1.Samuraji

1.1 Uvod

Samuraji su bili surova i moćna sila u ratničkom svetu svih vremena. Vladali su Japanom više od

600 godina. Od sredine 12. veka pa sve do 19. veka u japanskoj istoriji zauzimaju važno mesto, a

njihov kodeks časti i njihovo umeće borbe s mačevima postali su svetski poznati. Njihovi podvizi

postali su izvori za brojne priče i legende koje su nastale na temelju njihovih dela u prošlosti.

Reč samurai dolazi od japanskog glagola "služiti". Na japanskom jeziku izvorno je izgovarana

kao saburau ili saburai (Heian period), zatim samurai (Edo period). Obe reči imaju isto značenje.

Reč samurai prvi puta je korišćena za opis sluga koji su radili na posedima bogatih i moćnih

zemljoposjednika u 8. veku. Neki od tih zemljoposednika bili su aristokrate i velikaši koji su

napustili kraljevski dvor u Kyotu, kako bi pronašli svoju sreću negde drugde. Mnoge male sluge

zavisile su od zemljoposednika kod kojih su radili i od odnosa koji je razvijen između vladara i

sluge. Mreže klanova ili "porodoca" postepeno su rasle sa svojim slugama i sledbenicima koji su

obrađivali njihovu zemlju. Vlada je u zemlji polako gubila vlast i značenje, tako da je zakon i red

bio održavan od strane klanova. Klanovi su se opskrbljivali oružjem kako bi zaštitili sebe i svoju

zemlju, te ljude koji rade za njih. Kako su se razvijali klanovi, razvijali su se i samuraji.

Samuraji su se uzdigli iz brojnih bitaka za zemlju, koje su vodili za svoje klanove. Najpoznatiji

klanovi bili su: Minamoto, Fujiwara i Taira. Samuraji su postupno postali klasa za sebe i to

između 9. i 12. veka, a bili su poznati pod dva imena: samurai (vitez-pratioc) i bushi (ratnici).

Neki od njih bili su vezani za vladajuću klasu, a neki od njih bili su plaćenici. Bili su potpuno

odani njihovom daimyo-ima (zemljoposjednici), a zauzvrat su dobijali zemlju i visoke položaje.

Svaki daimyo koristio je vojnike (samuraje) kako bi zaštitio svoju zemlju, te kako bi proširio

svoju vlast i pravo na još zemlje. Navedeni drevni ratnici su postali stručnjaci u borbi s konjima,

te u borbi na tlu. Praktikovali su borbu bez oružja i borbu s oružjem. U početku koriste luk i

strelu kao glavno oružje. Mačeve koriste za blisku borbu, te za odsecanje glave svojih

neprijatelja. Odsecanje glave u zapadnom svetu ima sirov i strašan prizvuk, no za ratnika u ono

vreme to je bila časna smrt u slučaju gubitka bitke. Obrazovanje samuraja je uključivalo

obavezno znanje čitanja, pisanja, i nešto matematike, a pored toga, mogli su imati interesa za

ples, literaturu, poeziju i čaj.

Postepenoo, zbog uticaja zapadne kulture na politiku i način života, klasa samuraja je bila

raspuštena, te je vlast u potpunosti vraćena caru 1868. godine i tako je prekinuto nasleđe koje je

trajalo preko 600 godina.

1.2 Život samuraja

Samuraji su bili odlični borci, vešti u borilačkim veštinama i u borbi gde su koristili luk i strel,

kao mačeve. Isto tako, bili su vešti u borbi bez oružja i vrlo su lako mogli ubiti svog protivnika

golim rukama. Takođe, bili su dobri konjanici.

Borba s Mongolima krajem 13. veka dovela je do promene stila borbe samuraja. Samuraji su

polako zamenili borbu na konjima s borbom na tlu. Mongolska sila je bila nepobediva za celi svet

onoga vremena - što zbog dinamičnog načina borbe, što zbog svoje neustrašivosti. Napadom na

Japan, Mongoli su otvorili početak kraja svoga carstva. Kako bi došli do Japana, morali su

putovati brodovima. Mongoli su na zemlji bili nezaustavljivi, pogotovo na konjima. U prvom

pohodu porazilo ih je more i vetar, kasnije nazvan kamikaze. U sledećem pohodu na Japan,

Japanci su izveli napad direktno brodovima kako bi iskoristili svoju nadmoć u borbi mačevima.

Kako su u borbi "jedan na jedan" mačevima bili najbolji ratnici toga vremena, pobeda je bila na

strani samurajske veštine.

Samuraji su bili ratnici koji su živeli prema Bushido-u (Bushido kodeksu) - to je bio njihov način

života. Njihova odanost caru i zemljoposedniku (daimyo-u) bila je neprocenjiva. Bili su pouzdani

i iskreni. Živeli su skromnim životom, bez interesa za bogatstvom i materijalnim stvarima, u

životu su im bili važniji ponos i čast. Bili su to izuzetno hrabri ljudi koji se nisu bojali smrti.

Odvažno bi ušli u svaku bitku, bez obzira kakve su im šanse bile za preživljavanje. Ako bi

samuraj poginuo u bitci, njegova smrt donela bi čast njegovoj porodici i njegovom gospodaru za

kojeg je radio.

Samuraji su imali običaj boriti se "jedan na jedan" sa svojim protivnikom. U bitci, ratnik bi

uzviknuo svoje porodično ime, čin i dostignuća koja je postigao u životu. Tada bi na bojištu

tražio protivnika koji je sličan njemu. Kada je ratnik ubio protivnika, sledeća radnja koju bi

izvršio bila je da obezglavi protivnika. Nakon bitke, on uzima glave svojih protivnika i odnosi ih

natrag kao dokaz da je pobedio u bitci. Glave generala i samuraja s visokim činovima bile su

transportirane u glavni grad, kako bi bile izložene i prikazane visokim dužnosnicima i ostalima

kao dokaz pobede. Jedini izlaz za poražene ratnike bila je smrt. Prvi način za smrt bio bi da su

poginuli u bitci, a drugi način da počine ritualno samoubistvo: seppuku.

Seppuku ili ritualno samoubistvo takođe je poznato i kao hara-kiri. To je postupak kada samuraj

zarine nož (wakizashi ili tanto) u svoju utrobu i raspori trbuh povlačenjem u stranu nakon uboda.

Nakon tog čina, njegov rođak ili prijatelj pomognu mu dovršiti hara-kiri i to tako da na kraju

odseku njegovu glavu. Ovaj oblik samoubistva izvodio se u raznim okolnostima (ako izneveri

svog gospodara npr). Samuraj bi radije oduzeo svoj život, nego osramotio svoju porodicu ili

svojega gospodara, to se smatralo činom istinske časti. Biti iskren i častan je sve što je bilo bitno.

1.3 Oprema samurajaDrevni yayoi ratnici razvili su oružje, oklope i kodeks koji je tokom veka postajao središte kulture japanskih samuraja. Razvili su rana oružja uključujući lukove, strele i mačeve.. Oprema se sastoji iz manjih krljušti, čelika, kože i ploča povezani zakivcima i čipkom od svile ili kože . Oklop beše zakačen za tkaninu ili kožnu pozadinu. Oklop je morao biti lagan zbog lakšeg kretanja, jahanja i korišćenja luka i strele, a opet čvrst zbog vremenskih uslova.

Oklop:

-Dou: oklop na grudima

-Kusazuri: Štitnici za gornji deo tela i gornji deo noge

-Sode: Veliki štitnik za rame (pravougaonog oblika)

-Kote: Oklopna rukavica, protezala se do ramena

-Kabuto: Šlem napravljen od gvožđa (od 3 do 100 pločica) spojenih zajedno.

-Shikoro: Zaštita za grlo

Velika promena na oklopima napravljena je u 5.veku kada su konji dopremljeni u Japan. Druga značajnija promena dogodila se u 15.veku zbog stalnih ratova i uvođenja vatrenog oružja.

Samuraji su bili opremljeni s dva mača, dužim i kraćim. Mač duže oštrice naziva se katana

(daito) i dužine je veći od 60 cm. Mač kraće oštrice naziva se wakizashi (shoto) i dužine je

između 30 i 60 cm.

1.4 Oružje:

Mačevi:

-Chokuto: 10. Vek, Nara period, mačevi po uzoru na kineske i korejske (pravi, korišćeni za ubadanje)

-Tachi: Prethodnik Katane, zakrivljeno sečivo (900ih godina)

-Uchigatana: Manja od tachija, nije još Katana

Katana:

Evoluirala je u Muromaći periodu 1400ih

Wakizashi: O wakizashi (skoro veličine katane) i Ko-wakizashi (manji od katane)

Osoba sa wakizashijem i katanom o pasu smatrala se ratnikom ili samurajem.

Tanto: (ritualni) bodež

Yumi: Dug luk

Duga koplja: Yari i Naginata

Period Nara

-približno 20% zemlje je bilo obradivo.

-zemljoposednici su se bojali za svoja imanja ili su želeli da ih prošire.

-počeli da unajmljuju ljude koji bi branili njihovu zemlju.

-taika reforma (pokušaj da se napravi vojska prvi put)

Period Heian

-Car Kamu je unajmljivao klanove za borbu protiv emiši/ebisu naroda.

-Klanovi oko Kjota jačaju dok car polako gubi svoju moć (Minamoto i Taira)

-1160. Heiđi pobuna (Minamoto i Taira)

-prvi ratnik koji je postao carev savetnik Taira Kijomori

-1180-Gempei rat

-Minamoto no Joritomo je uspostavio vlast samuraja nad vlastelom.

-1192. Minamoto no Joritomo je uspostavio Kamakura šogunat.

Periodi Muromaći i Azući Momojama

-Budizam, najviše zen budizam se širi u klasi samuraja (13 vek).

-U 14. veku mač počinje da se pravi od mekog i tvrdog čelika: katana (izrada najkvalitetnijih je trajala i po nekoliko meseci)

-U 15. i 16. veku je bio i veliki broj žena samuraja (ona-bugeiša). Takodje tada nastaju jari i naginata.

-1598. Šimazu Jošihiro je predvodio 7000 samuraja koji su pobedili desetine hiljada vojnika Koreje i dinastije Ming. (Koreja-Sačeon)

Tokugava šogunat

-Samuraji polako gube svoju moć. Period mira.

-Daimjo mora deo godine de provede u prestonici deo u svojoj provinciji.

-Problem: nagli porast ronina

-Ronin- samuraj bez gospodara, zadržali pravo da nose katanu i vakizaši i da ubiju onog ko nije pokazivao poštovanje.

-Mnogi ronini otvaraju dođoe, ali i mnogi ostaju gladni.

Modernizacija

-Od 1854. vojska i mornarica bivaju modernizovani.

-Samuraji više ne postoje. (stopljeni su i sa modernom vojskom)

1.5 – 武士道 Bušido- „Put ratnika“

Bušido je nepisano pravilo koji su svi ratnici morali da teže. Pravila su se prenosila sa jednog poglavara na druge ratnike. Poglavar je bio taj koji je u poznim godinama beležio njegova iskustva kao ratnik. Ono nije pravilo ratovanja, već težnja ka uspostavljanju ravnoteže ratnika u vremenima rata i mira. Poreklo vodi iz filozofije zen budizma, šintoizma i konfučijanskih principa odnosa. Akcenat na doživotnu posvećenost vladaru i ratovanju.Iz zen budizma preuzeta je filozofija o spremnosti na bio koje životne opasnosti. Iz šintoizma, preuzeto je poštovanje prema zemlji i kult predaka. Iz konfučijanizma preuzeti su pet glavnih odnosa kod čoveka. Prikazivanje bilo kakve slabosti, uključujući i glad, bio je znak kukavičluka. Roditelji iz poznatih ratničkih porodica su spartanski trenirali njihove sinove. Od malih nogu su učeni da se susretnu sa smrću. Pored preuzetih elemenata iz tri glavne religije u Japanu, takođe je uključen i princip girija. Giri predstavlja dužnost prema nekome ili nekom cilju i glavni je razlog njihovog

poštovanja prema vladarima. U vremenima ratovanja, od ratnika se očekuje da bude svestan da će umreti. U vremenima mira, kako bi umirili dušu i porive na činjenje zlodela, okretali su se umetnošću, kao što su poezija i kaligrafija. Bivši samuraji su postali umetnici u periodu Tokugava, pošto vreme mira je konačno došlo. Nakon pada feudalizma, bušido je delimično izgubio svoju nekadašnju ulogu sve do ranih 30-ih godina. Principi bušida su bili korišćeni u svrhe podsticaja nacionalizma za vreme Drugog svetskog rata. Nakon gubitka Japana u ratu, principi bušida su se preneli na radnike u kompanijama.

1.6 Žene samuraja

- Odnos prema ženi je bio specifičan

- Period Tokugava Supruge samuraja su prihvatale konfučijanski princip – sanđu

- Onna Daigaku – knjiga sa pravilima ponašanja žene,

- prema toj knjizi, ženi je najveća dužnost poslušnost

- Svekra i svekrvu mora poštovati više nego svoje roditelje

- 5 najgorih bolesti za ženu neukrotivost, nezadovoljstvo, kleveta, ljubomora i glupost

- Raniji periodi- Brakovi su sklapani u okviru klase

- Žene bile ćerke samuraja

- Obučene u korišćenju različitih vrsta oružja

- Onna-bugeisha – borile se zajedno s muškarcima, pripadaju klasi samuraja

- Čime god da su se bavile, naklonjene i odane mužu i porodici