UNIVERZITET U BEOGRADU EKONOMSKI FAKULTET

Upravljanje ljudskim resursima Seminarski rad

Beneficije u Republici Srbiji

Student: Milica Jezdi Broj indeksa: 06/1384

Mentor: Dr Biljana Bogievi Miliki

Beograd, 2009.

2

SadrajUvod...............................................................................................................................3 1. Beneficije pojam i vrste.........................................................................................4 2. Beneficije u Republici Srbiji....................................................................................4 2.1. Programi zatite.........................................................................................4 2.1.1. Penzijsko invalidsko osiguranje.................................................4 2.1.2. Zdravstveno osiguranje................................................................ 7 2.1.3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti.............................................8 2.1.4. Otpremnina...................................................................................9 2.2. Plaena odsustva........................................................................................9 2.2.1. Bolovanje......................................................................................9 2.2.2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.........................9 2.2.3. Godinji odmor...........................................................................10 2.2.4. Praznici.......................................................................................10 2.2.5. Plaeno odsustvo........................................................................10 2.2.6. Vojna veba.................................................................................10 2.2.7. Prinudni odmor...........................................................................10 2.3. Pogodnosti................................................................................................11 3. Planiranje i dizajniranje beneficija......................................................................11 Zakljuak....................................................................................................................12 Literatura....................................................................................................................13

3

UvodBeneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt. Sve beneficije se dele na: obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj da zatite zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili nezaposlenost i dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima svojevoljno, kao element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih radnika na tritu rada. U razliitim zemljama, u zavisnosti od reenja u nacionalnim zakonodavstvima, razlikuju se i vrste beneficija. Najrazvijeniji oblike beneficija postoje u razvijenim zemljama Zapadne Evrope i SAD. U Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni su na to obavezni po zakonu. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se obezbeuje iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih. Cilj ovog rada je da ukae na osnovne vrste beneficije koje postoje i Republici Srbiji i uslove njihovog sticanja. U prvom delu rada je ukratko reeno o pojmu beneficija i njihovoj osnovnoj podeli. Drugi deo rada govori o vrstama obaveznih beneficija u Republici Srbiji. Tri osnovne grupe beneficija su programi zatite, plaena odsustva i pogodnosti. U poslednjem delu su izneta osnovna pitanja vezana za planiranje i dizajniranje beneficija.

4

1. Beneficije pojam i vrsteBeneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt.1 Osnovna klasifikacija beneficija je njihova podela na: Obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj da zatite zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili nezaposlenost i Dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima svojevoljno, kao element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih radnika na tritu rada.

U razliitim zemljama, u zavisnosti od reenja u nacionalnim zakonodavstvima, razlikuju se i vrste beneficija. Najrazvijenije oblike beneficija nalazimo u razvijenim zemljama Zapadne Evrope i SAD. O vrstama beneficija koje postoje u naoj zemlji, bie vie rei u sledeem delu rada.

2. Beneficije u Republici SrbijiU Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni su na to obavezni po zakonu, kao to je to sa delom beneficija sluaj i u zemljama Zapadne Evrope i SAD. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se obezbeuje iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih.2 U Republici Srbiji stvorenu su zakonski uslovi za uplate dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Meutim, u Srbiji je jo uvek minorna primena dobrovoljnog penzijskog osiguranja, pa e u nastavku biti vie rei o ovabeznim beneficijama. 2.1. Programi zatite 2.1.1. Penzijsko invalidsko osiguranje Svaki zaposleni u Republici Srbiji izdvaja 11% svoje bruto zarade za doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a isti procenat finansira poslodavac iz sopstvenih izvora.3 Po osnnovu uplata doprinosa za penzijslo invalidsko osiguranje zaposleni stie pravo na neki od sledeih prihoda:4 Starosna penzija - Starosnu penziju je mogue ostvariti kada se ispuni neki od sledeih uslova:5

1 2

Bogievi Miliki B, Menadment ljudskih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008, str. 349 Bogievi Miliki B, cit. rad, str. 370-371 3 Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 7/08, lan 44 4 Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 63/06, lan 18 5 http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/starosna/

5

1. 65 godina starosti (mukarac), odnosno 60 godina starosti (ena) i najmanje 15 godina staa osiguranja; 2. Kad navri 40 (mukarac), odnosno 35 (ena) godina staa osiguranja i najmanje 53 godine starosti; 3. Kad navri 45 godina staa osiguranja 4. Pravo na starosnu penziju, izuzetno, osiguranik stie; o u 2007. godini, sa 63 godine ivota (mukarac), odnosno 58 godina ivota (ena) i najmanje 20 godina penzijskog staa; o u 2008. godini, sa 63 godine i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 58 godina i 6 meseci ivota (ena) i najmanje 19 godina penzijskog staa; o u 2009. godini, sa 64 godine ivota (mukarac), odnosno 59 godina ivota (ena) i najmanje 18 godina penzijskog staa; o u 2010. godini, sa 64 godine i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 59 godina i 6 meseci ivota (ena) i najmanje 17 godina penzijskog staa. Osiguraniku, kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju od 63, odnosno 65 godina ivota (mukarac) i 58, odnosno 60 godine ivota (ena), sniava se za po jednu godinu: 1. Za svake 3 godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 14 meseci. 2. Za svake 2 godine i 6 meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 15 meseci. 3. Za svake 2 godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 16 meseci. 4. Za svaku 1 godinu i 6 meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 18 meseci. Starosna granica moe se sniavati najvie do 53 godine ivota, a izuzetno, za osiguranika koji radi na poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna kao 18 meseci, moe se sniavati najvie do 50 godina ivota. Za posebne kategorije, zakljuno sa 31.12.2009. najvie do 50 godine ivota. Sniavanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju vri se :

u 2007. godini, od 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina ivota; u 2008. godini, od 63 i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 58 i 6 meseci ivota (ena); u 2009. godini, od 64 (mukarac), odnosno 59 (ena) godina ivota; u 2010. godini, od 64 i 6 meseci (mukarac), odnosno 59 i 6 meseci (ena) godina ivota;

Invalidska penzija - Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju zavise od toga da li je invalidnost, tj. gubitak radne sposobnosti prouzrokovan povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu ili boleu, odnosno povredom van rada.6

6

http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/invalidska/

6

1. Osiguranik kod koga nastane gubitak radne sposobnosti kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, stie pravo na invalidsku penziju, bez obzira na godine ivota i duinu penzijskog staa. 2. Kada je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu, pravo na invalidsku penziju stie se: o Ako osiguranik ima navrenih 5 godina staa osiguranja. o Starosna granica do koje se moe ostvariti pravo na invalidsku penziju u periodu od 1.01.2006. do 31.12.2010. godine pomera se u zavisnosti od pomeranja uslova za sticanje prava na starosnu penziju i to: u 2007. godini do navrenih 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina ivota, kao i posle tih godina ivota ukoliko nije ispunjen uslov penizijskog staa od 20 godina, a najdue do navrenih 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota. u 2008. godini do navrenih 63 godine i 6 meseci (mukarac), odnosno 58 godina i 6 meseci (ena) godina ivota kao i posle tih godina ivota ukoliko nije ispunjen uslov penizijskog staa od najmanje 19 godina, a najdue do navrenih 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota. u 2009. godini do navrenih 64 (mukarac), odnosno 59 (ena) godina ivota, kao i posle navrenja istih ukoliko nije ispunjen uslov penizijskog staa od najmanje 18 godina, a najdue do navrenih 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota. u 2010. godini sa navrenih 64 godine i 6 meseci (mukarac), odnosno 59 godina i 6 meseci (ena) godina ivota, ukoliko nije ispunjen uslov penzijskog staa od najmanje 17 godina, a najdue do navrenih 65 (mukarac) odnosno 60 (ena) godina ivota.

-

-

-

Osiguranici, odnosno lica mlaa od 30 godina ivota kod kojih je invalidnost prouzrokovana boleu ili povredom van rada stiu pravo na invalidsku penziju:

ako je invalidnost nastala do navrene 20. godine ivota, s najmanje 1 godinom staa osiguranja; ako je invalidnost nastala do navrene 25. godine ivota i ako do nastanka invalidnosti ima najmanje 2 godine staa osiguranja; ako je invalidnost nastala do navrene 30. godine ivota i ako do nastanka invalidnosti ima najmanje 3 godine staa osiguranja

Porodina penzija i pravo na naknadu pogrebnih trokova - Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice:7 1. umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju; 2. umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. lanovima porodice smatraju se brani drug i brani drug iz razvedenog braka, ako mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje; deca roena u braku ili van braka, usvojena, pastorad koju je osiguranik odnosno korisnik prava izdravo, unuad, braa i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili7

http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/porodicna/

7

oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao; i roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao. Brani drug stie pravo na porodinu penziju: 1. ako je do smrti branog druga navrio 50 godina iota (ena), odnosno 55 (mukarac); 2. ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga ostao potpuno nesposoban za rad; 3. ako obavlja roditeljsku dunost prema deci koja imaju pravo na porodinu penziju. Dete ima pravo na porodinu penziju do navrenih 15 godina ivota, bez obzira da li se nalazi na kolovanju. Posle navrenih 15 godina ivota, dete ima pravo na porodinu penziju, i to: 1. do navrenih 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu; 2. do navrenih 23 godina ivota, ako pohaa viu kolu; 3. do navrenih 26 godina ivota, ako pohaa fakultet. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada za vreme nesposobnosti za samostalan ivot i rad. Roditelj stie pravo na porodinu penziju ako ga je pokojni osiguranik, odnosno korisnik, izdravao do svoje smrti, pod uslovom da je do smrti osiguranika, odnosno korisnika prava: 1. navrio 65 (otac), odnosno 60 (majka) godina ivota, ili 2. postao potpuno nesposoban za rad. Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne i po prosene penzije u Fondu u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika penzije. Novana naknada za telesno oteenje - Osiguranik kod koga nastupi telesno oteenje od 30% do 100% prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu, ima pravo na novanu naknadu. Visina novane naknade za telesno oteenje odreuje se, u zavisnosti od utvrenog procenta telesnog oteenja, od osnova utvrenog propisima koji su se primenjivali do 9.4.2003. godine i usklauje se na isti nain kao i penzije.8 2.1.2. Zdravstveno osiguranje Prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje, zaposleni iz bruto zarade obavezno izdvaja 6,15%. Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim8

http://www.pio.rs/sr/lt/novcane-naknade/telesno-ostecenje/

8

osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade za sluajeve utvrene ovim zakonom. 9 Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:10 1. pravo na zdravstvenu zatitu; 2. pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada zarade); 3. pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite (u daljem tekstu: naknada trokova prevoza). Prava iz zdravstvenog osiguranja iz ovog lana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaen, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. 2.1.3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: 11 1. novana naknada;

2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3. druga prava u skladu sa ovim zakonom i optim aktom Nacionalne slube.

Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno uee zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti. Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u sluaju:12 1. prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom;

2. steaja, likvidacije i u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; 3. neostvarivanja predvienih rezultata rada, odnosno utvrene nesposobnosti za rad u skladu sa zakonom; 4. 5. premetaja branog druga, u skladu sa posebnim propisima; ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom.

2.1.4. Otpremnina9

Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007, lan 3 Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007, lan 30 11 Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2002, lan 104 12 Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2002, lan 10910

9

Zakonska regulativa Republike Srbije definie tri sluaja u kojima je poslodavac duan da zaposlenom isplati otpremninu:13 1. Prilikom odlaska u penziju, najmanje tri prosene zarade isplaene u Republici Srbiji, 2. Usled prestanka radnog odnosa u sluaju proglaenja tehnolokog vika, ne moe biti nia od zbira treine zarade zaposlenog za prvih deset godina rada ostvarenih u radnom odnosu i etvrtine zarade uaposlenog za svaku godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina rada provedenih u radnom odnosu, 3. usvajanje socijalnog programa, 10 prosenih zarada u privredi Republike Srbije za zaposlene koji imaju vie od 10 godina radnog staa ii dinarsku protivvrednost 100 evra po godini radnog staa. 2.2. Plaena odsustva 2.2.1. Bolovanje Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana njegove ue porodice takvo da je osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade.14 Naknadu zarade za sluajeve privremene spreenosti za rad za prvih 30 dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31-og dana naknadu zarade obezbeuje Republiki zavod, odnosno matina filijala. 15 2.2.2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta Zaposlena ena u Republici Srbiji ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta. Porodiljsko odsustvo poinje najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsusstvo ptraje do navrena tri meseca od dana poroaja. Po isteku porodiljskodg odsustva, zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odusstva. Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Naknada zarade za zaposlene koji su na ovoj vrsti odsustva, obraunava se u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpoinje korienje odsustva, uveanje po osnovu vremena rovedenog na radu. Visina naknade utvrena je u zavisnosti od toga koliko je zaposlena, neposredno i neprekidno pre sotvartivanja prava na naknadu zarade bila u radnom odnosu (kree se od 30%, ako je radila do 3 meseca, do 100% ako je neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu due od 6 meseci). 2.2.3. Godinji odmor13 14

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 179 Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05, lan 74. 15 Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05, lan 102

10

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu.16 2.2.4. Praznici Dravni praznik Republike Srbije jeste Sretenje - Dan dravnosti Srbije, koji se praznuje 15. februara. Neradni dani su jo i Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara, kao i Praznik rada - 1. i 2. maja. U Republici Srbiji praznuju se verski praznici: prvi dan Boia (7. januar) i Vaskrnji praznici poev od Velikog petka zakljuno sa drugim danom Vaskrsa. 17 2.2.5. Plaeno odsustvo U Republici Srbiji zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz nadoknadu zarade, tzv. plaeno odsustvo, najvie do sedam radnih dana, i to u sledeim sluajevima: sklapanje braka, poroaj supruge, tea bolest lana ue porodice i sl. Broj dana plaenog odustva moe biti uvean za pet dana u sluaju smrti lana ue porodice i za dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi.18 2.2.6. Vojna veba U Republici Srbiji za vreme sluenja vojnog roka zaposlenima miriju prava iobaveze iz radnog odnosa. Zaposlenima ima pravo i na plaeno odsustvo za vreme vojne vebe, ukoliko je pozvan na vebu radi vrenja vojne obaveze koja traje due od 48 asova.19 Ukoliko vojna veba traje krae od 48 asova, ne isplauje se naknada, ve zaposleni ima pravo na besplatnu hranu i smetaj, ukoliko je veba dua od 8 asova. U sluaju odsustvovanja zaposlenog zbog vojne vebe, poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade od organa na iji se poziv zaposleni odazvao. U tom sluaju refundira se bruto zarada zaposlenog (bez doprinosa na teret poslodavca). 2.2.7. Prinudni odmor Prinudni odmor je vrsta odsustva sa posla usled prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, a koje traje najdue 45 dana u godini. U tom periodu zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u visini od najmanj 60% prosene zarade u prethodna tri meseca, s tim to ta naknada ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu.20 Ukoliko prekid traje due od 45 dana, vai pravilo da zarada ne moe biti manja od zakonom utvrene minimalne zarade. Prekid rada bez16 17

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 68 i 69 Zakon o dravnim i drugim praznicima, Slubeni glasnik RS, broj 43/2001, 101/2007, lan 1. i 2. 18 Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 77 19 Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 114 20 Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 116

11

krivice zaposlenog se esto naziva prinudnim odmorom, a moe nastati usled kvara meine, nedostatka sirovina, finansijske krize i sl. 2.3. Pogodnosti Zakonom o radu Republike Srbije predvieno je da zaposleni imaju pravo na sledee pogodnosti:21 1. nadoknadu trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju), 2. plaene trokove ishrane u toku rada (topli obrok), 3. za regres za korienje godinjeg odmora. Visinu ovih pogodnosti odreuje sam poslodavac.

3. Planiranje i dizajniranje beneficijaPrilikom planiranja beneficija potrebno je doneti odluke o nekoliko vanih pitanja:22 Ko ima pravo na beneficije? Donosi se odluka da li samo stalno zaposleni ili i privremeno zaposleni. Koliko uee beneficija treba da bude u ukupnoj zaradi? Kompanija samostalno donosi odluku o visini beneficija, i one se kreu oko 20% do 40% ukupne zarade. Da li i penzioneri mogu da se ukljue u neke programe beneficija? Od kada zdravstveno osiguranje za penzionere vie nije osloboeno poreza, sve manje kompanije se odluuje za ovu opciju. Da li zaposleni na probnom radu imaju pravo na beneficije? Veina kompanije se odluuje da radnicima na probnom radu ne neudi diskrecione beneficije. Kako e se obezbediti sredstva za finansiranje beneficija? Postoje tri mogua naina beneficija: 1. samostalno, bez ikakvog doprinosa zaposlenih, 2. zajedniko finansiranje beneficija i 3. finansiranje bemeficija od strane zeposlenih. Koliko slobode treba da imaju zaposleni u izboru individualnog plana beneficija? Postoje dve mogunosti: da se iste beneficije nude svim zaposlenima ili da zaposleni izebere beneficije koje eli. Kakav je poreski tretman beneficija? Uvek se moraju uzimati u obzir promene u fiskalnoj politici Vlade. Kako komunicirati beneficije sa zaposlenima? Kompanije moraju da komuniciraju svoj plan beneficija sa ciljem da: 1. kreiraju svest kod zaposlenih o nainu na koji beneficije unareuju njihovu sigurnost i zdravlje, 2. obezbede visok stepen razumevanje beneficija i 3. ohrabre prihvatanje beneficija od strane zaposlenih.

21 22

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 118. i 120. Bogievi Miliki B, cit. rad, str. 368-369

12

ZakljuakBeneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt. Sve beneficije se dele na: obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj da zatite zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili nezaposlenost i dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima svojevoljno, kao element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih radnika na tritu rada. U Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni su na to obavezni po zakonu, kao to je to sa delom beneficija sluaj i u zemljama Zapadne Evrope i SAD. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se obezbeuje iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih. Tri osnovne grupe obaveznih beneficija u Republici Srbiji su programi zatite, plaena odsustva i pogodnosti. Programi zatite obuhvataju: penzijsko invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za sluaj nezaposlenosti i otpremnine. Plaena odsustva obuhvataju bolovanje, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, godinji odmor, praznike, plaeno odsustvo, vojnu vebu i prinudni odmor. U pogodnosti spadaju nadoknade trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju), plaene trokove ishrane u toku rada (topli obrok) i regres za korienje godinjeg odmora. U Republici Srbiji stvorenu su zakonski uslovi za uplate dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Meutim, u Srbiji je jo uvek minorna primena dobrovoljnog penzijskog osiguranja, za razliku od razvijenih zemalja Zapadne Evrope i SAD.

13

Literatura1.

Bogievi Miliki B, Menadment ljudskih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 7/08.

2.

3. Zakon o dravnim i drugim praznicima, Slubeni glasnik RS, brojevi 43/2001, 101/2007.4.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 63/06. Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2002.

5. 6.

7. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05.

Internet izvori8.

http://www.pio.rs/, sajt Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

14