sala{ 84...slobodan pa{i} e tnocentar „lujza“ u belom blatu, nalazi se u srcu banata, na obodu...

BROJ 125 , ^ETVRTAK

15. OKTOBAR 2009.

Sala{ 84

ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009.2

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi}• Telefon: 011/ 30-28-121

BROJ 125

ÊTVRTAK,

15. OKTOBAR 2009.

VELIKA meksi~ka tura

ili Meksiko i Kubi.

Ili jo{ boqe: Meksiko

Siti, Jukatan sa Kankunom,

Havana i odmor u Varaderu.

Sve, naravno, zavisi od toga

ko je koliko spreman da izd-

voji novca. Aran`mani su

18, 19 i 20 dana.

- Ovo je putovawe koje se,

sasvim sigurno, nikad ne za-

boravqa - smatra Milica

@arkovi} iz „Kontikija“. -

Za 18 dana boravka u

Meksiku i na Kubu

(polazak je 25. decembra)

treba izdvojiti 2.520 evra, a

u cenu nije ukqu~eno: oko

377 evra avio-takse, fakul-

tativni izleti i tro{kovi

vizirawa. Za 19 dana borav-

ka u ovim dalekim zemqama

(polazak je 27. decembra)

treba izdvojiti 2.620 evra, i

oko 377 evra za avio-takse,

fakultativne izlete i tro-

{kove vizirawa.

NA mnogim odredi{tima

}e biti „Kontikijevi“ put-

nici na velikoj meksi~koj

turi. Poseti}e Havanu,

gde }e izme|u

ostalog vi-

deti i ti-

pi~nu fabriku duvana u ko-

joj se proizvode najboqe

cigare na svetu. U Varade-

ru }e kratko boraviti na

Hemingvejevom imawu La

Vigija. Ono {to je najza-

nimqivije je dvodnevni bo-

ravak u Kankunu. Hotel je

luksuzan, a aran`man po-

drazumeva „sve ukqu~eno“.

- KANKUN je u posledwe dve

decenije od malog sela u xun-

gli izrastao u jedno od

najpoznatijih svetskih

letovali{ta - napomi-

we na{a sagovornica. -

Biser je Kariba, sa

svojim dugim pe{~a-

nim plaàma i tirki-

znoplavom bojom

mora. Ima bezbroj restorana,

kafi}a, barova, no}nih klu-

bova koji su steci{te turi-

sta iz celog sveta.

Na veliku meksi~ku turu

polazi se 27. decembra. Pu-

tovawe traje 20 dana, a cena

je 2.690 evra. U cenu putova-

wa nije ura~unato: avio-takse

od oko 347 evra, fakulta-

tivni izleti, tro{kovi

vizirawa.

- POSLE Meksiko Siti-

ja, na{i putnici }e bora-

viti u Pueblu, koji je na

2.154 metra nadmorske vi-

sine i koji je sa~uvao pre-

lepu kolonijalnu arhitek-

turu. To je mesto u kojem se

izra|uje u svetu poznata

glazirana keramika - obja-

{wava Milica @arkovi}.

- Boravi se i u Verakruzu,

Viqaermosi, U{malu, Me-

ridi, Kankunu...

Verakruz je glavna luka

Meksi~kog zaliva, grad mu-

zike i zabave u kojem je na-

stala ~uvena pesma „La Bam-

ba“. Razgledawe ukqu~uje

posetu glavnom trgu Zokalo

i katedrali iz 18. veka... �

MEKSIKO, KUBA, KANKUN: KOLONIJALNA ARHITEKTURA, BOGATA ISTORIJA

� U fabrici gde se proizvode ~uvene kubanske cigare

'''KONTIKI''

''KONTIKI''

SPECIJALNE PONUDEU SVOJIM aran`manima,

agencija „Kontiki“ ima i

specijalne ponude. Najpre,

Budimpe{ta i Sentandreja:

polazak je 6. novembra,

autobusom, tri dana (dva

no}ewa), sme{taj je u hotelu

sa tri „zvezdice“, a usluga je

na bazi no}ewa sa doru~kom.

Cena: 100 evra!

Druga specijalna ponuda je

Tunis. Hotel je sa tri

„zvezdice“, usluga na bazi

polupansiona (doru~ak i

ve~era), osam dana, avionom.

Polasci su od 22. oktobra.

Cena je 195 evra, a prvo dete

dobija besplatan aran`man.

San na biseru Kariba

�MEKSIKO I KUBA: 18 dana

2.520 evra

�MEKSIKO I KUBA: 19 dana

2.620 evra

�VELIKA MEKSI^KA TURA:

20 dana, 2.690 evra

Poseta graduu kojem je nastalapesma "La Bamba"

3ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009.

JESEN, zima ili prole}e

u gradovima sredwe

Evrope! Ni{ta lep{e

od razgledawa Be~a, Budim-

pe{te, Praga, Bratislave,

Sentandreje... Agencija

„Xoli travel“ pripremila

je {estodnevno putovawe u

Salcburg, Be~, Bratislavu,

Sentandreju, Budimpe{tu i

Segedin po ceni od 245 evra.

Polasci su 13. oktobra,

3. novembra, ali i 12. janua-

ra, 16. februara i 9. marta

slede}e godine.

- Prelepi gradovi u koji-

ma uvek ima {ta da se vidi,

ali i koji svojom arhitektu-

rom uvek op~ine turiste -

poru~uje Tijana Obradovi},

direktor marketinga „Xoli

travela“.

AKO neko poèli da pet

dana boravi u Be~u, a da na

putovawu, autobusom, poseti

Qubqanu i Bled, ova agen-

cija ima i takav aran`man.

Cena je 199 evra, a polasci

su 4. novembra, 13. januara,

17. februara i 10. marta.

Ili {estodnevni aran`man

sa posetom Bratislavi i

Pragu za 195 evra. Bratisla-

va posetiocima nudi razgle-

dawe mno{tva istorijskih

spomeni-

ka, muze-

ja i kul-

turna do-

ga|awa.

Prag je

jedan od

najpopu-

larnijih

gradova

isto~ne

Evrope.

Wegova privla~nost je u 600

godina staroj arhitekturi,

netaknutoj tokom ratova.

Centar grada je pod za{ti-

tom Uneska.

TU je i ~etvorodnevno pu-

tovawe u Budimpe{tu po ce-

ni od 99 evra u hotelu sa tri

„zvezdice“ ili 139 evra u

hotelu sa ~etiri „zvezdice“.

Gosti }e, izme|u ostalog,

imati prilike da ve~eraju u

restoranu u sklopu „vin-

skih katakombi“, sa fol-

klornim programom i ci-

ganskom muzikom.

ÂK i oni koji su vi{e

puta boravili u Salcburgu

poèle da mu se ponovo vra-

te. Wegova zdawa su u barok-

nom stilu. Mocartvo je rod-

no mesto. Od 1997. godine

centar mu je pod za{titom

Uneska. �

'''XOL

I

''XOL

I

TRAVEL''

TRAVEL''

ârda{ svi vole� Barokni Salcburg, prelepa Budimpe{ta

GRADOVI SREDWE EVROPE U KOJIMA DOMINIRA BURNA PRO[LOST

AGENCIJA „Xoli travel“ organizuje i krstarewe

zapadnim Mediteranom. Individualni polasci

su 30. oktobra i 6. novembra. Na putu se ostaje

osam dana (sedam no}ewa), a cena po osobi,

u zavisnosti od tipa kabine, iznosi od 880 do

1.115 evra. Lu~ka taksa po osobi je 115 evra.

Brod MSC „Splendida“ nudi vi{e od odmora,

vi{e od velike mediteranske ture i vi{e od

ose}awa da ste u dru{tvu svetskog xet-seta.

Na ovoj izuzetno modernoj la|i snovi postaju

stvarnost! Na krstarewu se pose}uju \enova,

Marseq, Barselona, Tunis, Valeta...

KRSTAREWE IZ SNOVAKRSTAREWE IZ SNOVA

PosetaMocartovojrodnoj ku}i

OVDE ZALEPITI

Budimpe{ta

Bratislava

Salcburg

Salcburg

4 ^ETVRTAK, 15. OKTOBAR 2009.

� Slobodan Pa{i}

ETNOCENTAR „Lujza“ u

Belom Blatu, nalazi se

u srcu Banata, na obodu

~uvene Carske bare, a zbog

svoje neobi~nosti sve vi{e

privla~i pa`wu qubiteqa

seoskog turizma i prirode.

Oformqen je i posluje u

sklopu poqoprivrednog do-

ma}instva To{kov. „Lujza“

omogu}ava izletni~ki od-

mor u prirodnom ambijentu -

uz dobru hranu, druèwe i

posmatrawe doma-

}ih ìvotiwa ra-

znih vrsta, bav-

qewe lovom i

ribolovom u

o b l i ` w e m

okruèwu...

„LUJZA”je septem-

bra pro-

{le go-

d i n e

v a -

s k r -

sla na me-

stu istoimenog

starog imawa

vlastelinske porodice La-

zar. Ovaj osniva~ i vlasnik

„Ka{tela“ u E~koj, koji je pr-

vi zapo~eo i proizvodwu to-

vqene ribe na

e~anskom ribwaku,

imawe je nazvao po

jednoj od svojih }er-

ki. Katastrofalna

poplava 1965. poto-

pila je „Lujzu“ i ra-

selila wene malo-

brojne ìteqe. Fa-

milija To{kov vra-

tila se na porodi~no

imawe i uspe{no sprovodi

ideju oìvqa-

vawa „Lujze“.

- Uz savete

stru~waka

z a p o ~ e l i

smo stvara-

we etnocentra. Spoji-

li smo nekoliko place-

va i ku}a u napu{tenoj

ulici, a kompleks sada pred-

stavqa novu staru „Lujzu“.

Mnogo nostalgi~nih uspome-

na utkano je u ovaj prostor -

obja{wava Radmila To{kov

porodi~nu ideju stvarawa et-

nokutka u srcu Banata. - Tu je

dud star vi{e od 130 godina,

bunar iskopan pre jed-

nog veka, seosko

dvori{te koje

danas izgleda

ba{ kao i onda

kada su ovde pristigli pr-

vi stanovnici „Lujze“.

SVE {to moè da se vidi i

doìvi na „Lujzi“ delo je

Radmile, wenog supruga

I{tvana, sinova Bojana i

Dejana, ali i svekra Jakoba

i snahe Erìke. To{kovi sa

ponosom isti~u

da se u wihovoj

ku}i govore ~e-

tiri jezika -

srpski, ma|arski, slova~-

ki i bugarski.

ALI, Belo Blato sve vi{e

postaje pravo etnoselo.

Osim etnoku}e i etnostani-

ce, ogroman doprinos tome

daje „Lujza“, u ~ijoj nepo-

srednoj blizini je etnopan-

sion „Kod dve debele rode“.

- Ne èlimo da „klizne-

mo“ u komercijalni turizam

ili da postanemo sala{ ka-

fana... Namera je da postane-

mo i ostanemo pravo banat-

sko paorsko dvori{te -

isti~e Radmila To{kov.

Zato ovde gostima nude sa-

mo ono {to i sami jedu i piju,

sa ~ime se druè. A, to su se-

zonski specijaliteti: ~varci,

slanina, bele kobasice, {var-

gle, krvavice, kulen. I, to sve

od mesa sviwa mangulica, ko-

je familija To{kov proizvo-

di u svojim oborima, a zbog

dobrog hole-

sterola... Tu su

i lepiwe s kaj-

makom, doma}i

u{tipci i

krofne, tur{i-

ja, {trudle od

bundeve, vi{a-

wa, maka...

- GOSTI „Luj-

ze“ mogu da pri-

sustvuju tradicionalnom se-

oskom sviwokoqu, kuvawu

ribqe ~orbe, spremawu pra-

seta ili jagweta na ra`wu...

Organizujemo takmi~ewa

ku}nih qubimaca, vo`we

fijakerom, takmi~ewe pre-

pona{a. A, mali{ani i qu-

biteqi doma}ih ìvotiwa,

svakodnevno mogu da se dru-

è sa lipicanerkom Lu~e-

tom, magaricom Kikom, pat-

kom Gertrudom i wenim Ro-

meom... Da se igraju sa Mi-

mom i Macom i wihovim

ze~jim potomcima, obila-

ze koko{ke, fazane,

patke, golubove, ov~ar-

nik - poru~uje na{a sa-

govornica. �


ETNOCENTAR

ETNOCENTAR

''LUJZA''''LUJZA''

Nostalgija iz ravnog Banata� Raj na obodu Carske bare � Doma}i specijaliteti od

mangulice sa malo holesterola

DNEVNA dozvola za uìtak - pecawe najezeru Joca je 1.000 dinara, a iz ~amca25 evra. Uglavnom se lovi {tuka - petkilograma moè da se ponese, dok seostalo vra}a u vodu. Do jezera je asfaltni

put, ispred „Lujze“ obezbe|en je parkingi za autobuse, a me|u mnogobrojnim poznatim gostima su strastveni pecaro{iodbojka{i - bra}a Grbi}.

PECAJU I BRA]A GRBI]PECAJU I BRA]A GRBI]

BELO BLATO, KOD ZREWANINA, PRIVLAÎ QUBITEQE TURIZMA I PRIRODE

INFO

�PORCIJA ~obanskog

paprika{a (sa hlebom i

salatom) je 350 dinara.

Doma}e krofne i u{tipci

su 20 dinara, razne {trudle

30 dinara komad,

a kobasice, slanina,

kulen i drugi doma}i

specijaliteti prodaju se

za 1.000 dinara kilogram.

�Doma}a rakija je 30 dinara,

koliko ko{ta i kafa, dok

se piva i osveàvaju}i

napici prodaju po ceni

od 80 do 120 dinara.

�Preno}i{te u pansionu

„Kod dve debele rode“ je

500, odnosno 800 dinara

sa doru~kom.

KAKO S

E ST

I@

E

„LUJZA“ se nalazi u

Belom Blatu, 12 km od

Zrewanina, a na putu Zrewanin

- Beograd. Od Beograda je

udaqena 70 km, od Novog Sada

62 km. Da bi se stiglo do mesta

i etnocentra, prvo moraju da

se pro|u Carska bara i Lukino

Selo, a nekoliko kilometara

daqe su Belo Blato i „Lujza“.


� Dragana Ze~evi}

POZNATA po svojstvi-

ma u le~ewu bubre`-

nih, ali i ko`nih bo-

lesti, Prolom bawa ne-

daleko od Kur{umlije

pro~ula se i u inostran-

stvu. Osim redovnih baw-

skih gostiju, koji dolaze

iz biv{ih jugoslovenskih

republika, u ovoj bawi sve

~e{}e borave i gosti iz

Ma|arske, Bugarske, Rusije,

Austrije, Nema~ke.....

- O lekovitim svojstvima

prolom vode pro~ulo se i u

inostranstvu - isti~e Zlat-

ko Veqovi}, direktor ba-

we, udaqene dvadesetak ki-

lometara od Kur{umlije.

SME[TENA na obronci-

ma Radan planine, u nepo-

srednoj blizini \avoqe

varo{i, Prolom bawa je

sve atraktivnije odredi-

{te za odmor, ali i rekrea-

ciju. Bogato prirodno

okruèwe i ~ist planinski

vazduh pogodni su za opu-

{tawe organizma od sve

stresnijeg na~ina ìvota.

- OSIM na bawsko le~e-

we, gosti dolaze i za vi-

kend kada èle da se za ne-

koliko dana odmore u baw-

skom okruèwu i u na{em

modernom velnes-centru.

Lekovita bawska voda go-

stima je na raspolagawu u

neograni~enim koli~ina-

ma - obja{wava Veqovi}.

- Imamo i savremeni medi-

cinski deo. Osim zatvore-

nog bazena sa prolom vo-

dom, |akuzija, saune, toplih

klupa i drugih povoqno-

sti, gostima su na raspola-

gawu mnogobrojne terapije

koje uporedo sa kori{}e-

wem na{e lekovite vode da-

ju odli~ne efekte.

OD novembra za sve goste

i posetioce bawe vaì}e

dodatne povoqnosti. Osim

znatno niè cene pansiona

u odnosu na dosada{wu, po-

sebne pogodnosti vaì}e za

penzionere. U bawi se uvek

organizuju kulturno-zabav-

ne manifestacije.

- IDEALNA bawska kli-

ma, u kombinaciji sa leko-

vitom vodom i zdravom hra-

nom je na{a prednost. Zbog

svih pogodnosti, ove godine

ve}i je i broj gostiju nego

lane, kada je u bawi zabele-

èno 80.000 no}ewa. Nomi-

nacija prirodnog fenome-

na \avoqe varo{i za jedno

od sedam svetskih ~uda pri-

rode i te kako je uticala na

ve}u pose}enost Prolom

bawe. �

Osnovna cenapansiona odnovembra je

1.900 dinara

PPROLOM PROLOM

BAWABAWA

Voda i ''|avoli'' dovode goste

SLAVU OVOG KRAJA PRONELI TERMALNI IZVORI I PRIRODNI FENOMEN \AVOQA VARO[

� Od novembra pogodnost za penzionere � Uvek bogata trpeza

INFO

�OSNOVNA cena

pansiona u Prolom

bawi od novembra }e

biti 1.900 dinara, pri

~emu }e penzioneri, u

odnosu na osnovnu

cenu, imati deset

odsto popusta. Sva tri

obroka su na bazi

„{vedskog stola“.

U cenu su ura~unati i

lekarski pregledi kao

i neograni~eno

kori{}ewe lekovite

bawske vode. Od

novembra gosti mogu

besplatno da koriste

|akuzi, saunu, zatvoreni

bazen...

LEP[A LUKOVSKA BAWALEP[A LUKOVSKA BAWA

PREDUZE]E „Planinka“ iz Kur{umlije, u ~ijem sastavu posluje

Prolom bawa, stalno ulaè u razvoj turizma. Tako je u Lukovskoj

bawi otvoren hotel sa ~etiri „zvezdice“, u ~iju je izgradwu i

opremawe uloèno oko tri miliona evra.


� Jovanka Simi}Darko Dozet

ME\U ~enejskim sala-

{ima, na svega petna-

estak kilometara se-

verozapadno od Novog Sada,

najpoznatiji je onaj s brojem

137. Do{av{i ovde, na prvi

pogled ~ini vam se da ste se

vratili u 19. vek.

Ali, samo na prvi pogled,

jer ve} u narednom trenutku

uveri}ete se da su kaqeve pe-

}i, |akuzi i sauna dobar

spoj. Miris sala{arske tra-

dicije i blagodet savreme-

nog ìvotnog stila stapaju

se u izvanredan doìvqaj.

Ovde bagremovi i lipe zano-

sno miru{u, a zvuk tambure

opija.

- OVDE se zaista uìva.

Sve su osmislila trojica or-

taka: Aleksandar Samarxija,

Rino Romaneli i Sre}ko Ga-

lovi}. Sala{ je jedno vreme

bio oaza zatvorenog tipa, a

pre sedam godina {irom je

otvorio vrata za goste. Od

tada ovde dolaze poslovni

qudi, estradne zvezde, odr-

àvaju se ven~awa, poslovni

i politi~ki skupovi.

SVIH 14 soba ure|eno je u

starom nema~kom stilu,

imaju kaqeve pe}i, ali i ku-

patila sa |akuzijem. Sobe su

klimatizovane, svaka

ima i „total TV“. Sa-

la{ ima i apartma-

ne koji se sastoje iz

dnevne i spava}e

sobe i prostra-

nog kupatila sa

hidromasa`-

nom kadom. U

spava}oj so-

bi je fran-

cuski le-

àj, a u dnevnoj trosed na ra-

zvla~ewe u kojem komotno

mogu da spavaju dve osobe.

TRADICIONALNA vojvo-

|anska kuhiwa ({trudla sa

makom i orasima, carska pi-

ta, bundevara, rinflaj{ sa

pet sosova, sala{arski sote)

se podrazumeva. Osim ukusa,

originalna su i imena jela:

sala{arska daska, sala{ar-

ski ~eki}, ~e-

nejske pihti-

je, spora

sarma kao glavno jelo, koju

ni tri sata nije te{ko ~eka-

ti da se „nakr~ka“. Jer, uz ku-

vawe idu i spori, vrcavi sa-

la{arski divani iz pro{lo-

sti. A kada se slow sarma naj-

zad skuva, sluì se uz ov~je

kiselo mleko.

SALA[ ima restoran sa

dve male i jednom ve}om sa-

lom koje su ure|ene u starin-

skom stilu. Tu je i letwi re-

storan sa zastakqenom tera-

som, pansionski deo sa soba-

ma i lova~ki salon sa malom

salom za seminare. Dodat-

ni sadràji su {ko-

le jahawa i golfa,

mini-teretana, de~je

igrali{te, vo`wa u

ko~ijama, pansioni za

kowe i pse... �

SPOJ SALA[ARSKOG I MODERNOG NAÎNA @IVOTA PRIVLAÎ RAZNOVRSNE GOSTE

Ovde se odràvaju

ven~awa, poslovni

i politi~kiskupovi

INFO

�Doma}a rakija

(duwa ili kajsija) 180

�Pile}i paketi}i 760

�]uretina sa

mlincima 850

�Sarmice u zequ 560

�Kafa espreso 84

�Doma}a kafa 60

�Soba za dvoje sa

doru~kom 5.200

�Sauna finska 800

�[kola jahawa,

30 min. 800

�[kola golfa 800

�Vo`wa ko~ijom 500

�CENE SU U DINARIMA

''SAL

A[ 13

7''

''SAL

A[ 13

7''

KAKO S

E S

TI

@E

PRISTUP sala{u sa autoputa

Beograd - Novi Sad - Subotica

je veoma jednostavan:

iskqu~ite se sa autoputa kod

Rodi}evog megamarketa

(raskrsnica sa semaforima),

a potom se prati put ka

Subotici (stari put). Oznaka

„Sala{a 137“ je sa desne

strane tog puta.

� Svih 14 soba ima kaqeve pe}i, ali i kupatila sa |akuzijem Vole da ~ekaju sporu sarmu

� J. Simi}D. Dozet

SALA[I su danas po-

slastica na vrhu turi-

sti~ke ponude Vojvo-

dine, pravi biseri. Me|u

wima jedan od najtraèni-

jih je „Sala{ 84“. Navra}a-

ju ovamo na vikende diplo-

mate, poslovni qudi sa

svih meridijana, pa ~ak i

posetioci muzi~kog festi-

vala „Egzit“. Jer, kaù,

nigde na svetu ne spava se

tako blaèno kao na ovom

sala{u.

„Sala{ 84“, koji je na

istom mestu postojao ve} tri

veka, nalazi se na starom

@abaqskom drumu, a fasci-

nirao je i me|u-

narodni ìri

koji ga je

proglasio za

savr{eno me-

sto na ~itavom

Koridoru 10. Do-

vitqivi vlasnik

Dim~e Gulevski

obnovio je pre de-

setak godina ovaj

sala{, ve{to spo-

jiv{i tradiciju

sa modernim na~i-

nom ìvota. ûde-

sni mir kojim je sa-

la{ okruèn

povremeno pre-

secaju jedino

zvonici sa okolnih

crkava.

OVO je je-

dini sala{

na kojem ne-

ma struje, a

meso se ne ~u-

va u zamrzi-

va~u. To garantuje sveù hra-

nu svakog dana. Na „Sala{u

84“ sve miri{e na tradici-

ju. Prostorije se greju sta-

rim kaqevim pe}ima, tr{-

~ani krovovi ru~no su {ive-

ni, a zidovi i podovi su od

cigle, pe~ene u specijalnom

kalupu, kao pre dva veka.

Ali, da bi sve bilo pri-

mereno zahtevima 21. veka, u

sklopu sala{a su luksuzni

apartmani, restoran u

obliku roton-

de za 150 qu-

di, sala za

poslovne sa-

stanke, jezero u ne-

posrednoj blizini, ribwak,

vo}wak i {etali{te.

HRANA je ovde jedinstven

doìvqaj. Pripremaju je

kuvari koji su tajne vojvo-

|anske kuhiwe u~ili s ko-

lena na koleno. Specijali-

teti, po starinskim recep-

tima, spremaju se u gline-

nim posudama, a peku u sta-

rim, o~uvanim pe}ima. Da

bi sve bilo autenti~no, na-

mirnice poti~u sa samog

sala{a ili sa okolnih seo-

skih gazdinstava.

OVAJ sala{ ima i isto-

rijsku vrednost. U nepo-

srednoj blizini, na svega

sedamdesetak metara, svo-

jevremeno se nalazio let-

wikovac najve}e srpske

nau~nice 20. veka Mileve

Mari}-Ajn{tajn. Ku}a je u

me|uvremenu sru{ena, a o

slavnim supru`nicima

svedo~i samo jedan dud pod

kojim su, letuju}i u okoli-

ni Novog Sada, oboje

osmislili teoriju relati-

viteta. �

INFO

�Apartman za dve osobe,

sa doru~kom 90 evra

�Ru~ak (na meniju je 90

jela) 1.200 din.

�Doma}a rakija od 185

do 300 din.

�Kafa, iskqu~ivo

doma}a, 100 din.

�Informacije:

021/445-993.


''SAL

A[ 8

4''

''SAL

A[ 8

4''

PO OCENI ME\UNARODNOG @IRIJA, OVO JE SAVR[ENO MESTO ZA PREDAH NA KORIDORU 10

Miris dobre tradicijeNEKADNEKAD

BILOBILO

SALA[ARI su naj~e{}e

imali po troje, ~etvoro dece,

jer {to je porod bio bogatiji,

bilo je i vi{e radne snage.

Glava porodice, bez izuzetka,

bio je otac, koga su svi redom

slu{ali. On je sve ~lanove

porodice raspore|ivao na

poslove, s tim {to su ènska

deca pomagala majci,

a mu{ka ocu. Siroma{ni

vlasnici sala{a posedovali

su do 15, a bogatiji i

nekoliko stotina jutara

zemqe.

Prostorije se greju starim

kaqevim pe}ima

� Jedini sala{ na kojem nema struje � Starinski specijaliteti

KAKO S

E S

TI

@E

„SALA[ 84“ nalazi se

na devetom kilometru

od autoputa E-75, na

putu Novi Sad - Zrewa-

nin. Kod Ka}a se

skrene levo i starim

asfaltnim putem

stiè do kapije sa

tr{~anim krovom.


� D. Stojanovi}

OKRU@EN borovom {u-

mom, „Na{ sala{“ kod

êneja je prava oaza mi-

ra, idealan za odmor ili sa-

mo za predah. Posetioci mogu

da uìvaju u duhu starih vre-

mena, uz sve prednosti

koje donosi moderno

doba. Ovakav spoj ga-

rantuje pravo uìvawe

u prirodi i najkvali-

tetnijoj hrani.

Pored velikog iz-

bora jela vojvo|anske

tradicionalne, ali i

moderne kuhiwe, po-

sebno treba obratiti

pa`wu na na~in

spremawa, servira-

wa, kao i konzumira-

wa hrane. Da bi se u

potpunosti uìvalo

u mnogobrojnim je-

lima, doma}ini pre-

poru~uju da se nika-

ko ne jede s nogu, ni-

ti na brzinu. Insi-

stiraju da se jede

ba{ polako. Samo

tako moè da se „ra-

zume“ hrana i da se u

potpunosti uìva u svakom

zalogaju.

- GASTRONOMIJA Vojvo-

dine se formirala kroz slo-

ène uslove ìvota, geo-

grafske karakteristike i

istorijske doga|aje - obja{-

wava Miodrag Male{evi},

menaxer „Na{eg sala{a“.

- Zato je kuhiwa na{eg sa-

la{a me{avina razli-

~itih uticaja naroda

koji vekovima ìve na

ovom prostoru, ali i mno-

gih evropskih kuhiwa.

DORUÂK bi trebalo da

bude ne{to kalori~niji: pa-

{teta od duvan-~varaka ili

kombinacija kulena, pr-

{uta, tri vrste sira i kajma-

ka, poznata kao „daska - na{

sala{„. Kao predjelo se slu-

ì prava june}a supa, koju na

„ N a { e m

sala{u“

pripre-

maju sa

doma}im

rezancima.

ZA glavno jelo se sluè

}uretina, piletina, bif-

tek i sviwetina na grilo-

vanom slatkom povr}u sa

bogatim sosovima, koji za

osnovu imaju francusku ku-

hiwu. Sve to „prate“ salate:

{opska, me{ana, tartar, vi-

taminska...

Na kraju, kao u svakoj kuhi-

wi, dolazi dezert: pita sa ma-

kom, {trudla sa makom i ora-

sima ili bogata le{nik-pi-

ta, a moè i krempita ili

~okoladni mus sa preli-

vom od {umskog vo}a.

U VINSKOJ karti se

nudi vi{e od 60 naj-

finijih vina iz Ita-

lije, [panije, Fran-

cuske, Portugala, Sr-

bije, Hrvatske, Crne

Gore, Argentine i

îlea.

Posle

bogatog doru~ka,

ru~ka ili ve~ere, a i pokoje

uìne, preporu~uje se i pone-

ka aktivnost. Ako ni{ta

drugo, a ono uvek postoji mo-

gu}nost za {etwu {umom. Za

aktivnije posetioce tu je i

ergela kowa. Najhrabriji

mogu da se provozaju avionom

na obli`wem aerodromu. �

I Vojvo|ani imaju ''voz''

INFO

�U „NA[EM sala{u“

obilniji ru~ak ko{ta

od 600 do 900 dinara.

Jo{ ne postoji

mogu}nost da se preno}i.

U restoran moè da se

smesti do 60 qudi.

Svake ve~eri gostima

sviraju tambura{i.

�Tokom zime, u Vojvodini

su od starina postojala

tri obroka: doru~ak

ili fru{tuk (u sedam

sati), ru~ak (uvek u

podne) i ve~era (u 18

sati). Leti, kad su dani

bili duì, sluìlo se

vi{e obroka.

'''NA[''NA[

SALA[

''

SALA[

''

DOMA]INI PREPORUÛJU DA SE SA JELOM NE @URI, VE] DA SE UPIJE SVAKI ZALOGAJ

� Na trpezi sve po redu: od kulena do vina � Ko èli, moè da leti avionom

„NA[

sala{

“sm

e{

ten je

na

starom

putu

za S

uboti

cu, u

neposr

ednoj b

lizi

ni n

ase

qa

ênej i

~enejsk

og a

erodrom

a.

Udaq

en je

15 k

ilom

eta

ra o

d

Novog S

ada i

90 k

ilom

eta

ra

od B

eogr

ada. A

dresa

:

Me|unarodni p

ut 3

25, ^

enej,

021/7

14-7

04, 0

64/8

73-9

1-0

1,

[email protected]

KAKO SE STI

@E


� J. Beki}N. Fifi}

RADO pose}ene ~arde

uglavnom su u ravni-

~arskom prostoru se-

vera Vojvodine. Sa zapada

su ome|ene Dravom, a sa

istoka granicom Srbije i

Ma|arske. Kraj obuhvata

obe obale Dunava, bogate

raznovrsnom ribom, ogrom-

nim kompleksom {uma, ka-

nalima, divqa~i i netak-

nutom prirodom.

ârda „[ebe{fok“ je u

Bezdanu. Od Beograda je

udaqena 190 km, a osam ki-

lometara je ju`no od gra-

ni~nog prelaza

sa Ma|arskom i ~etiri ki-

lometra isto~no od

granice sa Hrvatskom. U

prelepom ambijentu, ova

~arda je na vodenoj mreì

Dunava, preciznije - kana-

la Dunav-Tisa-Dunav i

Ba~kog kanala.

U OKRU@EWU od ~etiri

kilometra, oko ~arde se pru-

àju mogu}nosti uìvawa u

lovu i ribolovu.

Oni koji u

ovim

{umama èle da love,

mogu da angaùju profe-

sionalne vodi~e. Na

kanalu gosti mogu da

se voze ~amcima i

gledaju labudove

koji lagano klize mir-

nom povr{inom kanala.

Ovde je, tvrde oni koji su

~ardu pohodili, najboqi

fi{-paprika{, koji se pri-

prema u kotli}u na vatri, sa

najboqim doma}im rezan-

cima. Naravno, naj-

traèniji je rib-

qi paprika{ od

~istog {arana,

bez glave i re-

pa, mada ne zao-

staju ni pa-

prika{i od

me{ane ribe.

SVE se

to servira sa do-

ma}im testom i u - prirodi.

Pored toga, u ponudi je i pr-

èna i pohovana riba. Za-

nimqivo je da je riba „sa }u-

mura“ odnedavno ovde novi-

na, ba{ kao i ro{tiq sa }u-

mura. Me|utim, atraktivna

je i ~uvena tawira~a na ko-

joj se prì riba ili meso.

Na sto se ovaj specijalitet

donosi direktno sa vatre, uz

neizostavan prilog od po-

vr}a i gqiva.

- GOSTIMAnudimo i klasi-

~an meni od mesa -

potvr|uju u ~ardi

„[ebe{fok“. -

Mogu se, dakle, na-

ru~iti be~ka {nicla, kara-

|or|eva, natur {nicla. Ve-

liki izbor specijaliteta od

ribe, mesa, divqa~i, zatim

raznovrsne salate i {irok

izbor deserta u~ini}e sva-

koga ko ovde boravi zado-

voqnim. Po potrebi, ovde se

pripremaju i drugi specija-

liteti. Sve

zavisi od

èqe go-

stiju.

Dok se

sve to servira, gosti uì-

vaju u dobrom vinu i tambu-

ra{kom orkestru. U oazi

vodene ti{ine, uz vrhunsku

uslugu, najboqu doma}u ku-

hiwu i zvuke tambura{a,

gosti ovde zaista uìvaju.

Ina~e, naj~e{}i gosti su

iz Hrvatske, Ma|arske, Beo-

grada, Novog Sada, a u po-

sledwe vreme ima i turista

iz Engleske i [panije. �

AMBIJENT KOJI JE OMIQEN KOD RIBOLOVACA, UÊSNIKA REGATA, ALI I GURMANA

U ~amac, pa u lepotu

Gosti su izBeograda,Hrvatske,

Ma|arske...

INFO

�

Kilogram pe~enog

{arana u ~ardi je

1.200 dinara, koliko je

i kilogram {tuke.

Porcija paprika{a

ko{ta 400 dinara.

�

Sala ~arde, terasa i

ponton imaju ukupno

240 mesta.

�

Informacije:

025/810-200.

ÂRDA

ÂRDA

''[EBE[

FOK''

''[EBE[

FOK''

BEZDANBEZDAN

VE@BAJU I KAJAKA[IVE@BAJU I KAJAKA[I

- KANALOM DTD iz Novog Sada do ~arde

„[ebe{fok“ gotovo redovno stiù regata{i.

Dolaze u grupama, ali i pojedina~no. Ovde

redovno treniraju kajaka{i kluba „Bezdan“.

Na kanalu se odràvaju i kajaka{ka takmi~ewa

- kaè vlasnica ~arde Aleksandra Mostarski.

� Kvalitetna hrana, fi{-paprika{ i pesme tambura{a

K

A

K

O

S

E

S

T

I

@

E

^

A

R

D

A

se n

alazi

n

a

i

zlazu i

z B

ezd

an

a, s lev

e

stran

e glav

n

og p

uta.

V

eom

a je uo~q

i

v

a,

a ad

resa je:

[

eb

e{

f

ok b

b

, B

ezd

an

.

O

d

Som

b

ora je B

ezd

an

ud

aq

en

20 ki

lom

etara.

� Jovica Beki}Nikola Fifi}

USOMBORSKOM nasequ

Gradina nedavno je za-

vr{eno ure|ewe „Dida

Horwakovog sala{a“, jed-

nog od najlep{ih u ovom de-

lu zapadne Ba~ke. Arhitek-

tonska celina sala{a pred-

stavqa klasi~an primer

ove vrste ruralnog gra|evi-

narstva na podru~ju Panon-

ske nizije. Od poqopri-

vrednog imawa stvoren je

sala{ od deset hektara. Sam

objekat nalazi se na jednom

hektaru.

Objekat se vi{e od jednog

veka nalazi u vlasni{tvu

porodice Horwak, ~iji je

ciq bio da ovaj biser voj-

vo|anske ruralne

a r h i t e k t u r e

„upakuje“ u trend

seoskog turizma.

ADAPTACIJA ovog

zdawa doprinela je da we-

gova lepota dominira u

svim godi{wim dobima.

Istovremeno, u wemu se u

punoj meri doìvqava mul-

tikulturalnost i multiet-

ni~nost vojvo|anske ravni-

ce. Ovde sve izgleda kao u

~uvenim pesmama Zvonka

Bogdana...

GOSTE i turiste koji è-

le da provedu lepe i nezabo-

ravne trenutke, na ovom sa-

la{u uvek ~eka poneko izne-

na|ewe. Bi}e do~ekani na

kapiji sa doma}om rakijom

i likerom od drewina. Ako

se dolazi grupno i organi-

zovano, razum-

qivo uz pret-

hodnu najavu,

goste }e do-

~ekati tam-

b u r a { i .

Posetio-

ci }e

i m a t i

prili-

ku da

vide

unutra{wost sala{a u ko-

jem je porodi~ni name{taj

star vi{e od jednog veka, za-

tim buweva~ke no{we...

PO re~ima vlasnice

Aranke Horwak-Miji},

trenutno su pri kraju rado-

vi na sme{tajnim kapaci-

tetima. Ima}e {est leàje-

va, pa }e turisti mo}i da

tu provedu nekoliko dana.

Iz salon-sale za ru~avawe

pruà se vidik na predi-

van krajolik sala{a sa ku-

kuruzima, vo}wacima, ì-

votiwama, naravno i sa

cve}em.

Tu su i poznata ba~ka sa-

la{arska jela. Posetioci-

ma su na raspolagawu sve

|akonije koje se u ovom kra-

ju spremaju.

NEZAOBILAZNA je ùta

supa od morke sa flekicama

i knedlama od xigerice, me-

so iz supe, pirina~ sa din-

stanim èlucima.

Uz to idu tri vrste sosa:

od vi{awa, paradajza i mi-

ro|ije. Posle toga stiè

fa{irano meso, pohovano

belo pile}e meso, restovani

krompir i salata. Zatim je

na redu gibanica sa makom,

orasima, vi{wama... Vino,

soda-voda i sok su po èqi

gostiju. �


� Na raspolagawu sve |akonije koje se u ovom kraju spremaju � Dobro vino, doma}i sokovi

''DID

A

''DID

A

HORWAKOV

HORWAKOV

SALA[

''

SALA[

''

SVUD OKOLO AMBIJENT RAVNICE, A NA SALA[U DOVOQNO MESTA ZA ODMOR I U@IVAWE

Supa ùta kao dukat

INFO

�Cena ru~ka 1.000

dinara.

�Organizovane posete

se najavquju Aranki

Horwak-Miji} na

telefon 063/895-2767.

Turisti mogu da

razgledaju iradionicu

starihru~nih zanata

KAKO S

E S

TI

@E

„DIDA Horwakov sala{“ se

nalazi u neposrednoj

blizini Sombora. Udaqen

je 1,5 kilometara od kru`nog

puta Jug 3 na starom siva~kom

putu, u sala{arskom nasequ

Gradina.Do wega se moè sti}i od

„Severtransove“ garaè, i

skre}e se levo s puta ka

idustrijskoj zoni.


� M. Stefanovi}N. Fifi}

GABRI]I su ~udo sa Pa-

li}a! Ivan je osniva~

„Majkinog sala{a“ i

„Cvetnog sala{a“, wegov sin

Goran mnogo no}i nije pros-

pavao samo da ovo postane

elitno mesto, a po~etkom

septembra „komandnu pali-

cu“ je preuzela }erka Ivana.

- Sad sve izgleda idili~-

no, jer smo to i èleli, ali

samo mi znamo koliko je na-

pora uloèno da oba sala-

{a, vila „Lira“ i ~itav

kompleks od oko 30 hektara

budu pravo mesto za uìva-

we. @eleli smo da „Majkin

sala{“ pretvorimo u resto-

ran, a da u isto vreme sa~u-

vamo sve {to je karakteri-

sti~no za jednu ovakvu oazu

ravnice - kao da lista dnev-

nik se}awa Ivan Gabri}.

- Godi{we je ovde oko

20.000 gostiju, i svi odu za-

dovoqni. Naizgled, ispu-

nili smo i ciq i èqu, ali

nismo ni stali, ni zastali.

Ima jo{ mnogo posla da bi

se gosti ovde potpuno opu-

stili i po{teno odmorili.

KAD se trpeza napuni, pa i

prepuni iskqu~ivo doma-

}om, sala{arskom, ba~kom

hranom, kad tambura{i

odlu~e da ne {te-

de ìce, uvek se na|e neko da

odrecituje poznate stihove

iz vojvo|anske ravnice:

„Do}i }u ti k'o u staroj

pesmi/na kowima grive ra-

zigrane/ho}u makar na tren

da se vratim/u te divne

nepovratne dane...“

- Stari vojvo|anski

sala{ je opet postao sredi-

{te ìvota i okupqawa

qudi uz ~a{icu dobre do-

ma}e rakije, izvorne tambu-

ra{ke muzike i tradicio-

nalnih jela - smatra Goran

Gabri}.

''MAJKIN SALA['' ima

tradiciju. Poti~e iz 1890.

godine, pa otuda u wemu to-

liko autenti~nog.

Ivana dopuwuje brata:

- Svi ovi predmeti koje

vidite, sve fotografije i

mnogo toga drugog poti-

~u od na{ih predaka.

Mi nismo i{li da

kupujemo stare

sala{arske

predmete pa da posle wima

ukra{avamo restoran, sobe,

terasu, konferencijsku salu.

Ovo je, dakle, sve na{e, sa

starog sala{a.

PRE vi{e od dece-

niju i po Gabri}i su

obnovili zasade jabu-

ka,1998. je proradila vila

„Lira“, 2000. godine je

otvoren sala{, a tri godi-

ne kasnije proradio je re-

Ponosni nazasade jabuka

najboqegkvaliteta

'''MAJK

IN

''MAJK

IN

SALA[

''

SALA[

''

''CVETNI

''CVETNI

SALA[

''

SALA[

''

Jezde fijakerom,

AUTENTI^NE OAZE NA SEVERU BA^KE, U PALI]KOM ATARU,

KAKO S

E S

TI

@E

„MAJKIN sala{“ i „Cvetni

sala{“ su na oko dva i po

kilometra od obale jezera

Pali}. Sa me|unarodnog

puta Beograd - Budimpe{ta,

odnosno Subotica - Horgo{

skre}e se levo, a onda

oznake dovedu gosta ta~no

do parkinga ispred ulaza

u sala{e.

“Cvetni sala{“

� Porodica Gabri} na oko 30 hektara napravila idealno

Leti gosti mogu da uìvaju u vo`wi

fijakerom i kowima koji jure ravni-

com, a zimi su im na raspolagawu

sanke, tako|e sa upregnutim kowima

ispod kojih pr{ti sneg.


storan etnopark „Majkin

sala{“. Sad u „Cvetnom

sala{u“ ima 15 soba, a u

~ i t a v o m

kompleksu je

tipi~no sa-

la{arsko dvo-

ri{te, bazen,

ergela lipicanera sa {ko-

lom jahawa, ribwak, sala

za sastanke, sauna, sport-

ski tereni, postavka sta-

rih poqoprivrednih ma-

{ina... U restoranu ima

400 mesta.

- PONEKAD razo~aramo

goste kad im, recimo, kaè-

mo da nemamo „koka-kolu“.

Jer, ovde je sve doma}e. To

pi{e i na meni-karti. Ako

èlite, moète da gledate

kako kuvar priprema ono

{to ste naru~ili - poru~uje

Goran.

îsto je na sala{ima i

uredno. Hrana prvoklasna.

Vila „Lira“ ima ~etiri

„zvezdice“. „Cvetni

sala{“ je sa ekskluzivnim

apartmanima. Ure|en je u

vojvo|anskom stilu.

- Redovne su i manife-

stacije kojima doprinosi-

mo da se na{i gosti {to

prijatnije ose}aju, da im

vreme ov-

de prole-

ti - sma-

tra Iva-

na. - Svake

godine orga-

nizujemo tak-

mi~ewa u pe-

cawu, u od-

bojci i fud-

balu, paradu

„oldta jme-

ra“, slikar-

sku kolo-

niju, iz-

bor za

mis...

PALI] je„Majkinom sala{u“ i

„Cvetnom sala{u“ prvi

kom{ija. Jezero, barokni

park, spomenici secesij-

ske kulture, ugostiteqska

tradicija. Sve je to na

Pali}u. A na sala{u Ga-

bri}evih?

- To {to je kod nas sve do-

ma}e i autenti~no, {to je

hrana odli~na, a ambijent

idealan za odmor ne zna~i

ni{ta ako gosti to i ne ose-

te, ne doìve - doma}inski

}e Ivan. - Ponosni smo na

sve {to imamo, posebno na

na{e plantaè jabuka.

RIBWAK, seosko dvori-

{te, vo}wak. Svud okolo je

ba~ka ravnica koja vetra i

sunca ima u izobiqu. Ima

i snega, a tada je na sala{i-

ma kao iz bajke.

U RESTORANU nare|ane

tegle sa ajvarom, tur{ijom,

sirom koji se ~uva u uqu. U

uglu, stari kontrabas. Jed-

na ìca mu se malo vi{e

rastegla. Ba{ kao iz ~uvene

pesme. Ako zatreba, kaù

doma}ini, brzo }e ga opra-

viti neki „crni Steva“.

„Majkin sala{“ je isto-

vetan onom u kojem se ìve-

lo, ra|alo, veselilo i tugo-

valo. Jer, qudi su u ovim

ravni~arskim podru~jima

vekovima ìveli u skladu

sa prirodom. Sala{ je do-

ma}inima pruào za{titu

i maksimalnu funkcional-

nost. Zato je zatvoren sa se-

vera, gde se nalazi zid, zbog

hladnog vetra severca ili

gorwaka, kako ga ovde jo{

nazivaju... �

uìvaju u hrani

GODI[WE UGOSTE OKO 20.000 QUDI, @EQNIH PRAVOG ODMORA

INFO

� „CVETNI sala{“ i vila

„Lira“ - rezervacije za

sme{taj: 024/753-032 i

024/753-130; rezervacije

za restoran u „Majkinom

sala{u“ 024/753-672,

www.majkinsalas.rs

ÊGA IMA U JELOVNIKUÊGA IMA U JELOVNIKU

U RESTORANU doma}e kuhiwe na „Majkinom sala{u“ gosti mogu da uìvaju u dobroj krompira~i,

tele}em perkeltu i doma}em testu sa sirom, paprika{u sa knedlama od pevca, sala{arskom

pasuqu, ov~jem paprika{u sa kupusom, sviwskim papcima, pe~enoj patki ili ribqoj ~orbi.

Na sve to do|e i doma}e vino, mo`da ba{ ono od jabuke. Naravno, ovo je samo deo bogatog menija.

“Majkin sala{“

mesto za opu{tawe � Sme{taj u modernoj vili “Lira”


POHOD u pro{lost, sa-

krivenu u carstvu ret-

kih ptica, vode i tr-

ske i sa~uvanu u staroj „pa-

nonskoj ku}i“, nabijenici

sa tr{~anim krovom. Tako

izgleda poseta „Rokinom

sala{u“ koji, ugne`den na

isto~noj obali Luda{kog

jezera, ve} dva veka odoleva

svim promenama.

Biti{e izdvojen od sva-

kodnevice, u nasequ Nosa, u

selu Hajdukovo, skriven u

samom srcu Specijalnog re-

zervata prirode „Luda{“.

Na ovom sala{u vreme kao

da stoji. U „ku}i ~amaca“,

kako se nekad sala{ zvao,

posledwi ~amxija bila je

Erèbet Salma, kojoj su

priroda, ~ist vazduh, zdra-

va hrana i posao koji je vo-

lela omogu}ili da doìvi

96 godina.

A, da je I{tvan Na|, ne-

kada{wi vlasnik sala{a,

bio dovitqiv i lukav ~o-

vek, moè se suditi po tome

{to je stekao nadimak Roka

(na ma|arskom to zna~i -

lisica). Po tom wegovom

nadimku je i „ku}a ~amaca“

dobila ime „Rokin sala{“

ili „Roka tawa“.

NA „Rokin sala{“ jo{

nije stigla elektri~na

energija, niti ovde ikome

ona nedostaje. Nema struje,

ali zato ima starinskih je-

la i kola~a ispe~enih u

furuni, ima oxaka na tr{-

~anom krovu

“panonske ku}e”, kojoj je

o~uvan ambijentalni iz-

gled; ima arhai~nih ogwi-

{ta, gusaka i morki u dvo-

ri{tu, krava i kowa u

{talama... Na sala{u je et-

nomuzej sa zbirkom od oko

800 eksponata. Arheolo{-

ki predmeti su prona|eni

u okolini jezera. Tu je i

zbirka posve}ena prirod-

nim vrednostima rezerva-

ta „Luda{“, koji je stani-

{te retkih ptica i biq-

nih vrsta.

SLU@E se na ovom sala{u

doma}i specijaliteti i do-

ma}a pi}a. Mogu}e je kupa-

we u jezeru, vo`wa

~amcima, pecawe,

{etwa, brawe vo-

}a, hrawewe do-

ma}ih ìvoti-

wa, uìvawe u

prizoru ret-

kih divqih

ìvotiwskih

vrsta...”Rokin sa-

la{“ ~ine dva sa-

la{a u jednom. Je-

dan, star oko 200

godina, vaì za

spomenik kulture, i vla-

sni{tvo je Udruèwa gra-

|ana „Etno lajf“.

ETNOLO[KA zbirka na

„Rokinom sala{u“ ima za

ciq da prikaè ìvot na

vojvo|anskim sala{ima na

prekretnici 19. i 20. veka i

da sa~uva

vrednu ar-

hitekton-

sku i

gra|evinsku ba{tinu. Mla-

di ovde ~esto dolaze na jed-

nodnevne izlete, ekskurzi-

je, u radionice, kampove...

Po starom sala{u, obe ku}e

se nazivaju „Rokin sala{“,

iako je pravo ime drugog,

seoskog do-

ma}instva,

starog 60

godina, za-

p r a v o

„Salma“.

OVA ku-

}a je regi-

strovana kao poqoprivred-

no dobro, i u slu`bi je seo-

skog turizma. Sobe u

woj se izdaju posred-

stvom turisti~ke agen-

cije „Sam-turs“ iz Suboti-

ce.

„ROKIN SALA[“ je oaza

za odmor i rekreaciju u ne-

taknutoj prirodi koja pru-

à izuzet-

ne mogu}-

nosti za

jednodnev-

ne izlete,

|a~ke ek-

s k u r z i j e ,

s t r u ~ n a

predavawa i seminare. Ov-

de mogu da se organizuju

svadbe, porodi~ne sve~ano-

sti, banketi, godi{wice i

sve~ani ru~kovi... � N. N.

NA LUDA[KOM JEZERU OAZA U SRCU SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE

'''ROKIN

''ROKIN

SALA[

''

SALA[

''

Nema struje,ali zato ima

starinskih jela

„ROKIN sala{“ nalazi se na isto~noj obali Luda{kog

jezera, na 16 kilometara od Subotice. Dolaze}i iz

pravca Pali}a ka Horgo{u, na izlasku iz sela

Hajdukovo, kod table „Rokin sala{“ treba skrenuti

desno i pratiti vidqive putokaze, koji vode pravo

do ulaza na sala{ i do etnomuzeja.

Sala{ se moè posetiti od 15. aprila do 31. oktobra,

kada je otvoren za posetioce svakoga dana od 10 do 17

~asova. Informacije: 024/541-686, 064/12-23-504,

I{tvan Hulo, [email protected], www.etnolife.org

KAKO S

E S

TI

@E

Tu je vreme ba{ stalo� Ve} dva veka odoleva svim promenama � Idealan za stvarala{tvo mladih

INFO

�Poseta i razgledawe

sala{a 100 dinara

�Obilazak sala{a sa

predavawem i uìnom

230 dinara.

�\a~ke ekskurzije

- predavawe, ru~ak

i uìna 550 dinara

po osobi

�Radionice za decu:

„Medewaci“, „Pustovawe“,

„Rezbarewe“ i

„Slikarstvo“ 100

dinara po detetu.

� Gurmanski meni po

èqi gostiju: od 500 do

1.000 dinara po osobi

�Preno}i{te sa

doru~kom 1.000 dinara.

�Pun pansion 1.600

dinara po osobi.


''CVEJIN

''CVEJIN

SALA[

''

SALA[

''

IDEALNO VOJVO\ANSKO MESTO ZA PORODI^NI ODMOR

Jelovnik izspomenara

� Brend sala{a je pita sa orasima� ârdak, stari predmeti

ko godina odlu~ila da sve to

otvori za javnost. Starin-

ski sala{ wenih roditeqa

je tako postao autenti~no

turisti~ko odredi{te.

VELIKO dvori{te, po

kojem {etaju morke, patke,

koko{ke, }urke, psi i ma~-

ke, okruèno je {umom i

kukuruzima. Ako se odlu-

~ite da iza-

|ete iz dvo-

ri{ta, lako

}ete do}i do

Dunava i ~u-

vene Bege~ke

jame ili bo-

gatih lovnih

terena. U sa-

l a { a r s k o j

ponudi su i

lov, pecawe,

{etwa do

o b l i ` w e g

r i b w a k a ,

~arda „Duna-

vac“, poseta

manastiri-

ma, vo`wa skelom....

Ovde je uìvawe u hrani

iz bakine kuhiwe uvek zaga-

rantovano. Specijaliteti

ku}e su supa i pa{teta od

fazana. Doma}a rakija na

po~etku je neizbe`na, kao i

pita sa sirom, a onda sledi

ru~ak po nedeqnom redu.

PITA sa orasima je brend

„Cvejinog sala{a“, a tu su

uvek i kuvano jare}e meso, ja-

retina sa krompirima pod

sa~em, gula{, pita od vi{a-

wa, krofne i nekoliko vr-

sta salata. Nikako se ne tre-

ba odre}i doma}eg vina, ~u-

vene {trudle sa makom,

krofni sa „kragnom“, ~or-

bi, rinflaj{a... Sve ba{

kao u pesmi.

IAKO je ovo doma}in-

stvo znatno skromnije od

popularnih i, mora se re-

}i, modernih sala{a, duh

POGODNO ZA PRIJATEQEPOGODNO ZA PRIJATEQEPOSETIOCIMA su na raspolagawu dvokrevetna soba i dve jednokrevetne,

uz napomenu da se izdaju samo sve sobe zajedno. U okviru sme{taja su kuhiwa i

kupatilo. Objekat je, zbog toga, pogodan za boravak i odmor porodice ili grupe

prijateqa, jer sobe dele kupatilo i kuhiwu.

starine i proverenih rece-

pata te{ko se moè zameni-

ti novim sadràjima.

POSEBNO je zanimqivo

videti stari ~ardak, kao i

prostorije u kojima doma-

}ini primaju posetioce,

zatim stare predmete, fo-

tografije iz pro{lih vre-

mena, slike „naivaca“...

Cela atmosfera odi{e

starinom i duhom Vojvodi-

ne koju poznajemo samo iz

pri~a ili iz filmova. �

INFO

�CENA punog pansiona

za jednu osobu je 1.800

dinara. U cenu su

ura~unati sme{taj,

doru~ak, ru~ak i ve~era,

koje sluè doma}ini.

� Dragan Stojanovi}Darko Dozet

SVOJU autenti~nost

„Cvejin sala{„ u Bege-

~u, na putu Novi Sad -

Ba~ka Palanka, uspeo je da

zadrì uprkos moderniza-

ciji i sve ve}im prohtevi-

ma turista. Sala{ odi{e

duhom s po~etka pro{log

veka, kada je i sagra|en.

Rusti~no dvori{te, ì-

vina, psi, ambar pun kuku-

ruza, stara ku}a, miris sve-

è spremqene hrane... Neki

bi rekli pravo selo, ali

ima onih za koje je takvo

mesto istinski raj. Doma-

}ini ba{ takve goste pozi-

vaju na nezaboravan, ali

krajwe miran i opu{ten

odmor. Doma}ini tvrde da

je sala{ idealan za poro-

di~ne skupove zatvorenog

tipa, ali i poslovne dogo-

vore, onako „na miru“.

U DVORI[TU je stub iz

rimskog perioda i ogroman

hrast star vi{e od sto godi-

na. Vlasnica sala{a Zvoni-

mirka Cveji} je pre nekoli-

KAKO S

E S

TI

@E

„CVEJIN sala{“ se nalazi

na samom ulazu u Bege~.

Udaqen je 18 kilometara

od Novog Sada, na putu ka

Ba~koj Palanci, pre

ulaska u selo. Adresa i

informacije: Bege~,

Nikole Tesle 2,

021/898-045, 063/538-976.


� B. B. Miji}

"PERKOV SALA[" se

prostire na devet

hektara. Podig-

nut je pre 70 godina i nije

mnogo obnavqan. Zadrào

je autenti~an izgled. Novi-

na je samo struja, dok su

spoqni ambijent i unutra-

{wi enterijer ku}e ostali

autenti~ni, kao pre mnogo

decenija.

- Najpre je postojala ide-

ja da sala{ uredimo samo za

na{e potrebe. Da nas „è-

qa mine“ za prohujalim

vremenima. Potom sam do-

vodio svoje poslovne prija-

teqe da zajedni~ki "danemo

du{om". Oni me i nagovo-

ri{e da kasnije krenem u

seoski turizam - zadovoqno

}e penzionisani trgovac

Nikola Ivani}, vlasnik

„Perkovog sala{a“.

- SADA - dodaje Ivani} -

vidim da povratka nema. Do-

laze gosti iz raznih krajeva

Srbije, Evrope i Amerike.

Naj~e{}i su Rusi, Moldav-

ci, ali je bilo i Amerikana-

ca, Danaca, Norveàna...

Osim prelepog ambijenta

podno Fru{ke gore, goste

privla~e doma}a hrana i

pi}e.

- SVI oboàvaju doma}e

rezance u pile}em paprika-

{u. Ve}ina sve to dobro „za-

lije“ doma}im vinom i ra-

kijom. A, tek kada stignu

tambura{i goste je nemogu}e

oterati ku}i. Zasada nam je

jedini problem {to nemamo

pansione za preno}i{te, jer

interesovawe postoji - obja-

{wava Nikola.

Ovaj autenti~ni sala{

okruèn je nepreglednim

poqima, breùqcima i {u-

mama, i pruà jedinstven

doìvqaj pravog sremskog

ambijenta. Posetioci }e se

kroz pri~u sa raspoloè-

nim doma}inima, a uz neiz-

be`nu ~a{icu doma}e raki-

je ili soka i sveè ispe~ene

kiflice, pite ili kola~e,

upoznati sa kulturom, isto-

rijom i tradicijom ovog de-

la Srema.

NA sala{u postoji i etno-

lo{ka zbirka, debela hla-

dovina za uìvawe, kao i

prodaja suvenira. Zaintere-

sovani posetioci mogu da

nau~e kako se prave doma}i

xemovi, slatko i sokovi, ali

i da po|u u {etwu okolnim

predelima, sakupqaju leko-

vito biqe ili jednostavno

da uìvaju.

Posebna atrakcija sala{a

je velika kolekcija starih

fotografija, stare opreme i

alata za obradu zemqe, sta-

rog name{taja i ru~no prav-

qenih prekriva~a za kreve-

te, starih vi{e od dva veka.

OKRU@EWE sala{a krasi

manastir Grgeteg, jedan od

najstarijih i najlep{ih ma-

nastira u Srbiji. U okviru

manastira nalazi se crkva

posve}ena svetom Nikoli,

koja ~uva ~udotvornu ikonu

majke Bo`je Trojeru~ice, za-

{titnice Fru{ke gore i

wenih manastira.

Po tradiciji,

gosti pri-

likom po-

sete sala-

{u mogu da

probaju do-

bru doma}u

rakiju kao i

razne vrste do-

ma}eg peciva,

koje nisu imali

prilike da pro-

baju na drugim me-

stima.

Na sala{u se moè bora-

viti samo u toku dana, jer so-

ba za preno}i{te nema. Ipak

treba ga posetiti, jer pruà

pravu paorsku atmosferu,

ima dobre hrane i pi}a, sve

spremqeno po doma}em, tra-

dicionalnom receptu.

OVDE moète dobiti i po-

malo zaboravqen specijali-

tet: 'leba, masti i aleve pa-

prike. Ako ste, pak, siti i

napiti, moète se izleàva-

ti, uìvati u pogledu i ~i-

stom vazduhu, ili }askati sa

doma}inima, koji i te kako

imaju {ta da kaù. �

'''PERKOV

''PERKOV

SALA[

''

SALA[

''

� Rezanci u pile}em paprika{u � Najve}i problem - nedostatak soba

INFO

�Vlasnik Nikola

Ivani}.

�Prihvat do 30 gostiju.

�Najave grupnih poseta

jedan dan ranije.

�Kompletan meni od

500 do 1.200 dinara

�Nedeqni srema~ki

ru~ak: pile}a supa,

sok, pohovana

piletina, {trudla.

� Glavno jelo: pile}i

paprika{ sa doma}im

rezancima uz obiqe

paradajza ili salate

od kupusa sa qutim

papri~icama.

�Pi}e: doma}e vino

i rakija

�Informacije:

063/712-37-76,

[email protected]

NERADIN OKRU@EN MANASTIRIMANERADIN OKRU@EN MANASTIRIMAVARO[ICA Neradin se nalazi na obroncima Fru{ke gore. Poznata

je kao grad trgovaca i zanatlija, vinara i vinogradara, a u woj je

1842. godine osnovana prva srpska ~itaonica. U okolini su

manastiri Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Velika Remeta,

Grgeteg i Kru{edol i drugi, kao i bawa Vrdnik i Sremski

Karlovci.

Sala{ je kao vojvo|anski raritet uvr{ten u turisti~ku ponudu

pokrajine, pa ovde sve ~e{}e navra}aju i stranci.

KAKO S

E ST

I@

E

Jedu u slast hleb i mast

SVE JE AUTENTI^NO KAO PRE VI[E OD SEDAM DECENIJA

''Perkov sala{''

se nalazi na ulazu

u selo Neradin.

Tri kilometra je

udaqen od puta

Ruma - Novi Sad,

sa skretawem

u Irigu.

12 ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009. 13ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009.

^̂ARDEÂRDE

OD BEZDANA

OD BEZDANA

DO BE[KEDO BE[KE

ÂRDEÂRDE

NA SEVERUNA SEVERU

BA^KEBA^KE

Najpoznatije i najukusnije

dunavske ribe: ke~iga, som,

smu|, {aran, deverika,

{tuka, babu{ka,

tolstolobik, mrena...

Za ~etiri osobe je potrebno:

�2 kg o~i{}enog {arana ili me{ane ribe ({aran, som, ke~iga, {tuka)

�200 gr iseckanog crnog luka

�1 ka{ika qute mlevene paprike

�4 ka{ike slatke mlevene paprike

�1 ka{ika soli i

�0,5 dl kuvanog paradajza

Sve to se stavi u kotli} i prelije se sa dva litra hladne vode, a

zatim - na vatru! Za paprika{ je najboqa vatra od crvene vrbe i

topole. Ispod kotli}a se napravi „piramida“ od drveta, i kad

ona izgori u jakom plamenu - gotov je i paprika{! Kuva se 40-50

minuta. Na kraju se ~orba zgusne, a posledwih od pet do deset

minuta paprika{ kqu~a i „{apu}e“. Na sto se iznosi u kotli}u i

sluì uz doma}e rezance, koji se mese od belog bra{na i 15 jaja.

Paprika{ se priprema tokom cele godine, a posebna je dra`

kada se kuva na otvorenom prostoru, pored ~arde.

Za deset osoba je potrebno:

�3 kg o~i{}ene me{ane ribe

�4 glavice crnog luka

�2 sitno iseckane qute papri~ice

�4 cele qute papri~ice

�3 ka{ike sir}eta

�1 ka{i~ica mlevenog bibera

�3 lista lorbera, so

�5 litara vode

Riba, za~ini i voda zajedno se stavqaju u

kotli} i kuvaju 45 minuta na jakoj vatri.

Pred kraj kuvawa, u ~orbu mogu da se dodaju

dva umu}ena jajeta.ôrba se kuva iskqu~ivo

u kotli}u, a sluè je u ~ardi „Arkaw“ u

Koviqu.

PIKECBEZDAN - DUNAV

Vikend-naseqe

Bara~ka bb

025/819-909

025/819-947

KOD CARINEBEZDAN - DUNAV

Carinske

kolonije bb

025/819-960

ANDRI]SOMBOR

Kanalska obala bb

025/23-055

[EBE[FOKBEZDAN

025/810-200

063/538-244

[TUKAKUPUSINA

Mono{torski dunavac

064/219-69-93

VAGONIAPATIN

Dunavska 19HARÂ[

APATIN

Dunavska obala bb

025/773-024

BRUNAIKUPUSINA

Vikend-naseqe

Buxak bb

064/238-22-75

[ARANAPATIN

Kru`ni nasip 31

025/774-113

RAN^BO\ANI

Berava bb

021/776-358

062/469-881

VELIKA

ÂRDABEZDAN - DUNAV

025/819-957

025/819-977

ZLATNA

KRUNAAPATIN

Ive Lole Ribara bb

025/773-731

025/776-429

KOD

NE]KABA^KO NOVO SELO

Dunavska 2

021/779-208

DUNAV

ÂRDABA^KA PALANKA

Brodarsko naseqe bb

021/750-800

KALO[

ÂRDABA^KA PALANKA

Pristani{na

zona - bager 2

021/6043-969

BEGE^KA

JAMABEGE^

Bege~ka jama 1

021/899-618

021/898-474

SPLAV

DUNAVACFUTOG

êrevi}ka skela

021/895-406

SUWOG

ÂRDAHAJDUKOVO

Prvomajska bb

024/758-083

GUQA[

ÂRDA[UPQAK

Prespanska 12

024/758-093

RIBQA

ÂRDAPALI]

Obala Lajo{a

Verme{a bb

024/753-447

DUNAVSREM. KARLOVCI

Dunavska 5

021/884-008

021/883-735

PLAVI

DUNAVFUTOG

Ribarska bb

021/895-497

ARKAW

NAKRAJ SVETAKOVIQ

021/413-249

ALASKA

BARKANOVI SAD

Ribarsko ostrvo 4

021/466-979

SREMSKI

KUTAKSREM. KARLOVCI

Dunavska 3a

064/613-08-02

021/882-445

KOD

MA^KASREM. KAMENICA

Dvor 4

064/315-70-52

SIDROBE[KA

Dunavska obala bb

021/889-099

022/570-521

AKVA

DORIAPETROVARADIN

Kameni~ki put bb

021/64-33-11

KAMEWARNOVI SAD

Stari Kamewar 83

021/468-409

POGLEDNOVI SAD

Ribarsko ostrvo 5

021/468-524

NEPTUNPETROVARADIN

Ribwak - Dowi put 15

021/643-56-74

BATA

PE@ONOVI SAD

Kamewar bb

021/402-110

OBADOVNOVI SAD

Priobalska bb -

Kamewar 3

063/594-604

021/403-979

KOD

BRA[EBEGE^

Bege~ka jama 56

021/899-111

FLORIDABA^KA PALANKA

Ive Lole Ribara 150

021/750-371

JOLEBANO[TOR

Toze Markovi}a bb

063/562-390

Ribqi paprika{ Bela alaska ~orbaIAKO se bela riba iz Dunava ne smatra toliko

kvalitetnom da bi se gost u ~ardama odu{evio, stari

alasi su jedno od najukusnijih jela pravili ba{ od te ribe.

Uzima se obi~no deverika, ali to mogu biti kara{, babu{ka ili krupa~ica,

pa se, posle ~i{}ewa, isecka po le|ima na sitne recke, da koske, koje ove ribe

imaju, ne bi predstavqale problem za grlo.

Riba se, posle pripreme, posoli, po èqi se moè uvaqati u bra{no pome{ano

s alevom paprikom i stavqa se u tigaw sa sviwskom ma{}u, dok ne porumeni.

Danas se moè pe}i i u fritezi, a koristi se sve ~e{}e suncokretovo uqe.

Stari alasi su o~i{}enu deveriku naj~e{}e stavqali na raàw i pekli pored

àra nagorelih paweva, na samoj obali Dunava.

Riba se sprema u koli~ini koliko dru{tvo moè da pojede i obi~no se danas u

~ardama posluùje kao „desert“, odnosno neko vreme posle jela.

Posle ovog specijaliteta, najvi{e prijaju hladni {priceri.

(Preuzeto iz kwige novosadskog publiciste Miroslava Boìna „ârde na Dunavu“)

Prène deverike

sala{ 84...slobodan pa{i} e tnocentar „lujza“ u belom blatu, nalazi se u srcu banata, na obodu...

Documents