Fiziki sloj

RESPIRATORNI SISTEM

Sistem organa za disanje spada u uplje ograne.Na svakom upljem organu, idui od lumena prema periferiji, razlikujemo tri osnovna sloja:Sluzokou koja oblae unutranji zid organa; Miini sloj koji je graen od glatkog miinog tkiva; i Periferni sloj je serozna opna i graena je od vezivnog tkiva i jednorednog ploastog epiteta.

UVOD1.1Sistem organa za disanje Sistem organa za disanje(aparatus respiratorius) je sistem pomou koga se vri razmena gasova izmeu spoljne sredine (atmosfere) i krvi. Ovaj sistem ini vie upljih organa koje delimo na gornje i donje organe sistema za disanje. Granicu im ine glasne ice.U gornje organe sistema za disanje spadaju nosna duplja, drelo i poetni deo grkljana, a u donje vei deo grkljana, dunik, dunice i plua.Funkciju organa za disanje omoguuje grudni ko sa svojim kostima i miiima te dijafragma uz regulativnu funkciju nervnog sistema. 2. NOSNos je kotano hrskavini organ oblika piramide na sredini lica. Hrskavice nosa su elastine i nalaze se u nosnoj pregradi i nosnim krilima i tako uveavaju nosni skelet. Dva iroka spoljna otvora nosa zovemo nozdrve (nares). Nosna upljina je kotanim i hrskaviavim skeletom podeljena u dve upljine, koje najee nisu potpuno simetrine, radi krivine pregrade. Prednji deo upljine nosa je pokriven koom sa dlakama. Taj deo zovemo vestibulum. Sama upljina ima neravan boni zid, dok je medijalni uglavnom ravan. Na bonom zidu su tri nosne koljke koje prave tri nosna hodnika. koljke znaajno poveavaju povrinu nosne duplje. One su oluaste tvorevine fiksirane uz gornju vilicu. upljina nosa je najira na bazi tj. na nepcu i iznosi oko 1,5 cm. Prema gore se suava i zavrava u vidu pukotine na bazi sitaste kosti. U tom delu se nalaze i elije organa za miris od kojih prolaze niti mirisnog ivca.

Paranazalni sinusi (sinusi paranales) su upljine u kostima koje se nalaze oko nosne duplje. Nastaju postepenim otvaranjem sluzokoe nosa i polaganim razaranjem spongioznih delova kostiju. Oko nosa se nalaze sledei sinusi: sitasti (ethmoidalis), klinasti (sphenoidalis), eoni (frontalis) i sinusi gornje vilice (maxillaris). Razliite su veliine. Svi otvorima komuniciraju s nosnom dupljom. Ispunjeni su vazduhom, koji se u toku tri udisaja i izdisaja zamenjuje novim. Oni slue vlaenju i zagrejavanju vazduha, ali utiu i na formiranje glasa.2.1. Paranazalni sinusidrelo (pharynx) je miino sluzokoni organ, istovremeno digestivni i disajni jer se u njemu ukrtavaju ova dva puta. Poinju na bazi lobanje, a zavravaju u visini 6-og vratnog prljena, gde prelazi u jednjak. Ima oblik oluka kome nedostaje prednji zid. Zadnjim zidom lei na perevertebralnoj muskulaturi vrata. Boni zidovi su naslonjeni na kotane i miine strukture lica. Napred je otvoren prema nosnoj duplji, ustima i grkljanu. Prema visini tih duplji, deli se u tri sprata: nosni, usni i grkljanski sprat. Na krovu drela je velika nakupina limfnog tkiva, tzv. drelni krajnik znatno izraeniji kod dece. Na bonom zidu nosnog sprata obostrano se nalazi jedan otvor kojim tzv. sluna cev spaja drelo sa upljinom srednjeg uha.3. DRELOGrkljan (larynx) je vrlo sloen organ. Njime poinje sistem donjih organa za disanje. Provodi vazduh, slui formiranju glasa, titi disajne organe od ulaza stranih tela. Nalazi se u visini 4-og do 6-og vratnog prljena, neposredno ispred donjeg sprata drela od koga je odvojen. Zategnut je izmedju baze lobanje i donje vilice, odnosno podjezine kosti. Redovno prati pokrete glave i vrata. Grkljan ima svoj hrskavini skelet graen od pet hrskavica. Najvea meu njima je titasta oblika tita, koja zatvara grkljan spreda i sa obe bone strane. Neparna je. Njen prednji rub pravi izboenje na vratu jabuicu (Pommum Adami').4. GRKLJAN4.1. upljina grkljanaupljina grkljana (cavum laryngis) ima svoj ulaz (aditus laryngis) postavljen na prednjem zidu donjeg sprata drela, ispod korena jezika. Spreda ga ograniava kapak (epiglotis) koji ima oblik trougla. Pri gutanju se savija nazad i usmerava zalogaj u jednjak. Od kapka prema korenu jezika idu tri sluzokona nabora, dva bona i jedan u sredinjoj liniji.Grkljan je pokriven troslojnim cilindrinim epitelom, sem u podruju glasnih nabora na kojima je epitel ploast i vieslojan. Sluzokoa ima mukozne lezde i usamljene limfne vorie- Sluzokoa glasnih ica nema svojih lezda, a vlai se sluzi koju izluuju lezde koje lee iznad glasnih ica. Kad se dugo govori vazduh koji ulazi kroz usta brzo sui glasne ice pa se glas menja promukne.Podsluzokoa grkljana je vrlo rastresita zbog bogastva venskim spletovima. Radi toga, kod odreenih bolesti, brzo otie, to moe ugroziti ivot.4.2. Sluzokoa grkljana4.3. Stvaranje glasa Glas se stvara strujanjem izdahnutog vazduha koji prolazi kroz suenje (rima glotidis) iz jedne u drugu iru sredinu. Radi fizikog zakona kroz sueni dio mora imati veu brzinu nego u irim upljinama. Brzo treperenje glasnih nabora stvara um. Miii svojim kontrakcijama reguliu irinu glasne pukotine i zategnutost nabora, ime utiu na visinu i jainu glasa. Jaina glasa zavisi od irine pukotine i energije (brzine) izlaska ekspiracionog vazduha. Visina glasa zavisi od duine i stepena zategnutosti ica. Tanje i zategnutije ice stvaraju vie tonove. Boni prostori grkljana slue kao rezonante kutije.5. DUNIKDunik (trachea) je cevasti sluzokono hrskavini organ koji provodi vazduh od grkljana do dunica. Duine je 10 do 12 cm, a irine 11 do 12 mm. Poinje od grkljana u visini 6-og vratnog prljena i dolazi od visine 5-og grudnog prljena gde se deli u dunice. Ta visina na koi odgovara visini spoja drke grudne kosti s telom. Dunik je graen od hrskavinih prstenova (koji su od hijaline hrskavice) i ima ih od 16 do 20. Imaju oblik prstena, koji je hrskavian spreda i sa strane, a nazad su krajevi spojeni vezivno-miinom opnom.Vertikalno rastojanje izmedju hrskavica je 2 do 3 mm. Hrskavice su meusobno spojene vezivno-miinim opnama. Graa im je takva da su uvek otvorene i nikada ne kolabiraju. Dunik u sutini izgleda kao armirana elastina cev. Sluzokoa je od trorednog cilindrinog epitela sa trepljama i u svojim delovima ima seromukozne lezde.5.2. Poloaj dunikaDunik se nastavlja na grkljan u predelu vrata (6. vratni prljen). Oko njegovog poetka nalazi se donji pol titne lezde, ije suenje prelazi preko dunika. Od titne lezde ide ispred jednjaka u vrat i u sredogrue. U sredogruu prati tok kimenog stuba, zavija prema nazad i udaljava se od grudne kosti. Ispred njega su ostaci grudne lezde i veliki krvni sudovi. Graa i poloaj dunika mu obezbeuju da u svakom poloaju tela uvek bude otvoren.

5.3. Krvni sudovi i ivci dunikaDunik snabdevaju krvlju vie malih arterija koje su grane okolnih veih arterija. Za vratni i gornji grudni deo dunika zaduene su arterije koje se izdvajaju iz donje titne (lat: a. thyroidea inferior) i unutranje grudne arterije (lat: a. tharacica interna). Donji deo snabdevaju bronhijalne grane (lat: rami bronchiolares) grudne aorte, koje posebno u oblasti rave dunika grade gustu mreu.

6. PLUAPlua (pulmones) su paran i najvei respiratorni organ. Smetena su u grudnim dupljama. Zbog svoje elastinosti i mekoe prate pokrete grudnog koa i sredogrua. Desno i levo pluno krilo su oblika uzduno raseene kupe ije delove razdvaja sredogrue.Na oba pluna krila razlikujemo vrh i bazu. Vrh je zaobljen i dolazi do visine gornjeg ruba drugog rebra pozadi, a spreda 2 do 3 cm vie. Baza plua lei na preagi i oblikom odgovara njenom konveksitetu. 6.1. Graa pluaPlua su elastian i sunerast organ. Ukupna teina jednog plua je od 1200 do 1300 grama. Desno je neto tee. Specifina teina mu je jako mala (0,6) i predstavlja najlaki organ oveka.U sastav plua ulazi glavni bronh koji se grana desno u tri, a levo u dva lobarna bronha (bronhus lobaris). Lobarni bronh se deli u segamentarne, kojih je desno 10 ili 11, a levo 8 ili 9. Segmentalni bronhi se dalje dele 5 puta. Svakom podelom lumen bronha se suava. Na kraju podele su sitne dunice (bronchioli).6.2. Pluni renjiPluni renji je oblika viestrane piramide, veliine od 1cm3, na iji vrh ulazi bronhiola. Vrh je usmeren prema hilusu plua. Bronhiola se dihotomno rava nekoliko puta i daje respiratorne bronhiole na ijim zidovima se pojavljuju alveole, poluloptasta proirenja njihovih zidova.6.3. Krvni sudovi pluaPlua imaju dva sistema vaskularizacije: funkcionalni i nutritivni.Funkcionalni sistem poinje s plunom arterijom od koje u svako pluno krilo ulazi po jedna iroka grana. Ona ulazi u hilus, dalje se rava na lobarne i segementalne grane i zavrava s lobularnom arterijom koja ulazi u renji. One se oko alveola granaju u gustu kapilarnu mreu koja stoji u kontaktu sa spoljnom stranom dve susedne alveole. Osobina ovih lobularnih arterija je da u zidu nemaju elastinih vlakana, pa je pritisak u njima konstantan, bez oscilacija. Ovi kapilari su uklopljeni u mreu elastinih vlakana oko alveole.6.4. ivci pluaU hilus plua ulaze grane nervus vagusa i simpatinog spleta. Oni se granaju do bronhiola i reguliu tonus i funkciju bronhiola. Vagus (parasimpaticus) stee bronhe, a simpaticus ih iri. Na krvne sudove deluju obratno, parasimpatikus ih iri, a simpatikus stee.6.5. Kinetika pluaPokreti plua funkcionalno su vezani za pokrete kotanomiinog sklopa,grudnog koa i dijafragme.Pri udisaju radi funkcije spoljnih meurebarnih miia prednji kraj rebara se podie. Rebra podiu grudnu kost i time poveavaju sagitalni promer grudnog koa. Istovremeno dijafragma se sputa za 2 meurebarna prostora. Sputanjem dijafragme uveava se i uduni promer grudnog koa. Normalno u meupleuralnom prostoru vlada negativan pritisak, 0,55 do 0,75 kPa. Pri udisaju radi irenja grudnog koa, on se smanjuje na -1 do -1,3 kPa. Plua slede zid grudnog koa i ire se pasivno.7. SREDOGRUESredogrue (mediastinum) je prostor koji ograniava grudna kost spreda, sredinji deo dijafragme odozdo, a s medijalne strane plua s obe bone strane, a pozadi kimeni stub. Gore se zavrava na gornjem otvoru grudnog koa. U njemu su smeteni vani organi. U prednjem delu su dunik, ostaci grudne lezde, srana kesa i srce, poetak aorte i sudovi koji izlaze iz luka aorte, te preani ivci. U zadnjem delu je jednjak, silazna aorta, nervus vagus (ivac lutalica), vene azigos, grudni limfni vodovi.8. BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMARespiratorni sistem pogaaju mnoge bolesti, iji uzrok ne mora uvek biti u samom respiratornom sistemu.Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, i prehlada. Ove bolesti su esto vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis te ponekad i faringitis, kaalj obino dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva i plua su obino puno tee i opasnije a ako se ne lee mogu zavriti smrtnim ishodom. Najee bolesti su bronhitis (akutni i hronini), emfizem, pneumonije, astma.8.1. BronhitisUpalu sluznice bronhija zovemo bronhitis. Ta upala moe biti akutna i hronina. Najei uzrok bronhitisa je infekcija raznim klicama. Bolest se ee javlja zimi nego u drugim godinjim dobima. Zdrava sluznica bronhija izluuje malo sluzi koju trepetljike potiskuju prema van. Kod upale je, naprotiv, koliina sluzi znatno poveana, pa je trepetljike ne mogu isterati napolje, ve to moe samo kaalj. Kod akutnog zaplaljenja bronhija bolesnik se ne osea dobro, grebe ga u grlu i iza prsne kosti. Moe imati i neto povienu temperaturu, a ve drugi dan javlja se kaalj. Tok i trajanje bolesti zavisi od opteg stanja bolesnika. Obino bronhitis prolazi ve nakon nekoliko dana. Ako temperatura potraje due, treba pomisliti i na komplikaciju na upalu plua.8.2. Cistina fibrozaCistina fibroza je bolest disajnih organa, koja je genetski uslovljena. Dete je nasleuje od oba roditelja. Oboleli od cistine fibroze moraju redovno uzimati lekove da bi to due iveli. Najkritiniji period za opstanak u ivotu je pubertet. Obolela deca obino ivot zavravaju do 20 godine ivota, mada je to individualno od sluaja do sluaja. U Srbiji trenutno ima 210 oboljele dece. Taj broj se stalno menja, jer mnogi od njih naputaju ivot. U svetu, prosek godina obolelih od cistine fibroze je iznad 40, dok je u Srbiji ispod 20 godina.8.3. Grlobolja (Angina)Angina je upala krajnika i njihove okoline, a mogu je prouzrokovati razne zarazne klice (mikrobi). Bolesnik moe imati smetnje pri gutanju, pa i disanju. Temperatura je obino poviena, a sluznica oteena i crvena, sa gnojnim epiima i naslagama ili bez njih. Limfni vorovi su poveani i esto osetljivi na pritisak.8.4. Streptokokna anginaStreptokokna angina lako se moe prepoznati po promenama u drelu. Bolest poinje naglo, s visokom temperaturom, glavoboljom, povraanjem i bolovima u trbuhu. Krajnici i drelo jako su crveni i oteeni. Izrazita je bol pri gutanju. Limfni vorovi na vratu poveani su i osetljivi. Leenje se sprovodi penicilinom koji treba davati deset dana kako bi se iskorenile sve klice.8.5. Difterija (Diphteria)Kod difterije se uzronici nasele i zatim razmnoavaju na nekom mestu sluznice ili ozleene koe. Najee se difterija javlja u drelu, nosu i grlu. Za uzronike difterije znaajno je da izluuje veoma jak otrov (toksin) koji prodire u krv i tkiva, te stvara teke promene i posledice.8.6. Upala plua (Pneumonija)Do upale plua moe doi u svako godinje doba, ali ipak najee za vreme jeseni i zimi. Kad zavladaju prehlade i bronhitis, nastupa i upala plua, koju prouzrokuju bakterije. Ve smo ranije spomenuli da neke bakterije ive u ljudskim organima za disanje, ali postaju patogene onda kad se na neotpornom tlu razmnoe. Obino upala zahvata samo jedan deo plua. Od mnogih bolesnika moe se u razgovoru saznati kako se oseao pre nekoliko dana, da li ga je peklo u nosu i da li je ve tada kaljao. To je znak da je bolest poela nazebom. Ako je bolest zahvatila plua blie povrini, redovno dolazi i do lakog nadraaja plune maramice.8.7. Gnojna upala pluaJedan nain kako moe doi do gnojne upale ve smo opisali kao komplikaciju kod upale plua. Gnojna upala plua moe nastati i putem krvi, kada oboli drugi neki organ. Uzronici bolesti mogu kretanjem krvi stii u plua i izazvati gnojnu upalu. esto dolazi do gnojne upale plua kada oveku u usta uleti neki strani, pa i najmanji predmet. Najee se to dogaa kod ljudi u besvesnom stanju, pogotovo kada povraaju, jer tada niti znaju niti mogu izbaciti sadrinu napolje, pa se na taj nain ona sliva u dunik i zatim spusti do plua. Ispljuvak iz zagnojenog dela plua veoma zaudara.8.8. AstmaKod astme se radi o gru miia najsitnijih organa bronhija koje zovemo bronhioli, uz oteenu sluznicu bronhiola. Astmatiar, kad doe do napadaja astme, die oteano, iako se inae osea potpuno zdrav. U najveem broju sluajeva uzrok je praina, a u znatno manjem broju uzrok je infekcija organa za disanje, koja je najea posledica hroninog bronhitisa. Najei izazivai astme jesu prah od polena cvea, ivotinjske dlake, perje, razni praci protiv gamadi, praina s odee, kad je etkamo, tako da pri tome skidamo i sitne dlaice sa platna, a zatim i kuna praina. Budui da se ve u mnogim domacinstvima ve pere u maini, ljudi mogu dobiti astmu i od praska za ve. Mlinari esto oboljevaju od astme jer su u neprestanom dodiru s prainom brana. Mnogi ljudi su osetljivi i na hranu. Uopte uzevi, svako jelo moe izazvati napad astme, ali najee jaja, ribe, orasi, okolada, jagode i razne koljke. 9. UTICAJ BOLESTI DISAJNIH ORGANA NA SPORTSKU AKTIVNOSTJedan od najeih uzroka nastajanja oboljenja disajnih organa jeste prehlada, koja omoguava razvoj infekcije. Zbog toga sve procedure koje jaaju otpornost organizma prema dejstvu spoljanih negativnih faktora, naroito prehlade, predstavljaju znaajan doprinos borbi protiv ovih oboljenja. Telesno vebanje i sportska aktivnost, sistematski sprovoeno u razliitim uslovima, doprinosie jaanju organizma. Sva navedena oboljenja organa za disanje, ak i ona laka, zahtevaju zabranu telesnog vebanja. 10. ZAKLJUAKDisanje je sinonim za ivot, za postajanje. Udah je najubedljiviji znak ivota. Dugo se moe iveti bez hrane, neko vreme i bez vode, ali bez vazduha ni nekoliko minuta. Osnovna uloga plua tog fascinantnog organa koji omoguava da diemo, dakle da ivimo, da postojimo jeste snabdevanje organizma kiseonikom i oslobaanje od ugljendioksida uz prisustvo eera glukoze i vode. Hemijska jednaina procesa izgleda ovako C6H12O6 + O2 CO2 + H2O.11. L I T E R A T U R Aprof dr. Marko Vukovi,,Funkcionalna anatomija ovekaSrpsko Sarajevo, 2002,, Anatomski AtlasBeograd, 2000.Dr. Med. Sci. Dragoslav Jakoni,,Sportska MedicinaNovi Sad, 1996. Prof. Dr. Nikola Nikoli,, Lenik u kuiUzeto poglavlje ,,Unutranje BolestiDr. Vladimir Letica, primarius, specijalista za plune bolesti i tuberkulozuStvarnost, Zagreb, 1975.Prof. Dr. Predrag RebiList ,,PlanetaSeptembar 2006.