Riard Bah

Riard BahIluzijeAvanture kolebljivog Mesije Poto je tampan Jonathan Livingston Sea gull vie puta sam uo pitanje: - ta namerava da napie sledee, Riarde? ta posle Galeba? Odgovorio sam tada da nemam vie ta da piem, ni rei, i da su sve moje knjige zajedno rekle sve ono to sam ja eleo da kau. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo voen auto ostavljen da se malo odmori, uivao sam ne morajui da radim do kasno u no.

Istovremeno, svakog leta ili tako nekako, isterivao sam svoj dvokrilac u more zelenila amerikog srednjeg zapada, leteo sa putnicima za tri dolara po vonji i poeo da oseam ponovo neku staru napetost da neto ostaje da se kae, a da ja to nisam rekao.

Uopte ne volim da piem. Kada bih mogao da okrenem ledja nekoj misli, tamo u mraku, i kada bih mogao da izbegnem da mi se priunja, ne bih nikada ni uzeo olovku.

Ali ponekad taj moj zaklon bude raznesen kao dinamitom i naem se nezatien usred krhotina, a misao se zalepi za mene i ljubazno kae: - Neu te pustiti dok me ne izrazi reima, na papiru. Tako sam sreo Iluzije Tako, na srednjem zapadu, leao bih na leima vebajui da isparim oblake, ali nisam mogao da smislim priu... ta kada bi doao neko ko je stvarno dobar u tome ko bi mogao da me naui kako funkcionie ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? ta kada bih susreo supernaprednog... ta kada bi Sidarta ili Isus doli u nae vreme, snaniji od iluzija sveta budui da poznaju stvarnost i iza njih? I kad bi ga sreo lino, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? ta bi on rekao, kako bi izgledao? Moda ne bi liio na Mesiju sa zamaenih i ravom umrljanih stranica mog dnevnika, moda ne bi rekao nita to govori ova knjiga, ali ipak, ako stoje stvari koje mi je on rekao: da mi privlaimo u svoj ivot sve ono to nosimo u svojim mislima, onda sam ja doao do ovog trenutka s razlogom, a takoe i vi. Moda nije sluajno to to vi drite ovu knjigu. Ja sam odabrao da tako mislim. I odabrao sam da mislim da se moj Mesija smestio visoko negde, u nekoj drugoj dimenziji, koja uopte nije izmiljena i posmatra nas oboje smejui se od zadovoljstva to se sve dogaa ba onako kako smo planirali da bude.

Richard BachEvo testa

pomou kog moe otkriti

da li je tvoja misija na Zemlji

zavrena:

Ako si iv,

onda nije.

11. Uitelj je doao na zemlju,

roen u svetoj zemlji Indijane,

odrastao u tajanstvenim brdima

istono od Fort Weina.

2. Uitelj je uio o ovom svetu

u javni kolama Indijane

i dok je rastao,na svom poslu automehaniara.

3. Ali, Uitelj je stekao uenja

iz drugih zemalja i drugih kola,

iz drugih ivota koje je iveo.

On se seao, i seanjem postao

mudar i jak, tako da su ostali

videli njegovu snagu i dolazili

su mu za savete.4. Uitelj je verovao da ima mo

da pomogne sebi

i celom ljudskom rodu,

i poto je tako verovao,

tako je i bilo za njega,

pa su drugi videli njegovu snagu

i dolazili mu da ih izlei od

mnogih bolesti i spase nevolja.

5. Uitelj je verovao da je dobro

za svakog oveka, da misli o sebi

kao o Boijem sinu,

i poto je verovao, tako je i bilo,

pa su radnje i garae u kojima je radio postale pretrpane i

zakrene ljudima koji su traili

njegovo uenje i njegov dodir,

a ulice napolju, onima koji su eznuli

da makar njegova senka

padne na njih,

i promeni im ivote.

6. Desilo se da su zog gomila, neki

upravnici i poslovoe radnji

traili od Uitelja da ostavi svoj

alat i ode svojim putem,

jer je bilo toliko tesno

da ni oni, ni ostali mehaniari

nisu imali prostora

za rad na automobilima.

7. Tako je on poao iz grada, a ljudi

koji su ga pratili, poeli su ga zvati

Mesijom, udotvorcem i,

poto su tako verovali,

tako je i bilo.

8. Ako je naila oluja dok je govorio,

nijedna kap kie nije pala

na glave slualaca,

i poslednji u gomili je

uo njegove rei jasno kao prvi,

bez obzira na munje

i grmljavinu na nebu.

A on je uvek govorio u alegoriji.

9. I rekao im je:

U svakom od nas lei mo

da pristanemo na zdravlje i na bolest, na bogatstvo i na bedu,

na slobodu i ropstvo.

Mi smo ti koji svime upravljamo,

a ne neko drugi.

10. Jedan vodeniar je sluao i rekao:

To su lake rei za tebe Uitelju,

jer si ti upuen, a mi ne, i ne mora

da radi naporno kao mi. ovek

mora da radi da bi iveo na ovom svetu.

11. Uitelj je odgovorio i rekao:

Jednom, ivelo je selo stvorenja

na dnu velike, kristalne reke.

12. Rena strua je mirno tekla

preko svih mladih i starih,

bogatih i siromanih, dobrih i zlih,

tekla je svojim sopstvenim putem

znajui samo za svoje kristalno ja.

13. Svako je bie na svoj nain

prijanjalo na granje i stenje

renog dna, jer je to bio njihov

nain ivljenja i svaki od njih

je od roenja uio da odoleva struji.

14. Ali jedno je stvorenje na kraju reklo:

Umoran sam od prijanjanja.

I ako ne mogu da vidim,

verujem da reka zna kuda ide.

Pustiu se i dozvoliu joj da me

odnese kuda eli. Ovako prilepljen,

umreu od dosade.

15. Ostala stvorenja su se smejala

i rekla:

Budalo! Pusti se i struja koju

oboava e te odvui isprevrtanog

i smrskanog preko stena, i umrees

bre nego od dosade.

16. Ali ih ovaj nije sluao, i

udahnuvi duboko, pustio se i

odmah bi prevrnut i tresnut o stenje.

17. Kasnije, poto je bie, ipak,

odbilo da se prihvati za dno,

struja ga je odbila slobodnog sa dna,

i vie ga nije udarala.

18. A drugo stvorenje nizvodno,

za koje je on bio stranac, vikala su:

Vidite udo! Bie kao mi , a ipak leti!

Gledajte Mesiju,

doao je da nas spase.

19. A ovaj, noen strujom, ree:

Nisam vei Mesija od vas,

Reka voli da nas uzdigneslobodne,

samo ako se usudimo da se pustimo. Na pravi posao je ovo putovanje,

Ova pustolovina.

20. Ali oni su i dalje vikali : Izbavitelj

drei se za stene, a kada su ponovo

pogledali on je otiao,

ostavivi ih da priaju

legende o Izbavitelju.

21. I dolo je do toga da je on video

da ga masa, dan za danom uzdie

sve vie, neugodnija, blia

i strastvenija nego ikad,

i videvi da ga primoravaju da

ih lei bez odmora, da ih hrani

neprestano svojim udima, da ui

za njih i ivi njihove ivote,

otiao je jednog dana, sam, na vrh

oblinjeg brda i tamo se molio.

22. I rekao je u svom srcu,

Beskonano Svetlo Bie,

ako je ovo tvoja volja,

neka me ova aa pree,

dozvoli mi da odloim ovaj nemogui zadatak.

Ja ne mogu iveti ivotom

nekog drugog bia,

pa ipak, deset hiljda me mole za ivot.

ao mi je to sam dozvolio

da se sve ovo desi.

Ako je to tvoja volja, pusti me

da se vratim svojim mainama

i alatu i da ivim kao drugi ljudi.

23. I glas mu se javio na vrhu brda,

glas ni muki ni enski,

ni glasan ni tih,

glas beskrajno ljubazan.

I glas mu je rekao:

Ne moja, ve tvoja volja neka

bude ispunjena. Jer tvoja elja je

za tebe moja. Idi svojim putem

kao ostali ljudi i budi srean

na zemlji.

24. uvi to, Uitelj je bio zadovoljan, zahvalio de i poao nizbrdo

zviduui neku radniku pesmicu.

I kada su ga presreli

sa svojim molbama,

traei od njega da ih lei,

pouava i hrani neprestano, i da ih

zabavlja svojim udima,

on se nasmejao mnotvu

i ljubazno im rekao:

Ja odustajem.

25. Za momenat, gomila je bila

Zapanjena od iznenadjenja.

26. A on im je rekao:

Ako ovek kae Bogu da vie od

svega eli da pomogne svetu,

bez obzira na cenu,

a Bog odgovori i kae mu

ta mora da radi, da li bi ovek

morao da radi ta mu je reeno?

27. Naravno Uitelju!, vikala je gomila.

Moralo bi mu biti zadovoljstvo da trpi muenja samog pakla,

ako bi Bog to traio.

28. Bez obzira na muke

I teinu zadatka?

29. ast je biti obeen,

slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog tako traio, rekoe.

30. A ta biste vi uradili,

ree Uitelj masi, ako bi se Bog

obratio lino vama i rekao:

Nareujem da budete

Sreni na svetu, sve dok ivite!

ta biste tada uradili?

31. A mnotvo bee tiho, ni glasa,

ni zvuk se nije uo na padinama brda,

ni u dolinama gde su stajali.

32. I Uitelj ree u tiini:

Na putanji nae sree,

nai emo uenje

zbog koga smo izabrali ovaj ivot.

To je ono to sam danas nauio

i odluio sam da vas ostavim sada,

da idete svojom sopstvenom stazom,

kako vam odgovara!

33. I poao je svojim putem,

kroz gomilu i ostavio ih

i vratio se svakodnevnom

svetu ljudi i maina.

2 Bila je skoro sredina leta kada sam sreo Donalda imodu. U etiri godine letenja, nikada nisam naao drugog pilota na poslu koji radim: letei svetom od grada do grada, prodajui vonje u jednom starom dvorilcu, tri dolara za deset minuta u vazduhu.

Ali, jednog dana, ba severno od Ferisa, Ilinois, pogledao sam dole iz kabine mog Flit-a i video jedan stari Trevl Er 4.000, zlatno-beo parkiran ljupko u smaragdno-utom senu. Volim slobodan ivot, ali se oseam usamljenim, ponekad. Video sam taj dvokrilac tamo, razmiljao par sekundi, i odluio da ne bi bilo teta da svratim. Oduzeo sam gas, puno klizanje kormilom i Flit i ja smo bono propadali prema zemlji. Dobri, neni zvuk vetra u sajlama, lagani pok-pok stare maine koja okree propeler. Podigao sam brile da bolje vidim kod sletanja . Kukuruzite kao zelena dungla promie odmah ispod, vrhovi ograde, a zatim pokoena livada, dokle pogled dopire. Ispravio sam avion, napravio mali zaokret nad zemljom i dodirnuo tokovima travu, poznati laki udarac i tropot zemlje pod tokovima, usporavam i dodajem malo gasa na kraju da bih parkirao pored drugog aviona, Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-klak elise i sve staje u potpunom miru jula. Pilot Travl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na levi toak aviona i gledao me.

I ja sam gledao njega oko pola minuta, zapaajui njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako miran da sedim tu i vidim kako se drugi avion spusta na moje polje i parkira deset jardi od mene. Klimnuo sam glavom, dopada mi se, ne znam zato.

- Izgledao si usamljen premostih razdaljinu izmeu nas.

- I ti.

- Ne nameravam da ti dosaujem, ako sam suvian, otii u.

- Nisi, oekivao sam te.

Nasmejao sam se: - Izvini to kasnim.

- U redu je.

Skinuo sam kacigu i naoare, izvukao sam se iz kabine i skoio na zemlju. To je prijatan oseaj posle par sati provedenih u Flit-u.

- Nadam se da nema nita protiv unke i sira - ree unka i sir, i moda jedan mrav. Bez rukovanja, bez ikakvog upoznavanja.

On nije bio krupan ovek. Imao je kosu do ramena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. Oi tamne kao u sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene nelagodnost. On je mogao biti majstor karatea na putu za neki estok turnir.Prihvatio sam sendvi i au vode iz termosa. Ko si ti? zapitao sam. Ve dugo ovako letim i nikada nisam video nekog drugog u poljima.

- Ja nisam pogodan da radim neto drugo rekao je prilino zadovoljno.

- Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, jurenja Maki (make izraz za velike traktore), ostanem li na jednom mestu suvie dugo, stiu me problemi. Tako sam napravio avion i sad radim ovaj posao.

- Koju vrstu make? bio sam lud za dizel-mainama jo od malih nogu.

- D-8, D-9. Samo na kratko u Ohaju.

- D-9! Veliki kao kua! S duplom vuom, mogu li stvarno gurati planine?

- Postoji bolji nain da se guraju planine ree sa osmehom koji je

trajao moda desetinu sekunde.

Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovog aviona, posmatrajui ga. Igru svetlosti... Bilo je teko gledati tog oveka izbliza. Kao da je bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s pozadinom od tamnog srebra.

- Neto nije u redu? zapitao je.

- Kakve si probleme imao?

- O, nita naroito. Samo mi se svia da se kreem ovih dana, kao i tebi.

Hodao sam oko njegovog aviona, nosei sendvi. To je bila maina iz 1928. ili 1929. ali potpuno nedirnuta. Ni kad izae iz fabrike, avion noje tako nov kao ovaj njegov, ovde u senu. Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je ispisano Don ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli za mape pisalo je D.V. imoda. Instrumenti su bili kao tek raspakovani, originalni letaki instrumenti iz 1928. Kontrolna tabla od polirane orahovine kao i ruice upravljaa, ruka gasa, smese, pokreta je iao napred, levo. Vie se ne moe videti ta vrsta pokretaa, ak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljice iz auspuha. Ni travice ni slamke na podu kabine, kao da maina nije nikada letela, nego se pojavila ovde proavi pola veka kroz neki procep u vremenu. Osetio sam neobinu jezu na vratu.- Koliko dugo vozi putnike? pitao sam ga.

- Oko mesec dana, sada pet nedelja.Lagao je. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, mora imati prljavtine i ulja na avionu i slame na podu kabine. Ali ova maina... bez ulja na vetrobranu, bez pramenova slame na isturenim ivicama krila i repa, nema ni zgnjeenih insekata na propelerima. To nije mogue avionu koji leti nad Ilinoisom. Prouavao sam Travl Er jo par minuta, a onda se vratio i seo na seno pod krilom, licem prema pilotu. Nisam se plaio, momak mi se jo uvek sviao, ali neto nije bilo u redu.- Zato mi ne kae istinu?

- Rekao sam ti istinu, Riard odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.

- Niko ne vozi putnike u Travl Er-u, a da nema makar malo ulja po avionu, prijatelju moj, barem neto praine. Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.

Mirno se nasmeio: - Postoje neke stvari koje ne zna.

U tom trenutku mi se uinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam u ono to kae, ali nisam imao naina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima.

- Istina je. Ali jednog dana ja u ih znati, sve. Tada e moi da uzme moj avion, Donalde, jer mi nee biti potreban da bih leteo.

Pogledao me je zainteresovano, podigavi crne obrve: - O, ispriaj mi.

Bio sam oduevljen. Neko je hteo da uje moj teoriju.- Ljudi nisu leteli dugo vremena, jer su mislili da je to nemogue, i naravno nisu pokuali da naue prvi princip aerodinamike. Ja elim da verujem da tu postoji jo neki princip: ne trebaju nam avioni da letimo, ili prolazimo kroz zidove, ili odlazimo na druge planete. Moemo da nauimo kako da to radimo bez maina, ako elimo.

Upola se nasmeio, ozbiljan, i jednom klimnuo glavom. I ti smatra da e nauiti to to eli, prodajui letove za tri dolara, ovde u poljima?

- Jedino uenje koje vredi je ono koje sam steknem, radei ono to elim. Znam da je nema, ali kada bi postojala dua na zemlji koja bi me mogla vie nauiti o onome to elim da znam, vie od ovog aviona i neba odmah bi poao da je traim.Tamne oi su me gledale neprestano. Zar ne misli da si ve voen, ako stvarno eli da naui tu stvar?

- Da, voen sam. Zar to nije svako? Uvek sam oseao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako neto.

- I misli da e biti doveden Uitelju koji ti moe pomoi?

- Ako sluajno taj Uitelj nisam ja, da.

- Moda je to nain na koji se to deava ree.

Moderni kamion-kiper dokotrljao se putem prema nama, podigavi smei oblak praine i zaustavio se u polju. Vrata se otvorie i izae starac i devojica od svojih deset godina. Praina je ostala u vazduhu, toliko je bilo mirno.- Prodajete vomje, zar ne? upita pvek.

Polje je bilo otkrie Donalda imode; ja ostadoh miran.

- Da gospodine ree veselo leti mi se danas, a vama?

- I da mi se leti, ne elim nikakve lakrdije i izmotavanje tamo gore, jasno! mirkao je, pokuavajui da vidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitog govora.

- Hoemo ako hoete, neemo ako neete.

- Za uzvrat traite udo boije, pretpostavljam.

- Tri dolara u gotovom, gospodine, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu, a veina ljudi kae da vredi.

Oseao sam se kao sluajni oevidac, sedei tamo besposlen i sluajui nain na koji ovaj momak obavlja svoj posao. Svialo mi se to to je govorio bez promene u glasu. Ja sam se odavno navikao na svoj lini nain reklame ( Gore je garantovano deset stepeni hladnije, narode! Sve to samo za tri dolara, etvrtinu tuceta iz vaeg novanika ili depa! Doite gore gde samo ptice i andjeli lete... ). Zaboravio sam da moe biti i drugaije.

Postoji neka napetost kad leti i proe vonje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak postojala: ako nema putnika, nema klope. Sad sam mogao da posmatram sa strane, a da mi veera od toga ne zavisi, stoga sam se opustio i gledao.Devojica je stajala pozadi i takoe posmatrala. Plava i smeih oiju, ukoeno-dostojanstvenog lica, bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije elela da leti.

Mnogo ee je obrnuto, eljni klinci i prazni odrasli, ali ivei ovakvim ivotom, ve sam stekao oseaj za te stvari i znao sam da devojica ne bi letela, pa makar ekali celo leto.

- Koji od vas, gospodo...? ree ovek. imoda nasu sebi au vode. Riard e leteti sa vama. Ja sam jo uvek pri ruku. Ukoliko ne elita da saekate.

- Ne gospodine, ja sam spreman. Moemo li leteti iznad moje farme?

- Naravno rekoh ja. Samo pokaite put kojim elite da idemo. Izvadio sam svoju vreu za spavanje, kutiju s alatom i lonce za kuvanje sa prednjeg sedita Flit-a, pomogao oveku da se smesti u sedite i prikopao mi pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sedite i vezao se pojasom.- Okreni mi elisu, Don, molim te.

- O.K. Ponevi svoju au vode, stao je kod elise. ta eli?- Povuci ga polako. Prihvatie pravo iz tvoje ruke.

Kad god neko vue Flit-ov propeler, potegne preprzo i iz nekih komplikovanih razloga maina nee da upali. Ali ovaj ovek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Sveice su se upalile u cilindrima, i stara maina je proradila bez muke.On odeta nazad do svog aviona, sede, i poe da razgovara sa devojicom.

Uz veliku buku, diui slamu u vazduh, Flit je poleteo, podigao se za stotinu ( ako maina sada stane sleteemo u kukuruz), pet stotina stopa ( sad bi ve mogli okrenuti i sleteti u seno... sada, to su zapadni panjaci), osam stotina metara i dosta, pratim ovekov prst, u vetar, na jugozapad.

Tri minuta leta i ve smo kruili oko farme. itarice boje uarenog ulja, kua od slonovae u moru metvice. Iza kue bata s povrem.

ovek je gledao s prednjeg sedita dok smo kruili, u kuu uokvirenu krilima aviona.ena se pojavila na tremu, imala je belu kecelju preko plave haljine, mahala je. I ovek je mahnuo. Moi e priati kasnije kako su se jasno mogli videti, preko neba.

Konano, on pogleda u mene i klimnu glavom, kae da je dovoljno, da se moemo vratiti.

Leteo sam u irokom krugu oko Ferisa, da obavestim ljude da ima letenja i spustio se u spirali na livadu da im pokaem gde smo. Dok sam se sputao, klizei nad kukuruzom, Travl Er se odlepio od zemlje i odmah krenuo ka farmi odakle smo se upravo vratili.

Radio sam jednom u petolanom leteem cirkusu i za momenat mi se vratilo staro seanje... jedan avion uzlee s putnicima dok se drugi sputa. Dodirnuli smo zemlju meko i rulali do daljeg kraja polja pored puta.

Zaustavio sam motor, ovek je otkopao svoj sigurnosni pojas, pomogao sam mu da izae. Izvadio je novanik iz prsluka i odbrojao dolare vrtei glavom.

- To je dobra vonja , sine.

- I mi mislimo. Naa roba je dobra.

- Tvoj prijatelj je prodaje?

- O!?

- Rekao bih. Tvoj prijatelj bi mogao prodati pepeo aolu, kladio bih se.

- Kako vam je palo na pamet?

- Devojica, naravno. Vonja avionom za moju unuku Saru.! Dok je govorio gledao je Travl Er, daleku, srebrnu taku u vazduhu, kako krui nad kuom.

- Od roenja se smrtno plai visine. Vriti, uasnuta je, za nju je popeti se na drvo isto to i eprkati golom rukom po osinjaku. Ta devojica je udo za maine, nije loa oko ivotinja, ali visine, to su upozorenja za nju. A sada je gore u vazduhu.

Priao je dalje o ovom i drugim sluajevima, seao se kada su piloti dolazili u Gelzburg, pre nekoliko godina, letei na dvokrilcima kao i mi, ali pravei gore u vazduhu sve mogue ludorije s njima.

Gledao sam kako se udaljeni Travl Er poveava, spiralno sputa nad livadom, strmije nego to bih ja ikada sa devojicom koja se plai visine, klizi nad kukuruzom i slee tako besprekorno u tri take, da je bilo zadovoljstvo gledati. Donald imoda mora da je leteo mnogo godina, kada slee Travl Er-om na takav nain.

Avion je dorulao i stao do nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao zaustavljajui se. Pogledao sam izbliza, nije bilo insekata na propeleru, ak ni jedna ubijena muva na toj otrici dugoj osam stopa.Priao sam da pomognem, otkopao sam devojici pojas otvorio mala bona vratanca i pokazao joj gde da stane da ne oteti krilo.

- Kako ti se dopalo? pitao sam.

Nije me ula.

- Deda, ne plaim se! Nisam se bojala, stvarno. Kua je izgledala kao igraka i mama je mahala. Don je rekao da se bojim samo zato to sam pala i umrla jednom i da ne moram vie da se plaim! Biu pilot deda. Imau avion i sama u popravljati motor, leteti svuda i voziti ljude! Mogu li? imoda se osmehivao, a ovek je slegnuo ramenima.

- On je rekao da e biti pilot, zar ne, Saro?

- Ne, nego ja. Ja sam prilino dobra sa mainama, ti to zna!

- Pa moe razgovarati o tome sa majkom. Vreme je da se vratimo kui.

Zahvalili su nam i krenuli, on je hodao, a ona trala do kamiona, oboje promenjeni onim to se desilo u polju i na nebu.

Stigla su dva automobila, zatim jo jedan, i uskoro smo imali gomilu ljudi koji su eleli da vide Feris iz vazduha. Leteli smo dvanaest ili trinaest puta, to smo bre mogli i posle toga sam morao do grada da napunim Flit benzinom.Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i ve je bilo vee. A mi smo leteli neprekidno, rame uz rame do zalaska sunca.

Negde sam video oznaku: 200 stanovnika, ali do mraka sam poverovao da smo sve provozali, kao i neke iz okoline.

U guvi oko letenja, zaboravio sam da pitam o Sari, da li je izmislio priu, ili misli da je istina to o umiranju. Povremeno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su se putnici smenjivali. Ni traga na njemu , ni kapi ulja nigde. On je po svemu sudei leteo izbegavajui insekte koje sam ja svaki satdva morao da briem sa vetrobranskog stakla.Bilo je jo uvek malo svetlosti na nebu kada smo zavrili. Dok sam ubacivao suve klipove kukuruza u svoju limenu pe, pokrio ih drvenim ugljem i upalio vatru, ve je bio potpuni mrak, vatra je vraala boje avionima parkiranim u blizini i zlatnoj slami svuda naokolo.

Zavirih u kutiju sa hranom. Tu je supa ili pageti, ili uve. Rekoh. I kruke i breskve. eli li malo toplih breskvi?

- Svejedno. ree blago bilo ta ili nita.

- ovee, jesi li gladan? Ovo je bio teak dan!

- Nisi mi ponudio nita da bih bio gladan, ukoliko nije neki dobar uve.

Otvorio sam konzervu uvea svojim vajcarcem, uradih isto to sa pagetima i stavih obe konzerve na vatru.

Depovi su mi bili prepuni novca... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam sav novac iz depa da ga izbrojim, ne marei puno to su novanice izguvane. Bilo je 147 dolara i izraunao sam napamet to nije bilo lako za mene.- To je... To je...da vidimo... etiri i dva pamtim... etrdeset devet letova danas! Preko sto dolara danas, Don, samo Flit i ja! Ti mora da si uzeo dvesta kao od ale... uglavnom si leteo sa po dvojicom?

- Uglavnom.

- O tom uitelju koga trai ree.

- Ja ne traim uitelja rekoh.

Ja brojim novac! Mogu da izguram nedelje sa ovim, mogu biti bez brige dobrih nedelju dana!

Pogledao me je i osmehnuo se: - Kada zavri sa plivanjem u svom novcu, da li bi mi dodao uve?

3

Ogromne mase ljudi, mnotvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okruivalo jednog oveka u sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi oveka, ali umesto toga on je zviduui proetao po povrini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Travl Er 4000 je sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obesio natpis: letovi.Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, seajui se celog sna i srean zbog toga. Otvorio sam oi da na meseini pogledam taj veliki Travl Er parkiran pored Flita. imoda je sedeo na svojoj vrei za spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajui se leima na levi toak. Nisam ga ba jasno video, ali sam znao da je tamo.

- Zdravo, Riard. ree on tiho u mraku Da li ti to neto govori?

- Da li mi neto govori? zapitah oamueno. Seanje na san je jo uvek bilo prisutno i nisam bio iznenaen time to je budan.

- Tvoj san. Taj momak i gomila i avion. rekao je strpljivo Bio si zabrinut zbog mene, sad zna. O.K. Bilo je pria u novinama: Donald imoda, ovek koga su poeli zvati Mehaniar Mesija, amerika inkarnacija, nestao je jednog dana na oigled dvadeset pet hiljada svedoka.Setio sam se toga, proitao sam o tome u nekom lokalnom listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani.

- Donald imoda?

- Na usluzi ree Sada zna da ne mora vie da me odgoneta. Nastavi da spava.

Dugo sam mislio o tome pre nego to sam zaspao.

- Da li ti je doputeno... nisam mislio... Mesija na ovakvom poslu, ti treba da spase svet, zar ne? Nisam znao da Mesija moe samo tako da pokupi svoje prnje i izgubi se... Sedeo sam na gornjem delu Flit-a i posmatrao svog udnog prijatelja. Dodaj mi klju 9-16 Don, molim te.

On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi klju gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i ovaj je klizio polako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdei bez teine, i kreui se lagano usred vazduha. U trenutku kada sam ga dodirnuo postao je teak u mojoj ruci, kao najobiniji hrom-vanadijumski klju. Dobro, ne ba najobiniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 klju pukao u mojoj ruci, kupio sam najbolji alat koji se moe nai. Ovaj je bio Snap-on, svaki mehaniar zna da to nije obian alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i zna da se nikada nee slomiti, ma ta radio s njim.- Naravno da moe! Moe da prekine s bilo im, ako promeni svoje miljenje o tome. Moe prekinuti s disanjem, ako to eli. Zabavljao se podigavi jedan rafciger u vazduh i ostavivi ga da lebdi. Tako sam prestao da budem mesija, a ako ti ovo znai kao odbrana, to je zbog toga to se jo uvek pomalo branim. Bolje to nego da radi posao koji mrzi. Pravi mesija ne mrzi nita i slobodan je da krene bilo kojim putem, koji eli. Naravno, to vai za svakog, svi smo mi sinovi boiji, deca Bia, ili ideje Misli, nazovi to kako hoe.

- Slaem se Don, ali to onda izgleda da je biti Mesija razliito od ostalih poslova, zar ne? Isus se vraa da zabada eksere celog ivota. Moda to samo zvui neobino.

Razmiljao je, pokuavajui da razume ta hou da kaem. Ne vidim ta hoe da kae. Jedino udo je u tome to nije odustao odmah, im su poeli da ga zovu Spasiocem. Umesto da je tada sve ostavio, on je pokuao logikom: U redu, ja jesam Boiji sin, ali to smo svi; ja jesam Spasilac ali ste i vi! Svako sa zdravim razumom to razume.

Bilo je toplo gore, ali mi se neto nije radilo. to vie elim da neto bude gotovo, manje mi se radi. Ipak, zadovoljstvo je bilo znati da sam spreio da mi cilindri odlete sa maine.

- Kai da hoe drugi klju ree.

- Ne elim drugi klju. I sluajno sam dovoljno spiritualno napredovao da shvatim da su tvoji trikovi nita do obine drutvene igre, imoda, jedne osrednje razvijene due, ili hipnotizera-poetnika.

- Hipnotizer! Deko, da li se ti ikada zagreje! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan posao! Kako nisam pogodio da e to biti dosadan posao.- Znao si, - rekoh mudro. On se samo nasmejao.

- Da li si ikada smatrao, Don, da moda nee biti lako prekinuti, posle svega? Da se nee moi tek tako smiriti kao normalan ovek?

Na to se nije nasmejao. U pravu si, naravno, - rekao je i provukao prstima kroz svoju crnu kosu. Ostanem li suvie dugo na bilo kom mestu, vie od dan-dva, ljudi znaju da tu ima neto udno. Oee li se o moj rukav, izleen si od raka, i za manje od nedelju dana, ja sam opet usred gomile. Taj avion mi pomae da se kreem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, to mi prilino odgovara.

- Bie ti tee nego to si mislio, Don.

- O?

- Da, celo kretanje naeg doba je od materijalnog prema duhovnom... Sporo je, ali je to ipak divovski pokret. Ne mislim da e te svet ostaviti na miru.

- Oni ne ele mene, nego uda! Mogao bih nauiti njima nekok drugog i pustiti ga da bude mesija. Neu mu rei da je to dosadan posao. A osim toga, ne postoji problem toliko veliki da se od njega ne moe pobei.Skliznuo sam dole na seno i poeo da priteem rafove na treem i etvrtom cilindru. Nisu svi bili olabavljeni, ali neki jesu. Citira Snupija, pretpostavljam?

- Citirau istinu, ma gde da je naem, hvala.

- Ne moe pobei, Don! ta ako ja sada ponem da te oboavam? ta ako se umorim radei na svojoj maini i ponem da te molim da je izlei umesto mene? Vidi, dau ti sve to zaradim od sada pa do zalaska sunca, ako me naui da lebdim u vazduhu. Ako to ne uini, znau da treba da ponem da ti se molim, Sveti ovee koji si poslat da ponese moje breme.

Nasmeio se na mene. Jo uvek mislim da nije razumeo da ne moe da pobegne. Kako sam mogao ja to da znam, kad on nije?

- Da li si imao celu predstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te dodiruju, cvee i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima e ti drati govor?

- Ne. Jo pre nego to sam poeo da traim posao, znao sam da to ne bih mogao izdrati. Tako sam izabrao SAD i dobio sam samo gomile.

Seanje mu je zadavalo bol, i bilo mi je ao to sam opet pokrenuo celu stvar.

Seo je na seno i nastavio da govori, gledajui kroz mene: - Hteo sam da kaem, ako stvarno toliko eli slobodu i radost, zar ne moe da vidi da ona nije nigde izvan tebe. Kai da je ima, i ima je. Ponaaj se kao da je tvoja, i tvoja je! Riard, ta je tu tako prokleto teko? Ali oni nisu ak ni uli, veina njih. Kao to idu na auto trke da vide sudare, dolaze meni da vide uda. Prvo te to razoara, a onda postane ba glupo. Uopte ne znam kako su ostali Mesije to mogli da podnesu. - Kad ti to ispria, to gubi neto od svoje privlanosti. Pritegao sam i poslednji raf i odloio alat. Gde emo danas?

- Ne znam ree ne znam gde emo.

- Kako to misli? Ti poznaje prolost i budunost svih stvari. Zna ti tano kuda mi idemo!

Uzdahnuo je. Da. Samo pokuavam da ne mislim otome.

Neko vreme dok sam radio na cilindrima, pomislio sam, sve to treba da uradim je da ostanem s tim momkom i nee biti problema, nita se ravo nee desiti. Ali nain na koji je rekao: - Pokuavam da ne mislim na to podsetilo me je ta se desilo drugim Mesijama koji su bili poslati na ovaj svet. Instikt mi je govorio da skrenem na jug im poletimo i pobegnem to je dalje mogue od tog oveka. Ali, kao to rekoh, postaje usamljen, letei sam, i bilo mi je drago to sam ga sreo, ve zbog toga to sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu budunost o kojoj on nije hteo da razmilja.

4 Gde ui sve te stvari , Don? Ti zna toliko mnogo, ili moda ja to samo tako mislim. Ne. Ti zaista mnogo zna. Da li je to stvar vebe? Ima li neki naroit trening da bi bio Majstor?- Daju ti knjigu da proita.

Okaio sam tek oprani svileni al na zatezae i pogledao u njega. - Knjigu?

- Spasilaki prirunik. To je neto kao biblija za Majstore. Imam tu negde primerak, ako si zainteresovan.

- Da, da! Misli, obina knjiga koja ti govori...

Kopao je malo po prostoru za prtljag smetenom iza naslona sedita u Travl Er-u i vratio se sa malom knjiicom povezanom u jelensku koicu.

Prirunik za Mesije bilo je odtampano crnim slovima.

Podsetnik za Naprednu Duu- Rekao si Spasilaki prirunik a ovo je Prirunik za Mesije.

Otprilike je isto. Poeo je da prikuplja stvari oko svog aviona, kao da je mislio da je vreme da se krene dalje.

Listao sam knjigu, zbirka maksima i kratkih odlomaka. Perspektiva

ili e je upotrebiti ili

e izgubiti;

ako si doao do ove strane

zaboravio si da ono to se deava

oko tebe nije stvarnost.

Razmisli o tome.

Seti se odakle si doao gde ide, i zato si napravio

guvu u koju si prvo upao.

Umree stranom smru, upamti.

Sve je ovo dobra veba, i vie e

u njoj uivati ako stalno ima

na umu injenice. Ipak , primi svoju smrt sa neto ozbiljnosti.

Podsmevanje nainu svog smaknua

nije lako razumljivo manje razvijenim

ivotnim formama,

i oni e te zvati ludim.

- Da li si proitao ovo, o gubljenju perspektive, Don?- Ne.

- Kae da mora umreti uasnom smru.

- Ne mora, zavisi od okolnosti, i od toga kako si ti hteo da uredi stvar.

- Da li e ti umreti stranom smru?

- Ne znam. Nema mnogo smisla u tome, zar ne, sada kad sam te prekinuo s poslom? I mirno malo uspee bi trebalo biti dovoljno. Odluiu za nekoliko nedelja, kad zavrim ono zbog ega sam doao.Mislio sam da se ali, na nain na koji se alio s vremena na vreme, nisam znao da je ozbiljno mislio za onih nekoliko nedelja.

Vratio sam se knjizi; bila je to vrsta znanja koje Majstoru treba; slaem se.

Uenje

je otkrivanje

onog to ve zna. Radom pokazuje da to zna. Pouavanjem podsea

druge da znaju koliko i ti.

Svi ste vi uenici,

radnici, uitelji.

Tvoja jedina obaveza

u bilo kom ivotu je

da bude istinit samom sebi.

Biti istinit nekom ili neemu

drugom, ne samo da je nemogue

nego je i znak lanog

Mesije.

Najprostija

pitanja su najdublja.

Gde si rodjen? Gde ti je dom?

Kuda ide? ta radi? Misli o ovome

s vremena na vreme i posmatraj

kako se tvoji odgovori

menjaju.

Ti najbolje pouava

ono o emu sam najvie treba

da ui.

- Strano si tih, Riarde ree imoda kao da je hteo da razgovara sa mnom.- Da. rekoh i nastavih sa itanjem. Ako je ovo bila knjiga samo za majstore, nisam eleo da prekidam.

ivi tako da se nikada

ne stidi ako je bilo ta

to si rekao ili uradio

objavljeno u svetu

ak i ako

to to je objavljeno

nije istina.

Prijatelji e te

poznavati bolje

prvog minuta kada ih sretne

nego

poznanici

za hiljadu

godina.

Najbolji nain

da se izbegne odgovornost

je rei: Ja imam obaveze.

Primetio sam neto udno u knjizi. Stranice nemaju brojeve, Don.

- Ne ree. Samo otvori, i sve to treba uglavnom je tu.

- arobna knjiga!

- Ne. To moe uiniti sa bilo kojom knjigom. Moe to uraditi sa starim novinama, ako ita dovoljno paljivo. Zar to nikada nisi uradio: ima neki problem, otvori neku knjigu koja se nadje tu, i vidi ta ti kae?

- Ne.

- Pa, probaj ponekad.

Probao sam. Zatvorio sam oi i pitao se ta e mi se desiti ako ostanem due sa ovom udnom osobom. Bilo je zabavno biti s njim, ali se nisam mogao otresti oseanja da e se uskoro desiti neto to ni malo nije zabavno, a ja nisam eleo da budem u blizini kada se desi. Mislei to, otvorio sam knjigu jo uvek zatvorenih oiju, onda sam otvorio oi i itao. Voen si

kroz svoj ivot

unutranjim biem koje ui,

razigranim duhovnim biem koje je tvoje pravo ja.

Ne okrei se

od mogue budunosti

prte nego to si siguran da nema

tada naui od nje.

Uvek si slobodan da

promeni miljenje i

izabere drugaiju budunost ili

drugaiju proost.

Izabrati drugaiju prolost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli...? Mislim da sam zbunjen, Don. Ne znam kako uopte mogu da nauim ovu stvar.

- Veba, malo teorije i mnogo vebe ree. Trebae ti oko nedelja i po.

- Nedelja i po?

- Da. Veruj da zna sve odgovore, i zna ih. Veruj da si majstor, i jesi to- Nikada nisam rekao da hou da budem neki majstor.

- Tano ree Nisi.

Ali sam zadrao knjigu, a on je nije nikada traio natrag.

5

Farmerima na srednjem zapadu treba dobra zemlja da bi radili i napredovali.I pilotima-lutalicama. Oni moraju biti blizu svojih muterija. Treba da nau polja nedaleko od grada, travnata polja ili pokoene livade, bez krava u blizini koje bi pojele platno sa njihovih aviona u blizini auto-puta, sa kapijom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne mora da leti nisko iznad neke kue; dovoljno ravno da se maina ne raspadne rulajui brzinom od pedeset milja, dovoljno dugako da se sigurno sleti i uzleti i sa dozvolom vlasnika da se tu moe leteti preko dana.Mislio sam o tome dok smo leteli na sever kroz subotnje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zelenilo zemlje promicalo, hiljadu stopa nie.imodin Travl Er je buno leteo pokraj mog desnog krila, odbijajui suneve zrake na sve strane svojom bljetavom bojom. Divan avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj na posao. Jeste da moe da nosi dva putnika odjednom, ali je skoro dva puta tei od Flit-a, i zbog toga treba mnogo vie prostora za poletanje i sletanje. Imao sam jednom Trevl Er, ali sam ga kasnije zamenio Flit-om, koji se moe spustiti u malecko polje, kakvo moete lake nai u blizini gradova. Ja mogu da radim u polju od 50 stopa sa Flit-om, dok Travl Er treba 1000, 1300 stopa. Vei se za ovog momka, mislio sam, i vezao si se za ogranienje njegovog aviona.Siguran u to, u momentu dok sam jo o tome mislio, uoio sam mali panjak pored grada ispod nas.To je bilo uobiajeno 1320 stopa duga livada preseena na pola, druga polovina je bila prodata gradu za bezbol utakmice.

Znajui da se imodin avion ne moe spustiti tamo, oborio sam svoju mainu dole ka igralitu. Dodirnuo sam zemlju ba pored leve ograde i zaustavio se gotovo odmah.Samo sam hteo da se malo pokaemo, da mu pokaem ta Flit moe da uradi, valjano upravljan.Okrenuo sam se oko krila, spremajui se da ponovo uzletim kad sam video Travl Er na sletanju. Sa sputenim repom i uzdignutim desnim krilom izgledao je kao neki velianstveni kondor, kruei pre sletanja.Bio je nizak i spor, tako da mi se digla kosa na glavi. Oekivao sam da vidim lom. Travel Air morate drati bar na 60 milja pri sletanju, sporije od toga sa avionom koji se koleba na 50, znai da e ga smotati u loptu. Ali, umesto toga, video sam zlatno sneni dvokrilac kako stoji u vazduhu. Dobro, ne ba stoji, ali nije leteo vie od 30 milja na sat, avion koji je, podseam vas, gotov pri 50, zaustavio se u vazduhu i spustio se blago u tri take na travu. Upotrebio je pola, moda tri etvrtine prostora koji je meni bio potreban da spustim Flit. Samo sam sedeo u kabini i gledao, do se on parkirao pored i iskljuio motor. Kada sam ja ugasio svoju mainu, jo uvek blenui glupo u njega, ree: - Lepo si polje naao! Dovoljno blizu grada, a?

Nae prve muterije, dva mladia na hondi, ve su doli da vide ta se dogaa.

Kako misli blizu grada? vikao sam , jer mi je buka motora jo uvek bila u uima.

- Pa samo pola bloka daleko.

- Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Travl Er-u! Kako si sleteo ovde?

Namignuo mi je: - arolija!

- Ne, Don... stvarno! Video sam kako si se spustio!

- Riard, da li eli da zna odgovor za lebdenje kljueva u vazduhu, za leenje svih bolesti, pretvaranje vode u vino, hodanje po vodi i sletanje Travl Er-a na sto stopa trave. eli li da zna odgovore za sva ta uda?

Oseao sam se kao da je potegao laser na mene.

- Hou da znam kako si se spustio ovde!?

- Sluaj, - viknuo je Ovaj svet? I sve u njemu? Iluzije, Riard! Svaki komadi toga je Iluzija. Da li to razume? Nije bilo namigivanja, ni osmeha; kao da se iznenada razbesneo na mene.

Motocikl je stao kraj repa njegovog aviona; momci su izgledali voljni da lete.

- Da bilo je sve to sam uspeo da kaem. Primljeno, Iluzije.

Onda, poto su se oni popeli kod njega da lete, meni je preostalo da naem vlasnika polja i dobijem dozvolu za korienje njegovog panjaka.

Jedini nain da opiem poletanje i sletanje Travl Er-a tog dana je da kaem da je izgledao kao lani Travl Er. Kao da je avion bio neki E-2 CUB, ili helihopter maskiran u Travl Er. Nekako mi je bilo lake da prihvatim da kljuevi lebde bez teine, nego da mirno posmatram kako se taj avion die sa zemlje, sa putnicima, brzinom od 30 milja na sat.I dalje sam mislio na ono to je tako estoko rekao. Iluzije. Neko je to ranije rekao... kad sam bio dete, uei maijanje - Maioniari su to rekli! Pomno su nam to govorili, - Gledajte, to to ete videti to nije stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. Onda bi skinuli svenjak sa zida i pretvorili avion u teniski reket.

U magnovenju, izvadio sam Prirunik za Magiju iz depa i otvorio ga. Bile su samo dve reenice na toj strani.

Ne postoji problem koji u svojim

rukama ne nosi poklon

za tebe.

Ti trai probleme, jer su ti

njihovi pokloni

potrebni.

Ne znam ba tano zato, ali ovo je malo olakalo moju zbunjenost. itao sam to ponovo, dok ga nisam znao napamet.Ime grada je bilo Troj, a panjak je obeavao da e biti isto toliko dobar kao polje sa senom u Ferisu. Ali u Ferisu sam oseao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uopete nije sviala.

Letenje, koje je za nae putnike bila ivotna pustolovina, meni je bilo rutina, zasenena malo tom udnom nelagodnou. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam leteo... nemogu nain na koji je leteo i udne stvari kojim je to objanjavao.

Ljudi iz Troja nisu bili izneneni udnim letom Travl Er-a vie, nego to bih ja bio da sam uo da neko gradsko zvono, koje nije zvonilo 60 godina, zvoni u podne... oni nisu znali da je nemogue da se desi ono to se deavalo.

- Hvala na vonji. rekli bi, - Da li od toga ivite... Zar ne radite negde? i Zato ste izabrali tako malo mesto kao to je Troj? i jo, - Deri, tvoja farma nije vea od kutije za cipele.Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo dosta. Meutim, jedan deo mene je poeo da govori, bei, bei, bei sa ovog mesta. Ignorisao sam to i ranije i uvek sam zaalio.

Oko tri sata sam morao da zaustavim mainu zbog benzina, otiao sam dvaput tamo i nazad do Skelijeve pumpe sa dve kante automobilskog benzina, kad sam ukapirao da jo nijednom nisam video da se puni Travl Er. imoda nije sipao benzin u svoj avion od nekog vremenapre, ne dodajui ni kap benzina ili ulja. I ako sam znao da je dobar ovek i da me ne bi povredio, uplaio sam se ponovo. Ako zaista vodite rauna moete drati Travl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati sputanja i uzletanja.

On je i dalje leteo, vonja za vonjom, dok sam ja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i dodavao ulje u motor. Bio je tamo ceo red ljudi koji su eleli da lete... izgledalo je kao da ne eli da ih razoara.Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom oveku i eni da uu na prednje sedite u avionu. Pokuao sam koliko sam mogao, da to zvui mirno i nemarno.

- Don, kakav si s gorivom? Treba li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom kantom od benzina u ruci,

Pogledao me je pravo u oi i zbunio se, kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazduha da bi disao.

- Ne, ree, a ja sam se oseao kao osnovac koji je zakasnio u razred. Ne, Riarde nije mi potrebno gorivo.

To me je ozlovoljilo. Znao sam poneto o avionskim motorima i gorivu. Dobro onda, - planuo sam na njega malo uranijuma?

Nasmejao se i moj bes je iezao. Ne, hvala. Napunio sam prole godine. Trenutak kasnije je bio u kabini i krenuo s putnicima u onom natprirodno usporenom letu.

Prvo sam poeleo da ljudi odu kuama, zatim da se mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne, onda sam imao oseaj da sam trebao da se izgubim i to odmah. Sve to sam hteo, bilo je da poletim i naem veliko prazno polje, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednem, razmislim i piem o onome to se desilo, u svom dnevniku, i da naem neki smisao u svemu.Stajao sam pored Flit-a, odmarajui se dok se imoda nije ponovo spustio. Priao sam njegovoj kabini, uavi u struju propelera velike maine.

- Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spustiu se daleko od grada i biu bez posla neko vreme. Bilo je zabavno leteti s tobom. Videu te ponovo, nekad, Don, O.K.?

Nije trepnuo. Jo jedan let i biu s tobom. Momci su ve ekali.

- U redu.

Momak je ekao u stolici za nepokretne, doguranoj ak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i sedeo je nakrivljen u seditu pod uticajem jake gravitacije, ali, bio je ovde jer je eleo da leti. Bilo je tamo drugih ljudi, okolo, etrdeset ili pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi su paljivo posmatrali kako e Don smestiti oveka iz stolice u avion.

On o tome nije uopte razmiljao. eli li da leti? ovek u invalidskoj stolici se nasmeio iskrivljenim osmehom i klimnuo glavom u stranu. - Hajde, hajde da to uradimo ree Don mirno, kao da je govorio nekom ko je dugo ekao u autu i kome je ponovo dolo vreme da ue u igru. Ako je bilo neto udno u tom trenutku, kad ponovo razmislim, bio je to ton kojim je govorio. Jeste to bio uobiajen govor, ali bila je to i komanda kojom je nareivao oveku da ustane i ue u avion, bez isprike. Ono to se posle dogodilo bilo je kao da je ovek glumio i zavrio poslednju scenu uloge bogalja. Izgledao je kao na pozornici. Pritiska gravitacije je nestalo sa njega kao da ga nikada nije ni bilo; on je izleteo sa stolice upola trei, zbunjen samim sobom, prema Travl Er-u.

- Bio sam u blizini i uo sam ga : - ta ste uinili? ree. ta ste mi to uinili?

- Hoe li ti da leti ili nee da leti? upita Don Cena je tri dolara. Platite pre poletanja, molim.

- Ja letim ree ovaj. imoda mu ak nije ni pomogao da se smesti napred, kao to je obino pomagao svojim putnicima.

Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, uo se kratak mrmor gledalaca, a onda iznenada tiina. ovek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo s mosta, pre jedanaest godina.

Kao dete s krilima od arava on se uzvrteo na seditu, neprekidno pokreui ruke, kao da ih je upravo dobio da se njima igra.

Pre nego to je iko mogao da progovori, Don je dao gas Travl Er-u i on se podigao u vazduh, okreui se strmo nad drveem i penjui se kao furija.

Moe li jedan trenutak biti srean, a u isto vreme zastraujui? Sledili su mnogi takvi momenti. To je bilo udo koje se jedino moe nazvati udesnim izleenjem oveka koji je to i zasluio, a istovrameno se spremalo neto neprijatno kada se ova dvojica vrate na zemlju. Gomila je ekala zbunjena, a zbijeni ljudi du rulja i to uopte nije dobro. Minuti su tekli, oi su pratile mali dvokrilac koji je bezbrino leteo na suncu, a neto estoko se spremalo da pone.Travl Er je izvewo neke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i buni tanjiri, sputajui se. Da je imao i malo razuma on bi ostavio svog putnika na daljoj strani polja, uzleteo brzo i nestao. Jo ljudi je dolazilo; neka ena je trala gurajui jo jedna invalidska kolica.

On je rulao prema gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propelerom napolje, ugasio motor. Ljudi su jurili prema kabini i za minut, mislio sam da e pokidati platno sa trupa aviona da bi dohvatili onu dvojicu.

Da li je bilo kukaviki? Ne znam. Otiao sam do aviona , ubrizgao gorivo i okrenuo propeler da pokrenem motor. Zatim sam uao u kabinu, okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslednje to sam video od Donalda imode, sedeo je na ivici svoje kabine, a rulja ga je potpuno okruivala.

Skrenuo sam istono, pa jugoistono i posle nekog vremena sleteo na prvo polje koje je imalo drvee sa hladovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.

6 ak ni danas ne uspevam da shvatim ta me je tada obuzelo. To je bilo neko oseanje kobi, koje me je dovelo daleko ak, do udnog drugara kakav je bio Donald imoda. Ako ve moram da se zbratimim sa sudbinom, ak ni Mesija lino nije dovoljno jak da me zadri.Bilo je mirno u polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu... jedino zvuk malog potoka se uo, a i to jedva. Ponovo s a m. ovek se navikne da bude sam, ali prekinite to samo jedan dan i moraete da se navikavate ponovo skroz iz poetka.

- O.K., bilo je zabavno neko vreme, - rekao sam glasno dolini. Bilo je zabavno, i moda sam imao dosta da nauim od tog momka, ali mi je dosta gomila ak i da su srene... ako su uplaene, one e nekog ili razapeti ili oboavati. ao mi je, ali to je ipak mnogo!

To to sam rekao, porazilo me je. Rei koje sam izgovorio mogle bi tano biti imodine. Zato je ostao tamo? Ja sam oseao da treba da idem, a ja uopte nisam bio Mesija.Iluzije. ta je mislio time? To je znailo vie od bilo ega to je rekao ili uradio. Bio je vatren kada je rekao: - Sve su to iluzije! kad je mogao da usadi tu ideju u moju glavu pukom silom. To jeste bio problem, u redu, i ja trebam njegov dar, ali i dalje nisam znao ta je to znailo.

Vatra je gorela, a ja sam spremao neku vrstu gulaa od ostataka mesa, od soje, suvih rezanaca i dve virle od pre tri dana, koji e izmeani, valjda vredeti neto. Torba sa alatom je bila pored kutije s hranom, bezrazlono sam izvadio iz nje klju 9-16 i gledao ga, onda ga obrisao i promeao gula njim.

Bio sam sasvim sam, podseam vas, niko nije gledao, pa sam iz zabave pokuao sa lebdenjem u vazduhu na nain na koji je on to radio. Ako ga odbacim pravo u vis i trepnem oima ba u trenutku kada on prestaje da se penje i poinje da pada dole, pola sekunde imam oseaj da je leteo. Ali onda on lupne dole na travu ili na moje koleno i efekat brzo nestane. Ali to je bio potpuno isti klju... Kako je on to radio?

Ako su sve to iluzije gospodine imoda, ta je onda stvarno? I ako je na ivot iluzija, zato ga uopte ivimo? Na kraju sam odustao, bacio klju jo par puta i prestao. I prekinuvi, bio sam odjednom zadovoljan, odjednom srean to sam ovde gde sam, i to znam ono to znam, iako to nije bio odgovor na celokupno postojanje, pa ak ni na nekoliko iluzija.Kada sam sam, pevam ponekad: O, stara farba i ja ! pevao sam ponekad gladei krilo Flit-a s istinskom ljubavlju prema avionu ( setite se, nije bilo nikoga da uje), putovaemo nebom... Skakutaemo oko polja, dok jedan od nas ne sustane... I muziku i rei sam smiljao ja, pevajui dalje. I neu ja biti taj koji se predaje,... Ukoliko se tebi neto ne slomi... pa i tada u te samo povezati icom... i nastaviemo da letimo... NASTAVIEMO DA LETIMO... Verzije su bile beskrajne kada mi ide i kada sam srean, pa ni rima nije tako teka. Prestao sam da razmiljam o problemu Mesije; nije bilo naina da otkrijem ko je on bio i ta je mislio, pa sam tako prekinuo s pokuajima, i mislio da me je to uinilo srenim.Oko deset sati se smirila vatra, a s njom i moja pesma.

- Ma gde da si Donalde imoda rekoh, prostirui vreu pod krilom, povlaim to. elim ti dragi, usamljeni Mesijo, da nae to to eli da nae, ma ta to bilo. Njegova knjiga mi ispade iz depa dok sam svlaio koulju i proitah je gde se otvorila.

Spona koja povezuje tvoju pravu porodicu

nije od krvi, ve od potovanja i radosti

u ivotu drugih.

Vrlo retko

lanovi jedne porodice

rastu pod istim

krovom.

Nisam video kako se to moe primeniti na mene, i podsetio se da nikada ne dozvolim knjizi da zameni moje vlastito miljenje. Zavukao sam se pod ebe, oseajui se kao ugaena sijalica, topao i pospan, ispod neba sa nekoliko hiljada zvezda, koje su moda i bile iluzija, ali lepa, sigurno.Kada sam se ponovo osvestio, bila je zora, ruiasto svetlo i zlatne senke. Nisam se probudio zbog svetlosti nego zato to me je neto dodirivalo po glavi, veoma neno. Prvo sam pomislio da je stabljika trave koja se leluja. Drugi put sam bio siguran da je buba, zviznuo sam je divljaki i skoro polomio ruku... klju 9-16 je tvrd komad elika da bi ga tako mogli udariti, i brzo sam se razbudio. Klju je odskoio sa krila dole, zavukao se za momenat u travu, a onda zaplovio ponovo velianstveno lebdei u vazduhu. I dalje sam gledao razbudivi se sasvim. On je meko klonuo na zemlju i ostao miran. Dok sam reio da ga podignem, postao je onaj isti, stari 9-16 klju koji sam poznavao i voleo, isto onako teak i onako valjan da pritee sve rafove i matice.

- Pa, do avola.

Nikada ne govorim do avola ili prokletstvo ostalo mi je od detinjstva.

Ali bio sam zaista krajnje zbunjen i nisam nita drugo mogao rei. ta se deavalo sa mojim kljuem? Donald imoda je bio najmanje 60 milja iza horizonta. Podigao sam ga, razgledao, odmerio, oseajui se kao praistorijski ovek koji ne moe da razume kako se toak okree pred njegovim oima. Mora da je postojao neki jednostavan razlog...Odustao sam na kraju zadovoljan, ostavio ga u torbu s alatom i zapalio vatru da napravim lepinju. Nisam morao da urim nigde. Mogao sam ostati ovde ceo dan, ako mi se svia.

Hleb je ba narastao u plehu i trebalo ga je okrenuti kad sam uo zvuk na nebu, zapadno.

Nije bilo naina da taj zvuk bude imodin avion, nije bilo naina da me neko prati do ovog polja, jednog od milion polja na srednjem zapadu, ali ja sam znao da je to on i poeo sam zvidukati... pazei i na hleb i na nebo, pokuavajui da smislim neto vrlo mirno kad se spusti.

Izaao je iz kabine i doao do vatre. Zdravo Riarde.

- Kasni rekoh lepinja je skoro zagorela.

- ao mi je.

Dodao sam mu olju vode iz potoka i plitak tanjir sa pola pogae i komadom margarina,

- Kako je bilo? upitah.

- Prolo je O.K. rekao je sa kratkim poluosmehom. umakao sam iv.

- Sumnjam u to.

Jeo je neko vreme pogau u tiini. Zna rekao mi je na kraju, razmiljajui o svom obroku ovo je stvarno uasna klopa.

- Niko ne kae da mora da jede moju pogau rekoh preko Zato svi mrze moju lepinju? Niko ne voli moju lepinju! Zato je tako, uzvieni Majstore?

- Pa, - iscerio se ja govorim kao Bog sada. Rekao bih da ti veruje da je ona dobra i zato je tebi ukusno. Probaj, a da ne veruje u to to veruje. To je neka vrsta izgoretine... posle poplave... u vodenici, zar nije? Mislio si da stavi trave unutra, pretpostavljam?- alim, pala mi je nekako dok sam je spremao. Ali, zar ne misli da je ono osnovno, sam hleb ne neka zalutala travka ili deli sama pogaa, zar ne misli?

- Uasna ree, vraajui mi ceo komad koji sam mu pruio, bez par zalogaja. Radije u gladovati. Ima li breskve?

- U kutiji.

Kako me je pronaao u ovom polju? Raspon krila od 28 stopa u 10 000 milja prerije nije bilo jednostavno pogoditi, naroito gledajui prema suncu ali sam reio da ne pitam. Ako bude hteo da mi kae, rei e mi.

- Kako si me pronaao? rekoh mogao sam se spustiti bilo gde.

Otvorio je konzervu sa breskvama i jeo ih noem ne ba jednostavan trik.

- Slinosti se privlae, - promumla komadi breskve sa noa.-O?

- Kosmiki zakon.

- O!

Zavrio sam svoju pogau i strugao tiganj peskom iz potoka. To je stvarno dobar hleb.

- Misli li da objasni? Kako sam ja to slian tvojoj cenjenoj linosti? Ili si sa tim, slian, mislio na slinost aviona?

- Mi udotvorci se drimo zajedno ree. Reenica je zvuala i ljubazno i zastraujue na nain na koji je rekao.

- Ah, Don? Povodom tvog zadnjeg komentara bi mi mogao rei ta si mislio time: mi udotvorci.

- Prema poloaju kljua 9-16 na torbi s alatom mogao bih rei da si izvodio stari trik sa lebdenjem ovog jutra? Kai mi ako greim?

- Nita nisam izvodio! Probudio sam se, ta stvar me je sama probudila.

- O, sama smejao mi se.

- Da, SAMA!

- Ti se razume u udotvorstvo isto kao to se razume u meenje hleba.

Nisam odgovorio na to, spustio sam se dole na vreu i umirio se potpuno. Ako bude imao ta da kae, rei e kad nae za shodno.

- Neki od nas poinju da ue ove stvari podsvesno. Naa budna svest nee to da prihvati, tako inimo uda u snu. Gledao je u nebo i prve male oblake tog dana. Ne budi nestrpljiv, Riard. Svi smo mi na svom putu da nauimo vie. To e ti doi prilino brzo sada i ti e biti mudri stari duhovni majstor pre nego to bude znao.- Kako misli pre nego budem znao? Ja ne elim da znam to! Ne elim nita DA ZNAM!

- Ti ne eli nita da zna.

- Dobro, elim da saznam ta je svet i zato postoji, zato ivim ovde i gde u posle otii... elim to da znam. I kako da letim bez aviona ako elim.

- alim.

- ali, ta?

- Nee ii tako. Ako ti ui ta je ovaj svet i kako funkcionie, automatski poinje da pravi uda, ono to e biti nazvano udom. Ali, naravno, nita nije udno. Naui ono to naui i maioniar i to vie nije magija. Prstao je da gleda u nebo. Ti si kao i svi ostali. Ti ve zna sve to, samo jo nisi svestan da zna.

- Ne seam se rekoh ne seam se da si me pitao da li elim da nauim tu stvar, ma ta da je to, donelo bi mi gomile i bedu celog ivota. Izgleda da sam zaboravio.- im sam ovo rekao, znao sam da e rei da u se setiti kasnije, i da e on biti u pravu.Opruio sam se u travi, podmetnuvi dak sa ostatkom brana pod glavu kao jastuk.

Sluaj, ne brini o gomilama. One ti ne mogu nita, ako ti to ne eli. Ti si aroban, zapamti: Puf-nevidljiv si, i prolazi kroz vrata.

- Gomila te stigla u Troju, zar ne?

- Zar sam rekao da ih nisam hteo? Ja sam to dozvolio. Svidelo mi se. Ima neeg neiskusnog u svakome od nas, inae nikada ne bismo mogli biti pravi majstori.

- Ali, zar nisi odusta? Zar ja nisam itao...?

- Nain na koji su stvari ile, bio sam pretvoren u Jedinog, Mesiju za sva vremena, i to sam hladno prekinuo, ali ja ne mogu da nauim ono na ta sam potroio ivote, pokuavajui da saznam.

Zatvorio sam oi, grickajui slamicu. Sluaj Donalde, ta pokuava da mi kae? Zato otvoreno ne kae ta se deava?

Bilo je dugo vremena mirno, onda ree: - Moda ti treba meni da kae. Kai ti meni ta ja hou da kaem, a ja u te ispraviti ako pogrei.Razmiljao sam minut o tome, i odluio da ga iznenadim. O.K., rei u ti. Pauzirao sam da vidim koliko e dugo moi da eka, ako ono to budem rekao ne bude ilo glatko. Sunce je bilo dovoljno visoko da bude toplo, u nekom skrivenom polju, farmer je radio s traktorom, obraujui kukuruz nedeljom.

- O.K. , rei u ti. Prvo, nije bilo sluajno kad sam te prvi put video dole u polju u Ferisu. Tano?

Bio je tih kao trava kadraste.

- Drugo, ti i ja imamo neku vrstu tajnog sporazuma, koji sam ja oito zaboravio, a ti nisi.

Jedino je blag vetar duvao, udaljeni traktor je iao napred-nazad.

Deo mene koji je sluao to, nije mislio da je ono to sam rekao bila izmiljotina. To je bila prava pria.

- Hou da kaem da smo se sreli pre tri ili etiri hiljade godina, dan manje ili vie. Volimo iste pustolovine, verovatno mrzimo iste stvari, uimo sa jednako zadovoljstva, istom brzinom. Ti ima bolje pamenje. Na susret je ono to si mislio onim Slinosti se privlae.Uzeo sam novu slamku. Kako zvui?

- Neko vreme sam mislio kako e to biti dug govor ree. To e i biti dug govor, ali mislim da postoje neke anse da to uradi ovog puta. Nastavi da pria.

- Dalje ne moram da nastavim, jer ti ve zna ta ljudi znaju. Ali, da ovo nisam rekao, ti ne bi znao ta ja mislim da znam, a bez toga ja ne mogu da nauim nita od onoga to bih hteo da nauim.Spustio sam svoju slamicu. ega tu ima za tebe, Don? Zato se davi sa ljudima kao ja? Kad je neko uznapredovao kao ti, on stie sve ove udotvorne sposobnosti kao nusprodukte. Ti me ne treba, ti netreba nita od ovog sveta.

Okrenuo sam glavu i pogledao ga. Oi su mu bile zatvorene. Kao Travl Er-u benzin rekao je.

- Tano rekoh. Tako je sve to je ostalo na svetu dosadno... nema uzbuenja kad zna da ti neto na ovoj zemlji ne moe napraviti problem. Tvoj jedini problem je to nema problema!

Ovo je, kako sam mislio, bio sjajan deo govora.

- Ispustio si neto ree on. Kai mi zato sam prekinuo s poslom... Da li zna zato sam prekinuo da budem Mesija ?

- Gomila, rekao si. Svi su hteli da ini uda za njih.- Da. Ne prvo, nego drugo. Strah od gomile nije moj krst, nego tvoj. Nije strah od gomile ono to me zamara, nego je to vrsta gomile koja uopte ne brine o onome to sam doao da kaem. Moe prei peice od Njujorka do Londona po okeanu, a ipak nee uiniti nita da se zainteresuju, zna?

Kada je to rekao izgledao je usamljeniji nego bilo koji ivi ovek koga sam video. Njemu nije bila potrebna ni hrana, ni dom, novac ni slava. Umirao je od potrebe da kae ono to je znao, a nikoga nije bilo dovoljno briga da slua.

Namrtio sam se na njega da ne bih zaplakao. P ti si to traio - rekoh. Ako tvoja srea zavisi od onoga ta neko drugi radi, mislim da ima problem.

Podigao je glavu, a oi su mu sinule kao da sam ga udario kljuem. Odjednom sam pomislio da ne bilo mudro da se ovaj momak razbesni na mene. ovek nije nita u sudaru s munjom.

Osmehnuo se onim svojim poluosmehom. Zna ta, Riard ree polako u pravu si!

Opet je uutao, poraen onim to sam rekao. Ne primeujui, nastavio sam da priam o tome kako smo se sreli, i ta je imalo da se ui, ideje su proletele kroz glavu kao jutarnja kometa. On je leao vrlo miran u travi, ne pokreui se, ne govorei ni rei. Oko podne je zavrio svoju verziju univerzuma i svih stvari u njemu.- ...i oseam se kao da sam tek poeo Don, toliko stvari ima da se kae. Kako ja sve to znam? Kako mi je sve to dolo?

Nije odgovorio.

- Ako oekuje da sam odgovorim na svoje pitanje, priznajem da ne znam. Zato mogu da sve ove stvari kaem sada, kad nikad ranije nisam ak ni pokuao. ta se to sa mnom dogodilo?

Bez odgovora.

- Don, u redu je, sad moe da pria.

Nije rekao ni re. Objasnio sam prikaz ivota, a moj Mesija, kao da je uo sve to je trebalo u toj jednoj reenici o svojoj srei, zaspao je.

7 Sreda ujutru, est sati, nisam budan. Bummm!! Odjednom estoka buka, iznenadna i nemogua kao neka visoko-eksplozivna simfonija; hor, truba do trube, od kojih se kri staklo. Zemlja je uzdrhtala. Flit je poskoio na tokovuma, a ja sam izleteo ispod krila nakostreen kao naelektrisana maka. Nebo je bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, ali je sve to bilo zbrisano dinamitskim kreendom.PREKINI ! PREKINI TO ! ISKLJUI MUZIKU ! ISKLJUI JE!

imoda je urlao tako glasno i tako estoko da sam ga mogao uti pored svega, zvuk je prestao odmah, samo su se odjeci kotrljali sve dalje i dalje. Onda je to bila samo nena duhovna pesmica, tiha kao povetarac, Betoven u snu.

On nije bio iznenadjen, - Sluaj, rekao sam da iskljui to!

Muzika je stala.

- Uh ree.

Ja sam samo gledao.

- Postoji vreme i mesto za sve, zar ne? ree

- Pa vreme i mesto, dobro...

Malo duhovne muzike je u redu, u intimi tvog sopstvenog duha i moda u posebnim prilikama, ali prva stvar ujutru i to tako glasno? ta to radi?

- ta ja radim? Don, ja sam spavao... ta hoe da kae s tim, ta ja radim?

Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima beznadeno, i vratio se u svoji vreu pod krilom.

Knjiga je bila okrenuza naopako, u travi, tamo gde je pala. Okrenuo sam je paljivo i proitao:

Bori se

protiv svojih ogranienja

i, budi siguran, ona

su sigurno

tvoja.

Bilo je mnogo stvari u vezi sa Mesijom koje ja nisam razumeo. 8

Zavrili smo dan u Hamondu, Viskonsin, letei sa nekoliko putnika, otili do grada da veeramo i krenuli natrag.

- Don, garantujem ti da ovaj ivot moe biti zanimljiviji, dosadan ili bilo kakav, prema tome ta izaberemo. Ali ak ni u najsvetlijim trenucima, nikada nisam bio sposoban da otkrijem, pre svega zato smo mi ovde. Reci mi neto o tome.

Proli smo pored zatvorene prodavnice i bioskopa u kome se prkazivao film Bu Kesidi o Sendens Kid. Umesto da mi odgovori, on je zastao i upitao me:

- Ima novca, zar ne?

- Dosta. U emu je stvar?

- Hajdemo na film ree . Ti plaa?

- Ne znam, Don. Idi sam. Ja u se vratiti avionima. Ne svia mi se da ih ostavljam dugo same. ta je iznenada tako vano u tom filmu?- Avioni su u redu. Hajdemo u bioskop

- Ve je poelo.

- Onda emo zakasniti.

On je ve sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. Moglo je biti 50 ljudi u tami oko nas. Zaboravio sam zato smo uli, posle nekog vremena i ukljuio se u priu, koju sam oduvek smatrao obinim filmom, u svakom sluaju ovo je bilo valjda trei put kako gledam film. Vreme je proticalo kao to treba u dobrom filmu i ja sam gledao u poetku sa tehnike strane... kako je svaka scena uraena i kako se nadovezuje sledeca, zato je neka scena sada, a ne posle. Pokuao sam da gledam tako, ali me pria ponela pa sam zaboravio.

Negde kod dela gde su Bu i Sendens opkoljeni celom bolivijskom armijom, skoro na kraju, imoda me dotae po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gledajui film i elei da zadri ono to eli da kae dok se sve ne zavri.

- Riard?

- Da.

- Zato si ovde?

- Ovo je dobar film, Don. Pst! Bu i Sendens, potpuno u krvi, priaku kako treba da odu u Australiju.

- Zato je dobar? ree.- Zabavan je. Pst. Rei u ti posle.

- Prekini s tim. Probudi se. Sve su to iluzije.

Iznervirao sam se. Donald, ima jo samo par minuta i onda emo razgovarati o emu eli. Ali dopusti mi da pogledam film, hoe li?

aputao je postojano, dramatino... Riard, ZATO SI OVDE?

-Sluaj, ovde sam, jer si me ti zvao da uem ovamo. Okrenuo sam se pokuavajui da vidim kraj.

- Nisi morao da doe, mogao si da odbije ponudu.

- SVIA MI SE FILM... ovek ispred me pogledao za trenutak. Svia mi se film Don, da li ima neto loe u tome?

- Uopte nema, - ree i vie nije rekao ni re do kraja, kad smo ponovo proli pored dosta korienog traktora i dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi biti kie uskoro.

Razmilao sam o njegovom udnom ponaanju u bioskopu. Ti sve radi s razlogom, Don?

- Ponekad.

- Zato bioskop? Zato si tako iznenada hteo da vidi Bua i Sandensa?

- Pitao si me neto.

- Da, ima li odgovor?

- Da, to je moj odgovor. Otili smo u bioskop jer si me neto pitao. Film je bio odgovor na tvoje pitanje.

Smejao mi se, znao sam to.

- ta je bilo pitanje?

Duga, bolna tiina. Tvoje pitanje, Riard, bilo je da ak ni u tvojim blistavim trenucima nisi mogao da otkrije zato smo ovde.Setio sam se. I film je bio moj odgovor?

- Da.

- Je l ?

- Ne razume ree.

- Ne.

- To je bio dobar film ree, - ali je i najbolji film samo iluzija, zar ne? Slike ak nisu ni pokretne, samo izgleda da jesu. Promenom svetla se postie da se kreu preko ravnog platna gore u mraku.

- Pa, da. Poinjao sam da shvatam.

- Drugi ljudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo koju bioskopsku predstavu, zato su oni tamo, kada je sve to samo iluzija?

- Pa zbog zabave rekoh.

- Zabava. Dobro. Jedan.

- Moe biti pouno.

- Dobro. To je uvek to. Uenje. Dva.

- Fantazija, bekstvo.

- Take zabava. Jedan.

- Tehniki razlozi. Da vide kako je jedan film napravljen.

- Uenje. Dva.

- Bekstvo od dosade...

- Begstvo, to si rekao.

- Drutvo. Biti sa priateljima rekoh.

- To je razlog da se ide, ne da se gleda film. To je ipak zabava, jedan.

Bilo ta da sam naveo, svodilo se na njegva dva prsta; ljudi gledaju film iz zabave ili zbog uenja, ili zbog jednog i zbog drugog, odjednom.- A film je kao ivot, Don? Tano?

- Da.

- Pa zato bi neko izabrao lo ivot, uasan film?

- Ne dolaze oni da vide stravian film samo iz zabave, oni znaju da e to biti stravian film jo na ulazu ree.

- Ali zato?...

- Da li ti voli stravine filmove?

- Ne.

- Da li si ih ikada gledao?

- Ne.

- A neki ljudi troe mnogo vremena i novca da vide uas, ili operetske probleme koji su za druge ljude glupi i dosadni?... Ostavio mi je pitanje da odgovorim.

- Da.

- Ti ne mora da gleda njegove filmove, ni on tvoje. To je nazvano sloboda.

- Ali zato bi neko eleo da je uplaen ili da mu je dosadno?

- Zato to misle da zasluuju, zbog zastraivanja nekog drugog, ili im se svia uzbuenje te vrste, ili misle da filmovi moraju da budu dosadni. Moe li da veruje da mnogi ljudi, iz razloga koji su njima vrlo prihvatljivi, uivaju u verovanju da su bespomoni u svojim sopstvenim filmovima? Ne, ne moe.

- Ne mogu rekoh.

- Dok to ne shvati, jo e se uditi zato su neki ljudi nesreni. Nesreni su jer su izabrali da budu nesreni, i , Riarde, to je sasvim u redu.

- Hmmm.

- Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre univerzuma. Ne moemo umreti. Ne moemo povrediti sami sebe vie no to se iluzije na platnu mogu povrediti. Ali moemo verovati da smo povreeni, na bilo koji bolan nain. Moemo da verujemo da smo rtve, ubijeni i ubice, voeni okolo dobrom ili loom sreom.

- Mnogo ivota? pitao sam.

- Koliko filmova si gledao?

- O.

- Filmovi o ivotu na ovoj planeti, o ivotu na ostalim planetama; bilo ta to zahvata prostor i vreme je film i iluzija ree. Ali za odreeno vreme mi moemo nauiti uasno mnogo i moemo se lepo zabaviti naim iluzijama, zar ne?

- Koliko duboko ti prima te filmske stvari? upitah.

- Koliko hoe. Veeras si video film, delimino, jer sam ja hteo da ga vidim. Mnogi ljudi odaberu ivot jer uivaju da rade neto zajedno. Glumci iz veeranjeg filma igrali su zajedno, i u drugim filmovima, pre ili posle, zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih moe istovremeno gledati na raznim platnima. Mi kupujemo karte za te filmove, plaajui priznajemo da verujemo u realnost prostora i realnost vremena... Nijedno nije istinito, ali niko ko nee da plati tu cenu, ne moe se pojaviti na ovoj planeti niti u bilo kom prostorno-vremenskom sistemu.

- Ima li ljudi koji uopte ne ive u prostoru i vremenu?

- A ima li ljudi koji uopte ne idu u bioskop?

- Razumem, oni ue na drugaiji nain?

- U pravu si, ree zadovoljan sa mnom. Prostor-vreme je prilino primitivna kola.Ali, mnogi ljudi ostaju sa iluzijama, ak i ako je dosadno, i oni ne ele da se svetlo upali ranije.

- Ko pie te filmove, Don?

- Zar nije udno koliko znamo ako samo zapitamo sebe, umesto nekog drugog... Ko pie te filmove, Riard?

- Mi rekoh.

- Ko glumi?

- Mi.

- Ko je kamerman, kinooperater, menader, prodavac karata, distributer i ko gleda sve njih? Ko je slobodan da udje ili izadje usred filma, bilo kada, da izmeni radnju kako hoe, ko je slobodan da gleda isti film opet i opet?

- Pusti me da pogodim rekoh. Ko god hoe.- Da li je to dovoljno slobode za tebe? upitah.

- I da li su filmovi zato tako populani? Jer mi instiktivno znamo da su slini naim sopstvenim ivotima?

- Moda je tako, moda ne. To nije ni vano, zar ne? ta je projektor?- Misao, - rekoh. Ne, mata. To je naa mata pa ma ta rekao.

- ta je film? Upita.

- Reci mi.

- Ma ta, emu dozvolimo da se smesti u nau uobrazilju?- Moda je tako, Don.

- Moe uzeti traku filma, - ree ona je potpuno zavrena i kompletna poetak, sredina i kraj su tamo u istoj sekundi, u milionitom delu sekunde. Film postoji van vremena koje pokazuje, i ako zna ta je bioskop, uopte govorei, ti zna ta e se dogoditi pre nego to ue u dvoranu: bie bitaka i uzbuenja, pobednika i poraenih, romansi, katastrofa; znai da e svega biti tu. Ali da bi bio okupiran njime, da bi te povukao, da bi mogao da uiva u njemu to vie, mora ga staviti u projektor i pustiti ga preko soiva, minut po minut... bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme da bi se iskusila. Tako ti da gro i dobije kartu, sedne i zaboravlja ta se dogaa izvan sale i za tebe poinje film. - I niko stvarno povree? To je samo krv od soka od paradajza.

- Ne, to je krv, u redu, - ree. Ali to bi isto tako mogao biti i sok od paradajza, sudei po efektu koji ima na na stvaran ivot...

- A stvarnost?

- A stvarnost je boanski indiferentna, Riard. Majka ne brine koju ulogu igra njeno dete u svojoj igri... Jednog dana loeg momka, drugog dana dobrog. Bie ak i ne zna za nae iluzije i igre. Ona zna samo svoje ja, i nas po naliju svome, savrene i zavrene.

- Nisam siguran da elim da budem savren i zavren. Priaj o dosadi...- Pogledaj nebo. ree i to je bila tako nagla promena teme da sam pogledao u nebo. Bilo je tamno, neto pokidanih cirusa, visoko gore, a prvi zraci meseine su im porebrili ivice.

- Lepo nebo rekoh.

- Da li je ono savreno?

- Pa ono je uvek savreno, Don.

- Hoe da kae da je ono iako se menja svakog sekunda savreno?

- Da, ba sam pametan. Da!

- I more je uvek savreno, a i ono se ak menja, - ree. Ako je savrenstvo mirovanje, onda je raj barutina!

- Savreno i stalno menjajue. Da, prihvatam to.

- Ti si to odavno prihvatio, ako ba insistira.

Okrenuo sam se njemu u hodu zar ti nije dosadno, Don, da stalno bude u ovoj dimenziji?

- O, ja sam samo u ovoj jednoj dimenziji? ree. A ti?

- Zato je sve to ja kaem pogreno?

- Da li je sve to kae pogreno?- ree.

- Mislim da radim pogrean posao.

- Da ne misli moda na nekretnine? ree.

- Nekretnine ili osiguranje.

- Budunost je u nekretninama, ako to eli.

- O.K. , ao mi je rekoh. Ne elim budunost ni prolost. eleo bih samo da uskoro postanem dobri stari Majstor Sveta Iluzija. Izgleda da bi to moglo biti sledee nedelje?- Pa, Riard, nadam se ne tako dugo!

Gledao sam ga paljivo, nije se osmehivao.

9 Dani su se stapali jedan u drugi. Leteli smo, kao i uvek, ali sam prestao da cenim let, prema imenima gradova ili novcu koji smo zaradili od putnika. Poeo sam da cenim leto prema stvarima koje sam nauio, razgovorima koje smo vodili posle letenja i udima koje su se tu i tamo dogaala, usput, do trenutka kada sam, napokon, shvatio da uda uopte ne postoje.

Zamisli

Univerzum

divnim i tanim

i savrenim,

jednom mi je rekla knjiga.Onda budi siguran u jednu

stvar:

Bie ga je, sigurno,

zamislilo malo

bolje nego

ti.

10

Popodne je bilo mirno... po neki putnik tu i tamo. U meuvremenu sam vebao da isparavam oblake. Bio sam instruktor letenja i znam da uenici uvek prave lake stvari tekim; sada to znam blje, otkad sam sad ja uenik, mrtei se pretei na moje kumulose, mete. Trebalo mi je, najednom vie poduavanja nego vebe. imoda je bio opruen pod krilom Flita, pravei se da spava. unuo sam ga blago po ruci i on otvori oi.- Ja to ne mogu rekoh.

- Da, moe, - ree, i ponovo zatvori oi.

- Don, probao sam! Ba kad pomislim da se neto deava, oblak nagrne natrag, gomilajui se, vei no ikad!Uzdahnuo je i seo. Izaberi mi oblak. Jedan laki, molim te.

Izabrao sam najvei mogui oblak na nebu, tri hiljade stopa visok, koji se komeao kao dim iz pakla. Onaj iznad silosa, onaj tamo, - rekoh. Onaj koji postaje crn sada.

Pogledao me u tiini. Zato me mrzi?

- To je zato to mi se svia, Don, zato traim te stvari. Kezio sam se. Tebi je potreban izazov. Ako eli izabrau neto manje...

Uzdahnuo je ponovo i okrenuo lea nebu. Pokuau, koji?

Gledao sam oblak, monstrum sa svojim milionima tona kie kako nestaje; ostade samo glomazna rupa plavog neba na mestu gde je bio.

- Uf rekoh tiho.

- Posao vredan rada... zakljuio je on. Ne, ma koliko eleo da prihvatim pohvale koje mi upuuje, moram ti iskreno rei ovo: To je lako. Pokazao je malu grudvu oblaka gore Tamo, tvo red. Spreman? Hajde! Gledao sam taj pramen dima, a on je gledao mene.Zamiljao sam da je otiao, zamislio sam prazan prostor tamo gde je bio, oblivao ga vizijama toplih zraka, traio od njega da se pojavi negde drugde, i polako, polako, jedan minut, pet, sedam i oblak je konano nestao.Ostali oblaci su bili vei, moj je nestao.- nisi ba brz, a? ree.

- To mi je bilo prvi put! Ja tek poinjem! Ustao sam protiv nemogueg, dobro, neverovatnog i sve to moe da kae je da nisam brz. Ovo je bilo odlino, i ti to zna.

- Zauujue. Tako si bio vezan za taj oblak, a on je ipak nestao za tebe.

- Vezan! Unitavao sam taj oblak ime god sam stigao! Vatrene kugle, laserski zraci, usisiva veliki kao kua...

- Negativno vezan, Riard. Ako zaista eli da izbaci oblak iz svog ivota nemoj praviti veliku predstavu oko toga, samo se opusti i ukloni ga iz misli. To je sve to treba da se urad.

Oblak

ne zna zato se kree

ba u tom pravcu i tom

brzinom

bilo je ono to je knjiga imala da kae.

On osea impuls...to je

mesto na koje sada treba otii. Ali nebo zna

razloge i ablone

iza svih oblaka

i ti e ih znati, takoe,

kada sebe dovoljno uzdigne

da vidi iza

granica.

11 Nikada ti

nije data elja,

a da ti nije data i snaga da je

uini stvarnom.

Moda e,

ipak , oko nje morati da se

potrudi.

Prizemljili smo se na ogromnom panjaku, pored pojilita za konje, koje je pokrivalo tri ara, daleko od gradova, negde na liniji izmeu Ilinoisa i Indijane. Nije bilo putnika, bio je to na slobodan dan, mislio sam.- Sluaj, - ree Nemoj sluati. Samo budi miran i gledaj. Ono to e videti nije nikakvo udo. itaj svoju knjigu atomske fizike... I dete moe hodati po vodi.

Ree mi ovo i kao da nije primetio da je voda tamo, okrenuo se iproetao nekoliko jardi od obale, po povrini pojilita jezerceta. To je izgledalo kao da je pojilite fatamorgana usred letnje vreline na stenovitom jezeru. Stajao je vrsto na povrini, ni talasi nije prenuo preko njegovih leteih izama.- Ovamo, - ree. Doi i probaj.

Video sam to svojim oima. Bilo je mogue, oito, jer je stajao tamo, tako i ja pooh da mu se pridruim. Oseao sam se kao da hodam po prozirnom plavom linoleumu i nasmejah se.

- Donalde, ta mi radi?

- Samo ti pokazujem ono to svi naue, pre ili kasnije, - ree, - ba si zgodan sada.

- Ali, ja...

- Gledaj, voda moe biti vrsta, - lupio je nogom i zvuk je bio kao koa na kamenu, - ili ne. Lupio je ponovo i voda nas je poprskala obojicu. Da li osea? Probaj.

Kako se brzo navikavamo na uda! Za manje od minuta poeo sam da mislim da je hodanje po vodi mogue, da je prirodno, da je... dobro, pa ta?

- Ali, ako je voda vrsta, kako moemo da je pijemo?- Na isti nain kako hodamo po njoj, Riard. Ona nije vrsta i nije tena. Ti i ja odluujemo kakva e biti za nas. Ako elimo tenu vodu, mislimo kao da je tena, ponaamo se kao da je tena, pij je. Ako eli da bude vazduh, dii je. Probaj.

Moda ima neto u prisutnosti napredne due, mislio sam. Moda se ove stvari mogu deavati u odreenom radijusu, pedeset stopa u krugu oko njih...

Kleknuo sam na povrinu i zaronio ruke u vodu. Tenost. Onda sam legao dole i gurnuo glavu u plavo i disao, verujui. Delovalo je kao topli, teni kiseonik, bez guenja i zapinjanja daha. Podigao sam se i pogledao ga, oekujui od njega da zna ta mislim.- Priaj ree.

- Zato moram da priam?

- Jer je ono to treba da se kae mnogo jasnije kada se kae reima. Priaj.

- Ako moemo da hodamo po vodi, pijemo je i diemo, zato ne moemo to isto da uradimo i sa zemljom?

- Da. Dobro. Primetie...

Doao je do obale lako kao da ide po naslikanom jezeru. Meutim, kada mu je noga dodirnula zemlju, pesak i travu na obali poeo je da tone i posle nekoliko koraka bio je do ramena u zemlji i travi. Kao da je jezerce odjednom postalo ostrvo, a zemlja oko njega se pretvorila u more. Plivao je na trenutak po panjaku, prskao okolo tamnim glinenim kapljicama, onda lebdeo po njemu, zatim ustao i proetao. Bilo je odjednom udnovato videti oveka kako hoda po zemlji!Stajao sam na vodi i aplaudirao njegovoj predstavi. On se poklonio i aplaudirao mojoj.

Proetao sam do ivice pojila, zamislio zemlju kao tenost i dodirnuo je cipelom. Talasii se rairie po travi u krugovima. Koliko je duboka zemlja? Umalo nisam glasno upitao. Zemlja e biti duboka onoliko koliko ja budem mislio da je duboka. Dve stope dubine, mislio sam to, bie dve stope duboka i ja u je pregaziti.

Sa poverenjem sam koraknuo na obalu i potonuo preko glave. Oko mene je bilo crno podzemlje, zastraujue; i borio sam se da izaem na povrinu zadravajui dah, mlatarao sam traei malo vrste vode, ivicu pojilita da se uhvatim za nju.

On je sedeo na travi i smejao se.

- Ti si izuzetan uenik, da li zna to?

- Nisam uopte uenik! Vadi me odavde.- Vadi se sam.

Prestao sam da se koprcam. To je vrsto i ja mogu da se popnem napolje. To je vrsto... I ja sam se popeo napolje, sav ulepljen i pokriven crnom prljavtinom.

- ovee, ti se stvarno uprlja, radei to.

Njegova plava koulja i farmerke, bili su bez mrlja i trunke praine.

- Aaaaa ! Istresao sam prainu i prljavtinu iz kose, izvadio je iz uiju. Na kraju sam ostavio novanik na travu, uao u tenu vodu i oprao se na tradicionalni nain.

- Znam da postoje bolji naini ienja od ovog.

- Postoje bri naini, da.

- Naravno, nemoj da mi kae. Samo sedi tamo, smej se i pusti mene da sve otkrijem sam.

- O.K.

Na kraju sam morao da odem mokar do Flit-a da promenim odeu, veajui mokre komade ode na zatezae, da se sue.

- Riard, ne zaboravi ta si radio danas. Lako je zaboraviti vreme kada smo znali i mislili da su to bili snovi i uda, jednom. Nita dobro nije udo, nita lepo nije san.

- Svet je san, kae, a on je lep ponekad. Zalazak sunca, oblaci, nebo...

- Ne, slika je san. Lepota je stvarna. Moe li to da razlikuje?Klimnuo sam skoro razumevajui. Kasnije sam virnuo u knjigu.

Svet je tvoja vebanka, stranice

na kojima rauna.

To nije stvarnost,

iako tu moe izraziti stvarnost,

ukoliko eli.

Takoe, ima slobodu

da pie gluposti, ili

lai, ili da cepa

listove. 12 Najvei greh je ograniiti Bie.

Ne ini

T o. Bilo je lako, toplo popodne, izmeu pljuskova, trotoari mokri na naem putu iz grada.

- Ti moe da prolazi kroz zidove, zar ne Don?- Ne.

- Kad ti kae ne, za neto za ta znam da odgovor traba da glasi da, znai da ti se ne svia nain na koji sam te pitao.

- Mi smo sigurno paljivi, zar ne? ree.

- Da li je problem u pronalaenju ili u zidovima?

- Da, i jo gore. Tvoje pitanje pretpostavlja da ja postojim u jednom odreenom prostoru-vremenu, i da prolazim u drugi prostor-vreme. Danas nisam raspoloen da prihvatim voje pretpostavke o meni.

Namrtio sam se. Znao je ta pitam. Zato mi nije jednostavno odgovorio, i dozvolio da otkrijem kako on radi te stvari?

- To je moj mali nain da ti pomognem da preciznije misli ree blago.- O. K., ti moe uiniti da izgleda kao da prolazi kroz zidove, ako hoe. Da li je pitanje sada bolje?

- Jeste, bolje je. Ali ako eli da bude precizan...

- Nemoj da mi kae. Znam kako da kaem ono to mislim. Evo mog pitanja: kako moe da iluziju ogranienog oseanja postojanja, izraenu u ovom prividnom prostorno-vremenskom trajanju kao tvoje telo, pokrene kroz iluziju matrijalnog ogranienja, nazvan zidovi?- Dobro reeno! ree. Kad postavi pitanje kako treba, ono odgovara samo, zar ne?

- Ne, pitanje nije samo odgovorilo. Kako prolazi kroz zidove?

- RIARDE ! Skoro si sve imao kako treba, a onda si sve razbio u paramparad! Ja ne mogu da hoda kroz zidove... kad kae tako, ti podrazumeva stvari koje ja uopte ne podrazumevam, pa ak i da ih pretpostavim odgovor je ne.

- Ali vrlo je teko postaviti sve tako precizno, Don. Zar ne zna ta mislim?

- Tako, samo zato to je neto teko, ti ne pokuava da ga uradi? I hodanje je bilo teko u poetku, ali si vebao i postigao da to sada izgleda lako.

Uzdahnuo sam. Da. O.K., zaboravi pitanje.

- Zaboraviu ga. Moje pitanje je moe li ti? Gledao me je kao da nije imao brige na svetu.

- Tako, ti kae da je telo iluzija i zid je iluzija, ali postojanje je stvarno i ono ne moe biti ogranieno iluzijama?

- Ne kaem to ja. To ti kae.

- Ali to je istina.

- Prirodno ree.

- Kako to radi?

- Riard, nita ne radi. Vidi to ve uraeno i to je sve.

- E, to zvui lako.

- To je kao hodanje. Pita se kako ti je ikad bilo teko da naui.

- Don, hodanje kroz zidove nije sada za mene teko, ono je nemogue.

- Da li misli da e moda, ako kae nemogue, opet i opet hiljadu puta, to uiniti da ti iznenada teke stvari postanu lake?

- ao mi je. To jeste nemogue i ja u to uiniti kad doe vreme za mene.

- On hoda po vodi, a obeshrabren je, narode, jer ne hoda kroz zidove.

- Ali to je bilo lako, a ovo...

- Razmiljaj o svojim ogranienjima i zadrae ih otpevao je. Zar nisi pre nedelju dana plivao u zemlji?

- Jesam.

- A zar zid nije samo vertikalna zemlja? Zar ti toliko znai u kom pravcu se pr