SEDEĆI U ONOM KAFEU

ROMANI U SLIKAMA

„Svaka knjiga je putovanje, a pisac je vodič“, kaže Mauricio de Đovani, govoreći o svojoj ulozi pripovedača, što naročito važi za one

priče čiji je junak čovek poseban po duhu i senzibi-litetu: komesar Luiđi Alfredo Ričardi. Te priče verno prate milioni čitalaca spremnih da uđu u ono sjajno i udobno mesto, u kafe Gambrinus u Napulju, gde je Ričardiju iz mašte rezervisan sto za koji nijedan stvarni namernik ne može da sedne. Otkako se Ričardi ma-terijalizovao na stranicama u prozi i onim stripskim (o čemu svedoči i ovaj Magazin), senke i tajne izme-

đu života i smrti koje komesar „čuje“ postaju još dramatičnije, kao sentimentalne melodije, operske arije, melodramske romanse koje De Đovani smatra najboljim sredstvom da se shvate Napulj, ljudi koji žive u njemu i najdu-blji doživljaj noara.

Gracijano Fredijani

MAGAZIN

2

PORTRET AUTORA

MAURICIO DE ĐOVANI:PRIČAĆU VAM O SVOM RIČARDIJUUredio Luka Krovi

U jednom obimnom intervjuu, napolitanski pisac otkriva sve tajne o sagi – književnoj i stripskoj – čiji je junak njegov veoma omiljeni komesar.

Komesar Ričardi je jedan od najpoznatijih i najvoljenijih likova u italijanskoj noar književ-nosti. Pisac Mauricio de Đovani stvorio ga je 2005. godine i do danas je bio junakom deset romana: „Osećaj bola“, „Kletva krvi“, „Svačije mesto“, „Dan mrtvih“, „Svojom rukom“, „Otrovnica“, „Na dnu tvog srca“, „Duše od sta-kla“, „Serenada bez naslova“, „Zimske laste“. Sve te priče smeštene su u Napulj tridesetih go-dina prošlog veka i vrte se oko Luiđija Alfreda Ričardija, službenika napuljske kvesture.

Prebacivanje njegovih avantura u strip bilo je pravi izazov za kuću „Serđo Boneli edito-re“. Da bismo dočarali svet u kom se kreće lik jedinstven kao Ričardi, smislili smo da u ovaj „Magazin“ ubacimo obimnu priču u vidu inter-vjua – naći ćete je na stranicama koje slede – poniklu u redakciji (možete je delimično i čuti na video-snimku na našem sajtu www.sergio-bonelli.it), u kojoj Mauricio de Đovani otkriva tajne o svojim junacima i nastanku ovog origi-nalnog serijala.

3

NASTANAK SERIJALA

SVE JE POČELO JEDNIM KONKURSOM.Komesar Ričardi se rodio pukim slučajem. Neki prijatelji, da bi se našalili sa mnom, prijavili su me na književni konkurs. A ja sam, videvši ih kako se smeju, da im ne bih pružio to zadovoljstvo, odlučio da zaista učestvujem. Konkurs se održavao u Gran kafeu Gambrinus u Napulju i bio je otvoren za nadobudne pisce krimi-ća... Kad sam seo u salu, primetio sam da jedna devojčica spolja, kroz izlog, radoznalo posmatra čudne tipove koji nešto kucaju na svojim računarima. Zamislio sam junaka koji je, sedeći u istom kafeu kao ja, jedini vidi, i da je devojčica u stvari mrtva... Budući da divni dekor Gambrinusa potiče iz secesije, odlučio sam da će se radnja odvijati 1929. godine. Verujem, takođe, da je tome prilič-no doprinela i činjenica da je pokrovitelj tog konkursa bila Ribola

MAGAZIN

4

đala, proizvođač frijulskog belog vina koje su u velikim količinama trošile devojke u mini-suknjama kojima je bilo teško reći „ne“. Mislim da je i to sjajno vino doprine-lo rođenju samog Ričardija. Ta prva priča prošla je kvali�kacije kao najbolja i zatražili su od mene da napišem još jednu za �nale konkursa. Komisija me je zamolila da smi-slim još jednu priču s Ričardijem. Ta druga priča pobedila je na konkursu i objavljena je 2005. godine u reviji Europeo. Mogu da kažem da se od tog trenutka Ričardi više nije zaustavljao.

Gore: sala kafea Gambrinus u Napulju u kojoj se „rodio“ komesar Ričardi, na fotogra�ji Simonea Airoldija, na stranama 4 i 2: Ričardi gleda kroz izlog i doručkuje s doktorom Modom i Mauriciom de Đovanijem (nacrtao Danijele Biljardo).

PORTRET AUTORA

5

NAPULJ TRIDE-SETIH GODINA

IZ ČETVRTI U ČETVRTNapulj tridesetih godina je glavni junak u romanima o Ričardiju, isto kao u jed-nom mom drugom serijalu, o siročićima iz Picofalkonea. Napulj je tridesetih godina pripadao naciji koja se spremala da izgubi sopstveni identitet. Kolonijalna politika u Etiopiji koja se vodila krajem 1934. godine, potonje međunarodne sankcije koje su po-godile zemlju, zloglasni rasni zakoni doneti 1938. godine i izbijanje svetskog rata nakon toga izmenili su identitet Italije i grada kao što je Napulj. Grad je tih godina bio siroma-šan i dostojanstven. Rešen da preživi ali i da sačuva svoj identitet, da se ne preda samo da bi preživeo. Nije posedovao pobedničku logiku, bio je socijalno podeljen na duboko usečene krugove. Siromah koji bi se oboga-tio nije imao pristup u aristokratske salone, koji su bili rezervisani za plemstvo, ali ne za

MAGAZIN

6

skorojeviće. Ta podela grada i klasa nije bila uopštena. Iz tesnih uličica grada dolazio je i širio se na četvrti snažan osećaj lokalnog zajedništva. Napolitanac je u ratu govorio: „Ja sam iz San Ferdinanda“, „Ja sam iz Kjaje“, „Ja sam iz Merkata“, a ne: „Ja sam iz Napulja.“

Identitet je poticao iz četvrti i bio je snažno povezan s njom. Postojala je zajednica u kojoj je starija oso-ba mogla da priđe mlađoj s kojom nije u srodstvu i da je upozori na određene norme ponašanja. Mlađa osoba je poštovala taj poziv starije iako nisu bile rod. Na rođenja, venčanja, razvode gledalo se isto kao na smrti. Naročito kao na smrti. Smrt osobe iz četvrti bila je smrt svih. Bio je to zajednički, kolektivni gubitak, što je teško objasniti onima sa strane jer je reč o svetu drugačijem od našeg, današnjeg. Danas se zatvaramo u klimatizovane kuće, a Napulj je tridesetih godina živeo mahom na ulicama.

Gore: Trg plebiscita, na fotogra�ji Simonea Airoldija. Dole i na susednoj strani: crteži Lučile Stelato koji prikazuju Lungomare i svakodnevni život u napuljskim četvrtima u Ričardijevo vreme.

PORTRET AUTORA

7