ContentsUvod u komunikacione tehnologije ............................................................................................................. 3 ARHITEKTURA GPRS SISTEMA ....................................................................................................................... 3 PREDNOSTI I NEDOSTACI GPRS-a.................................................................................................................. 4 NAPREDNI SISTEM PRENOSA PODATAKA-EDGE ........................................................................................... 4 UVODJENJE EDGE KOD POSTOJECE GMS/GPRS MREZE ............................................................................... 4 PRIKUPLJANJE PODATAKA:nadzor,pracenje i upravljanje (SCADA) .............................................................. 5 STRUKTURA SCADA SITEMA .......................................................................................................................... 5 Terminalske Jedinice (TU), davaci pretvaraci................................................................................................ 6 TOPOLOGIJA SCDA MREZE ............................................................................................................................ 6 PROJEKTOVANJE SCADA SISTEMA ................................................................................................................ 7 PLC KONTROLERI ........................................................................................................................................... 7 Prednosti PLC-a u odnosu na klasicne upravljacke sisteme: ........................................................................ 8 Struktura PLC kontrolera............................................................................................................................... 9 Osnovni elemenit PLC-a .............................................................................................................................. 10 Nain rada PLC kontrolera .......................................................................................................................... 10 PRIMENA GPRS, EDGE I UMTS KOMUNIKACISKIH TEHNOLOGIJA-PODRUCJE SRBIJA GAS KRAGUJEVAC .................................................................................................................................................................... 11 Upravljanje i nadzor distribucije gasa. ........................................................................................................ 12 Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom ....................................................................................... 12 Centralni deo racunarskog sistema............................................................................................................. 12 Periferni deo racunarskog sistema ............................................................................................................. 13 Osnove sistema prenosa, prikupljanja i obrade podataka ......................................................................... 14 Vrste alarma ................................................................................................................................................ 14 Postupci pri regularnom rezimu transporta ............................................................................................... 15 Postupci pri neregularniom rezimu transporta .......................................................................................... 15 KABLOVSKO DISTRIBUTIVNI SISTEM ........................................................................................................... 16 Nivoi kablovskog distributivnog sistema .................................................................................................... 17 Analogni sistem prenosa ............................................................................................................................. 19 KOASIJALNI KABAL ...................................................................................................................................... 20 OPTICKE KABLOVSKE MREZE. OPTICKO VLAKNO ........................................................................................ 20

OPTICKI KABL .............................................................................................................................................. 21 Analogni sistem prenosa ............................................................................................................................. 21 Digitalni sistem prenosa.............................................................................................................................. 22 Karakteristike merenja signala u analognom domenu ............................................................................... 22 Karakteristike merenja signala u digitalnom domenu ................................................................................ 22

Uvod u komunikacione tehnologijeU standardnoj mrezi opteh sistema za mobilnu komunikaciju(GMS-Global Sistem for Mobile Comunikacions, prenos podataka se obavlja kruznim prenosom(CDS)Kruzni prenos podataka podrzava konekciju tokom celokupnog trajanja sesije,cak I dok se podaci ne prenose. To je bilo u periodu od 1992 do 2000 god. Za razliku kod GMsa, kod GRPS koristi se paketni prenos podataka>jedan radio kanal se moze deleiti izmedju vise korisnika a paket podataka se isporucuje onda kada je to potrebno>pri cemuse ne zauzima ceo kanal>na taj nacin teoriski jedna mobilna stanica moze koristiti do 8 vremenskih slotova. Kljucne karakteristike su: veca brzina prenosa; Neprekidna prikljucenost na internet; Mogucnost koriscenja svih opcija koje danasnji internet pruza. Kod GPRS sistema,uspostavlja se konekcija od mobilnog terminala (MS) ka internet provajderima(ISP). Takose omogucava mbilno koriscenje interneta. Radio kanal nije unapred dodeljen mobilnoj stanici, vec kada ona generise paket podataka I tada ka mreza prosleljuje ka dostavnoj adresi preko prvog slobodnog radio kanala. Znaci nekoliko GPRS korisnika mogu da dele jedan kanal na osnovu dinamicke lokacije resursa. Korisnici mogu biti on-line, a da pri tome konstantno neokupiraju radio kanal. Stoga I nplata koriscenja GPRS servisa moze se vrsiti na osnovu kolicine primljenih ili poslatih podataka.

ARHITEKTURA GPRS SISTEMAPosto GPRS sistem u prenosu podataka koristi paketnu komunikaciju,paketni prenos podataka se odvija po novom internet protokolu I dovodi je od postojeceg GMs jezgramreze, koje se koristi za govor. Potrebna su dva nova logicka cvora koji izvrasavaju komunikaciju paketnih podataka. GPRS servisni cvor(SGSN) Koji oposluzuje korisnike odredjenog podrucja I ostvaruje vezu prema komunikacionom centru mobilnog sistema. Ulazni GPRS cvor (GGSN) obezbedjuje interfejs prema spoljnim internet paketnim mrezama. GPRS standars je definisao tri nova tipa mobilnog terminala: TERMINAL KLASE A:Korisnik moze biti konektovan na klasnu GMS mrezu I koristiti GMS mreze I istovremeno moze koristiti paketni transfer podataka. Oba tipa usluga se vrsenezavisno jedna od druge. Terminal klase B:Koji podrzava obe vrste transfera ali ne istovremeno. Ovaj terminal u jednom trenutku podrzava ili samo komutaciju kanala ili komutaciju paketa. Prebacivanje sa jednog na drugi modem vrsi se automatski. terminal klase C:Kod ovog terminala mora manuelno da se postavi na jedan od mogucih modova rada:Komutacija kanala I komutacija paketa. Naime kada terminal radi u modus a komutacijom kanala on je nedostupan za rad u modu sa komutacijom paketa podataka I obrnuto.

PREDNOSTI I NEDOSTACI GPRS-aGPRS koristi postojecu GMS radio mrezu pa novo frekvencisko ponasanje nije potrebno. Za krajnje korisnike bitno je sto su neprekidno na mrezi. Mobilni telefon ce automacki ukljuciti GPRS servise u geografskom podrucju gde postoji GPRS podrska. Postoje odredjena ogranicenja:Postoji ogranicen frekvenciski proctor koji se moze koristiti za razlicite potrebe pa takav prenos podataka I govor koristeiste resurse mreze. U stvarnosti brzina prenosa je mnogo manja, u odnosu na teoriski mogucu zbog ogranicenja u mrezi I terminalima. Za neke aplikcije se javljaju problemi kasnjenja npr. Prenos vise sadrzaja moze biti ne zadovoljvajucim kvalitetom. Moze se zakljuciti sledece: Prenos podataka se vrsi komunikacjom paketa,brzina prenosa do 115kb/s,Vise korisnika koristi iste resurse vazdusnog interfejsa, Omoguceno je tarifiranje u odnosu na kolicine prenesenih podataka,Koristi se istamodulacija kao I u GMS-u, Koristi se struktura GMS-a. Uvode se dva nova cvora za podrsku(GPRS servisni cvor-koji omogucava radio unterfejs na bazi paketa preko postojece GMS mreze) I GGCN(ULazni GPRS cvor obezbedjuje interfej prema spoljnim IP paketnim mrezama. Potreban je hardverski dodatak BSC-I ,potreban je softverski dodatak BSC-I ogovarajucem centru za komunikacije (MSC-i) kao I stalnoj bazi podataka registrovanih krisnika(HLR-Home Location Register)

NAPREDNI SISTEM PRENOSA PODATAKA-EDGETo je nova tehnologija koja omogucava GMs operaterima da koriste postojece GMs frekvencske osege(900,1800,1900 MHz) za pruzanje multimediskih usluga na bazi IP-a brzinama do 384kb/s. Cilj nove tehnologije da se povecaju brzine prenosa i iskoriscenost spektra, kao i da se omoguce nove aplikacije i poveca kapacitet sitema. Moze se uvesti na dva nacina:Kao nadgradnja GPRS sistema i kao nadogradnja sistema baziranog na komutaciji kanala. Prvi nacinje zastupljenost. Pod predpostavkom da je vec implementiran GPRS, potrebno je izvrsiti hardverske izmene i radio delu(baznim stanicama i kontramernim baznim stanicama) pri cemu je potrebo izvesno replaniranje mreze (snaga, pokrivenost, rastojanje frekvencija,upravljanje GSM kanalima, i i odredjene softverske izmene u preostaom delu mreze izuzimajuci SGSN i GGSN

UVODJENJE EDGE KOD POSTOJECE GMS/GPRS MREZEMogu potojati dva tipa primopredajnika :STANDARDNI GMS primopredajnik, i EDGE primopredajnik. Potoje cetiri tipa kanala(vremenskih slotova): 1. Kanal za GMS cvor i GMS kanalnokomutiranje podataka, 2. Kanal za gPRS pakete podataka, 3. kanal za GMS cvor,podatke koji se prenose komutacijom kanala i poboljsanom komutacijom kanala,4. kanal za EDGE paketne podatke. Dok GMS primopredajnici podrzavaju jedino kalane tipova 1,2, EDGE podrzava sva 4 tipa.

PRIKUPLJANJE PODATAKA:nadzor,pracenje i upravljanje (SCADA)To je u osnovi centralizovani sistem akvizicije i upravljanja. Podrazumeva citav spektar opreme,sistema i resenja koji omogucavaju prikupljanje podataka u nekom procesu- udaljenom sistemu, obradi istih,nadzor, i u pojedinim slucajevima resavanje na adekvatan nacin. SCDA sistem je mreza racunarom podrzanih radio vezom upravljenih terminala(TU)koji komuniciraju sa racunarskim centrom- moze se reci da je to ditributivni sistem upravljanja. Klasican SCDA sistem orjentisan je ka upravljanju industriskim procesima automatizaciji laboratorija. Slozeniji SCDA sistem, nazvan Wide Area SCDA orjentisan je upravljanju geografskih distributivnih sistema,kod kojis se zbog kompleksnosti procea i komunikacionim greskama najcesce izbegava automacko vodjenje procesa tako i na distributivnom nivou.

STRUKTURA SCADA SITEMA

Element sistema koji neposredno prima fizicku velicinu je senzor. On je deo mernog davaca. Merni davac daje zivot senzoru jer tek njegovim primanjem na senzor mozemo izmeriti promene neke fizikce velicine. Ulazne velicine mogu biti sila, temperatura,relativna vlaznost, duzina, broj obrtaja, brzina intezitet svetlosti itd. Postoje senzori koji odmah daju ekekricnu velicinu promenom neke fizicke velicine, ali i pored togaje potrebno prikljuciti merni davac jer je elektricni signal najcesce mali pa ga je potrebno pojacati i prilagoditi za analogno-digitalno pretvaranje. elektricni ekvivalent ulazne velicine moze da bude osim napon i struje,otprnost. Osnovni elementi koji sacinjavaju primarno prikupljanje podatakaprimarna akvizicija, rade samo sa naponskim signalom. Priprema mernog signala izvodi se preko mernog modula. Pod pojmom prilagogavanje mernog signala podrazumeva se filtriranje, pojacanje, prigusenje, baferovanje. Npr. ako se signal sa mernog davaca moze toliko brzo da ga A/D konvertor nemoze obradjivati tada je neophodan prigodni sstem koji vrsi uzrokovanje i zadrzavanje mernog signala, dok se konverzija ne izvrsi. Ili ako mrezni davac daje promene napona 0, 025 m V , a A/D konvertor mozed

aprepozna promene napona od 2, 44 mV potrebno je izvrsiti prilagodjavanje 100 puta da bi merni signal bio u opsegu ,osetljivosti A/D konvertora. Ako merni davac daje naizlazu normalizovani signal, koristi se izraz merni pretvarac. Deo mernog pretvaraca koji obezbedjuje pretvaranje standardnog signala u drugi,stim da im je ista fizicka stroja, naziva se pretvarac signala. Kada su merni pretvarac i merni davac u jednom kucistu tada je rec o sondi. Mogu biti povezani vise mernih davaca na jedan merni pretvarac,onda je rec o transmiteru. . Rezultat merenja sondom moze biti moze biti prikazan preko analognog pokazivaca,digitalnog pokazivaca kome predhodi analogno-digitalno pretvaranje, ali i preko PC racunara, kome takodje predhodi analogno-digitalno pretvaranje. Uredjaji koji prihvataju merenje velicine sa merog pretvaraca i rezultata merenja u obliku: ispisa na mernom displeju , analognog ili digitalnog ispisa u obliku direktne veze sa PC racunarom nazivaju se elektronski pretvaraci. Ona mogu da prikazu rezultate merenja sa vise mernih pretvaraca. Ovakav nacin pretvaranja fizike u elektricnu velicinu podrazumeva hardversku obradu mernog signala. Pretvarac omogucava rad na daljinu najcesce aktiviranje izvrsnog mehanizma standardnim strujnim ili naponskim signalom . Najcesci aktivatori su ventili . Aktivator se sastoji od mehanickog uredjaja kojim se menja izvrsna velicina i pogodnost uredjaja.

Terminalske Jedinice (TU), davaci pretvaraci.Terminalne jedinice su elektronska oprema instalirana na mestima gde se vrsi uvodjenje stanja ,dogadjaja ili merenja velicina preko senzora. Terminalska jedinica pretvara izmereni signal u formu koja se moze poslati preko komunikacionog merenja prema nadzorko-upravljackoj jedinici. Cesto se terminalska jedinica naziva telemetriska stanica. Kao terminalske jedinice najcese se srece PLC progrmabilni logicki konvertor. U sustini TU odnosno PLC, poseduje aplikcioni softver u memoriji ,mikroproces i komponente za kontrolu ukljucovanja/iskljucivanja nekog drugog uredjaja. U zavisnosti od prirode primene TU (PLC) zavisi hardverska i programska podrska:1. Merenje analognih signala preko A/D konvertora, 2. Pracenje signala u realnom vremenu preko DT kartice, 3. Upravljanje analognim uredjajem preko D/A kartice, 4. On/Of upravljanje. Obrada mernih podataka, uocavanje alarnih uslova i dogadjaja , ali i izvrsavanje upravljackih funkcija SCDA sistema, mogu se u celosti izvrsavati na samoj terminalskoj jedinici TU (PLC).

TOPOLOGIJA SCDA MREZEKomunikacija izmedju terminalnih jedinica (TP) i jedinice za upravljanje i nadzor (SCU), kao i kao i komunikacija izmedju SCU i Scu, odvija se preko komunikacionog medija u zavisnosti od mogucnosti i zahteva korisnika. Podaci se mogu preneti preko bilo kog medija koji omogucava prenos digitalnih podataka. Centralno mesto SCDA sistema su nadzorno upravljanje jedinice SCU i programska podrska PC racunara. Ti racunari su podrzani programskom aplikacijom tipa MMI. Interaktivan dijalog sa racunarom za konkretnim sistemom nadzora i upravljanja. Osnovu za donesenje odluka i upravljanje na ovom nivou, cine podaci spremljenih od terminalnih jedinica. Svi podaci se formiranjem centralne baze podatkaa pretvaraju u formu pogodnu za prezentaciju i generisanje upravljackih akcija. Jedna od osnovnih karakteristika SCDA sistema je centralizacija najutosenijih funkcija za nadzorno-upravljackoj jedinici SCU.

Naime, programska podrska u terminalnim jedinicama TU osiguranja akviziciju podataka i lokalno upravljanje jedinice, ali iniciranje svih kontrolnih funkcija i krajnja verifikacija njihovog izvrsenja vrsi se na nadzorno-upravljackoj jedinici(SCU) Vrlo je vazno naglasiti razliku izmedju programske podrske koja se koristi za nadgledanje , kontrolu i sinhronizaciju ostalih sistema ,programske podrske za post-analizu prikupljenih podataka. Naime, na trzistu se nudi programska podrska koja je vec standarizovana za procesko upravljanje pomocu racunara. Ta programska podrska su generatori SCDA aplikacije za stvorene racunarske sisteme.

PROJEKTOVANJE SCADA SISTEMAPolazna osnova u razmatranju problematike veznaoza bilo koji SCDA sistem lezi u sistemackom pristupu sistemima procentnog upravljanja. Samo se tako moze za odredjeni proces odabrati procesna instrumenbacija ,oprema i programska podrska koja zadovoljava funkciju specifikaciju upravljanja odredjenim potrojenjem. Projektovanje sistema zapocine strujnom podobnosti. Nakom toga sledi idejsko projektno resenje. Na krajui izrada glavnog projekta koja u prakticnom smislu aperacionalizuje resenja mreznog projekta. Inzenjersko projektovanj se moze posmatrati kao niz zdadataka u sastavljanju celog sistema procentnog upravljanja. Proces obicno kakaterise tok materije i energije ali i informacije. Taj tok mozemo prepoznati u glavnim kategorijama sistema procesnog upravljanja: 1. Proizvodnja i distribucija elektricne i toplotne energije, 2. Hemiska industrija, 3. Procesna industrija hrane,cementa, 4. Industrija metala, 5. Sistem prometa i trnsporta, 6. Sistem radio-veza i multimediskih protokola, 7. Preciscavanje bode, 8. Sigurnostni sistemi itd. U svakoj od ovih kategorija postoje vise elemenata i objekatata koje obuhvataju neku funkciju. Sjedne srane je proces a sa druge strane je regulator. Na kraju je covek operator koji nadzire proces i donosi poslednju odluku o toku. Njihov zajednicki rad cine sistem procesnog uravljanja. Sistem procesnog upravljanja se satoji od sistema kojim se upravlja i njegovog upravljackog sistema.

PLC KONTROLERIAutomoatizovana industriska grana bila je upravljana sistemom sa mnostvo medjusobno povezanih elektromehanckih releja. Naporno,podrazumeva da je elektricar sve releje morao rucnopovezivati zicama. Kod upravljanja slozenim procesima, relejne seme bi se sastojale sa nekoliko stotina releja. Seme su prikazivale sve prekidace,senzore, motore, ventile, releje, koje su se nalazile u sistemu. Elektricari su sve to povezivali. Posto su to bili mehanicki releji, kod kojih se pokretni delovi trose(habaju), u slucaju kvara elektricar bi morao ispitati ceo sistem. Tako bi sistem bio van funkcionalnosti, sve dk se ne nadje i neodkrije uzorak problema. kada bi se ukazla poreba za promenom redosleda operacija, to bi izavalo velike gubitke proizvodnog vremena, dok sistem ne bi ponovo proradio.

Napredak tehnologije u izradi mikroprocesora je u to vreme doveo do ideje o izradi elektronskomikroprocesorskom upravljackom uredjaju koji bi mogao jednostavno da se reprogramira u slucaju izmene u upravljackim zadacima. Takav uredjaj se naziva programabilni logicki kontroler, PLC. PLC je predvidjen za primenu u neposrednom okruzenju procesa sa kojim se upravlja, tako da je otporan na nepovoljne uticaje, prasinu, vlagu, visoku temperaturu, vibracije i EM smetnje; uglavnom se primenjuje za resavanje decentralizovanih upravljackih zadataka, na samom mestu upravljanja, gde se preko ulaza i izlaza povezuje sa uredjajima kao sto su operatorski paneli, motori, senzori, prekidaci, ventili. . PLC, kao isvaki racunar, ima svoj operativni sistem, koji ima manje mogucnosti od OS-a opste namene, ali u danasnje vreme moze da podrzi opste potrebe za komunikacijama. Moguce je izvesti povezivanje PLC-a i centralnog racunara ili drugih racunara, zbog resavanja slozenijih upravljackih zadataka ili jednostavne akvizicije podataka i upravljanja sa daljine. PLC je element koji na osnovu prihvacenih ulaznih signala, po odredjenom programu, formira izlazne signale sa kojima upravlja izlaznim uredjajima. Po broju ulazno/izlaznih prikljucaka, PLC uredjaji se mogu podeliti na mikro (do 32), male (do 256), srednje (do 1024) i velike PLC-e (preko 1024). Brzina, memorija i slozenost su direktno proporcionalni sa brojem prikljucaka.

Prednosti PLC-a u odnosu na klasicne upravljacke sisteme:Mogucnost rada u industrijskom okruzenju, mogucnost instalacije na samoj masini. PLC su kompaktniji, jeftiniji, puzdaniji, lakse se nalaze kvarovi, laka promena logike upravljanja. Jednostavno programiranje. Lako prosirenje i adaptacija. Ozicenje sistema se smanjuje za 80% uporedjujuci sa konvencijalnim relejnim sistemom upravljanja; Potrosnja struje koja je potrebna za upravljanje se uveliko smanjuje; Funkcije za PLC samodijagnosticiranje omogucava brzo odklanjanje gresasa na sistemu; Ispravljanje upravljacke sekvence ili aplikacije se lako radi ponovnim programiranjem na konzoli ili kompjuterskom softveru bez promena ozicenja; Upotrebom PLC-a smanjuje se potreba za relejima i hardverskim tajmerima; Vreme ciklusa na masinama se znatno smanjilo zbog brzine PLC-a znaci povecava se produktivnost; Kosta mnogo manje u poredjenu sa konvencionalnim sistemima gde je broj ulaza/izlaza veoma veliki i gde su upravljacke funkcije slozene; Pouzdanost PLC-a je mnogo veca nego kod mehanickih releja i tajmera. ;

Struktura PLC kontrolera

PLC su racunari ciji su hardver i softver posebno prilagodjeni radu u industrijskim uslovima, a koji se mogu lako programirati i ugradjivati u postojece industrijske sisteme. Programmable Oznacava mogucnost programiranja. Program rada se unapred priprema i puni u trajnu memoriju kontrolera. PLC program se razvija u jeziku ladder dijagrama, koji je nastao po ugledu na relejne seme. Logic Jedna od glavnih osobina PLC kontrolera je mogucnost obavljanja logicki funkcija. PLC generise diskretne izlazne signale u funkciji diskretnih ulaznih signala, karakteristicno za prvobitne tipove PLC kontrolera. Savremeni PLC-ovi, pored logickih mogu da obavljaju: aritmeticke operacije, odmeravaju vremenske intervale, prebrojavaju dogadjaje, a i da prihvataju i generisu i analogne signale. Controller Glavna primena u industriji gde se koristi za automatsko upravljanje procesima prati kljucne parametre procesa posredstvom prikljucenih senzora i davaca, shodno memorisanom programu generise akciju kojom deluje na proces.Sistem sa kojim upravlja PLC se sastoji od: Ulaznih uredjaja, kao sto su prekidaci, tasteri, senzori. .; Ulaznog modula, koji je deo PLC kontrolera, preko ovog modula se primaju signali sa ulaznih uredjaja; Logicke jedinice (procesora), koja predstavlja mozak PLC kontrolera, a sastoji se od CPU-a i memorije. U okviru ovog modula se smestaju program i podaci, odatle se upravlja radom celog sistema.; Izlaznog modula, koji je takodje deo PLc kontrolera, preko ovog modula se zadaju binarni signali pojedinim izlaznim uredjajima; Izlaznih uredjaja, kao sto su releji, svetiljke, starteri motora, ventili.

Osnovni elemenit PLC-aCPU Mozak kontrolera. To je obicno neki od mikrokontrolera, ranije su bili 8-bitni, ali sada su vec 16bitni, ili 32-bitni. CPU se brine o komunikaciji, medjusobnoj povezanosti ostalih delova kontrolera, izvrsavanju programa, upravljanju memorijom, nadgledanju ulaza i postavljanju izlaza. Na samom kontroleru postoji nekoliko identifikatora u obliku svetlecih dioda za javljanje greske. Memorija Kao svaki racunarski sistem, i ovaj ima sistemsku i korisnicku memoriju. U sistemskoj je smesten OS, a pored njega se nalazi i korisnicki program preveden u binarni oblik. Korisnicka memorija je podeljena na blokove koji imaju posebne funkcije. Neki delovi memorije koriste se za cuvanje stanja ulaza i izlaza, drugo delovi memorije se koriste za cuvanje sadrzaja promenljivih koji se koriste u korisnickom programu. Ulazi u PLC-u Sluze za prihvat signala sa procesa. Manji kontroleri poseduju samo digitalne ulaze, a slozeniji imaju i analogne. Izlazi iz PLC-a Sluze za povezivanje kontrolera sa izlaznim uredjajima kojima se upravlja. Mogu biti digitalnog ili analognog tipa.

Nain rada PLC kontroleraPLC periodino oitava signale sa senzora, izvrava odreen broj AL operacija ciji se rezultati prenose na izvrsne organe ili neke druge indikatorske uredjaje. OS kontrolera je projektovan tako da u toku rada sistema obezbedi ciklicno ponavljanje navedenih aktivnosti. Sken ciklus pocinje sa ulaznim skenom u okviru koga PLC ocitava sadrzaj ulaznih linija. Ocitani podaci se prenose u odredjeno podrucje memorije slike ulaza. Zatim se 5. Odrzavanje 1. Ulazni sken aktivira programski sken uokviru koga procesor izvrsava programske naredbe kojima su definisane AL funkcije. 2. 4. Programski Nakon toga se aktivira izlazni sken u Komunikacija sken okviru koga se podaci prenose na izlazne linije. Cetvrti deo ciklusa 3. Izlazni komunikacija je namenjen realizaciji sken razmene podataka sa uredjajima koji su povezani sa PLC-om, nakon toga, OS dovodi PLC u fazu odrzavanja u okviru koje se azuriraju interni tajmeri i registri, obavlja upravljanje memorijom, kao i niz drugih poslova vezanih za odrzavanje sistema, o kojima korisnik i ne mora da bude informisan. Ulazni i izlazni sken su reda milisekundi, dok trajanje programskog skena zavisi od velicine programa.

PRIMENA GPRS, EDGE I UMTS KOMUNIKACISKIH TEHNOLOGIJA-PODRUCJE SRBIJA GAS KRAGUJEVACMerenje i pracenje svarnih vrednosti na gasnim sistemima kao sto su protok temperatura i pritisak gasa. uravljanje elementima gasnih postrojenja na udaljenim mestima omogucuje brzu reakciju u slucaju eventualnih aksidentnih slucajeva,sto moze biti umanjeni moguce neseljene posledice. Prikaz stanja i obrada podataka omogucena je putem mobinog uredjaja i interneta, tako da je osigurana mobilnost veze sa dispecerskim centrom i pojedinim perifernim stanicama sa bilo kojeg mesta,bez potrebe zadodtatnim ulaganjem i infrastrukturu, a ujedno su i minimalni troskovi komunikacije. Gasni sitem cini oko 1200 km gasovoda sa pripadajucimmernoredukciskim i oborizaciskim stanicama kao i na njima ugradjenom opremom, uredjajima i sigurnosnim elementima. Obzirom da se radi o sistemu cije su krajnje tacke udaljenje vise . . . . kilometra instaliran je sistem daljinskog nadzora i upravljanja sa ciljem pracenja najbitnijih parametra sistema da bi se vreme reakcije od dojave o eventualnom kvaru ili ugradjenoj opremi svede na najmanju mogucu meru. Sa odorizacijskih stanica prenose se sledeci podaci: 1. Protk gasa; 2. temperatura okoline 3. Zadata koncetracija odoranata 4. Kolicina odoranata u rezervoaru 5. temperatura upravljackog ormana. Pomocu GPRS veze daljinski se upravlja sledecim vrednostima: Koncentracijom odoranata, Radom magnetne pumpe, SLUG odorizacijom, Omogucen je reset upravljacke elektronike. Osim navedenog pomocu mobilnog uredjaja primaju se sledece poruke: Nestanak elektricnog napajanja, Temperatura upravljackog ormana niska/visoka, Koncentracija odoranata mala/velika, Nivo odoranata u rezervuaru nizak, Greska upravljacke elektronike, Vrata upravljacke ormana otvorena , Elektricno napajanje usposavljeno.

Sistem daljinskog nadzora i upravljanja ventila na redukciskim stanicama izveden je primenom GPRS telemetriskog uredjaja. Programsko logicka upravljacka jedinica spojena je sa elektromagnetskim ventilima na dovodu azota u sistemu pneuackog akturatora, a modul za prihvat signala sa postrojenja spojen je sa mernim pretvaracima pritiska. Za statisticku analizu u vremenskim podesivim intervalima sistem salje podatke GPRS vezom o stanju sistema na internet server distributera gde je uz poznavanje korisnickog imena i lozinke moguc uvid u stanje sistema. Pregledom grafikona koji se mogudobitiza svaku analognu vrednost u zeljenom vremeskom intervalu moguce je vrsiti analize sistema i uporedjivati podatke za razlicite vremenske periode.

Upravljanje i nadzor distribucije gasa.Sistem nadzora i upravljanja gasom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omoguci uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara distributivnog gasovodnog sistema. Pomocu sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguce je s jednog mesta nadzirati i upravljati sa vise objekata istovremeno. Merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema preuzima procesne podatke, pretvara iste u odgovarajuce strujne ili naponske signale, prosledjuje ih do miktroprocesorske opreme koja je takodje montirana u pomenutim objektima. Komunikaciona oprema je montirana u dispecerskom centru, na krajnjim stanicama i u objektima Telekom-a gde se vrsi koncentracija i distribucija koriscenih spojnih puteva. Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi pre svega osoblje sektora TPG, a zatim osoblje koje se bavi odrzavanjem masinske, merno-regulacione , elektro, telekomunikacione i racunarske opreme ugradjene na gasovodnom sistemu i naravno poslovodjstvo, po potrebi.

Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodomSistem daljinskog i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na vise podsistema Racunarski podsistem koji se sastoji od: Centralnog dela racunarskog sistema, odnosno opreme koja se nalazi u dispecerskom centru Perifernog dela racunarskog sistema u objektima gasovoda Sistemskog i aplikativnog softvera

Podsistem za prenos podataka i komunikacije: Sistem za prenos podataka i govora u dispecerskom centru Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda Sistem za prenos podataka i govora u u PTT objektima Sistem za prenos podataka i govora duz gasovoda

Podsistem merno regulacione opreme: Merno regulaciona signalizaciona oprema na objektima gasovoda

Sistem besprekidnog napajanja U dispecerskom centru Na objektima gasovoda

Centralni deo racunarskog sistemaObavlja se komunikacija sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama i izvrsava se cuvanje i prikazivanje procesnih podataka.

Periferni deo racunarskog sistemaOsnovna funkcija racunarskog podsistema na objektima gasovoda je da prikupi informacije sa gasovoda (temperatura, pritisak, stanje ventila itd) i da te informacije posalje u dispecerski centar na dalju obradu. U zavisnosti od vrste objekata na gasovodu postoji i razlicita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u dispecerski centar. Tipicni podaci koji se prenose iz krajnje stanice u dispecerski centar su: Analogni ulazi: Ulazni pritisak Radni pritisak Izlazni pritisak Ulazna temperatura Izlazna temperatura Zastitni potencijal Zaprljanost filtera Trenutni protok Spoljna temperatura vazduha

Digitalni ulaz: Status PP ventila Status sigurnosnog ventila Ispad mreze 220 VAC Rad cirkularne pumpe Rad gorionika Polozaj ulaznih vrata

Analogni izlazi: Postavna vrednost regulatora protoka

Digitalni izlazi: Zatvaranje pp ventila

Brojacki ulazi: Kumulativni korigovani protok Kumulativni nekorigovani protok

Uredjaj instaliran na objektima gasovoda moze biti: Industrijski PC racunar PLC kontroler

-

Mini kontroler Modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.

Na osnovu izvrsene detaljne analize preporucuju se dva tehnicka resenja na bazi: 1. PLC kontrolera 2. Modularnih mikroprocesorskih modula

Osnove sistema prenosa, prikupljanja i obrade podatakaKvalitetne, pouzdane telekomunikacione veze od vitalnog su znacaja za dobro funkcionisanje i rad ekipa koje su odgovorne za rad gasovoda, njegovo odrzavanje i pouzdan rad sistema za daljinskig nadzor i upravljanje gasovoda. Frame Relay je tehnika za prenos dugacke povorike podataka krzo paketsku komunikaciju projektovana da maksimizira propusnu moc i da minimizira troskove uproscavajuci obradu kroz mrezu. Neke od prednosti mreza sa paketskom komutacijom su: Prenos podataka bez greske Velika linijska efikasnost Konverzija brzine Raspodela saobracajnog opterecenja Digitalni prenos

Dobar sistem treba da: Bude na raspolaganju 24/7/365 Bude u funkciji operativnim ekipama kada se radovi izvode na terenu Raspolagati regionalnim punktovima na odredjenim lokacijama Uvek imati alternativnu komunikaciju u slucaju otkaza rada sistema

Vrste alarmaPostoje nekoliko vrsta alarma ili neregularnih stanja koja se mogu javiti bilo sa samog gasovoda, bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. Alarmi mogu biti primarni i izvedeni. Primarni alarmi se uocavaju samim nadgledanjem procesa, dok se izvedeni mogu otkriti tek posto se izvrse odgovarajuce softverske provere i proracuni u dispecerskom centru. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definisu sa ekipom zaduzenom za transport gasa. Neregularnosti se moraju uociti i otkloniti u definisanim vremenskim intervalima, jer se u protivnom mogu dogoditi nepredvidive posledice. Neregularnosti razvrstavamo po odredjenom kriterijumu: Mestu nastanka neregularnosti Mestu na kome treba neregularnost prezentirati Prioritetu razresavanja neregularnosti

Postupci pri regularnom rezimu transportaNeregularnosti koje operater mora sam da uoci su: Premasene odredjene granice alarmnih velicina Prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima Prekid komunikacionih veza sa TK centrom Nestanak napajanja Ne obnavljanje izgleda ekrana

Postupci pri neregularniom rezimu transportaNeregularni rezim transporta moze se posmatrati sa dva aspekta Pri smanjenom dotoku gasa, ogranicenim isporukama Havarijskim situacijama

Pri smanjenom dotoku gasa na primopredajnom mestu, alarmira se nadlezno lice ili u njegovooj odsutnosti, postupa se po proceduri za neregularni rezim transporta pri smanjenom dotoku gasa Pri havarijskim situacijama, operater prvi uocava promene ili prima dojave. On je taj koji alarmira sistem za havarijske situacije i cesto samostalno donosi odluke o postupku za hitno otklanjanje uocene nepravilnosti u radu sistema.

KABLOVSKO DISTRIBUTIVNI SISTEMKablovsko distributivni sistem (KDS) je interaktivna mreza za prenos signala I omogucava sledece aktivnosti: KDS je visesrvisni sistem koji treba da obezbedi povezivanje svi elemenata radio-difuznog sistema prenosom radio i video signala i signala podataka.KDS podrazumeva dvosmernu komunikaciju,sto daje mogucnost da ne samo da pasivno prima signal,vec da utice na izvor i servis koji se koristi.Na ovaj nacin veza postaje interaktivna,sto pruza mogucnos koriscenja mnogih drugih usluga korisnicima.Internet servisi brz pristup inernetu pomocu kaklovskog modema.Pored brzog pristupa omogucava i druge predniosti kao sto je stalna i neogranicena veza na internetu,telefonska linija je uvvek slobodna.Osim ovog interaktivnog servisa i mamo i sledece: Video nadzor i usluge nadgledanja u sluzbi zastite privatnoh i poslovnih objekata, PAY sistem gledaj sad plati kasniije je usluga koja omogicava glredanje ekskluzivnih emisija i programa a placanje se izvrsi na kraju meseca, Video na zahtev-KDS sa najvecim diskografskim kucama nudi prikazivanje najkvalitetnijeg filmskog programa, Tele nadzor, daljinski nadzor privatnih i domacih objekata u cilju sprecavanja pozara i td... Pod KDS podrazumeva se antenski sistem za prijem i distribuciju radiodifuznih i satelickih programa preko kablovske mreze do stanova naselja ili gradova. Osnovna uloga TV signala iz centralne stanice do pretplatnika. TV programi se u KDS mogu obezbediti: Direktnom distribucijom kanala iz zemlje i preko satelita, odlozenim emitovanjem satelickog programa soptvenom produkcijom. Internet programom o samom KDS. U pocetku KDs je nudjena samo kablovska emisija,koja je trebala da obuhvati sve postojece zemaljske kanale domacih tv stanica na podrucju grada kao i odredjen broj satelitskih radio stanica. Kablovska televizija se javljala kao moguce resenja problema klasicne distribucije tv signala ali ti su problemi svrstani u tri grupe. Prva grupa su problermi vezani za geografsko podrucje gde je po negde signal slab a ponegde ga iuopste i nema pz se cak problem ne moze resiti ni pojacavanjem signala. U drugu grupu spadaju problemi druge vrste koji su cesta pojava a to je da postoji veliki broj tv prijemnika a ne moze se uhvatiti signal pa se tako poboljsanje jednog signala jedne tv stanice gube signali druge. U trecu grupu problema spadaju tipicni reflesni problemi jedne geografske dislokacije. Refleksija signala nastaje usled velikog broja prepreka na putu na kojem se signal krece. Za preuzimanje i distribuciju zemaljski i satelitskih programa evropski zakon propisuje da se moraju platiti autorska prava. KDS ima najvevi kapacitete za prenos. Po jednom kolaksionom kablu mogu se preneti preko sto tv kanala a po jednom optickom kabli se mogu preneti i po nekiloko stotina tv analognih kanala-signala. Postoje dve vrste KDS-a: Jednosmerni Dvismerni

Jednosmerni KDS sigmal se prenosi od jedne stanice do krajnih antenskih prijemnika u jednom pravcu. Dvosmerni omogucava osim jednosmernog prenosa radio i tv signala i povratan prenos od antenske uticnice do izvora signala. Prenosenje radio i video TV signala KDS-a iz bilo koje tacke KDS-a iz mobilnog studia Automatska kontrola pojacivaca u KDS-u Pomocu dodatnog uredjaja koji je dodat izmedju antenskem uticnice i tv prijemnika samo konrolisemo biramo program,teletekst i td. Racunar moze iz glavne stanice da pokupi podatke o potrosnji npr elektricne energije i vode svih potrosaca prikljucenih na KDS Racunar u glavnoj stanici moze da aktivira alarm u slucaju opasnosti kao sto je pozar i slicno.

Nivoi kablovskog distributivnog sistema

Primarna mreza se definise kao promarni put za prenos podata od glavne stanice do krajnje tacke ili prenos podataka izmedju prikljucnih tacaka. Primarni novo treba da obezbedi vezu izmedju glavne stanice i porimarnih stanica. Za povezivanje na primarnom nivou koriste se za povezivanje kolaksioni i opticki kablovi kao i jihova kombinacija HCF. Na duzini otpada nekih 15 do 20 posto mreze KDS-a. Kolaksioni kablovi se koriste za prenos sognala na vece razdaljine i kada je situacije kod koje mora da se obezbedi signalom veci broj korisnoka. Kolaksioni kablovi imaju mala opadanja napona i veliki opseg mreza propustaju veliki opseg i cena im u zadnje vreme pada. Deo mree koji koresti optisci kabal moze imati razllicitu topologiju. Osnovne strukture primarnih mreza su zvezda i krug. Topologija primarne mreze ima siroki spektar karakteristika KDS-a,lokacija glavne stanine,podstanica,struktura cvorova. Kod slucaja zvezda odnosno strukture tacka tacka mozamo reci da stanica u odnosu na podstanicu tj u odnosu na podstanice je najboljke da se nalazi na sredini. Znaci u centru da se nalazi glavna stanica a oko nje podstanice koje se sve nalaze na mahom istoj udaljenosti. Za povezivanje glavne stanice sa podstanicama koristi se opticki kanal sa dva vlakna. Jedan za prenos u jednom smeru a drugi za prenos u drugom odnosno suprotnom smeru. Kod povezivanja glavne stanice sa podstanicama nema preklapanja trasa optickog kabla. U slucaju ostecenog optickog kabla veliki deo mreze bi ostao bez signala a problem se resava poprecnim vezama od glavne stanice do podstanica. Jos jedan nacin povezivanja glavne stanice sa podstanicama jeste tacka vise tacaka ali i mnogo manje pouzdaniji od predhodnog. Struktura tipa presten za povezivanje glavne stanice sa podstanicama se realizuje kao dupli prsten prema glavnoj stanici. Glavna stanica se mora nalaziti u sredini podstanica veza se ostvaruje tako sto za jedan smer ima dva vlakna a za dtugi tj. povratni smer samo jedno vlakno za svaku podstanicu. Koristi se manja duzina kabla nego li kod lsucaja povezivanja zvezda zato je to cini i privlacnijom zbog manje cene postavljanja. Bolje se opsluzuju korisnici,bolji je i brzi razvoj mreze i sigurnije se vrsi protok informacija. Ako se povezivanje vrsi strukturom tipa prsten u dva nivoa drugi segment treba da bude tipa zvezda. Sekundarni nivo mreze Sekundarni nivo mreze je definisan kao prenosni put za povezivanje podstanica i optiskih cvorova u kojima se vrsi opto elektro konverzija signala i distribucije. Sekundarni nivo ustvari treba da obzbedi vezu izmedju primarnog nivoa i razvoda. Sekundarna mreza se moze realizovati optickim ili sekundarnim kablovima. Ako je primarna mreza realizovana jednom vrstom kabla i sekundarna mreza je realizovana istom tom vrstom kabla. Distributivna mreza Distributivna mreza pocinje od poslednje aktivnog elementa kablovske mreze i zavrsava se na pretplatnockoj prijemnici. Ovaj razvoj KDS se realizije pomocu mrezne strukture tipa stablo sa granama ili zvezda. U zajednickim antenskim distributivnim mrezama se signal prenosi prolaznom mrezom. Nivo distribucije se finalno realizuje pomocu kolaksionog kabla ali bilo je ranije slucajeva kada se opticko vlakno dovede do antenskog prikljucka. Danas se tezi da opticki kabl dodje do blizine zgrade sto ne znaci

da bi u bliskoj buducnosti mogao da opticki kabal dodje i do samog uredjaja da udje u sobu. Distributivne mreze cine: Ogranak Grana glavni razdelnik Ogranci su najnizi zadnji deo distributivne mreze u njima se nalaze odvodnici i antenske uticnice. Grana je deo distributivne mreze koji sluzi za napajanje ogranaka. Elementi grana su pojacivaci,odvodnici i razdelnici. Glavni razdelnik je deo distibutivne mreze koji napaja direktno grane ili ogranke deljenjem signala iz pojacivaca.

Analogni sistem prenosaIzuzetno brz,svrestan razvoj tehnologije i elektonike ima sve veci uticaj na razvoj tehnologije za prenos radio tv i dodatnih servisnih signala. Zbog toga je veoma tesko izvrsiti sistematizaciju kod ove vrste tehnologije. Ako se sistematizacija vrsi po principu kao sto to cini ITU onda se sistematizacija vrsi na sledeci nacin: Lokacija predajnika (zemaljski i satelitski) Vrsta signala koji se emituje (radio-difuzija zvuk-zvucna itd. ) Dalja podela bib bila na osnovu modulacija i ferkvencijskih opsega. Pa tako za radio zvucnu difuznu modulaciju postoji: AM radio-difuzija FM radio-difuzija U okviru AM radio-difuzije na osnovu ferkvencije talasa postoji podela: Dugotalasna radio-difuzija DT Srednje talasna radio-difuzija ST Kratko talasna radio-difuzija KT Druga sistematizacija bi bila na osnovu zaokruzenog sistema kako bi se dobila difuzija. U ovom trenutku se moze definisati cetiri nacina dopremanja signala do korisnika i to uz pomoc prenosa zemaljskim mrezama predajnikom emitovanje posredstom satelita,prenos kablovskim sistemima,prenos mikrotalasnim radio difuznim sistemom. U svakom ovom sistemu za repnos,digitalna tehnologija igra znacajnu ulogu

KOASIJALNI KABALPrednost koasijalnog kabla:Nisu osetljivi na elektromagnetne smetnje, otporni su na vremeske u ticaje, mogu se polagati na zidu, u cevima ili u zemlji jer im se ne menjaju elektricne karakeristike,prilicno ravnomerno prenosi signale sirokog frekventnog opsega, mada imaju slabljenje na visim frekvencijama MANE: Koriste se za manja rastojanja i manje brzine prenosa SASTOJE SE IZ: Unutrasnjeg provodnika,dijelektrika,sirma i spoljnjeg omotaca.

OPTICKE KABLOVSKE MREZE. OPTICKO VLAKNOOpticka vlakna su dugacki i vrlo tanki kablovi, debljine covecije dlake, napravljeni od vrlo cistog stakla. Grupisana u snopove, ova vlakna formiraju opticke kablove koji se koriste za prenos svetlosnih signala na velike udaljenosti. Opticka vlakna se sastoje iz tri dela: 1. JEZGRO- stakleni,tnak, centralni deo vlakna, kroz koji putuje svetlost 2. OBLOGA- spoljni opticki materijal koji svetlost reflektuje natrag u jezgro 3. OMOTAC- Plasticni zastitni sloj koji vlakno stiti od osctecenja i vlage. Stotine hiljada ovakvih valakana formiraju jedan takav opticki kabal. Svaki opticki kabal je zasticen svojim posebnim opmotacem. Postoje dva osnovna tipa optickih vlakana: 1. Single-mode vlakna, precnika 9 mikrona, koja prenose infra crvenu svetlost talasne duzine od 1. 300 do 1550 nanometara, koji generisu laseri. 2. Multi-mode vlakna. Precnika 62, 5mikrona, koja prenose infra crvenu svetlost duzine od 850 do 1. 300 nanometra, koju generisu LED diode Svetlost u optickom kablu putuje odbijajuci se o oblogu u skladu sa principom principom koji se zove potpuna unutrasnja reflekcija. Posto obloga uopste ne apsorbuje svetlost, svetlosni signal se moze prenositi na velike daljine. Ipak tokom prenosa se svetlosni signal delimicno degradira, najvise zbog necistoca u staklu od kojeg je napravljeno valkno. U prenosu svetlosnog signala ucestvuju 4 elementa: 1. Opticki predajnik- generise ikodira svetlosne signale. Nalazi se blizu optickog vlakna i cesto ima i sociva kojima se svetlosni snop fokusira u vlakno. najcesci predjanici su laseri i LED diode- laseri emituju signale vece snage, ali su osetlji na temperaturu i skuplji od LED dioada. Sve vrste predajnika emituju infracrvenu svetlost, koja se nalazi u nevidivom delu spektra. 2. Opticko vlakno- prenosi svetlosni signal na daljinu. 3. Opticki degenerator- pojacava svetlosni signal pri prenosu na vece razdaljine. Sastoji se od optickih vlakana sa specijalnim omotacem koji je neprekidno pod laserskim snopom. Oslabljenom svetlosnom signalu, koji regeneratoru stize do tog specijanom omotacu ,predaje se dodatna energija koju emituje laser i takav signal nastavlja svoj put ovezen ne menjajuci svoje karakeritike. 4. Opticki prijemnik- prima i dekodira svetlosne signale, pretvarajuci ih u elektricne.

OPTICKI KABLOpticka vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih inpulsa na velike udaljenosti i velikom brzinom. Signal na prijemu je cist i ne slabi. Koriste se u KDS za magistralni nivo za razdaljine vece od 1000m. Prednosti: Otporni na elektromagnetne smetnje, malo slablje, sirok frekventni opseg, veliki propusni kapacitet,bolji odnos sognal/sum, efikasnija dvosmerna komunikacija, ne postoji problem preslusavanja izmedju vlakana, manje su im dimenzije, velika brzina prenosa. MANE: cena, veca strucnost njihovog pstavljanja i povezivanja, postavljaju se udavavanjem kroz cevi. Sastav i karakeristike optickih kablova: Opticko vlakno se satoji od izuzetno tankog staklenog cilindra-jezgro Jezgro je okruzeno koncentricnim staklenim slojem, koji se naziva staklena presvlaka Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike, sa platikom se lakse radi, ali ona ne moze da prenese svetlosne inpulse na razdaljine na koje moze staklena vlakna Zbog toga sto opticko vlakno prenosi samo u jednom pravcu, kabal se uek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotacima jedno vlakno salje signale, a drugo ih prima Svako vlakno je obmotano slojem plastike,a dodata su i vlakna od kevlara sto obezbedjuje cvrstinu. Vlakna od kelvara se smestaju izmedju dva vlakna. Kablovi su presvuceni zastitinim slojem plastike.

Analogni sistem prenosaIzuzetno brz,svrestan razvoj tehnologije i elektonike ima sve veci uticaj na razvoj tehnologije za prenos radio tv i dodatnih servisnih signala.Zbog toga je veoma tesko izvrsiti sistematizaciju kod ove vrste tehnologije.Ako se sistematizacija vrsi po principu kao sto to cini ITU onda se sistematizacija vrsi na sledeci nacin: Lokacija predajnika (zemaljski i satelitski) Vrsta signala koji se emituje (radio-difuzija zvuk-zvucna itd.) Dalja podela bib bila na osnovu modulacija i ferkvencijskih opsega.Pa tako za radio zvucnu difuznu modulaciju postoji: AM radio-difuzija FM radio-difuzija U okviru AM radio-difuzije na osnovu ferkvencije talasa postoji podela: Dugotalasna radio-difuzija DT Srednje talasna radio-difuzija ST Kratko talasna radio-difuzija KT Druga sistematizacija bi bila na osnovu zaokruzenog sistema kako bi se dobila difuzija.U ovom trenutku se moze definisati cetiri nacina dopremanja signala do korisnika i to uz pomoc prenosa zemaljskim mrezama predajnikom emitovanje posredstom satelita,prenos kablovskim sistemima,prenos mikrotalasnim radio difuznim sistemom.U svakom ovom sistemu za repnos,digitalna tehnologija igra znacajnu ulogu.

Digitalni sistem prenosaDigitalni prenos slike i tonova omogucava znatno bolji kvalitet reprodukavamih signala a posebno bolji odnos signal/sum u prijemu u odnosu na analogni prenos.Prednost je ta da koristi manje antena.Takodje ne tolerise smetnje i izoblicenja u odnosu na analogni prenos kao sto su refleksije.

Karakteristike merenja signala u analognom domenuMerenje podataka u ovom domenu se svodi na merenje amplitude struje ili napona.Signal u ovom domenu je kontinualno promenljiva velicina koja se moze neprekidno procenjivati u vremenu ili diskretno meriti u bilo kom trenutku Analogni signali mogu pripadati jednom od sledeca cetiri oblika: - naelektrisanje, - napon, - struja, - snaga.

Karakteristike merenja signala u digitalnom domenuPodatke cine signali koji imaju samo dva nivoa:visoko (digitalno 1) i nisko (digitalno 0). Standardno, ovi signali predstavljaju kodirani oblik celobrojnih brojeva ili standardnih znakova. Postoje tri glavne forme digitalnih signala: - serijski podaci (predstavljaju se nizom impulsa koji se prenose kanalom) - paralelni podaci (predstavljaju skup impulsa koji se simultano prenose po vecem broju kanala. - brojacki impulsi (frekvencija impulsa predstavlja relevantan podatak)