ROKOKO

Rokoko je umetnički stil, tačnije završni oblik baroka, i trajao između 1720. do 1780. godine. Razvio se u Francuskoj, zahvatio je Nemačku, Austriju i manje Italiju, Španiju i druge zemlje.Najveći doprinos rokoka je u arhitekturi i umetničkom zanatstvu. Za razliku od baroka, rokoko je prefinjen. Odlikuju ga: slikovitost i raskoš dekorativnih elemenata, nježnost boja i ljupkost figura. Ime je iyvedeno od francuskog rocaille što označava ornamentalni motiv koji opominje na ušnu školjku. Ovaj ornamenat je nastao u beskonačnim varijacijama početkom 18. veka u Italiji ali je bio likovno konceptovan na dvoru u Francuskoj u doba Luja XV. Rokoko je u prvom redu dekorativni stil. Zaljubljenost u ornamentiku se javlja u skulpturi u arhitekturi i u slikarstvu. Ornament-Naziv za različite klesane, rezane i slikane ukrase. Može biti geometrijski (meandar-lavirint, zupčasti, cik-cak), vegetabilni i zoomorfni-životinjski, koji nastaju stilizacijom biljnih, odnosno životinjskih oblika. Prvi ornamenti nastali su još u paleolitu i od tada do secesije(poslednji univerzalni pravac u svim oblastima moderne umetnosti u na kraju 19 I počet. 20 veka) u različitim istorijskim stilovima igraju veliku ulogu. Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta. Upravo zbog toga moderna umetnost odbacuje ornament, smatrajući ga sa stanovišta forme, funkcije i strukture suvišnim.Ornamentika nije pak jedini smisao baroknog likovnog izraza iako u prvom redu doprinosi prepoznavanju i vremenskom određivanju dela ovog stila a naročito u arhitekturi koja nastaju posle monumentalnosti stila u doba Luja XIV i donosi u drugoj četvrtini 18. veka laki ton, osmeh i umanjenu srazmeru i ovakova raspoloženja se šire i karakteristična su za razdoblje rokokoa u celoj Evropi. Dinamizam baroka u svom vrhuncu je nasledio lirizam. Javlja se i primenjena umetnost. U nameštaju se javlja pozlata i presijavanje- prelamanje nameštaja, sjaj i prekomerna upotreba ogledala u enterijerima. Radost iz prirode jeste reakcija na dogmu i patos baroka i nagoveštaj novog pravca koji će naslediti doba baroka-odnosno romantizam. Nasuprot monumentalnosti u baroku i njegovom patosu razvija se tanana igra svetlosti i senke i liričnost prostora.

U arhitekturi tipična građevina je dvorac Sansusi (u Nemačkoj)...

Sansusi (francuski: sans souci) je čuvena rokoko palata izgrađena 1745-1747, u blizini grada Potsdam, u Nemačkoj. Gradnju je naredio Fridrih Veliki, kralj Pruske, i lično je davao sugestije tokom izgradnje. Palata Sansusi se ugleda na Versaj, ali je dosta manja i intimnija, zamišljena kao pribežište za kraljev odmor. Poznata je po terasastim vrtovima, staklenicima i manjim maštovitim građevinama (fontane, kineske kule, hram prijateljstva).U palati je često boravio filozof Volter. Jedna od prostorija nosi njegovo ime.Telo Fridriha Velikog je sahranjeno u parku ovog dvorca 1990, kako je i bila njegova želja.

U vajarstvu najveći doprinos su dali Francuzi: Lemoan, Falkone i Klodion.

U slikarstvu se najviše slikaju ljubavne igre i pastirske scene. Najznačajniji predstavnici u slikarstvu su: Vato, Buše i Fragonar.

Motivi u slikarstvu

Scene iz parkova. Scene iz života aristokratije. Predstave lepih žena. Erotske scene.

U primjeljenoj umjetnosti najljepši radovi su izvedeni u štuku, u drvetu (namještaj), tapiserijama (goblenima) i u porcelanu (postojale su mnoge radionice, a najčuvenija je bila u Sevru).

Žan-Antoan Vato (Wateau, 1684-1721) je bio istaknuti francuski slikar iz perioda rokokoa. Umro je od tuberkuloze, u 37. godini, na vrhuncu slave. Istoričari smatraju da je Vato razvio i artikulisao senzibilitet za prirodu, uživanje u životu i čulnosti, koja nema status greha. Tako nastaje slikarski žanr (fete galante) koji prikazuje gospodu dok slušaju muziku, ili poeziju, ili se udvaraju - u prirodnom, ili vrtnom ambijentu. U tom duhu su slike "Ukrcavanje na Kiteru", iz 1717. i "Hodočašće na Kiteru", iz 1718. (jedna u Luvru, druga u Berlinu). Po nekima, te slike prikazuju grupu ljubavnih parova koji kreću na hodočašće na ostrvo posvećeno Veneri, a po drugima oni se ukrcavaju da krenu sa ostrva nazad, u svakodnevicu, pošto je izlet završen i slika odiše setom kraja. Vatoovo slikarstvo sugeriše čežnju za lepotom i svest о

prolaznosti, a stvarano je kao "estetičko skrovište" u odnosu na nevolje svakodnevice i veliča trenutke kada čovek uživa u lepoti, umetnosti, ili ljubavi.

Žan Onore Fragonar (1732-1806). Француски сликар чије su scene неозбиљнe и јунашke међу najcelovitije у духу рококоа. Он је putovao и цртаo крајолиke i stvarao посебан сензибилитет за вртове у Тиволи, успомене su које се појављују na njegovim сликама u celoj каријери. 1765 постао је члан Академије jednom својом историјскоm сликom. Он је ускоро napustio овај istorijski стил, ali su еротскe teme te по којima је углавном познат.

BUŠE Fransoa (Boucher, 1703.-1770.), frc. slikar, pod uticajem Vatoa, i koji se ubraja u najznačajnije slikare »galantnog« doba, njegove teme su (elegantne ž. i m., dečje nage figure); ostavio mnoge slike masnom bojom, minijature i crteže, ali su mu najznačajniji vel. dekorativni panoi; čuvena njegova slika je Madam Pompadure, iz serije slika: Venera u Vulkanovoj kovačnici, Dijana posle kupanja i dr.

Portret Antoan Vato Čitačica Onore Fragonar

GospođicaO’MarfiFransoa Buse