Podujevo od oca I.F. i majke H.F.

25. Osnovni sud je resio stvar meritorno i obrazlozio da se iz izvedenih dokaza, odnosno kopije maticne knjige rodenih pod br. 4383, izdate od strane opstine Pristina, primeeuje da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine u Pristini, dokje u kopiji maticne knjige rodenih br. 316, izdatoj od strane opstine Podujevo, podnosilac zahteva roden 17. april a 1990. godine. Ispostavilo se da se podnosilac zahteva, kao roden 17. aprila 1990. godine, nalazi i u: (i) osnovnoj skoli u selu Svetlje i (iO pasosu koji je izdao Konzulat bivse Jugoslavije u Nemackoj. Osnovni sud je takode naglasio da je na osnovu izvoda iz maticne knjige umrlih, Nderim Fetahu, roden 17. aprila 1990. godine, umro 14.jula 1990. godine u Pristini. Osnovni sud je uzimajuei u obzir ove dokaze, te pozivajuei se dokumente koji su 2011. godine izdati za podnosioca kao rodenog 17. aprila 1993. godine, naglasio da je opstina Podujevo izdala iste bez bilo kakvog zakonskog osnova, iz razloga sto u maticnoj knjizi rodenih ne postoje dokazi da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1993. godine, vee postoje dokazi da je on roden 17. aprila 1990. godine.

4

26. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je izjavio zalbu Apelacionom sudu Kosova protiv presude [A. br. 250/2015] Osnovnog suda, navodeCi da je cinjenicno stanje pogresno i nepotpuno utvrdeno i da je materijalno pravo pogresno primenjeno. Podnosilac zahteva je tvrdio da njegovi roditelji nisu mogli da ga upisu u maticnu knjigu rodenih, dok nije izvrsen upis u MKU deteta koje je umrlo 1990. godine.

27. Dana 10. maja 2017. godine, Apelacioni sud Kosova je presudom [A. A. br. 427/2016]: (i) usvojio zalbu podnosioca zahteva; (ii) ukinuo presudu Osnovnog suda [A. br. 250/2015] od 9. novembra 2016. godine i (iii) ukinuo odluku Komisije [06/2015] od 21. januara 2015. godine i vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno razmatranje i odlucivanje. Apelacioni sud je ocenio da pobijana presuda saddi bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 182. stav 2 tacka (n) i clana 183. Zakona 0 parnicnom postupku, navodeci da Cinjenicno stanje nije potpuno utvrdeno. Sto se tice odluke Komisije, Apelacioni sud je obrazlozio da istu smatra pravno manjkavom iz razloga iz rezimea cinjenicnih nalaza i na osnovu dostavljenih dokaza nije dokazano da je isto potpuno utvrdeno kada je odluceno kao u izreci presude jer je podnosilac zahteva dvostruko upisan. Apelacioni sud je takode obrazlozio da u presudi prvostepenog suda nije razradeno pitanje smrti Nderima Fetahua rodenog 17. aprila 1990. godine za koga se ispostavilo da je umro i da se ovo cinjenicno pitanje mora pravilno utvrditi.

28. Dana 5. jula 2017. godine, Komisija je odlukom [hr. 77/2017], odlucila: (i) da ostaje na snazi resenje Direkcije za opstu administraciju-Sektor za civilni status opstine Podujevo br. 152 od 26. februara 2013. godine, i (ii) da odbija zalbu podnosioca zahteva "rodenog dana 17.04.1990. godine u Svetlje od roditelja, oca I.F. i majke H.F.-L., koji trazi da mu se omoguci ispravka datuma rodenja sa 17.04.1990. na 17.04.1993. godine u matienoj knjizi rodenih".

29. Komisija je pozivajuci se i na dokumenta 0 smrti Nderima Fetahua, koja su izdata 2015. godine zbog naknadnog upisa u MKU, dalje obrazlozila:

"Stranka nije mogla da dokaze dokazima pre upisa u obnovljeni registar UNMIK-a redni broj 316 gdeje navedeno daje Nderim Fetahu rod en dana 17.04.1990. godine u selu Svetlje od roditelja [ ... J osnov upisa na osnovu zdravstvene knjiZice br. 7269023818, takode, na osnovu elana 23. Zakona o civilnom statusu i Administrativnog uputstva za ispravke i dopune u arhiviranim dokumentima br. 01/2013-ACR, clan 6. stav 3. u kojem je navedeno da u slueajevima u kojima podnosilac zahteva trazi ispravku i dopunu u arhiviranom dokumentu civilnog stanja, sastavnih delova civilnog statusa, kao sto su mesto rodenja i datum rodenja, kada ne postoje druge dokumente, neophodno je podnosenje bilo kojeg od pratecih dokumenata u kancelariji za civilno stanje kao sto su: 3.1. otpusni list iz zdravstvene ustanove koji pokazuje datum i mesto rodenja; 3.2. lekarski izvestaj iz zdravstvene ustanove iii zdravstvena knjizica, koji svedoee 0

datumu i mestu rodenja, a u ovom slueaju stranka nije mog la da predoei traiena dokumenta [ .. . J. Stoga je Komisija [ .. .] odlueila da odbije zalbu stranke i ostavi na snazi prvostepenu odluku iz razloga sto dotiena stranka nije mogla da argumentuje dokazima daje rodena na datum koji navodi [ ... J".

5

30. Dana 7. jula 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo tuzbu Osnovnom sudu kojomje trazio da se ponisti gore nave dena odluka Komisije (hr. 77/2017] od 5. jula 2017. go dine, a takode, trazio je i da bude upisan u centralni registar civilnog statusa sa sledeCim podacima: "Nderim Fetahu, roaen 17.04.1993. godine u selu Svetlje, opstina Podujevo od oca I.F. i majke H.F.".

31. Dana 23. februara 2018. godine, Osnovni sud je presudom [A. br. 396/2016] odbio, kao neosnovanu, tuzbu podnosioca zahteva i resio stvar meritorno. Osnovni sud se prvo pozvao na relevantne elanove Zakona 0 civil nom statusu br. 04/L-003, odnosno na clan 26, koji saddi odredbe u kojimaje utvrden centralni registar civilnog status a, clan 29, kojim se ureduju ispravke i dopune u centralnom registru civilnog statusa i clan 55, koji ureduje ponovnu registraciju. Osnovni sud se dalje pozvao i na Clan 29. Zakona 0 ddavljanstvu i clan 6. stay 2. Administrativnog uputstva MUP-a br. 01/2013 kojim se odreduju dokumenti koji se moraju priloziti prilikom podnosenja zahteva Kancelariji za civilni status.

32. Osnovni sud je na osnovu dokaza i einjenienog stanja zakljueio da je opstina Podujevo bez ikakvog pravnog osnova izdala podnosiocu zahteva sledeea dokumenta: izvod iz matiene knjige rodenih, izvod iz drzavljanstva od 25. marta 2011. godine i pasos koji je izdat 21. oktobra 2011. godine, u kojima stoji datum rodenja 17. april 1993. godine, iz razloga sto u opstini Podujevo ne postoje dokazi da je isti roden na taj datum, vee postoje dokazi da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine. PolazeCi od toga, Osnovni sud je ocenio da je ree 0

dvostrukom upisu jer je podnosilac zahteva "upisan u maticnu knjigu roaenih u opstini Podujevo pod hr. 316, kao roaen 17.04.1990. godine, takoae, isti je upisan i u opstini Pristina u maticnu knjigu roaenih pod hr. 4383, roaen dana 17.04.1990. godine".

33. Dana 19. marta 2018. godine, podnosilac zahteva je izjavio zalbu Apelacionom sudu protiv presude [A. br. 396/2016] Osnovnog suda zbog pogresno i nepotpuno utvrdenog einjenienog stanja, navodeei da se na osnovu izvoda iz matiene knjige umrlih utvrduje daje dete kojeje rodeno 17. april a 1990. godine umrlo iste go dine i da se iz dokumenata izdatih 2011. godine utvrduje da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1993. godine.

34. Dana 21. novembra 2018. godine, Apelacioni sud je presudom [A. A. br. 159/2018], odbio, kao neosnovanu, zalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda [A. br. 396/2016] od 13. februara 2018. godine, u kojoj je naveo da prihvata u celosti kao pravilan i zakonit zakljueak prvostepenog suda.

35. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je protiv gore navedene presude Apelacionog suda podneo zahtev za vanredno preispitivanje. U svom zahtevu, podnosilac zahteva je izmedu ostalog naveo da se njemu ne moze uskratiti pravo na naknadni upis i da se nijedan gradanin Republike Kosovo ne sme nalaziti izvan centralnog registra civilnog statusa.

36. Dana 31. januara 2019. godine, Vrhovni sud je presudom [ARJ-UZVP. br. 16/2019] odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca za vanredno preispitivanje. Vrhovni sud je svoju odluku obrazlozio na sledeei naein:

6

"Kopijom iz maticne knjige rodenih br. 4383, izdatom od strane Opstine Pristina, potvrdeno je daje tuiilac Nderim Fetahu roden dana 17.04.1990. godine u Pristini, od oca 1. i majke H.F. Iz kopije maticne knjige rodenih sa br. 316 izdate od stane opstine Podujevo, sud nalazi daje Nderim Fetahu roden dana 17.04.1990. godine u selu Svetlje u opstini Podujevo, ova registracija je uradena na osnovu zdravstvene knjizice br. 7269023818. Takode, u osnovnoj skoli u selu SveCla {podnosilac zahteva] je bio registrovan kao da se rodio dana 17.04.1990. godine. Takode, i u pasosu kojije izdat od strane Konzulata bivse Jugoslavije u Franlifurtu, Republika Nemacka, dana 25.04.2005. godine, sud utvrduje da je datum rodenja {podnosioca zahteva] 17.04.1990. godine. Stoga ovaj sud smatra da su navodi tuzilacke strane neosnovani, jer se smatraju bez uticaja na utvrdivanje nekog drugog cinjenicnog stanja od onoga koje je utvrdeno od strane drugostepenog suda".

N avodi podnosioca zahteva

37. Podnosilac zahteva navodi da su osporenom odlukom povredena njegova prava i slobode zagarantovane clanovima 21. [Opsta nacela], 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom], 37. [Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice], 45. [Pravo na izbor i ucesce], 46. [Zastita imovine], 47. [Pravo na obrazovanje], 48. [Sloboda nauke i umetnosti], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 50. [Prava deteta] Ustava.

38. Podnosilac zahteva je na pocetku naveo da poseduje licnu kartu, pasos i drZavljanstvo Republike Kosovo prema centralnom registru civilnog statusa sa datumom rodenja 17. april 1993. godine. Medutim, podnosilac navodi da ga Agencija za civilnu registraciju nije uvrstila u racunarski sistem i da kao posledica toga ne moze dobiti licnu dokumentaciju, a njihovo obrazlozenje za to je, prema recima podnosioca zahteva, sledece: "rod en 17.04.1993. godine upisan je na ime sada pokojnog Nderima Fetahua rodenog 17.04.1990. godine, od istih roditelja i ovde se radi 0 dvostrukim cinjenicama". Prema navodima podnosioca zahteva ova cinjenica ne stoji jer je "Nderim Fetahu roden 17.04.1990. godine, umro dana 17.07.1990. godine i upisanje u knjige umrlih".

39. Podnosilac zahteva tvrdi da "niti administrativni organi ani sudovi, nikada ni u jednom momentu nisu uzeli u obzir cinjenicu da je Nderim Fetahu roden 17.04.1993. godine registrovan sa ovim datumom rodenja u knjigama 0

civilnom statusu, kao i da je na dan rodenja dobio izvod iz maticne knjige rodenih, sa licnom kartom, pasosem i drzavljanstvom Kosova. Ipak, nakon isteka roka trajanja ovih dokumenata, posto isti trenutno zivi u Nemackoj, istome je osporeno produzenje davanja licne dokumentacije ostavljajuCi ga bez licne dokumentacije i na taj naNn mu ogranicili slobodu kretanja, skolovanje, zaposlenje, osporavajuCi mu sva elementarna prava covekajgradanina Republike Kosovo".

40. Podnosilac dalje naglasava da su sudovi svih instanci odbili tuzbeni zahtev da dobije licnu dokumentaciju sa datumom rodenja 17. april 1993. godine i takode da je "Administrativni organ odbio da njemu izda licnu dokumentaciju kao da je rod en 17.04.1990. godine, stoga on ne moze da dobije licnu dokumentaciju".

7

41. Takode, podnosilac zahteva tvrdi da je nakon isteka roka licne dokumentacije trazio da mu se izda nova licna dokumentacija, medutim sudovi i upravni organi su mu to uskratili sa obrazlozenjem "da isti nije ubacen u kompjuterski sistem licnih podataka sa ovim danom roaenja [17. april 1993. godineJ i da on ima jedan drugi dan roaenja, odnosno daje roaen 17.04.1990. godine".

42. Shodno napred navedenom, podnosilac zahteva tvrdi da su mu time sto mu nije izdata licna dokumentacija povredena mnoga osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.

43. U svom navodu 0 povredi clana 21. Ustava, podnosilac zahteva kaze: "U ovom clanu su navedeni svi meaunarodni instrumenti koji eliminisu diskriminaciju. U ovom konkretnom predmetu mi se ovde bavimo diskriminacijom zato sto graaanin Republike Kosovo ne moze da dobije licnu dokumentaciju tako da se njemu na ovaj nacin osporava pravo na slobodno kretanje, obrazovanje, zaposlenje, kao i puno drugih prava koja su povezana direktno sa ovim pitanjem". Dalje, podnosilac zahteva, pitanje diskriminacije iznosi i u okviru clana 24. Ustava, navodeCi da svi gradani Republike Kosovo poseduju licnu dokumentaciju, a da se podnosiocu zahteva uskracuje to pravo.

44. Podnosilac zahteva u izlaganju svojih navoda 0 povredi clana 23. Ustava naglasava da on "stiti ljudsko dostojanstvo koje je neosporivo i predstavV·a osnov svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a sto u ovom konkretnom predmetu su osnovne slobode osporene bez razloga i bez resenja, ostavljajuci tako navedenu osobu i bez drzavljanstva kao da uopste nije ni covek".

45. Podnosilac zahteva dalje navodi i povredu svog prava na sklapanje braka zagarantovanog clanom 37. Ustava i pri tome naglasava da mu se uskraCivanjem prava na posedovanje licne dokumentacije direktno uskracuje i pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice.

46. U svom navodu 0 povredi elana 45. Ustava, podnosilac zahteva naglasava da mu se uskracivanjem prava na posedovanje liene dokumentacije, uskracuje i pravo najednako, slobodno, tajno glasanje, kao i pravo da bira i da bude biran.

47. Podnosilac zahteva tvrdi da clan 46. Ustava sankcionise pravo na imovinu, i pri tome podvlaei da se u njegovom slucaju "[ .. . J, osporavajuci mu pravo na licnu dokumentaciju, navedenoj osobi [ ... J osporava i pravo da bude vlasnik imovine, da stupa u civilno pravne sporazume i da ima bilo kakva prava u vezi sa . . " zmovmom.

48. Podnosilac zahteva takode navodi da mu se uskracujuci mu pravo na lienu dokumentaciju povreduje i pravo na obrazovanje iz clana 47. Ustava i pravo na umetnost i nauku iz clana 48. Ustava.

49. Takode, podnosilac zahteva navodi da muje povredeno i osnovno ustavno pravo iz elana 49. Ustava jer se istom uskracuje pravo na rad, bavljenje slobodnom profesijom i obavljanje slobodne profesije i sarno postojanje.

8

50. Podnosilac zahteva navodi da su osim povreda Ustava, povredene i zakonske odredbe, odnosno Clan 39. st. 1, 2, 3 Zakona br. 04/L-003 0 civilnom statusu; clanovi 66. i 67. Zakona br. 03/L-202 0 upravnim sporovima i clan 5. stav 5. Administrativnog uputstva br. 11/2018 0 upotrebi overenih kopija osnovnih originalnih registara civilnog status a Kosova, koje je bivsa srpska vlast odnela pre juna 1999. godine.

51. U pismu (Urgenciji) koje je podneo pred Sudom, podnosilac zahteva naglasava daje "neregistrovano lice i bez ddavljanstva", i ponavlja daje kao posledica ne dobijanja njegovih licnih dokumenata, njemu su povredena ustavna prava i slobode.

52. Podnosilac zahteva na kraju trazi od Suda da: (i) proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi povredu clanova 21, 22, 23, 24, 37, 45, 46, 47, 48, 49. i 50. Ustava; (iii) da proglasi nevazecom presudu [ARJ-UZVP. br. 16/2019] Vrhovnog suda od 31. januara 2019. godine j (iv) nalozi Vrhovnom sudu da podnosioca zahteva upise sa sledeCim licnim podacima: "Nderim Fetahu, roden 17.04.1993. godine, od oca I.F. i majke H.F.-L. "[ ... J.

Relevantne zakonske odredbe

ZAKON BR. 04/L-003 0 CIVILNOM STATUSU

Clan 26. [Centralni Registar civilnog statusa]

1. Centralni Registar Civilnog Statusa je jedinstven dokumenat drzave, gde su odrazavani komponenti civilnog statusa za svakog grac1ana Kosova, za strane drzavljane i lica bez drzavljanstva, kada imaju privremeno boraviste iii prebivaliste na teritoriji Republike Kosovo, kao i za strane drzavljane koji su dobili azil u Republici Kosovo.

2. Centralnim registrom civilnog statusa upravlja Agencija. Muriranje podataka registra je obavljeno od strane zvanicnika civilnog statusa u kancelarijama civilnog statusa u iii od zvanicnika u diplomatsko­konzularnim predstavnistvima

3. Centralni registar civilnog stanja vodi se u elektronskom i jizickom obliku.

4. Nacin uspostavljanja Centralnog Registra Civilnog Statusa i pravila za koriscenje informativne tehnologije koje ce se koristiti za ovaj registar, odrec1uju se podzakonskim aktom od strane Ministra.

Clan 29. [Ispravke i Dopune u Centralnom Registru Civilnog Statusa]

1. Kada se u Centralnom Registru Civilnog Statusa otkrivaju materijalne greske iii se pronac1e kolona koja ne odrazava relevantnu komponentu, odgovarajuca osoba kancelarije civilnog statusa vrsi ispravku iii dopunu, kada:

9

1.1. je komponenta navedena u knjigama akata, u prethodnim osnovnim registrima one kancelarije iii zemlje iz koje je dolazio, sa promenom prebivalista, od bilo kog razloga;

1.2. zainteresovana osoba predstavlja osnovni dokumenat od odgovornog izvora, prema zakonom;

1.3. potvrauje se, u svim ostalim slueajevima, sudskom odlukom.

Clanss. {Ponovna registracija]

1. Svaka registracija roaenja, smrti i j iii veneanja, koja je ranije registrovana u matiene knjige opstine ponovo se registruje ako je podnosilac zahteva u mogucnosti da potvrauje prethodnu registraciju na osnovu isprava koje su izdate od osnovnog registra civilnog statusa ijiii Centrainog registra civilnog statusa, iIi dokumenta koja su izdata od strane Ministarstva Unutrasnjih Posiova, koje sadrze originalnu registraciju i koje su kasnije izgubljene i j iii unistene.

2. Zahtevi, oblik i naein ponovne registracije regulise se podzakonskim aktom od Ministra.

3. Odredbe ovog elana primenjuju se i na osobe roaene na teritoriji Republike Kosova i koje ispunjavaju usiove za dobijanje drzavljanstva prema elanu 29. Zakona 0 drzavljanstvu, i koji su prethodno evidentirani u registrima civilnog statusa.

ZAKON BR. 04jL-215 0 DRZA VLIANS'IVU KOSOVA

Clan 29. {Dokazivanje drzavljanstva]

Drzavljanstvo Republike Kosova se dokazuje sa vazecim izvodom roaenja, ekstraktom roaenja, izvodom 0 drzavljanstvu, lienom kartom iii pasosem Republike Kosova.

10

ADMINISTRATIVNO UPUTSlVO hr. 01/2013-ACR ZA ISPRA VKE I DOPUNE U ARHIVIRANIM DOKUMENTIMA

Clan 6. Podnosenje zahteva i druge pratece dokumente u kancelariji za civilno

stanje

[ ... J 2. Podnosilac zahteva, mora biti prisutan dok podnese zahteve u kancelariji civilnog stanja i pratecu sledecu dokumentaciju: 2.1. uverenje 0 civilnom stanju pre 1999; 2.2. licna karta (karton) pre 1999; 2.3. pasos pre 1999; 2.4. karton iz zdravstvene ustanove pre 1999, ako postoji arhiva iii poseduje stranka; 2-5. lekarski izvestaj iz zdravstvene ustanove; 2.6. otpusni list iz bolnice; 2.7. podaci iz maticnih knjiga pre 1999; 2.8. licni dokument iz bivse SFR (vojna knjizica, zdravstvena knjiZica, indeks iii diplomafakulteta).

Prihvatljivost zahteva

53. Sud prvo ocenjuje da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.

54. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin. [ ... J 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostalapravna sredstva, regulisanim zakonom".

55. Sud u nastavku razmatra da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Zakonom. U tom smislu, Sud se poziva na clanove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji utvrduju:

Clan 47. [Individualni zahtevi]

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi neki Javmorgan.

2. Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva".

11

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneska je duzan da jasno nag lasi to koja prava i slobode su mu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori".

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... ".

56. Pre nego sto oceni gore navedene uslove prihvatljivosti, Sud podseea daje glavni cilj podnosioca zahteva da bude upisan sa podacima daje roden 17. aprila 1993. go dine i da mu se nakon toga sa navedenim podacima izda odgovarajuea dokumentacija. Taj zahtev je podnosilac zahteva istakao i pred ovim Sudom, pri cemu je trazio da se poniste sudske odluke i da bude upisan sa sledeCim licnim podacima "Nderim Fetahu, rod en 17.04.1993. godine, od oca I.F. i majke H.F.­L. "[ .. . J. Medutim, u jednom od svojih navoda, podnosilac zahteva takode istice da on ne moze da se upise ni kao daje roden 17. aprila 1990. godine.

57. U ovom sluCaju, Sud ne moze a da ne primeti i odluku 0 naknadnom upisu Nderima Fetahua, rodenog 17. aprila 1990. godine u MKU, ali Sud ne smatra potrebnim da se upusta i izlaze okolnosti te odluke jer se ta odluka ne osporava pred ovim Sudom, vee ee koristiti opis relevantnih cinjenica na nacin na koji su izlozene od strane podnosioca zahteva iIi javnih organa.

58. PolazeCi od navoda podnosioca zahteva, Sud ee razmotriti iste u tri kategorije (i) U vezi sa zahtevom podnosioca zahteva da bude upisan kao da je roden 17. aprila 1993. godine; (ii) U vezi sa zahtevom podnosioca zahteva da bude upisan kao daje roc1en 1990. godine; i (iii) U vezi sa zahtevom podnosioca zahteva da je ostao lice brz drzavljanstva.

(iJ Sto se tice zahteva podnosioca da bude upisan kao roden 17. aprila 1993. godine

59. Sto se tice ispunjenja uslova propisanih Ustavom i Zakonom, u vezi sa navodom o tome da podnosilac zahteva nije upisan kao roden 19. aprila 1993. godine, Sud utvrduje da je on ovlaseena strana koja osporava akt javnog organa, nakon sto je iscrpeo sva pravna sredstva. Podnosilac zahteva je takode naglasio prava i slobode za koja tvrdi da su mu povredena, u skladu sa uslovima iz clana 48. Zakona i podneo je svoj zahtev u rokovima propisanim u clanu 49. Zakona.

60. Medutim, Sud mora dalje da oceni da li su ispunjeni uslovi predvideni u pravilu 39. Poslovnika, ukljucujuCi i uslov da zahtev nije ocigledno neosnovan. Pravilo 39. [Kriterijum 0 prihvatljivosti] stav (2) Poslovnika, utvrduje da:

12

"(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan,jer podnosilac nije dovoljno dokazao i po tkrepio tvrdnju".

61. Podnosilac zahteva navodi pred Sudom da su mu kao posledica neizdavanja dokumentacije od strane javnih organa Republike Kosovo povredena osnovna ustavna prava i slobode, odnosno pravo na ljudsko dostojanstvo, jednakost pred zakonom, brak i porodicu, prava na izbor i ucesee, zastitu imovine, obrazovanje, sloboda nauke i umetnosti, pravo na rad i obavljanje profesije, kao i prava deteta.

62. Sud podseea da je podnosiocu zahteva izdat izvod iz ddavljanstva kao ddavljaninu Republike Kosovo i pasos, kao rodenom 17. aprila 1993. godine, i navedeni dokumenti su izdati 2011. godine. Majka podnosioca zahteva je podnela zahtev za naknadni upis Nderima Fetahua rodenog 17. aprila 1990. godine u MKU, koji je, prema njenim izjavama, umro 14. jula 1990. godine. Kao rezultat toga, nadlezna Direkcija Sektora za civilni status u opstini Pristinaje 18. avgusta 2015. godine donela odluku kojom je dozvolila naknadni upis Nderima Fetahua, muskog pola, rodenog 17. aprila 1990. godine i umrlog 14. jula 1990. godine u MKU. Zbog istog imena, podnosilac zahteva je trazio ispravku svojih podataka, odnosno datuma rodenja sa 17. aprila 1990. na 17. april 1993. godine, ali je odlukama upravnih i sudskih odluka to odbijeno na osnovu dokaza, odnosno dokumentacije u posedu, kao sto su kopija maticne knjige rodenih, zdravstvena knjizica, upis podnosioca zahteva u osnovnu skolu i pasos koji je izdao Konzulat bivse Jugoslavije u Frankfurtu, Republika Nemacka, u kojim dokumentima je navedeno da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine.

63. Sud primeeuje da se navodi podnosioca zahteva odnose na utvrdivanje Cinjenicnog stanja od strane redovnih sudova i da on konkretno navodi da "niti administrativni organ a ni sudovi, nikada ni u jednom momentu nisu uzeli u obzir cinjenicu daje Nderim Fetahu, roaen 17.04.1993. godine registrovan sa ovim datumom roaenja u knjigama 0 civilnom statusu, kao i da je na dan roaenja dobio izvod iz maticne knjige roaenih, sa licnom kartom, pasosem i drzavljanstvom Kosova".

64. U konkretnom slucaju, Sud podseea da je Osnovni sud objasnio podnosiocu zahteva da je na osnovu dokaza i cinjenicnog stanja opstina Podujevo izdala podnosiocu zahteva bez bilo kakvog osnova sledeee isprave: izvod iz maticne knjige rodenih, izvod iz ddavljanstva od 25. marta 2011. godine i pasos izdat 21. oktobra 2011. godine, u kojima kao datum rodenja stoji 17. april 1993. godine, a iz razloga sto u opstini Podujevo ne postoje dokazi da je isti roden na taj datum, vee postoje dokazi daje podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine.

65. U tom pogledu, Vrhovni sud je na osnovu cinjenicnog stanja takode objasnio podnosiocu zahteva sledeee:

"Kopijom iz maticne knjige roaenih br. 4383, izdatom od strane Opstine Pristina, potvraeno je daje tuzilac Nderim Fetahu roaen dana 17.04.1990. godine u Pristini, od oca 1. i majke H.F. Iz kopije maticne knjige roaenih sa br. 316 izdate od stane opstine Podujevo, sud nalazi da je Nderim Fetahu roaen dana 17.04.1990. godine u selu Svetlje u opstini Podujevo, ova registracija je uraaena na osnovu zdravstvene knjizice br. 7269023818.

13

Takode, u osnovnoj skoli u selu Svetlje {podnosilac zahteva] je bio registrovan kao da se rodio dana 17.04.1990. godine. Takode, i u pasosu kojije izdat od strane Konzulata bivse Jugoslavije u Frankfurtu, Republika Nemacka, dana 25.04.2005. godine, sud utvrduje da je datum rodenja {podnosioca zahteva] 17.04.1990. godine".

66. Shodno tome, Sud primecuje da je Vrhovni sud svoje odbijanje zahteva za vanredno razmatranje kao neosnovanog obrazlozio na osnovu cinjenicnog stanja i dokaza koje je posedovao, a kojima se dokazuje da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine.

67. Sud je dosledno ponavljao da nije njegov zadatak da se bavi greskama u cinjenicama iIi zakonu koje se navodno napravili redovni sudovi (zakonitost), osim i u meri u kojoj su iste mogle povrediti prava i slobode zasticene Ustavom (ustavnost). On sam ne moze da oceni zakon kojije doveo dotle da redovni sud donese jednu umesto druge odluke. U suprotnom, Sud bi postupao kao sud "cetvrtog stepena", sto bi imalo za rezultat prekoracenje granica postavljenih u njegovoj nadleznosti. U stvari, uloga je redovnih sudova da tumace i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava (vidi, predmet ESWP-a Garcia Ruiz protiv Spanije, presuda od 21. januara 1999. godine, stay 28, i vidi, izmedu ostalog, slucajeve Suda KI70/11, podnosilac zahteva: Faik Rima, Magbule Rima i Besart Rima, resenje 0 neprihvatljivosti od 16. decembra 2011. godine, stay 29; KI06/17, podnosilac zahteva: L.G. i petoro drugih, citiran u tekstu iznad, stay 37 i KI122/16, citiran u tekstu iznad, stay 57).

68. Sud moze sarno da razmotri da Ii su dokazi pred sudovima i drugim organima predstavljeni na pravilan nacin i da Ii su postupci uopsteno, gledano u ceIini, sprovedeni na takav nacin daje podnosilac zahteva imao pravicno sudenje (vidi, medu drugim izvorima, Izvestaj Evropske komisije za ljudska prava u predmetu Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 13071/87, usvojen 10. jula 1991. godine, i vidi, slucaj Suda KI147/11, podnositeljka zahteva: Maria Strugari, resenje 0 neprihvatljivosti od 20. marta 2012. godine).

69. Sud dalje primecuje da se podnosilac zahteva ne slaze sa ishodom postupka pred redovnim sudovima, odnosno sa cinjenicom da on nije uspeo da dobije odgovarajucu dokumentaciju u skladu sa njegovim zahtevom. Medutim, nezadovoljstvo podnosioca zahteva ishodom postupka od strane redovnih sudova sarno po sebi ne moze pokrenuti argumentovanu tvrdnju 0 povredi prava na pravicno i nepristrasno sudenje ili 0 povredi prava i drugih sloboda koje su zagarantovane Ustavom i EKLjP-om. (vidi predmet ESWP-aMezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Madarske, presuda od 26. jula 2005. godine, stay 21; i vidi, takode, slucaj Suda KI56/17, podnositeljka zahteva: Lumturije Murtezaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stay 42).

70. Shodno tome, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio tvrdnje da su relevantni postupci na bilo koji nacin bili nepravicni ili proizvoljni i da su mu osporenom odlukom povredena prava i slobode zagarantovane Ustavom i EKWP (vidi, mutatis mutandis, Shub protiv Litvanije, br. 17064/06, ESWP, odluka od 30. juna 2009. godine).

14

71. Sud podseca da podnosilac zahteva navodi da su mu usled toga sto mu nije izdata licna dokumentacija povredena prava zagarantovana clanovima 21, 22, 23, 24, 37,45,46,47,48,49. i 50. Ustava. Medutim, Sud primecuje da su takvi navodi podnosioca zahteva ocigledno neosnovani na ustavnim osnovama i, samim tim, ovaj deo zahteva se mora proglasiti neprihvatljivim u skladu sa clanom 113.7 Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika.

(iiJ Sto se nee zahteva podnosioca da bude upisan kao roden 1990. godine

72. Prilikom ocene prihvatljivosti zahteva podnosioca, Sud ponovo naglasava da clan 113. stav 7. Ustava, clan 47. stav 2 Zakona i pravilo 39 (1) (b) Poslovnika, izmedu ostalog, jasno propisuju obavezu "iscrpljivanja pravnih sredstava odreaenih zakonom", kako bi se zahtev proglasio prihvatljivim i razmotrio njegov meritum.

73. Sud podseea da podnosilac zahteva iznosi tvrdnju da se on ne moze upisati cak ni kao roden 1990. godine. S druge strane, Sud takode primecuje da podnosilac zahteva u svojim navodima istice da je nakon isteka roka Hcne dokumentacije, trazio da mu se izda licna dokumentacija, medutim, sudovi i upravni organi su mu to uskratili uz obrazlozenje da on u racunarskom sistemu licnih podataka nije upisan sa datumom rodenja 17. april 1993. godine i da isti ima drugi datum rodenja, odnosno 17.04.1990. godine.

74. Iz spisa predmeta koje poseduje, Sud primecuje da je podnosilac zahteva pred redovnim sudovima trazio da bude upisan kao roden 17. aprila 1993. godine, a ne kao roden 17. aprila 1990. godine. Podnosilac zahteva ovo pitanje nije pokrenuo u postupcima pred redovnim sudovima i nije dostavio bilo kakvu odluku javnog organa kao dokaz da ne moze da se upise kao roden 17. aprila 1990. godine. Sud u ovom slucaju primecuje da on nije izneo ovaj navod pred redovnim sudovima, a to mora biti ispunjeno u skladu sa uslovima prihvatljivosti propisanim Ustavom, Zakonom i Poslovnikom.

75. Dalje, iz odluka redovnih sudova se primecuje da oni na osnovu tumacenja i ocene dokaza i cinjenica izvedenih u sudskim postupcima dosledno podvlace da je podnosilac zahteva roden 17. aprila 1990. godine. Podnosilac zahteva nije dostavio dokaze 0 odbijanju njegovog upisa kao rodenog 17. aprila 1990. godine. Stavise, on je i pred Ustavnim sudom specificno zatrazio da "Civ) nalozi Vrhovnom Sudu da podnosioca zahteva registruje sa ovim licnim podacima: ,.Nredim Fetahu, roden 17.04.1993. godine, od oca I. F. I majke H. F-L "[ ]" ... .

76. Bilo kako bilo, Sud utvrduje da u vezi sa navodom podnosioca zahteva, da se ne moze upisati ni kao da je roden 17. aprila 1990. godine, on nije iscrpeo pravna sredstva na raspolaganju koja su mu data primenljivim zakonom (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a, Selmouni protiv Francuske, br. 25803/94, odluka od 25. novembra 1996. godine, i slucaj Suda KI07/09, Deme i Besnik Kurbogaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 19. maja 2010. godine, stavovi 28-29).

15

77. Princip supsidijarnosti zahteva da podnosioci zahteva moraju iscrpeti sve proceduralne moguenosti u redovnim postupcima, kako bi se sprecila povreda Ustava ili, ako je do nje doslo, da se ispravi takva povreda osnovnih prava pre nego sto dodu pred Ustavni sud (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Selmouni protiv Francuske, br. 25803/94, odluka od 25. novembra 1996. godine, vidi i slucajeve Suda KII20/11, Ministarstvo zdravlja, resenje 0

neprihvatIjivosti od 4. decembra 2012. godine, stay 32, i KI118/15, Dragisa Stojkovic, resenje 0 neprihvatljivosti od 17. maja 2016. godine, stay 34).

78. Obrazlozenje za zahtev za iscrpIjivanje pravnih sredstava iIi pravilo 0 iscrpIjivanju jeste da se relevantnim organima, prevashodno redovnim sudovima, pruzi moguenost da sprece ili isprave navodne povrede Ustava. Ono se zasniva na pretpostavci koja se ogleda u clanu 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava i clanu 13. (Pravo na deIotvoran pravni Iek) EKLJP-a, da pravni poredak Kosova obezbeduje deIotvorno sredstvo za povredu ustavnih prava. Ovo je vazan aspekt supsidijarne prirode mehanizma ustavne pravde (vidi slucaj ESWP-a Selmouni protiv Francuske, presuda od 28. jula 1999. go dine, stay 74, i, izmedu ostalog slucajeve Suda br. KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, resenje 0

neprihvatljivosti od 8. decembra 2016. godine, stay 61; KI30/17, podnosilac MuharremNuredini, resenje 0 neprihvatIjivosti od 7. avgusta 2017. godine, stay 35; KI41/09, podnosilac Univerzitet AAB-RIINVEST D.G.G., resenje 0

neprihvatljivosti od 3. februara 2010. godine, stay 16, i KI94/14, podnosilac Sadat Ademi, resenje 0 neprihvatljivosti od 17. decembra 2014. godine, stay 24.

79. Shodno tome, Sud, imajuCi u vidu da podnosilac zahteva u vezi sa navodom 0

tome da nije registrovan kao roden 17. aprila 1990. godine nije iscrpeo pravna sredstva u postupcima pred redovnim sudovima pre nego sto je dosao pred Ustavni sud, Sud utvrduje da ovaj deo zahteva podnosioca ne ispunjava uslove prihvatljivosti utvrdene u clanu 113.7 Ustava, clanu 47. Zakona i pravilu 39 (1) (b) Poslovnika i iz tog razloga se mora proglasiti neprihvatljivim.

(iii) Sto se nee zahteva podnosioca da je ostao kao lice bez drzavljanstva

80. Sud podseea da podnosilac zahteva, putem dopune njegovog zahteva sa jos jednim navodom koji je nasIovljen "urgencija" od 22. novembra 2019. godine, takode tvrdio da je "ostao lice bez drzavljanstva (AP ARTID y. Ovaj navod je podnosilac zahteva sarno pomenuo u prolazu i u svojim rani jim navodima koji su podneti pred ovim Sudom.

81. S tim u vezi, podnosilac zahteva nije podneo neki dokument ili neki drugi dokaz, koji se razlikuje od dokumenata i odluka koje je Sud vee razmotrio i ocenio iznad, a koji bi se potencijalno mogli smatrati kao podrska navedenoj tvrdnji.

82. Stirn u vezi, Sud pre svega naglasava da na osnovu sudske prakse ESLjP-a, pravo na ddavIjanstvo nije neko pravo koje je po sebi kao takvo zagarantovano EKLjP­om. Bilo kako bilo, u slucajevima gde je ESLjP prihvatio da pravo na ddavljanstvo, u odredenim okolnostima, moze da spada u oblast privatnog zivota, kako je to zagarantovano clanom 8. EKLjP-a (vidi slucaj ESLjP-a, Genovese protiv Malte, br. 53124/09, Presuda od 11. oktobra 2011. godine).

16

83. U slucaju Genovese protiv Malte, ESLjP je naglasio da odredbe clana 8. ne garantuju pravo da se dobije neka nacionalnost iIi neko posebno drZavljanstvo, medutim, ne moze se izuzeti da neko proizvoljno odbijanje drZavljanstva u odredenim okolnostima moze navesti pitanja iz oblasti delovanja clana 8. EKLjP-a zbog efekta jednog takvog poricanja na privatan zivot nekog lica (vidi mutatis mutandis slueajeve ESLjP-a, Genovese protiv Malte citirano iznad; i Andrei Karassev protiv Finske, br. 31414/96, odluka od 12. januara 1999. godine).

84. Medutim, u slueajevima kada se tvrdi gubitak drZavljanstva, ESLjP je odredio da gubitak drZavljanstva koje je sada steceno iIi drZavljanstva koje je dobijeno rodenjem, moze da ima isti uticaj (iIi mozda i veci) na privatan i porodicni zivot jednog lica (vidi za poredenje slueaj ESLjP-a, Ramadan protiv Malte, br. 76136/12, Presuda od 21. Juna 2016. Godine, stav 85).

85. Bilo kako bilo, u slueaju pred ovim Sudom, podnosilac zahteva nije uopste objasnio pitanje i okolnosti koje su povezane sa njegovim novim navodom koji nije ranije podnet u vezi sa gubitkom drZavljanstva. On je sarno spomenuo da "je ostao lice bez drZavljanstva" - bez pojaSnjenja nicega u vezi sa ovim navodom. On je spomenuo ustavna prava za koja on smatra da su mu povredena, odnosno clanove 7, 15, 16, 17 stav 2, 19, 21, 22, 23, 24, 26,35,36,37,41,45,46,47,48, 49, 50, 51, 53 Ustava. Takode isto vazi i za tvrdnju podnosioca zahteva u vezi sa odredbama clana 24, stavovi 1.2 i 3 Medunarodne Konvencije 0 Gradanskim i Politickim pravima, navod koji podnosilac zahteva nije objasnio.

86. U tom pogledu, Sud podseca da izuzev kriterijuma koji su odredeni u Ustavu, odnosno clan 113, stav 7, izmedu ostalog, da bi se jedan zahtev smatrao prihvatljivim, na osnovu clana 48 [Tacnost podneska] Zakona, podnosilac zahteva je duzan "dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori", ina osnovu clana 19 (1) (d) Poslovnika 0 Radu, podneti zahtev treba da ,,[ ... j tacno razjasni i, adekvatno iznosi cinjenice i navode da su prava iIi odredbe ustava povredene. "

87. Stirn u vezi, Sud podseca da se sarno citiranje jednog navoda iIi sarno citiranje clana Ustava ne moze smatrati kao ispunjavanje zakonske obaveze koje proizilazi iz clana 48 Zakona a u vezi sa tackom (d) stava (1) pravila 39 Poslovnika 0 Radu. Stoga i samim tim, u skladu sa sudskom praksom ovog Suda, Sud nece navode podnosilaca zahteva u vezi sa tim da je ostao "bez drZavljanstva" dalje tretirati u meritumu zato sto podnosilac zahteva nisu tacno razjasnio svoje navode u vezi sa nekom mogucom povredoma Ustava. (Vidi, s tim u vezi, Resenje 0 neprihvatljivosti Ustavnog Suda - gde su odbijeni slicni navodi: KI02/18, podnosilac zahteva Vlada Republike Kosova [Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranjaj, stavovi 40-41; i KI91/18, podnosilac zahteva Njazi Gashi, Lirije Gashi, NaziJe Hajdini-Ahmetaj i Adriana Rexhepi, Resenje o neprihvatljivosti od 10. septembra 2019. godine, stavovi 52-54).

88. Iz konkretnog navoda podnosioca zahteva, Sud primecuje da je isti sarno ~omenuo clanove Ustava i nije naglasio koju odluku od osporava pred Sudom. Stavise podnosilac zahteva nije objasnio kojom je to odlukom javnih organa on

17

ostao "lice bez drzavljanstva", i nije jasno predstavio cinjenice i navode 0

povredi ustavnih prava u vezi sa tim konkretnim navodom.

89. Samim tim, ovaj navod podnosioca zahteva ne ispunjava kriterijume prihvatljivosti koji su predvideni u clanu 48 Zakona i u tacki (d) stava (1) pravila 39 Poslovnika 0 Radu, i kao takav se treba proglasiti neprihvatljivim.

Zahtev za uvodenje privremene mere

90. Sud podseca da podnosilac zahteva trazi uvodenje privremene mere uz obrazlozenje da on "zbog nemogucnosti dobijanja licne dokumentacije ne moze da se krece van kuce, ne moze da se skoluje, da se zaposli, ozeni, da glasa iii da se za njega glasa, iii da preduzme bilo kakvu drugu radnju u svom zivotu, prosto zato sto je lice liseno slobode - zatvoren i to bez ikakvog prava".

91. Iz tog razloga je prema njegovim recima "hitno potrebno da se dozvoli prwremena mera prema kojoj ce se {podnosiocu zahtevaJ dati licna dokumenta".

92. Medutim, Sud je upravo zakljucio da se zahtev podnosioca mora proglasiti neprihvatljivim.

93. Iz tog razloga se zahtev podnosioca za uvodenje privremene mere, u skladu sa clanom 27.1 Zakona i pravilom 57 (4) (a) Poslovnika, mora odbitijer isti ne moze biti predmet razmatranja posto je zahtev proglasen neprihvatljivim (vidi, u ovom kontekstu, izmedu ostalog, slucajeve Suda KI159/18, podnosilac zahteva: Azem Duraku, resenje 0 neprihvatljivosti od 3. aprila 2019. godine, stay 91, KI13/19, podnosilac zahteva: Fevzi Hajdari, resenje 0 neprihvatljivosti od 12. april a 2019. godine, stay 75, i KI19/19 i 20/19, podnosilac zahteva: Muhamet Thaqi i Egzon Keka, resenje 0 neprihvatljivosti od 29. jula 2019. godine, stay 55).

Zakljucak

94. Prvo, Sud zakljucuje da je zahtev u pogledu navoda podnosioca da nije upisan kao roden 17. aprila 1993. godine, neprihvatljiv kao oCigledno neosnovan na ustavnim osnovama.

95. Drugo, Sud zakljucuje da je navod podnosioca zahteva 0 tome da nije upisan kao roden 17. aprila 1990. godine, neprihvatljiv zbog toga sto podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva.

96. Trece, Sud zakljucuje da je navod podnosioca da je ostalo lice bez ddavljanstva neprihvatljiv jer ne ispunjava kriterijume 0 prihvatljivosti kako je to predvideno u clanu 48 Zakona i tacki (d) stava (1) pravila 39 Poslovnika 0 Radu.

97. Na kraju, Sud zakljucuje da se zahtev podnosioca za uvodenje privremene mere se mora odbiti jer isti ne moze biti predmet razmatranja zbog toga sto je zahtev ocenjen kao neprihvatljiv.

18

•

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanovima 20, 47. i 48. Zakona i pravilima 39 (1) (b) i (d), 39 (2) i 57 (1) Poslovnika, dana 15. januara 2020. godine, veCinom glasova

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA ODBIJE zahtev za uvodenje privremene mere;

III. DA DOSTA VI OVU odluku stranama;

IV. DA OBJA VI ovu odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 20-4 Zakona;

V. Ova odluka stupa na snagu odmah .

. -.. , ~';"-"--.

Nexhmi Rexhepi Arta Rama-Hajrizi

19