Najveći i najdublji istočni pesnici ni-su tako poznati i popularni na Za-padu kao OmerHajjam. Ovaj Persi-

janac, koji je živeo u drugoj polovini XI ipočetkom XII veka, od uvek je u svojoj do-movini bio poznatiji kao veliki matematičari astronom nego kao pesnik; dok je, kaoastronom, uveo početkom 1079 i reformukalendara na sličnom principu kao docnijepapa Grgur XIII, dotle je kao pesnik, zbogsvoga slobodoumlja, bio šta više i omražen,i ograničen samo na najuže i najodabranijekrugove. Ona skladna mešavina skeptici-zma i misticizma, onaj smeli dah liberali-zma i epikurizma što provejava njegovimrubaijama (četvorostisima), i onaj epigram-ski kratki i jedri stil u kome su one ispeva-ne, sve je to, naravno, više odbijalo negoprivlačilo običnog čoveka iz onoga doba,koji je bio naučen na drugo, svakodnevnoshvatanje, izraženo sa mnogo retorike i ma-som stihova. Ali ono što ovaj „persijski Vol-ter“ nije doživeo u Persiji i na Istoku, doče-kao je, posle sedam i po vekova, u Evropi iAmerici: u sjajnom ruhu kojim ga je zaodeonjegov engleski tumač FitzGerald, on je, doduše postepeno, ali tim sigurnije, osvojioglavu i srce čitalačke publike.

Bez sumnje, pored svih svojih dobrih ivanrednih strana, persijski pesnik ima dazahvali na ovome uspehu kongenijalnoj ve-štini svoga „prevodioca“, ali, u velikoj me-ri, i tadašnjoj engleskoj publici, koja je većbila sita Tenisonovih „monotonih metoda“,kako veli Edmund Gos1, i Brauningove uo-bičajene nejasnoće. Svakako,Hajjam je do-šao u zgodno doba, kada se neka vrsta re-akcije počela stvarati, i bio je, i po idejama ipo formi, za celu okolinu, nešto posve no-vo. Ipak, kako po svemu izgleda, njegova jepojava (1859) najviše delovala na prerafae-lite. Njihov vo|a Dante Gabriel Roseti „ot-kri“Hajjama već 1860, a njihov protagonistDžon Raskin, koji je toliko doprineo vaspi-tanju umetničkoga ukusa u Engleskoj, pišetri godine docnije (1863) laskavo pismoanonimnom „Prevodiocu Omerova Rubai-jata“, koje je ovaj, čudnim sticajem prilika,primio tek nakon deset godina, i to Karlaj-

lovim posredovanjem. Tom prilikom (1873)i pisac Heroja piše Ficdžereldu: „The tran-slation is excellent; the book itself a kind ofa jewel in its way“. Sem toga, Hajjam nai|ena odobravanje kod Svinberna, lorda Hau-tona (Houghton) i drugih ljudi od pera iglasa. Najzad, 1885, Tenison posveti „E.Ficdžereldu“ prvu pesmu svoje zbirke Tire-sias and other poems, u kojoj mu, izme|uostalog, veli (str. 3):

...; but none can say That Lenten faremakes Lenten thought,

Who reads your golden Eastern lay,Than which I know no version done

In English more divinely well;A planet equal to the sunWhich cast it, that large infidel Your

Omar; and your Omar drewFull-handed plaudits from our best In

modern letters .....

Eto takav je triumf dočekao Hajjam uEngleskoj. Uticaj koji je Ficdžereldov pre-pev ostavio iza sebe, video se već na pesnič-koj tehnici i izražaju engleskih pesnika se-damdesetih godina, a docnije, naročito kra-jem XIX veka, i na celoj lepoj literaturi. Ka-ko je rubaijska forma delovala na Svinber-na, videćemo malo niže, a koliko su Hajja-move ideje ostavile traga kod Oskara Vajl-da, pokazuje sledeći pasus iz Zločina lordaArtura Sevila2: „Were we no better thanchessmen, moved by an unseen power3,vessels the potter fashions at his fancy, forhonour or for shame“. A sve ovo oduševlje-nje i sav ovaj uticaj može se razumeti, „jermelodija ovoga prevoda i njegova naročitamilina, veli dalje Gos, bili su najoriginalnijielementi koji su zadnjih četrdeset godinauvedeni u englesku poeziju“.

Naravno, u ovom oduševljenju nije semnogo ni pitalo u koliko je sam Hajjam ori-ginalan i u koliko je Ficdžereld njegov veranizraz. To je bilo tim shvatljivije što oni kojisu Ficdžerelda otkrili i na glas izneli, nisu nisami poznavali persijskoga originala, te subili van mogućnosti da englesku preradu snjim uporede. Njima je bila dovoljna origi-

No 40 • PROLE]E 2004 101

No 40 • PROLE]E 2004102

Rustem i Suhrab, Husein Behzad, 1953.

nalnost misli i forme kojom se novo delo od-likovalo pa da se oduševe, a onda su, svojimautoritetom i popularnošću, to svoje oduše-vljenje preneli i na šire krugove, koji su za-pali u neku vrstu divljenja. Da su mnogi uovom pravcu predaleko išli pa često i grani-ce zdravoga razuma prekoračili, priznaje isam Gos, pored svega što je odan poštova-lac Fitcdžreldov, o kome je u dva maha op-širnije pisao4. Na kontinentu su se čuli još ja-či glasovi protiv ove mode: Barbier deMeynard, profesor persijskog na College deFrance, rekao je da ovaj nepromišljeni entu-ziazam potiče od „anglikanskog snobizma”,a jedan Hajjamov zemljak, učeni i inteligent-ni Husejn Azad, nedavno je još jače ustaoprotiv ovog preteranog kulta5.

Me|utim, literatura o Hajjamu je i daljerasla6 i nljoj imamo zahvaliti što sada gleda-mo mnogo kritičkije na njega nego pre ne-koliko decenija. Isto tako, Ficdžereldov od-nos prema njemu je stupio u novu fazu; nacelo područje bačeno je više svetlosti i mno-ge su konture sada jasnije i odre|enije. Ta-ko, na primer, svaka Omerova misao ne iz-gleda više onako originalna i samo njegovakao nekad ; slične ideje, i ako u blažoj for-mi, nalaze se već u njegovih preteča Abu Seida bin Abulhajra (968-1049) i poznatog le-kara i filozofa Ibn Sine (== Avicenna, 983-1037). Osim toga, Hajjam ima više dodirnihtačaka sa arapskim pesimističkim pesni-kom Abu-l Ala al-Maarri-em (973-1057) ko-ji je otprilike umro onda kada se Omer ro-dio. U kratko, bilo je i drugih pesnika u ovodoba koji su negovali pesimističko-skeptič-ki pravac. Ali što je još važnije istaknuti, uHajjama ima katkad misli koje, gotovo uistom obliku, susrećemo i kod starih arap-skih pesnika koji su živeli po nekoliko sto-tina godina pre njega. Nije nam poznato daje iko do sad na ovo skrenuo pažnju, ali po-jedini stihovi iz Tarafe, Imru-ul-kajsa i AbuMihdžana o uživanju vina i života uvek naspodsete na slična mesta u Hajjama. Najzad,jedna druga omiljena misao Omerova nala-zi se već u Abu Nuvasa (živeo na dvoruHaruna ar-Rašida, oko 800), koji u jednojsvojoj pesmi veli:

Još niko nije došao da nam kažeDa je onaj koji je umro u raju ili paklu.

Uticaj ovih i drugih arapskih pesnika naHajjama je ne samo moguć nego šta više ivrlo verovatan, kad se uzme u obzir da jeon naučna dela pa i pesme na arapskom pi-sao. Kako bilo, jasno je da on nije posve ori-ginalan u svojim idejama, niti je usamljen usvom rodu, i ako je ovu vrstu poezije popeona vrhunac, i u formalnom i u sadržajnompogledu.

Me|utim, nas sada najviše interesuje od-nos Ficdžerelda prema Hajjamu ili, drugimrečima, odnos izme|u persijskog originala iengleskog „prevoda“. Već po tome što smodo sada izbegavali ovaj izraz a i sada ga sta-vljamo u navodni znak, može se slutiti daovaj odnos nije tako jednostavan. I doista,ovo je prilično zamršeno pitanje, i da se tač-no na nj odgovori, valja nam znati najprekako je Ficdžereldov Hajjam postao. Timpovodom ćemo i o Ficdžereldu reći onolikokoliko je potrebno za bolje razumevanje ce-le stvari.

Ro|en 1809, blizu Woodbridge-a, u gro-foviji Suffolk, Ficdžereld svrši gimnazmju utom kraju i ode na Universitet u Kembridž(1826-1830). Posle svršenih studija nije seprimio nikakva naročita zvanja, nego je ve-ćinom provodio vreme u rodnom zavičaju,me|u svojim knjigama i cvećem. I ako je bioklasički vrlo dobro obrazovan, a Danteaznao gotovo na pamet, nije se na tom zau-stavio, nego je 1850 započeo sa svojim prija-teljem Kauelom (Cowell) izučavanje špan-ske literature. Sledeće godine objavi svojuprvu knjigu Euphranor, a Platonic dialoguea kao rezultat svojih španskih studija izdade1853 šest Kalderonovih drama u slobodnomprevodu. Kritika uopšte slabo primi ovajprevod, a Athenaeum ga još tako žestokonapade da je prevodilac povukao celo izda-nje iz prometa i nemilosrdno ga uništio.

Kako se vidi, do Ficdžereldove 44-te go-dine nema ni pomena o onome što će gadocnije najviše, odnosno jedino, proslaviti,naime o izučavanju persijskoga. Doduše, iznjegove prepiske7, na kojoj se većina ovih

No 40 • PROLE]E 2004 103

podataka bazira, saznajemo još 1846 da muse Kauelov prevod Hafiza (koji je u rukopi-su čitao) svi|a; istom prilikom veli da bi tre-balo „što dobro“ iz Hafiza i drugih persij-skih pesnika objaviti. Me|utim, i ako se nje-gov zemljak Kauel već nekoliko godina ba-vio sanskritom i persijskim, Ficdžereld sejoš uvek nije mogao zagrejati za teške ori-entalne studije. Tek 1853 pre|e nešto od Ka-uelova oduševljenja i na njega te i on poče snjim učiti persijski. Kao prvi uput u jezikslužila mu je Džonzova (Jones) Persijskagramatika, koja je, po Kauelovim rečima,upravo odgovarala njegovu ukusu, jer jesadržavala puno lepih stihova iz Hafiza,Sadia i drugih pesnika; a u oktobru iste go-dine Fiicdžreld poručuje najnoviji engleskiprevod Sadieva Gulistana od Eastwick-a(štampan 1852). S obzirom na Ficdžereldovslobodni način prevo|enja, vredno je istak-nuti da je i ovo upravo elegantna parafraza,a ne prevod8. Savladavši prve teškoće, Fic-džereld čita 1854 i 1855, naravno i dalje sKauelom, Džamiev alegorijski spev Sela-man i Absala i izdaje ga anonimno u Blan-kversu 1856. I sad dolazi ono što je za nasnajvažnije: te je godine Kauel našao u Bo-dlejanskoj Biblioteci u Oksfordu najstarijirukopis Hajjamovih rubauja i dao jedanprepis svome prijatelju i |aku. Ali u leto istegodine, Kauel ode u Kalkutu za profesoraistorije i osta u Indiji sve do 1867, dok ga nepozvaše na katedru sanskrita u Kembridž.

Ficdžereld se sada sam posveti persij-skim studijama: posle Sadia i Džamia, do|ered na Hafiza. Njega je, kako smo već vide-li, Ficdžereld donekle poznavao iz Džonzo-ve Gramatike i Kauelova prevoda, ali ga sa-da, većim delom, čita i u originalu, pomoćurečnika i Hamerova nemačkog prevoda.Ovo je onaj isti neukusni prevod iz kojegaje Gete, u svoje vreme, upoznao „širaskogslavuja”, naravno više svojim pronicavimduhom nego prevodiočevom zaslugom. Ikako se pesnik Fausta oduševio za Hafiza,tako je i Ficdžereld bio pun hvale za njega,nazivajući ga „the best musician of words“i potvr|ujući Tenisonove reči da je Hafiz„the most Eastern of the Persians”. U istom

pismu iz kojega ovo saznajemo, a koje jeupućeno 12. marta 1857 Kauelu, nalazi seprvi pomen o Omeru Hajjamu. Četiri mese-ca docnije, Ficdžereld. piše svome profeso-ru da mu se Hajjam najbolje svi|a od svihmersijskih pesnika koje je dotle upoznao, a,kako se iz prepiske vidi, on je tada pozna-vao, pored dosad pomenutih, još i Nizamiai Attara. U ovo doba pada i njegova prepi-ska sa francuskim orientalistom Garcin deTassy koja se najviše odnosila na Atarovmistički spev Zbor pitica (Mantiku-’t-tajr) ina Hajjamove rubaije, što je posve razumlji-vo, jer su se tada obojica mnogo interesova-li za ova dela. Ficdžereld je još ranije, pojednom rezimeu Sacy-a, znao u glavnomsadržaj Zbora ptica, a kad je sada, iz bliže,upoznao i samo delo, toliko se oduševio daje već u martu 1857 završio „dvadeset stra-nica metričke skice“ iz njega. Još posve poduticajem ovoga dela, Ficdžereld je pripre-mao svoga Hajjama.

Meseca juna 1857, naš pesnik dobi odKauela i prepis kalkutskoga rukopisaHajjamovih rubaija, čiji broj znatno nadma-šuje bodlejansku recenziju (516 prema 158).Ali se iz njegovih pisama vidi da je on ovajrukopis samo na brzu ruku pregledao,uzevši bodlejanski još ranije kao podlogusvoga prepeva, od kojega je prvi konceptbio gotov već u jesen te (1857) godine. Kra-jem decembra, ovaj je koncept bio tako is-pravljen i doteran da ga je Ficdžereld počet-kom 1858 mogao dati za Fraser’s Magasinečiji ga je urednik još ranije molio za koji pri-log. Ali cela godina pro|e a redakcija ne na-|e za vredno da štampa rubaije. Zato Fic-džereld uze rukopis natrag, u januaru 1859,dodade mu neke slobodnije strofe koje je izobzira prema časopisu bio ispustio, i izda-de ga, anonimno, u maloj knjižici pod na-slovom The Rubaiyat of Omar Khayyam9.

Samo, Hajjam je i sada malo pažnje nasebe privukao i, kako se bar pripoveda, iz-davač ga je morao bud’ za što prodavati.On je, do duše, brzo dobio pojedine pošto-vatelje (članove Sterlingova Kluba, Rosetia,Svinberna itd.), ali se njegov glas vrlo spo-ro širio. Ovaj slabi prijem na koji je Hajjam

No 40 • PROLE]E 2004104

u prvo vreme naišao, bio je valjda uzrok daje Ficdžereld donekle ohladneo prema per-sijskim studijama. Već koncem 1861 nago-vara Kauela da on, sa svoje strane, izdaHajjama ponovo. Posle ovoga, nekoliko go-dina nema govora o Hajjamu u Ficdžerel-dovoj prepisci.

Tek 1867, kad je Nicolas izdao persijskitekst i francuski prevod Hajjama, Ficdže-reld se opet vraća svome pesniku. Ovo ga jeizdanje, kako sam veli10, „podsetilo na višestvari, a u nekima ga opet poučilo”, i on seodlučio na drugo izdanje (1868), koje jeznatno ispravljeno, i prošireno od 75 na 110rubaija. Sad je persijski pesnik imao višesreće kod engleske publike, i za Ficdžerel-dova života izašla su još dva izdanja (1872 i1879). U trećem i popravljenom izdanjuspao je broj rubaija od 110 na 101 i od tadaje tako i ostalo; ovo se izdanje može i inačesmatrati kao konačna redakcija na kojoj ba-ziraju sva kasnija mnogobrojna izdanja uEngleskoj i Americi.

Uspeh Hajjama je bio ne samo osigurannego i sjajan, a sedi Ficdžereld je mogao damirno sklopi oči za navek, 1883. Ono štomu njegovi prevodi iz Kalderona (u svemuosam drama), Eshila (Agamemnon) i Sofo-kla Kralj Edip i Edip na Kolonu) nisu moglipribaviti, to mu je pribavio njegov Hajjam;on ga je upravo uveo u literaturu i dao muu njoj znatno mesto. Ficdžereld je, kakosmo videli, preveo još i Džamieva Selama-pa i Absalu, a posle njegove smrti objavljenje i prepev Atarova Zbora ptica ali ga sveovo, izgleda, ne bi proslavilo da nije biloHajjama. I kad god se o Ficdžereldu govoriu literarnoj istoriji, to je obično u vezi sovim čudnim persijskim pesnikom, a kadgod se što od njega u antologijama nalazi,to su stalno samo njegove rubaije. Od tri vr-lo poznate i opsežne antologije11 koje smo uovu svrhu razgledali, izuzetak čini jedinoKviler-Kučeva, koja, pored odlomaka izHajjama, donosi i jednu originalnu pesmuFicdžereldovu (Old Song), i to, verovatno,najviše za to što je od Hajjamova prevodio-ca12. - S druge strane, Omer Hajjam, kao pe-snik, nije nigde doživeo takav triumf kao

me|u anglosaksonskim svetom u Ficdže-reldovoj majstorskoj parafrazi, i tek pomo-ću nje, on je stekao evropski i svetski glas.

Ovo je, u glavnim potezima, istorijat Fic-džereldovih persijskih studija i postankanjegova Hajjama, kako se da konstruisati iznjegove prepiske i drugih podataka. Ako seovome doda jedna Kauelova primedba ko-ja se odnosi na način njegova prevo|enja,onda nam je označen put kojim treba poćida do|emo do rešenja o pravom odnosuFicdžerelda i Hajjama. Tada će još jasnije bi-ti zašto je izlaganje ovoga istorijata bilo nu-žno. To saopštenje profesora Kauela, koji jekao Ficdžereldov prijatelj, zemljak i učiteljmogao najbolje biti upućen u metode njego-va rada, tako je važno za nas da ćemo gaovde u celosti izneti. Ono glasi: „I am quitesure that he did not make a literal proseversion first; he was too fond of g’etting’the strong vivid impression of the originalas a whole. He pondered this over and overafterwards, and altered it in his lonelywalks, sometimes approximating nearer tothe original, and often diverging farther.He was always aiming at some strong andworthy equivalent; verbal accuracy he dis-regarded”13.

Ficdžereld je, dakle, stavljao u stihovesamo impresiju koju je primio od originala,a nije se mnogo obazirao na to kako je onau njemu izražena; nemajući u opšte persij-skoga teksta pred sobom, on je, prirodno,uneo u svoje rubaije i mnogo sećanja iz svo-je lektire. Ovako postaje jasno zašto tolikenjegove rubaije bitno odstupaju od origina-la i zašto se nekima u opšte ne može naći iz-vor u Hajjama. Njega treba tražiti u onimdelima koja je Ficdžereld u to doba čitao, ito najpre u onima koja su mu se najviše svi-|ala, a to je, kako već od pre znamo, u pr-vom redu Zbor ptica. I zbilja, u nekih dva-deset rubaija (dakle, jedna petina od sviju)nalaze se tragovi uticaja ovog Atarova spe-va. Pored toga, ima dosta reminiscencija izSadieva Gulistana. Džamieva Selamana iAbsale, Atarove Pendname i Hafizovih ga-zela14, dakle sve iz pesnika za koje smo vi-deli da ih je Ficdžereld čitao i poznavao.

No 40 • PROLE]E 2004 105

Ovde valja još nešto istaknuti: pojedineFicdžereldove rubaije su u opšte i nejasnedok se ne uporede s originalom koji ih je in-spirisao. U ovom slučaju, poznavanje iz-vora ima tu praktičnu korist da nam služikao pouzdan komentar. Kao primer za ovomožemo uzeti Ficdžereldove rubaije br. 32 i34:

There was the Door to which I found noKey:

There was the Veil through which Imight not see:

Some little talk awhile of Me and TheeThere was - and then no more of Thee

and Me.

Then of Thee in Me who works behindThe Veil, I lifted up my hands to findA Lamp amid the Darkness; and I he-

ard,As from Without - „The Me within Thee

blind!”

One su bile nejasne i takvom poznavao-cu Hajjama kao što je Heron-Elen15, dok imnije našao izvor iz koga su potekle. To jesledeća strofa iz kalkutskoga rukopisa (br.387), koju donosimo u prevodu:

Tajnu večnosti ne znaš ni ti ni ja,Ove zagonetke ne reši ni ti ni ja;Iza zavese će govor o meni i tebi,A kad se zavesa digne, ne osta ni ti ni ja!

Ovo znači, po panteistčkom shvatanjupersijskih „sufija“ (mistika), da samo Bogkao pravo biće postoji, a sve ostalo („ja i ti“,itd.) nije ništa drugo nego emanacija Boga;dok čovek živi, okovan je u telesne okove,ali se smrću duh oslobodi ovih okova i vra-ća se opet Bogu da se posve u njem izgubi.- Sad su tek jasne one dve engleske rubaije,a u dva pasusa iz Zbora ptica koje bi dugobilo navoditi u celosti, i pod čijpm je utica-jem Ficdžereld očito stajao, ovo mističkojedinstvo s Bogom je još jasnije izraženo.Isto tako, početak 33 rubaije u Ficdžerelda:

Earth could not answer; nor the Seasthat mourn

In flowing Purple, of their Lord forlorn-

tek je razumljiv iz jednog drugog mestau Zboru pitica, u kome se More prikazuje uruhu od modro-plavog porfira (t. j. u žalo-sti) zato što je rastavljeno od svoga Prijate-lja, naime Boga.

Koliko je lektira delovala na Ficdžerel-da, vidi se najzad i po tom što je čak i Binin-gov (Binning) Putois po Persiji ostavio tra-ga na njegovim rubaijama. Ovo delo pomi-nje i sam Ficdžereld (u belešci na 4. rubai-ju), ali je ovo valjda jedini slučaj da je on na-veo odakle je šta uzeo.

Kad se, usled ovakvog načina rada, mo-glo uvući ovoliko tu|ih elemenata u engle-skog Hajjama, onda se još pre može očeki-vati da su i sami Hajjamovi motivi u engle-skoj preradi tako|e više manje transpono-vani i ispremetani. Brižljivo pore|enje dajezaista, vrlo karakteristične primere. Imaslučajeva gde je Ficdžereld uzeo početakjedne i kraj druge persijske rubaije i od obo-ga napravio jednu novu. Tako je nastalanjegova 63-ća:

Oh threats of Hell and Hopes of Paradi-se! One thing at least is certain - This Lifeflies:

One thing is certain and the rest is Lies;The Flower that once has blown for ever

dies.

Prvi stih je uzet iz 24-te bodlejanske:

U ćeliji i medresi i manastiru i sinagogi16

Žive oni koji se plaše pakla a čeznu zarajem...;

a treći i četvrti iz završetka 35-te bodle-janske:

Pij vino, jer ćeš dugo spavati pod ze-mljom

Bez druga i bez prijatelja i bez bližnjeg ibez svog para17;

No 40 • PROLE]E 2004106

Čuvaj se da ikom odaš ovu skrivenu taj-nu:

Uvela lala neće više nikad procvasti.

Katkad, opet, Ficdžereld je dve, tri iliviše Omerovih rubaija sažimao u jednu je-dinu, na pr. 80-ta:

Oh Thou, who didst with pitfall andwith gin

Beset the Road I was to wander in,Thou wilt not with Predestined Evil ro-

undEnmesh, and then impute my Fall to

Sin!

koja se može nazvati sintezom Hajjamo-vih čestih protesta protiv predestinacije. -Ali je mnogo češći obrnut slučaj, naime gdeje Ficdžereld od jedne persijske rubaije čijamu se ideja dopala načinio nekoliko engle-skih: to su naročito one u kojima se ističekako je život kratak, a ležanje u grobu du-go, ili kako treba život što više uživati, ilione koje govore o tajni života, itd. Nava|a-nje pojedinih primera zapremilo bi i suvišeprostora.

Me|utim, mi mislimo da je Ficdžereldovpostupak dovoljno prikazan i sa ovim štosmo dosada izneli. Uzevši od persijskogaoriginala (koji nije uvek Hajjamov bio!) sa-mo sliku, misao ili osećaj, on je inače, goto-vo u svemu, vrlo slobodno i eklektički po-stupao. Pored inspiracije iz svoje lektire itransponovanja Hajjamovih motiva, on jepojedine stvari jednostavno i od sebe doda-vao.

Ako se sve ovo ima na umu, onda je ja-sno da ovde u opšte i nije reč o prevodu, ni-ti o više manje vernom prepevu, nego o vr-lo slobodnoj preradi i parafrazi, i to ne sa-mo Hajjama nego i drugih persijskih pesni-ka koji su uticali na Ficdžerelda. Ovim jeodnos izme|u njega i Hajjama u glavnomosvetljen, ali su Englezi, koji za svašta ima-ju volje i vremena ako je samo njihov persij-ski ljubimac u pitanju, išli i dalje, i ovaj od-nos mnogo tačnije, tako reći statistički, ispi-tali.

Taj je posao preuzeo na se pomenuti He-ron-Elen, koji je naročito poznat kao izda-vač bodlejanskog rukopisa Hajjamovih ru-baija. Idući tragom koji je profesor Kauelpokazao, on je čitao sva dela koja Ficdže-reld spominje u svojoj prepisci iz doba ka-da je rubaije spremao, i došao je do ovih re-zultata. Od 101 Ficdžereldove rubaije, 49 ihje „verna i lepa parafraza“ originala; 44 po-tiču iz više nego jedne rubaije („compositequatrains”); 2 su inspirisane Nicolas-ovimtekstom; 2 su u opšte refleks celoga duhaoriginala; 2 su nastale isključivo pod utica-jem Atarova Zbora pitica a zadnje dve suprvobitno inspirisane Hajjamom, ali su na-stale pod uticajem Hafizovih gazela. Mi na-vodimo ove rezultate prema Braunu18, jernismo mogli doći do Heron-Elenova spisau kome su oni izbliže izloženi19. Mi zato,razume se, i ne znamo kako ih pisac obra-zložava u pojedinostima, ali po prirodi sa-me stvari izlazi da su oni dosta proizvoljni,te da ne moraju biti u svemu tačni i defini-tivni. Ipak, pored sve nesigurnosti ovogametoda, rezultati se, u najmanju ruku, pri-bližuju istini. U svakom slučaju, sigurno jeda oko pola Ficdžereldovih rubaija nije uopšte ni poteklo iz jedne izvesne Hajjamovenego su, kako je gore izloženo, sastavljeneiz dveju raznih, ili iz početka jedne i krajadruge, ili su, najzad, u opšte iz drugoga iz-vora. Ni druga polovina Ficdžereldovih ru-baija nije prevod Hajjamovih, nego samo„verna i lepa parafraza” kako Heron-Elenveli. Me|utim, koliko smo mi poredili en-gleski tekst sa persijskim originalom, namai ove parafraze izgledaju mnogo više lepenego verne.

Ipak, nepravedno bi bilo tvrditi da u Fic-džerelda nema i po koja rubaija koja je do-sta, ili čak i vrlo verna originalu. Mi zato nerazumemo zašto i one nisu u gornjoj klasi-fikaciji dobile svoje odelito mesto, i to timpre što se čovek pita: je li Ficdžereld bar ištaverno preveo ili približno prepevao? Da sevidi u koliko naše tvr|enje počiva na istini,dosta je samo uporediti Ficdžereldove ru-baije 4, 19, 30, 44 i 35 sa bodlejanskima 13,

No 40 • PROLE]E 2004 107

No 40 • PROLE]E 2004108

Rustam, Bahman Šarifi

43, 21, 145 i 100. Zadnja, na primer, glasi udoslovnom prevodu:

Od krajnje čežnje ja pritisnuh usnu nausnu krčaga

Da ga zapitam kako se dug život posti-že;

On metnu svoju usnu na moju i prošap-ta tajno:

Pij vino, jer se nećeš više na ovaj svetvratiti!

Ficdžereld ju je ovako preveo (br. 35):

Then to the lip of this poor earthen UrnI lean’d, the Secret of my Life to learn:And Lip to Lip it murmur’d - „While

you live,Drink ! - for, once dead, you never shall

return.”

Samo, ovih pet ili najviše desetak vernihrubaija činilo bi tek dvadeseti ili, u najbo-ljem slučaju, deseti deo od Ficdžereldovaspeva, i zato ga je opet najbolje nazvati le-pom i slobodnom parafrazom. Ali i ona jevrlo neobične prirode: u jednu ruku, kakosmo videli, daje više nego što naslov kaže, au drugu, manje, jer ne iznosi ni samogaHajjama u pravoj meri. U ovom okviru, onanije toliko refleks pojedinih Omerovih idejakoliko opštega duha pesnka pesimistično-skeptičnoga pravca. Ali je ovaj duh vanred-no pogo|en, a pojedine konture Hajjamovefizionomije vrlo su izrazite. Da je dosta iz-gubljeno od one jednostavnosti kojom seoriginal toliko odlikuje, osećao je i sam Fic-džereld u svom pismu Kauelu od 3. sep-tembra 1858, ali istom prilikom on izražavanadu da će njegova forma pobuditi intere-sovanje. Ova je nada bila opravdana, jer jeimitovanje originalne rubaijske forme biloza svaku pohvalu. Rubaija ima obično ovushemu u originalu:

t.j. 13 slogova, 7 dugih i 6 kratkih, ali po-što dva kratka (kad do|u skupa) daju jedandugi, ona može imati više variacija izme|u13 i 10 slogova, od kojih su najčešće one sa

11 ili 12 slogova. Prema ovome, za engleskiprevod bi bio najprirodniji aleksandrinac,ali se Ficdžereld ipak odlučio za deseterac,metar Šekspirovih soneta, zadržavši sve tririme originala. U ovome je tako uspeo da gaje i Svinbern pohvalio i, šta više, i sam do-nekle imitovao u dve-tri manje pesme.

Sa ovim osobinama Ficdžereldov radpredstavlja nešto više od parafraze, upravopoluoriginalno delo, u kojem Hajjam izgle-da ne samo vrlo lepo nego i kao posve mo-deran čovek, po mislima i po formi. Osimtoga, i Ficdžereldov raspored rubaija (pologičnoj vezi) mnogo više odgovara evrop-skom ukusu nego originalni, u kome se onejednostavno nižu po azbučnom redu zad-njeg slova rime, kao i inače u divanima mu-slimanskih pesnika.

Sve je ovo pomoglo da se Hajjam pribli-ži zapadnom ukusu i bilo je povod da se onu opšte upozna i zavoli. Šta više, u Ficdže-reldovoj preradi on će se mnogima više do-padati nego u samom originalu, kad bi gadocnije, kojim slučajem, posredno (iz vernaprevoda) ili neposredno (iz persijskoga tek-sta) upoznali. Ovo može, u prvi mah, izgle-dati paradoksalno, ali je ipak istina. Presvega, treba znati kolika je razlika u opšteizme|u mnogih shvatanja na Istoku i Zapa-du, a naročito u pitanjima estetskoga uku-sa, i da ono što je, recimo, za Orientalcevanredno lepo i dobro, može za nas bitistrano, neshvatljivo, pa i neukusno; suvišeje veliki razmak koji deli ova dva sveta ushvatanju celoga života, a da bi se oni od-mah u svemu sporazumeli, i zato

Wer das Uichten will verstehen,Muss ins Land der Dichtung gehen;Wer den Dichter will verstehen,Muss in Dichters Lande gehen20.

Ali ovo nije tako laka stvar; zato trebamnogo raznog znanja i lektire stranih pe-snika. U ovakvom slučaju parafraza možebiti od koristi i imati svog opravdanja, baru prvo vreme. Ona je naročito na mestukod onih pesnika koji su „neprevodljivi“,čija je snaga i lepota daleko više u melodiji

No 40 • PROLE]E 2004 109

jezika i muzici ritma nego u samom sadrža-ju i mislima. Takav je, kako je još gore nago-vešteno, najveći persijski lirik Hafiz (umro1389). Po Hamerovu proznom prevodu onne bi nikad izašao na onaj glas u Nemačkojna koji su ga izneli Geteov Divan i Daume-rova parafraza, pored svega što je ovde rečo zbirci Geteovih misli i osećaja koja je sa-mo nastala pod jakom inspiracijom persij-skoga pesnika, odnosno, u Daumerovu slu-čaju, o vrlo slobodnoj parafrazi u stihovi-ma. U oba primera, Hafiz je mnogo drukči-ji od pravoga, - i možda je baš radi toga iimao toliko uspeha kod nemačkih čitalaca.Na ovo mišljenje nas potiče još više bezbrojizdanja koja su doživele Pesme Mirze Šafijai ako su ovo Bodenštetove orginalne pesmeu kojima se, s vremena na vreme, čuje samodaleki odjek Geteova Divana. Ovo je timkarakterističnije što pravi prevodi Hafizaod ovoga istog Bodenšteta nisu imali ni pri-bližan uspeh.

Kako se vidi, većina Nemaca više voliparafrazovanog i preinačenog Hafiza negoprevedenog i vernijeg. Slično vredi za En-gleze i Hajjama: on za njih, upravo, samo ipostoji u Ficdžereldovoj parafrazi; vernijiprevodi i prepevi ostali su ograničeni nanajuže krugove. A očito je da su oba ova na-roda mogla dobiti samo površnu sliku oHafizu odnosno Hajjamu: parafraza, kao isvako prvo poznanstvo, ne može ni datidrugačije slike; onaj smisao koji je u prvimah mogla imati, gubi ona čim zaželimo dapesnika bolje i dublje upoznamo.

Za literarnu kritiku koja hoće da upoznasvako delo i svakog pisca u svemu onakokakvi su oni u istini, parafraza nema pra-vog smisla ni u prvi mah, nego je, šta više,jedna vrsta mistifikacije, prema kojoj onamora biti vrlo skeptična i oprezna. Poredsvih spoljnih uspeha koje parafraza možedoneti onome koji ju je dao, ona je, u sva-kom slučaju, manje ili više izneverila pesni-ka koji ju je nadahnuo, ili time što ga ulep-šava, modernizuje, ili što ga kvari i razvod-njuje. U kratko, subjektivni udeo parafraze-ra je i suviše veliki i jak a da to štetno ne de-luje na original, i zato mi dobijamo nevernu

ili čak i krivu sliku o pesniku i njegovu de-lu. A literarnoj istoriji je baš najviše stalo doprave slike.

Ako se Ficdžereldov rad s ove tačke pro-matra, on očito ne zadovoljava: prvo, što jeu opšte vrlo slobodna parafraza, a drugo,što ne parafrazira samo Hajjama nego i iz-vesne druge pesnike i time unosi i tu|e ele-mente u njega. Čitalac ovako gubi povere-nje u svoga tumača, i za što god mu okozapne kao originalno, duboko ili interesant-no, on mora najpre da se pita je li to doistaod Hajjama, ili je od kojega drugog pesnika,ili možda i od samoga Ficdžerelda. Namanije dosta što je većina misli Hajjamova ilibar u njegovu duhu: u Rubaijatu OmeraHajjama mi imamo pravo da tražimo samonjega, i u glavnim i u sporednim potezima,jednom rečju, u svemu. To engleska para-fraza ne daje niti može dati prema svemušto o njoj znamo. Ovo ostaje istina poredsvega što Ficdžereld, kratko vreme iza po-jave Hajjama (17 aprila 1859), piše Kauelu:„Ja mislim da je vrlo malo ljudi koji su seikad toliko trudili oko prevo|enja kao ja“.Po svima znacima, tvr|enje je tačno, i „pre-vod“ bi, s estetske tačke gledišta i bez obzi-ra na original, bio vanredan da se u opštemože nazvati prevodom. A ovo se tim premoglo očekivati što je Ficdžereld na nekoli-ko rubaija pokazao kako lepo i dosta vernomože da prevodi, i što Hajjamova refleksiv-na lirika, protivno od Hafizovih gazela, nepromaši svoga efekta ni onda kada se uobičnu prozu prevede. Me|utim, ili zbogzadržavanja teške originalne forme predkojom smisao mora često da ustupi, ili zbogopšteg metoda Ficdžereldova rada, njegovisu se prevodi obično toliko udaljili od origi-nala da su nazvani „largely new works ba-sed on the nominal originals”21.

Koliko ovo vredi za Ficdžereldove dru-ge prevode (Kalderon, Eshil, Sofoklo), neznamo, ali je njegov Hajjam, bez sumnje,pretežno novo delo, bazirano na nominal-nom originalu. Posmatrano bez njega, onozadivljuje „bogatstvom misli, poletom fan-tazije, zanošljivom snagom jezika i ma|ij-skom milinom stihova“22, ali mereno s ori-

No 40 • PROLE]E 2004110

ginalom, ono ne daje vernu i pravu slikunjegovu sa svima njegovim karakteristič-nim potezima, nego jednu modernu minia-turu, do duše u vrlo lepom okviru, samo samnogo stranih crta i nejasnih senki. Ovaminiatura ima, na prvi pogled, dosta slično-sti sa onom prvom slikom, ali kad se izbli-že gleda i poredi, onda se u pojedinim po-tezima toliko od nje razlikuje kao da nijeprema njoj načinjena23.

Ovo saznanje ne treba niti može daumalji Fitcdžereldove zasluge; samo suone, kako smo videli, u drugom pravcu idruge vrste nego što se obično misli, i zatoih treba svesti na pravu meru. Pored toga,valja praviti razliku izme|u prevoda u koji-ma se više providi pravi original i njegovekarakteristike, i slobodnih parafraza u koji-ma se više ističu majstor-prera|ivač i njego-ve eklektičke sposobnosti. FicdžereldovHajjam spada u ovu drugu grupu.

1 Gosse, Liiterature anglaise, 2e 6d.,Pans, 1908, str. 397.

2 Tauhnicovo izdanje, str. 22.3 Upor. S. K. Glaspik, 1923, IX, 267, ru-

baija 8.4 Fortnightly Review od dula 1889 i

Encyclopaedia Britannica, 11 th edition.5 L’Auhe de Vesperance, Leyde, 1909,

str. 237-240.6 U Katalogu Njujorške Javne Biblioteke

od 1915, koja sadrži samo jedan deo ove li-terature, Hajjam ima oko 50 brojeva (str. 85- 87, po dva stupca).

7 Letters and Literary Kemftins, editedby W. Aldis Wright, London, 1902-1903.

8 Uporedi Journal Asiatique za 1852,XII, str. 600.

9 Rubaijat je arapski plural od singulararubanja (upravo ru-ba i) Ovom se reči ozna-čuje strofa od četiri stiha (dia1gaš) koji seobično slikuju kao a a 6 o; dakle isto kao iprva četiri stiha kojega gazela.

10 Rubaiyat of Omar Khayyam, Macmil-lan, 1903, str. 17,

11 Palgrave, The Golden Treasury (TheWorld’s Classics), 1918. - Quiller-Couch,The Oxford Book of English Verse. 1902. -

Leonard, The Pageant of English Poetry,1911.

12 U Mackay-evu antologiju (A. 1001gems of English Poetry) nije do 1896 ništaušlo od Ficdžerelda. Naprotiv, R. Garnett(International Library of Famous Literatu-re) donosi ne samo 17 rubaija nego i probeFicdžereldova prevoda Agamemnona iEdntsa, ali ovo je razumljivo od pisca kojihoće da da izbor svetske literature.

13 E. Heron-Alien, The Ruba’iyat ofOmar Khayyam etc. (== kritičko izdanje bo-dlejanskog rukopisa), London, 1898, str.294.

14 Op. cit., p. 299 i dalje.

15 Ibide m, p. 316.

16 i 17 U prevodu je namerno zadržanopolisindetsko vezivanje originala.

18 E. G. Brovvne, A Literary History ofPersia, II, 258.

19 Heron-Alien, E. FitsGerald’s Rubdiyyat of O. Khayyam with their OriginalPersian Sources, London, 1899.

20 Goethe, Noten sum West-ostlichenDiwan.

21 R. Garnett, International Library ofFamous Literature, III, 969.

22 R. Wulker, Geschichte der englischenLiteratur, 2. Aufl., II, 293.

23 Iz svega se vidi koliko ima smisla, zapravo poznavanje O. Hajjama, prevoditiFicdžereldovu parafrazu i odjek njegovphpersijskih studija izdavati kao rubaije niša-purskog filozofa. Ipak, to su nedavno učini-li W. Franzel, J. Carpentier i 0. Rumer, mada i Nemci i Francuzi i Rusi imaju poznateprevode s originala od Rosen-a, Nicolas-a iUmova. Me|u ovim pokušajima, nadmla|ije Rumerov (od 1922) i naišao je na zasluže-nu kritšsu u časopisu Novi Vostok, I, 433-435.

No 40 • PROLE]E 2004 111

No 40 • PROLE]E 2004112

Dr FEHIM BAJRAKTAREVIĆ

OMER HAJJAM –NAJVEĆI SVETSKI PESNIK KATRENA

Beograd 1965.

PRISTUPNi najpoznatiji istočnjački pesnici nisu

lako prodirali na Zapad, a još teže im je bi-lo „osvojiti“ ga. S jedne strane, nije lako bi-lo ni doći do njih zbog teškoće i nepristu-pačnosti jezika, rukopisa i dela, a s druge,ukoliko su ti uslovi donekle bili ispunjeniili povoljniji, njihovo poznavanje i čitanjebilo je ograničeno na uski krug stručnjaka-orijentalista. Drugim recima, tako su i vrlopoznata klasična dela Istoka ostala u osno-vi nepoznata prosečnom čitaocu, ma kakoon voleo književnost.

Tek kad se našao koji znalac istočnih je-zika i književnosti, i to svoje znanje iskori-stio praktičnije i stavio ga na raspolaganješiroj čitalačkoj publici, postali su istočni pe-snici poznatiji i većem broju ljubitelja knji-ževnosti, a katkada čak i popularni kodnjih. Bilo je i takvih slučajeva da prevod ko-jega poznavaoca originala, ma kako bio va-žan i tačan, nije uopšte mogao prodreti doknije bilo i drugih, sporednih razloga i okol-nosti. Čuveni austrijski orijentalist JozefHammer (kod nas najviše poznat po svojojvelikoj Istoriji osmanskog carstva) preveoje pre 150 godina najvećeg persijskog liriča-ra Hafiza, ali da nije bilo Geteova Zapad-no-istočnog divana i njegovih objašnjenjauz taj Divan, punih vanrednog oduševlje-nja za „širaskog slavuja“, - persijski klasik,poznat i slavljen na celom islamskom Isto-ku, ostao bi gotovo nepoznat u Evropi. Me-|utim, ni „kumovanje“ najvećeg nemačkogpesnika nije velikom Persijancu toliko kori-stilo da ga Nemci i drugi bolje upoznajukoliko zgodna i jednostavnija, mada vrloskraćena i često netačna parafraza, odno-sno gde-gde jako modernizovan prepevGeorga Daumera, prema kome je i našZmaj prepevao „Pesme Hafisove“, koje či-ne prvi deo njegova Istočnog bisera.

Još ranije, otprilike sto godina pre Ham-merova prevoda Hafiza, francuski orijenta-list Antoan Galan (Galland; 1646-1715)upoznao je Evropu sa arapskom zbirkomHiljadu i jedna noć; svojom ukusnom, „šar-

mantnom parafrazom“ (kako se često čuje)on je tu zbirku tako reći popularizovaomnogo pre nego što su pravi i tačni naučniprevodi uopšte počeli izlaziti na raznimevropskim jezicima. I posle njih, mnogievropski prevodi ove arapske zbirke, od-nosno njeni pojedini delovi (Aladinova ču-dotvorna lampa, Ali-baba...) izra|eni su poGalanovu prevodu. Uopšte, može se rećiHiljadu i jedna noć se u Evropi i u svetuodomaćila najviše, katkad i samo zahvalju-jući prvoj francuskoj obradi. Ovo treba timviše istaći što Arapi imaju i drugih popu-larnih zbirki, odnosno popularnih romana,ali koji (romani), pored drugih razloga, ni-su imali svoga Galana pa su ostali slabopoznati. Kao jedini izuzetak mogao bi seračunati Roman o Antaru koji je L. Marcel-Devic u skraćenom obliku preveo na fran-cuski jezik još pre blizu sto godina (1864, 2.izd., 1878), pa je izazvao pravo oduševlje-nje kod Lamartina, Renana i drugih ličnostiod pera i ukusa.

Nešto slično se desilo i sa Ficdžeraldomkoji je sa svojim vrlo slobodnim i poluorigi-nalnim prepevom odnosno parafrazomOmera Hajjama, posle prvih neuspeha,osvojio Evropu i Ameriku, čitav anglosak-sonski, pa može se reći i celi svet. Brzo će-mo izbliže videti kakav je odnos izme|uengleske obrade i persijskog originala, alitreba odmah reći da je Ficdžeraldov radpodstaknuo naučnike da traže persijski ori-ginal i da pristupe izučavanju Hajjama ko-ji je i samim Persijancima manje bio poznatkao pesnik nego kao naučnik. Ovo je van-redan primer za to da katkada inostranstvoranije i više ceni i poznaje nekoga pisca ne-go njegova ro|ena zemlja. Slično je ino-stranstvo prvo ocenilo Andersena (1805-1875), pa tek onda (i opet s rezervom) nje-gova Danska; dalje, setimo se da i E. T. A.Hoffmann (1776-1822), pisac fantastično-stravičnih priča, nije toliko poznat u Ne-mačkoj koliko na strani; onda, i lord Bajron(1788-1824) bio je više slavljen i imitiran nakontinentu nego u svojoj Engleskoj itd.

No 40 • PROLE]E 2004 113

Ipak, pored svih tih i drugih sličnih pri-mera za ovu nesvakidašnju pojavu (dastrani svet ranije upozna i bolje ceni nekogpisca nego njegovi zemljaci), najbolji pri-mer pruža prva engleska obrada Hajjama,to jest Ficdžeraldov Rubaiyat of OmarKhayyam, the astronomer-poet of Persia,rendered into english verse, koji se pojaviopre više od sto godina, tačno 1859 (dakle,slučajno kad i Darvinov Postanak vrsta).Ficdžerald ie, zapravo, radio na Hajjamujoš od početka 1857, i to prema rukopisuBodlejeve biblioteke u Oksfordu, pisanom1460, a uz pomoć svoga prijatelja i učiteljaprofesora Kauela (Cowell), koji mu je i daojedan prepis pomenutog rukopisa. Počet-kom 1858. Ficdžerald je ponudio doteranuverziju svoga rada časopisu Fraser’s Maga-zine, čiji ga je urednik još ranije molio zakoji prilog. Kada rubaije nisu u tom organuizišle ni posle godinu dana, Ficdžerald za-traži rukopis natrag, dodade mu neke slo-bodnije četverostihe koje je iz obzira premačasopisu bio ispustio, i objavi ga anonimnosa pomenutim naslovom Rubaije OmaraHajjama kod izdavača Quaritcha 1859. go-dine (pobliže u mom članku u StranomPregledu god. I [1927], str. 101-114). Aliova mala knjižica, štampana samo u dvestotine primeraka, retko je koga zaintereso-vala u prvo vreme, tako da ju je izdavač odpet šilinga spustio na neznatnu cenu odjednog penija po komadu. Me|u prvimkupcima neobične knjižice bili su glavniprerafaelit D. G; Rossetti (1828-1882), Sir R.Burton i Swinburne (1837-1909) koji ju je soduševljenjem odneo G. Meredithu (1828-1909); docnije su sledovala druga odobra-vanja, i to od strane J. Ruskina, Carlylea,lorda Houghtona (umro 1885) i drugih po-znatih ličnosti, najzad počelo se naga|ati jeli to prevod ili je engleski spev.

Nekoliko godina ranije (1867) izišlo je uParizu J. B. Nicolasovo izdanje od Hajja-move 464 rubaije u persijskom originalu isa proznim prevodom na francuski, koje je

izazvalo mnoge poznate pisce da zauzmusvoj stav, i to najviše povodom članka The-ophila Gautiera pod naslovom „Avez-vouslu Baruch?“ koji ga je tako reći rastrubio. Utoj književnoj buci učestvovao je i Renan (uJournal Asiatique), a u Engleskoj se naroči-to zainteresovao Ficdžerald izrazivši svojeprotivljenje Nicolasovu shvatanju Hajjamakao mistika, i dodavši svojoj prvoj verzijijoš 35 rubaija, objavljuje drugo izdanje. Za-pravo, tek ovo drugo, umnoženo izdanjeod 1868. izazvalo je buru oduševljenja naZapadu, nakon čega su sledovala nova iz-danja (1872, 1879, 1889). Preštampavanjese toliko umnožilo da je gotovo svaka en-gleska kuća imala svoj primerak „toga ve-likog nevernika“ („that large infidel“) ka-ko je Tennyson docnije (1885) nazvao Ome-ra u jednoj pesmi upućenoj Ficdžeraldupovodom njegove 75-godišnjice. Kult O.Hajjama raširio se i na severnu Ameriku,tako da je poznati francuski orijentalistBarbier de Mevnard nazvao to „anglosak-sonskim snobizmom“. Učeni persijski an-tologičar Husejn Azad izrazio se docnijejoš oštrije protiv ove preteranosti.

Posle ovakvog književnog (i knjižar-skog) uspeha nastalo je, razumljivo, veće ipravo interesovanje za ovog inače kao pe-snika slabo poznatog Persijanca iz doba pr-vog krstaškog rata. U vezi s tim, više struč-njaka je pokušalo da na osnovu dostaoskudnih i vrlo raštrkanih podataka prika-že i život Omera Hajjama, a to je svakakopotrebno i kao uvod u njegovo naučno ipesničko delo.

ŽIVOT

Ovde treba odmah istaknuti da je Ha-jjam na Istoku mnogo poznatiji kao nauč-nik nego kao pesnik, dok je na Zapadu obr-nut slučaj: u Evropi i Americi on je odavnopostao najpoznatiji istočnjački pesnik, i tanjegova pesnička slava dosta je bacila u za-

No 40 • PROLE]E 2004114

senak njegova naučnička dostignuća. Alizato istočna vrela, pominjući ga kao nauč-nika, daju ipak više podataka o njegovomživotu nego što je to slučaj sa mnogim dru-gim persijskim pesnicima. Ipak, vrlo jeupadljivo da ga ni Ibn Halli-kan, poznatiarapski biograf (umro 1282), ni njegovi do-punjivači uopšte ne pominju; veliki turskibibliograf Hadži Halifa (umro 1658) pomi-nje ga ali ne beleži godinu smrti. Paradok-sno rečeno, ali je istina da je zapadnjački(specijalno engleski) kult Hajjama pobudioi njegove zemljake da se bolje upoznaju snjim kao pesnikom.

S druge strane, da i mi bolje razumemovreme u kome je Hajjam živeo, potrebno jebaciti jedan letimičan pogled na raniju isto-riju Persije, ili bar na doba otkako je onapretrpela arapsku invaziju i postala islam-ska. Poslednja narodna dinastija bili su Sa-sandi (226-651), a onda su za Omara iOsmana sredinom VII veka (651) Arapiprodrli u Persiju i nametnuli joj svoju vlast,veru (islam), arapsko pismo, a donekle iarapski jezik. Na istoku Persije, pojedinepokrajine (Horasan i dr.) bile su manje za-visne od centralne uprave u Bagdadu i, po-čevši od devetog veka, pojavile su se opetmanje persijske dinastije, i to najpre Tahiri-di (821-873), zatim Saffaridi (861 do 909) inajzad Samanidi (901-999). Za vlade ovihnarodnih dinastija počela se Persija opetbuditi, pa je i u literaturi dala jednu vrstuobnove („persijska renesansa“), a za Sama-nida se pojavio i njihov najveći epski pe-snik Firdusi (oko 940. do posle 1020). Me-|utim, ovaj zamah nije odveć dugo trajao,jer je i Firdusi doživeo propast poslednjenarodne dinastije (Samanida) i dolazak navlast sultana Mahmuda od Gazne, prozva-nog „istočni Napoleon“ (999-1030) koji jebio turskog porekla, ali je brzo uvideo koli-ko mu je persijska kultura potrebna za odr-žanje države. Samo Mahmudova dinastija(prozvana „gaznevidska“) bila je tako|ekratkog veka, jer Seldžuci (seldžučki Turci)

zbaciše i ubiše već njegova naslednika(1040), brzo osvojiše celu Persiju, a 1055.u|oše čak u Bagdad, prestonicu abbasid-skog halifata (očit znak da je moć Seldžukadostigla svoj vrhunac u XI veku). Onaj sel-džučki vladar koji je osvojio Bagdad zvaose Tugril-beg (1037-63); kao pravovernisunnit poštedeo je život halifi, ali ga je sta-vio pod svoje tutorstvo.

Ovaj Tugril-beg je prvi vladar iz pome-nute dinastije horasanskih ili „velikih Sel-džuka“ (1037-1157), a za njegove vladeHajjam je verovatno već bio ro|en. Drugi„veliki Seldžuk“, Alp Arslan (1063-1072),nema direktne veze sa Hajjamom, ali nje-gov naslednik Melikšah (1072 -1092), kojise smatra za najvećeg seldžučkog vladara,bio je ujedno i najveći zaštitnik našega pe-snika, zahvaljujući zauzimanju svoga mu-drog vezira Nizamulmulka (što u arap-skom znaci „Poredak države“) koji je osno-vao i sagradio (1067) čuvenu visoku školuNizamijju u Bagdadu. To je u stvari akade-mija „za širenje prave vere“, osnovana 189godina pre pariške Sorbonne (prvobitno ta-ko|e u istu i sličnu svrhu), na kojoj je pre-davao (1091-1095) i čuveni teolog-učenjakGazali koji je udario protiv Ibn-Sinina filo-zofskog uticaja i dokinuo slobodno mišlje-nje u islamu. Dalje, u vezi s Hajjamom tre-ba pomenuti i Melikšahova sina i konač-nog naslednika Sandžara (1117- 1157), či-jom je smrću i završena seldžučka vladavi-na u Persiji; za vreme njegove duge vladeHajjam je živeo još samo pet-šest godina ionda umro. Za takozvanog Sandžarova pe-rioda postali su književni centri i Merv idruge varoši. Treba još napomenuti da suovi seldžučki sultani, iako svi strogo orto-doksni, bili pod uticajem persijske kulture.Posle ovoga istorijskog pregleda možemolakše pratiti život Omera Hajjama.

Njegovo potpuno ime glasi GijasuddinAbulfath Omer ibn Ibrahim al-Hajjami, inalazi se zapravo jedino na njegovim nauč-nim, arapski pisanim delima, a na rukopi-

No 40 • PROLE]E 2004 115

sima persijski spevanih rubaija stoji običnosamo Omer-Hajjam, bez svih onih kodArapa uobičajenih počasnih naziva (Gija-suddin= „Podrška vere“), kunja (Abulfath=„Osvajač“) i oznake očeva imena (ibnIbrahim = sin Ibrahimov); poslednja reč alHaj-jami značila bi Hajjamovski, Hajjamovili po našem Hajjamović, a ono kraće imeOmer Hajjam znači u persijskom Omar(od) Hajjama, Hajjamov. Kako reč Hajjamznači u arap-skom čadordži-ja, neki su držalida je njegovotac, ili čak i onobavljao taj za-nat, ali se to sa-da smatra samokao porodičnoime, kao kad bi-smo mi kazaliČadordžić. NaZapadu je u obi-čaju samo onokraće ime, i tobez onoga - i(iza reci Omar)kao oznaka zasledeći genitiv(=Omar od Ha-jjamovića).

Godina ro|e-nja nije nigdeoznačena aliuzimajući za go-dinu smrti 1122(po Rempisu) iznajući da je vr-lo dugo živeo, računa se da je to najranijemoglo biti oko 1022, dok neki vele „izme|u1025 i 1050“, ili „sredinom XI veka“. Rodnomesto je Nišapur, varoš u severoistočnomIranu, u provinciji Horasanu, malo zapad-no od Mešheda i Firdusijeva rodnog zavi-čaja Tusa. U Nišapuru je Hajjam temeljitostudirao i, kako se navodi, uputio se u „sve

nauke“ (humanističke i egzaktne), pominjuse čak i imena njegovih učitelja geometrijei astronomije, pa i ime Abu Tahira, kao me-cene koji mu je omogućio to studiranje.

U vezi s tim Omerovim mladalačkimgodinama obično se priča da su s njim isto-dobno učili Abu Ali alHasan ibn Ishak iHasan-i Sabbah. pa se dodaje da su se do-govorili: ko od njih pre do|e do nekog po-ložaja da će pomoći drugoj dvojici škol-

skog „trijumvi-rata“. Abu AlialHasan je prvidošao do polo-žaja, postavšivezir na dvoruveć ranije pome-nutih seldžuč-kih sultana, i tonajpre Alp-Ar-slana a docnije iMelikšaha, podimenom Niza-mulmulk, i po-nudi obojici svo-jih školskih dru-gova dobra me-sta na dvoru.Hajjam želeći dase posveti nauci,odbije ponu|e-no mesto, a za tomu uvi|avni ve-zir odredi dobrugodišnju potpo-ru (1200 miskalaodnosno zlatni-ka). Sabbah, na-

protiv, jedva dočeka službu komornika nadvoru, a kako je bio neobično velik splet-kar počeo je rovariti protiv Nizamulmulka,ali je zavera brzo bila otkrivena, pa je ote-ran s dvora. Sabbah je onda, kako se daljepriča, pobegao u Egipat „jeretičkim“ fati-midskim vladarima koji su živeli u neprija-teljstvu sa ortodoksnim sunnitima Seldžu-

No 40 • PROLE]E 2004116

Grnčar sveta, Ali Asgar Tadžvidi

cima. Pridobivši naklonost Fatimida, Sab-bah s njihovom pomoću krenu u Siriju dapropoveda ismailitsko učenje i zadobi do-sta pristaša. U svojoj propagandi osnovaoje i jednu fanatičnu organizaciju (sektu) odzavedenih mladića, od kojih je tražio slepuposlušnost, čak i kad im se nare|ivalo dakoga ubiju, a za to im je obećavao ili haši-šom dočaravao raj.

Sa ovakvom organizacijom zloćudni iosvetoljubivi Hasan-i Sabbah je mogao vr-šiti najraznolikija nedela, pretnje i ubistva,i brzo je postao strah i trepet u mnogimkrajevima prednje Azije. On je imao svojesedište na brdu zvanom Alamut (otud je iprozvan „Starac s brda“); u stvari on je biostarešina asasinskog reda, a njegovi ljudisu domamljivali i dovlačili žrtve u to nje-govo utvr|eno skrovište, opijali ih hašišomi onda ubijali, a i sami su upotrebljavali toopojno sredstvo i prozvani su arapskomrečju Haššašin („hašišovci“). Učesnici pr-vog krstaškog rata to ime doneli su u za-padnu Evropu u obliku „assassin“ što ufrancuskom znači „ubica“, a to su onistvarno i vrlo često bili. Svakako, predsta-vljali su veliku opasnost za sve uglednijeljude na Istoku, čak i za seldžučkog sultata,pogotovu za evropske krstaše koji su tadadošli u sukob s njima.

Ova priča o tri školska druga nalazi se ujednom orijentalnom delu već 1307, ali su uEvropi odmah počeli sumnjati u njenu isti-nitost. (A. Mliller, Browne, Ross), mada jepogdekoji naučnik (Beveridge) i verovao unju i mada bi donekle mogla počivati i naistinitim faktima; ipak, sada se uglavnomsmatra kao legenda, nastala pod uticajemismalitske tendencije (propagande) da seistakne Sabbahova važnost. Ali bez obzirana to koliko ovo pričanje počiva na istini, ilije samo legenda bez koje nije ostao ni životvelikog Firdusija (sr. Hajneovu pesmu, od-nosno Zmajev prepev), ni život nesretnogKamuinša (Camoes), - sve što je rečeno o

zlodelima H. Sabbaha i njegovih asasina, toje uglavnom istina.

Što se tiče Hajjamova verskog vaspita-nja, on je spolja bio pravoverni sunnit (ina-če ne bi nosio ime drugog Muhamedovanaslednika, halife Omera, osvajača Persije),i to šafi’itskog obreda (treće versko-pravneškole u islamu). U stvari, kako veli jedanfrancuski stručnjak, Hajjam je bio tolikomusliman koliko su „naši najbolji pisci hri-šćani“. Što se Hajjam, ro|en i vaspitan usunnitskoj sredini, opro njenu shvatanju idocnije razvio u slobodoumnog čoveka imislioca, svakako je karakteristično, a obja-šnjivo je najpre njegovim talentom da ne-zavisno i samostalno o svemu misli i za-ključuje. Ali treba istaknuti da Hajjamovživot (11. vek i početak 12.) pada baš u do-ba najvećeg procvata islamske kulture, ko-je neki označavaju kao „prvu renesansu“,jer su Persijanci tada oživeli učenje grčkihfilozofa, naročito neoplatoničara. Posred-nik grčkih ideja bio je tada najviše Ibn Sina(u Evropi Avicenna, 938-1037), čuveni per-sijski lekar i filozof. Osim toga, Hajjam jeupoznao pisanje i shvatanje arapskog slo-bodoumnog i skeptičnog pesnika-misliocaiz Sirije al-Ma’arri-a (973-1057). Glavnoučenje pomenutoga Avicenne, koga su naIstoku zvali „drugi majstor“ (prvi je, na-ravno, Aristotel), jest kombinacija Aristote-la i Plotina, bolje rečeno sufizam, ali Ibn Si-na ne poriče svet niti ubija telo, štaviše unjegovu shvatanju nazire se i klica za doc-niji neobuzdani život derviša.

Na Avicennu je svakako delovao novo-platonizam i učenje „čiste braće“ (X vek)koji su izdali 51 traktat u cilju da pomireveru i filozofiju (slobodno mišljenje), izme-|u kojih su se tada u Bagdadu već bili po-javili prvi sukobi zbog nekih kur’anskihdogmi (nestvarenost Kur’ana, sloboda vo-lje, predestinacija itd.) ili naprednijeg shva-tanja racionalnih teologa (mutazilita). Kadse setimo da je tadašnji Bagdad bio pravosedište grčke nauke u arapskom ruhu, biće

No 40 • PROLE]E 2004 117

nam donekle jasno i to odakle su sve te ide-je potekle, što je ovde za nas važno jest toda je Hajjam prisvojio Avicennin sistem,drugim recima, nije bio daleko od učenjaismailita i sufija.

Ismailiti su jedna od tri glavne grupe ši-ita, a šiiti su pristalice četvrtog Muhamedo-va naslednika (halife) Alije (656-661) kogaoni priznaju jedino legitimnim, jer je Proro-kov stričević i zet (muž njegove kćeri Fati-me) dok su prva trojica halifa (Abu Bekr,Omer i Osman) bili naslednici samo narod-nim i demokratskim izborom a ne „božan-skim pravom“; pored ove istorijske i prvo-bitne razlike izme|u sunnita i šiita, koja senaročito tiče isključive legitimnosti Alijine idovodi do njegova preteranog kulta, negdečak i do obožavanja, šiiti dosta zapostavlja-ju Muhamedovu tradiciju itd.; šiiti koje uEvropi zovu katkad i „muslimanski prote-stanti“ čine sada državnu veru Persije, ali uono doba Horasan, Omerov zavičaj, bio ječisto sunnitski, jer je šia tek docnije prodrlana Istok, većinom pomoću misionara izEgipta (preko ismailita). Kao najekstremni-ja grupa šiita ismailiti su se najviše udaljiliod ortodoksnog islama, pripisujući svojimvo|ama vanredne, gotovo božanske osobi-ne, a tražeći od svojih pristaša slepu pokor-nost imamu (vo|i). U Evropi poznati Aga-han III (zapravo Muhamed šah), koji jeumro 1957, smatran je kao daleki potomakposlednjeg „starca s brda“ i titularni pogla-vica indijsko-pakistanskih ismailita.

A šta je ismailitsko učenje? Oni propo-vedaju alegoričko i mističko tumačenjeKur’ana i glavnih dogmi islama; tako npr.oni tvrde da samo prost čovek veruje bu-kvalno u raj i pakao; za prosvećenog, vele,raj je uspon duše do potpunog znanja, apakao je njeno neznanje i udaljavanje odboga. Dalje, ismailiti odbacuju i vršenje ob-rednih molitvi, koje su glavna spoljašnjaoznaka ortodoksnih sunnita, itd.

Ovom prilikom treba reći nešto i o uče-nju sufija, i to tim pre što je to potrebno i za

bolje razumevanje rubaija i onoga što sledi.Sufizam je naročiti naziv za persijski misti-cizam, a dolazi prema najčešćem tumače-nju od arapske reci „suf“ što znači „vuna“,i po tome bi sufi značilo upravo „vuneni“,tj. onaj koji se jednostavno odeva i jedno-stavno živi; ali postoji mišljenje da sufi do-lazi od grčke reci sofoi („mudrac“), koja setada izgovarala sofi. Me|utim, bez obzirana etimologiju, sufizam je, kratko objašnje-no, teozofski misticizam u islamu koji ukrajnjoj liniji vodi panteizmu i skeptici-zmu. Prema tome, persijski mistici se kat-kad sasvim udaljuju od ortodoksnog shva-tanja, tako npr. za njih su sve vere jednakeili indiferentne, za njih je glavno ljubavprema Bogu, i to u panteističkom smislu.Bog i svet je jedno te isto, odnosno svet jesamo emancipacija boga. Dok čovek živi,duša mu je trenutno rastavljena od božjeduše, a kad umre spaja se opet s njom i unjoj nestaje! Kad sufi govori (odnosno pe-va) o sastanku, on misli na ovo poslednjeitd., a sve je to izraženo uobičajenim jezi-kom erotike; kako sufije i svoju pobožnosti svoj zanos iskazuju izrazima i slikamaljudskih strasti, onda se takvo mesto možetumačiti realno (tj. „draga“ ili „prijatelj“ jeljudsko biće) ili mistički (ako se pod „dra-gim“ razumeva „bog“). Ova dvoznačnostje vrlo obična u persijskoj poeziji i „uspe-va“ tim više i lakše što persijski jezik nemagramatičkog roda za razlikovanje muškogili ženskog pola. Inače, sufi smatra sebe sa-svim slobodnim, prosto kao jedinku iznadverskih obreda i ljudskih zakona. Najzad,nije bez razloga što su neki poznavaoci na-zvali sufizam „štitom i maskom za borbuprotiv ortodoksnog islama“.

Pored navedenih uticaja, Hajjam je po-kazao naročitu sklonost za egzaktne nau-ke: kod el-Amberija učio je geometriju iastronomiju, upoznao je Ptolomejev Alma-gest (arapski prevod njegove Megale sin-taksis), i mnogo je radio na njima tako da je

No 40 • PROLE]E 2004118

kao vanredan matematičar i astronomonog doba stekao glas velikog naučnika.

Kako poznati stručnjaci ističu, ondašnjitok studija u Evropi i na Istoku bio je dostadugotrajan i sličan, ali se Istok nije uvekslepo držao prevoda Aristotelovih dela,nego su istaknuti pojedinci samostalno ra-dili dalje i premašili dotadašnje poznate, tj.grčke rezultate. Tako je Hajjam u matema-tici i astronomiji dao rezultate koji su uEvropi bili mogući tek posle renesanse grč-ke nauke. Kao is-taknut astronomon je 1074. godinedoživeo velikopriznanje koje jeujedno i prekret-nica u njegovu ži-votu: sultan Me-likšah i njegov ve-zir Nizamulmulkodredili su jedanodbor naučnikaza reformu tada-šnjeg kalendara ipostavili Hajjamana čelo tog odbo-ra. Kada je, poslepetogodišnjeg ra-da, ovaj posao biouspešno završen(1079), Hajjam jedobio velik ugledna dvoru i stekaoslavu u celomogromnom sel-džučkom carstvu,čak i u Evropi. Re-forma kalendaraje donela novu eru, koja je prozvana Džela-lova, po jednom imenu (nadimku) sultanaMelikšaha, a astronomske tablice koje surezultat posmatranja neba od strane Hajja-ma i drugova (Isfizani i Vasiti) na novoj op-servatoriji koju je Meliksah 1074. osnovaou Mervu, prozvane su sultanovim pravim

imenom Zidž-i Melikšahi („Melikšahov vi-sak“) i smatra se da su propale ili ukloplje-ne u docnije tablice.

Me|utim, ni Hasan Sabbah nije miro-vao, i jedan od njegovih fanatičnih asasina- čije smo krajnje obaveze malopre upozna-li - ubi Nizamulmuluka 1092. godine; ovoubistvo je izvršeno možda i sa znanjem sa-mog Melikšaha, koji je malo pre toga biosmenio svoga starog vezira koji ga je vernoi mudro služio trideset godina. Mesec dana

posle toga umre isultan Melikšah.Kad ie ovako br-zo i tragično ne-stalo dvojiceglavnih Hajjamo-vih pokrovitelja,tad je stvarno za-vršen i njegov na-učni rad u Mer-vu: za istraživa-nje nije bilo sred-stava a za slobo-doumnog naučni-ka-astronoma nijebilo razumevanjai podsticaja. ZaHajjama koji je usvoje vreme jed-nog Melikšahovasina, Sandžara,kao dečka izlečiood malih boginja,a drugom njego-vu sinu, Muha-medu - po običaju- predskazao po-voljno vreme za

lov, i toliko drugih stvari učinio za sultanai njegovu porodicu, - nije više bilo pravezaštite i pokroviteljstva. On se vraća (1096)iz Merva u Nišapur gde je pobožna partijareda vodila pravi rat protiv svih „jeretika islobodnih mislilaca“. Bez Melikšahove za-štite sada je Hajjam bio ne samo u oskudici

No 40 • PROLE]E 2004 119

nego je otvoreno izložen klevetama protiv-nika i ortodoksa, a pored toga tada su vo-|ene i prestone borbe i verske prepirke iz-me|u ortodoksa (šafiita i hanifita) i sektekarramita.

Omera su i ranije neki „pravoverni“ ra-do proglašavali „nevernikom i bezbožni-kom“. Sve je to nateralo Hajjama da preki-ne sa svojim podučavanjem i napusti svojeučenike (od kojih se neki pominju poimen-ce) i da se bar za nekoliko meseci skloni izte sredine. Kako je i inače tada bio u godi-nama, odluči da izvrši jednu propisanuversku dužnost i ode na hadž, mada Kifti(XIII vek) i drugi biografi docnije primeću-ju da je on to učinio „više od straha predljudima nego pred Bogom“, Neki biografisu ga još pre toga prikazivali kao neljuba-znog, strogog i nepristupačnog nastavnika,a kad se, prilikom prolaza za Meku, zadr-žao u Bagdadu, oni tvrde da nikoga nijehteo primiti niti i s kim razgovarati, da biizbegao svaki prigovor i onemogućio kle-vetanje od strane revnosnih vernika.

Kad se Hajjam, kao hadžija, vratio s Me-ke u Nišapur, mogao je mirnije predavati umedresi; sem toga, nekako u to doba (1105)premestena je Nizamijja („tvr|ava orto-doksije“) iz Bagdada u Nišapur, i tu je ži-vot postao življi i raznolikiji; te godine je iGazali došao u Nizamijju. Hajjam je tu vo-dio razgovore i diskusije s tadašnjim istak-nutim ličnostima, kao na primer sa svojimranijim učenikom Nizamijem Metričarem,s učenim princom Feramerzom, čak i sapomenutim čuvenim teologom Gazalijem.Tvrdi se da je neko vreme opet bio u dvor-skoj službi, sad u Balhu, sad u Mervu, paopet u Nišapuru, jer je stekao ugled svojomsposobnošću da predvidi doga|aje. Nakonsvega umro je u Nišapuru najverovatnije1122 godine (ranije se kao godina smrtiobično uzimala 1123).

Kako se iz izloženog vidi, Hajjam je zaživota imao da trpi od svoje sredine, ali po-sle toga najstarija vrela prikazuju ga kao

pobožna čoveka i velikog islamskog uče-njaka. Me|utim, tri decenije posle njegovesmrti, upravo 1150. godine, u Bagdadu sujavno spaljeni pomenuti „jeretički“ spisi„Čiste braće“ i filozofa Avicenne, a kako jeon duhovni sledbenik ovog filozofa i inačese masi zamerio (na primer uvo|enjem sta-ropersijskih meseci mesto islamskih) poče-li su ga nepovoljno prikazivati. Već 1223.godine Nedžmuddin Razi kaže za njega„jedan nesretan filozof, ateist i materijalist“i „glavni pobornik slobodne misli svogavremena“, a brzo zatim al-Kifti (koga jenjegov nemački izdavač nazvao „arapskiWilhelm von Humboldt“) označava ga kaopristašu grčke nauke čije su reči svojomspoljašnjošću zavaravale docnije sufije takoda su ih oni usvojili za svoje ideje. Još jedanpisac iz XIII veka, aš-Šahrazuri, koji pobli-že izveštava o Haj jamu, hvali njegovo zna-nje arapskoga jezika i njegovo vanrednopamćenje, ali ističe da je pristalica Avicen-ne, da je zlog temperamenta i da ne voliposete. Kako se vidi, ni jedan od ovih auto-ra XIII veka ne prikazuje Hajjama kao mi-stika (sufiju).

RAD I ĐELA HAJJAMOVA

Kako smo već u životopisu videli, Haj-jam je veliki naučnik, naročito poznat na Is-toku, a i važan pesnik čiji je kult mnogo ra-širen na Zapadu, posebno u anglosakson-skom svetu. Prema tome, njegov rad obu-hvata naučna i pesnička dela. Arapski isto-ričar i antilogičar Imaduddin al Isfahaninaziva Hajjama već 1176. godine neupore-divim učenjakom. Drugi ga tako|e sličnonazivaju, ali vele da - bar prema njihovusu|enju po obimu - nije bio plodan. Speci-jalno se ističe da se on mnogo bavio mate-matikom i astronomijom. Već Ibn Haldun(XIV vek) govori o njemu kao jednom od„prvih matematičara Istoka“. Njegovo deloo algebri koje je Woepcke izdao u arap-

No 40 • PROLE]E 2004120