EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

STUDIJA SLUAJA IZ PREDMETA POSLOVNE FINANSIJE

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA PREDUZEA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

MENTOR: STUDENTI:

Mr. Milan upi Jovana Vujovi 2008/47 Ivana Mihailovi 2008/138 Milica Bogdanovi 2008/285

Kragujevac, maj 2013.

1

SADRAJ:

UVOD ....................................................................................................................................... 2

1. ISTORIJAT PREDUZEA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA .................... 2 2. RACIO ANALIZA .............................................................................................................. 3

2.1. Pokazatelji likvidnosti ......................................................................................... 3

2.2. Pokazatelji aktivnosti ........................................................................................... 3

2.3. Pokazatelji strukture finansiranja ...................................................................... 6

2.4. Pokazatelji rentabilnosti ...................................................................................... 7

ZAKLJUAK LITERATURA

PRILOG

2

UVOD

Finansijska analiza preduzea odnosi se na prikupljanje, selekciju, procenjivanje, analiziranje i interpretaciju finansijskog poloaja preduzea na osnovu informacija iz finansijskih izvetaja. Cilj ove analize je da se sagleda i oceni finansijski poloaj i rentabilnost preduzea. Ova studija sluaja zasniva se na racio analizi finansijskih podataka iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao osnovnih finansijskih izvetaja. Predmet iste je preduzee AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA u periodu od 2008. do 2011. godine. Na samom poetku rada upoznaemo se sa osnovnim podacima o preduzeu. U daljem radu vrimo racio analizu finansijskih izvetaja i to preko:

1. Pokazatelja likvidnosti, 2. Pokazatelja aktivnosti, 3. Pokazatelja strukture finansiranja, 4. Pokazatelja rentabilnosti.

Na osnovu dobijenih rezultata na kraju rada izvodimo zakljuak i u Prilogu dostavljamo koriene finansijske izvetaje preduzea za pomenuti period.

1. ISTORIJAT PREDUZEA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

Preduzee Agrobaka A. D. Baka Topola osnovano je 1956. godine i od tada konstantno posluje u razliitim statusnim formama, koje su zavisile od pozitivnih zakonskih propisa, koji su se odnosili na njegovo opstajanje, u periodu od samog nastajanja pa do danas. Drutvo posluje trenutno kao otvoreno akcionarsko drutvo i njegove akcije se kotiraju na tritu hartija od vrednosti Beogradske Berze.

Osnovna delatnost ovog preduzea jeste gajenje ita i drugih zasada i useva. Osim prethodno navedenog, pretenu delatnost ovog preduzea ini i vrenje poljoprivrednih usluga, kao to su suenje semena itarica, kao i drugih semena, zatim sortiranje i pakovnje istih. Takoe, ovo preduzee, na osnovu sklopljenih i zakljuenih ugovora sa svojim komitentima, vri i proizvodnju i doradu semena.

Preduzee je tako organizovano, da ima tri sektora: 1.sektor semena i hemije,

2.sektor mehanizacije i

3.sluba zajednikih poslova drutva. Ovo preduzee ima sledee organe: 1.skuptinu drutva, 2.upravni odbor,

3.izvrni odbor i 4.direktor drutva koji predstavlja i zastupa drutvo u unutranjem i spoljnotrgovinskom poslovanju.

Sedite ovog drutva je u Bakoj Topoli (Marala Tita br.8). Trenutno ima 72 zaposlena radnika koji obavljaju utvrene poslove i radne zadatke.

3

2. RACIO ANALIZA

2.1. Pokazatelji likvidnosti

Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da izvrava novane obaveze u punom iznosu i na vreme, a da pri tome ouva potreban obim i strukturu obrtnih sredstava za obavljanje tekueg poslovanja i kreditni bonitet.

Racio opte likvidnosti

Racio opte likvidnosti se dobija iz odnosa ukupne obrtne imovine i kratkoronih obaveza preduzea, a pokazuje sa koliko dinara obrtne imovine je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Predstavlja indikator zatienosti interesa kratkoronih poverilaca preduzea.

Tabela 1: ROL AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Obrtna sredstva (u 000 din) 480206 280996 267144 322774

Kratkorone obaveze (u 000 din) 88881 69945 23965 48028

ROL 5,40 4,02 11,15 6,72

Iz Tabele 1 se moe zakljuiti da je racio opte likvidnosti bio najvei u 2010. godini u iznosu od 11,15 , a najnii u 2009. godini kada je iznosio 4,02.

Racio reducirane likvidnosti

Racio reducirane likvidnosti dobija se stavljanjem u odnos likvidnih sredstava (ukupna obrtna

imovina umanjena za zalihe) i kratkoronih obaveza preduzea. Pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je pokriven jedan dinar kratkoronih obaveza.

Tabela 2: RRL AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Obrtna sredstva (u 000 din) 480206 280996 267144 322774

Zalihe (u 000 din) 278715 189818 112847 165820

Kratkorone obaveze(u 000 din) 88881 69945 23965 48028

RRL 2,27 1,30 6,44 3,27

Iz Tabele 2 se moe zakljuiti da posmatrano preduzee ima najvei racio reducirane likvidnosti u 2010. godini, i iznosio je 6,44. Sa druge strane, najnii racio reducirane likvidnosi je bio 2009. godine, vrednosti 1,30.

2.2. Pokazatelji aktivnosti

Pokazatelji aktivnosti ili pokazatelji efektivnosti daju odgovor na pitanje koliko preduzee efektivno koristi raspoloiva sredstva. Mera te efektivnosti se dobija iz odnosa ostvarenog obima aktivnosti (odnosno prihoda ili rashoda kao finansijskog izraza koliine i asortimana realizovanih i proizvedenih proizvoda) i ulaganja u poslovna sredstva.

4

Brojni su pokazatelji aktivnosti (koeficijenti obrta) koji se mogu definisati za svaku kategoriju

poslovne imovine preduzea. Neki od najee korienih su:

1) koeficijent obrta kupaca

2) koeficijent obrta zaliha

3) koeficijent obrta dobavljaa 4) koeficijent obrta stalne imovine

5) koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta kupaca se utvruje iz odnosa neto prihoda od prodaje i prosenog salda rauna potraivanja od kupaca. Dobijeni rezultat pokazuje koliko puta se u toku godine potraivanja od kupaca naplauju. Vei KOK znai bolju likvidnost za preduzee i bolje tekue finansijsko stanje ostvareno kroz manja ulaganja u potraivanja.

Tabela 3: KOK AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto prihod od prodaje (u 000 din) 453647 243680 331821 362485

Prosean saldo Potraivanja od kupaca (u 000 din) 178397,5 139807 81467,5 85802

KOK 2,54 1,74 4,07 4,22

Na osnovu podataka iz Tabele 3 vidi se da je koeficijent obrta kupaca bio najnii u 2009. godini (1,74) a najvii u poslednjoj, tj. 2011. godini (4,22).

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha rauna se kao odnos nabavne vrednosti prodate robe i prosenog stanja zaliha, utvrenog kao prosena vrednost stanja sa poetka i kraja odreenog obrauskog perioda. Na osnovu dobijenog racia vidimo koliko puta se u toku godine prosene zalihe obrnu (reprodukuju).

Tabela 4: KOZ AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Nabavna vrednost prodate robe (u 000

din) 161750 126550 99923 73894

Proseno stanje zaliha (u 000 din) 278715 234266,5 151332,5 139333,5

KOZ 0,58 0,54 0,66 0,53

Iz Tabele 4 moe se videti da je koeficijent obrta zaliha najnii u 2011. godini (0,53), a najvii u 2010. godini (0,66).

5

Koeficijent obrta dobavljaa

Koeficijent obrta dobavljaa predstavlja odnos iznosa godinjih nabavki materijala i usluga na kredit i prosenog salda dobavljaa. S obzirom da iznos godinjih nabavki materijala i usluga na kredit ne figurira u bilansu uspeha kao zasebna pozicija, mogue ga je utvrditi na dva naina, od kojih je manje komplikovan aproksimativni dobijen korekcijom nabavne vrednosti prodate robe

za promenu stanja zaliha. Pri tome, poveanje zaliha na kraju perioda u odnosu na poetni se dodaje, a smanjenje oduzima od nabavne vrednosti prodate robe. Iz ovako utvrenog pokazatelja vidimo koliko puta se u toku posmatranog obraunskog perioda izmiruju obaveze prema dobavljaima.

Tabela 5: KOD AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Nabavna vrednost prodate robe (u 000

din) 161750 126550 99923 73894

Promena stanja zaliha (u 000 din) 0 -88897 -76971 52973

Proseno stanje dobavljaa (u 000 din) 81978 71379 38213,5 28863,5

KOD 1,97 0,53 0,60 4,39

Iz Tabele 5 moe se zakljuiti da je KOD bio najnii u 2009. godini kada je iznosio 0,53, a najvii 2011. godine kada je bio 4,39.

Koeficijent obrta stalne imovine

Koeficijent obrta stalne imovine dobija se iz odnosa neto prihoda od prodaje i prosenog salda stalne imovine. Dobijeni rezultat pokazuje koliko dinara neto prihoda od prodaje je preduzee ostvarilo na svaki dinar prosene sadanje vrednosti stalne imovine.

Tabela 6: KOSI AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto prihodi od prodaje (u 000 din) 453647 243680 331821 362485

Proseno stanje stalne imovine (u 000 din) 493048 481464 458881 436706

KOSI 0,92 0,51 0,72 0,83

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

Koeficijent obrta ukunih poslovnih sredstava dobija se iz odnosa neto prihoda od prodaje i

prosenih ukupnih poslovnih sredstava preduzea. On predstavlja sumaran pokazatelj poslovne efikasnosti preduzea i pokazuje koliko dinara neto prihoda od prodaje se ostvaruje na svaki dinar uloen u ukupna poslovna sredstva.

6

Tabela 7: KOUPS AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto prihodi od prodaje (u 000 din) 453647 243680 331821 362485

Prosena ukupna poslovna sredstva (u 000 din) 979485 867814 735584,5 731665

KOUPS 0,46 0,28 0,45 0,49

Na osnovu Tabele 7 vidi se da je koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava najnii bio 2009. godine kada je iznosio 0,28. Najviu vrednost ovaj koeficijent je imao 2011. godine kada je iznosio 0,49.

2.3. Pokazatelji finansijske strukture

Finansijska struktura preduzea predstavlja odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja preduzea i odnosi se na pasivu bilansa.

Za potrebe sagledavanja sposobnosti preduzea da odgovori preuzetim fiksnim finansijskim obavezama, odnosno da prebrodi moguu krizu, a da ne ugrozi interese poverilaca, potrebno je potraiti odgovore na sledea dva pitanja: kako preduzee finansira sredstva i moe li preduzee da odgovori obavezama po osnovu angaovanih izvora. Odgovori na ova pitanja podrazumevaju analizu odreenih odnosa. Kod prvog pitanja ti odnosi su izmeu pozicija bilansa stanja, dok su kod drugog pitanja izmeu pozicija bilansa uspeha. Odnosi iz prvog pitanja se nazivaju pokazateljima zaduenosti (solventnosti), a kod drugog pokazatelji pokria.

Pokazatelji zaduenosti

Najznaajniji pokazatelji zaduenosti su :

Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima

Ovaj racio se izraunava kao odnos ukupnih obaveza i ukupnih sopstvenih sredstava i pokazuje uee pozajmljenog kapitala u ukupno raspoloivim sredstvima preduzea .

Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu izraunava se kao odnos dugoronih dugova i sopstvenog kapitala.

Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima dobija se iz odnosa dugoronih dugova i ukupnih poslovnih sredstava.

Tabela 8: ANALIZA ZADUENOSTI PREDUZEA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA

"AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Racio ukupnog duga prema ukupnim

sredstvima

9,76%

(0,0976)

10,76%

(0,1076)

5,47%

(0,0547)

8,61%

(0,0861)

Racio dugoronog duga prema 0,76% 1% (0,001) 0,99% 0,98%

7

sopstvenom kapitalu (0,0076) (0,0099) (0,0098)

Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima

0,69%

(0,0069)

0,89%

(0,0089)

0,94%

(0,0094)

0,89%

(0,0089)

Ono to moemo zakljuiti na osnovu racia ukupnog duga prema ukupnim sredstvima je da je uee u 2009.godini poraslo u odnosu na 2008., u 2010. godini belei se znaajniji pad. Zatim u 2011.godini opet se procenat uea pozajmljenog kapitala poveava, ali je taj procenat opet manji nego u prve dve godine, to je pozitivno za ovo preduzee.

Sledei pokazatelj je racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu. U oceni ovog pokazatelja rasprostranjeno je miljenje da njegova najvea prihvatljiva visina treba da bude jednaka jedinici. Odnos vei od jedinice ukazuje na to da dugoroni dugovi prevazilaze spstveni kapital preduzea, to bi moglo da ukae na nedovoljnu zatienost interesa dugoronih poverilaca. Meutim, kao to se moe videti, kod ovog preduzea interesi poverilaca nisu ugroeni.

Uee dugoronih dugova u ukupnim sredstvima je sledei pokazatelj. Vidimo da je to uee malo, to predstavlja prednost ovog preduzea.

2.4. Pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti)

Rentabilnost predstavlja zaraivaku mo imovine tj. efektivnost korienja uloenog kapitala, i veoma su bitni kako za vlasnike tako i za kreditore. Kreditorima je veoma vano da prinos na uloen kapital bude vii jer im to ukazuje da e obaveze prema njima biti na vreme i u celosti isplaene.

A. Pokazatelji stope dobitka

Stopa bruto dobitka, poslovnog i neto dobitka

Poto iz bilansa uspeha vidimo da je posmatrano preduzee ostvarilo poslovni i bruto gubitak stopa poslovnog i bruto dobitka ne moe biti izraunata. Stopa neto dobitka se dobija kao odnos neto dobitka i neto prihoda od prodaje i pokazuje koliko

se se na svaki dinar neto prihoda od prodaje ostvajuje neto dobitka.

Tabela 9: STOPA NETO DOBITKA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto dobitak (u 000 din) 2150 13501 4642

Neto prihodi od prodaje (u 000 din) 453647 243680 331821 362485

Stopa neto dobitka 0,005 0,041 0,013

U preduzeu AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA u 2008. godini stopa neto dobitka od 0,5% pokazuje da neto dobitak u neto prihodima od prodaje uestvuje sa 0,5% ( na svaki dinar neto prihoda od prodaje ostvaruje se 0,005 dinara neto dobitka). U 2009. godini preduzee

8

posluje sa neto gubitkom, a u 2010. godini stopa neto dobitka iznosi 4,1%, to znai da neto dobitak uestvuje u neto prihodima od prodaje sa 4,1% ( na svaki dinar neto prihoda od prodaje ostvaruje se 0,041 dinar neto dobitka), dok u 2011. godini stopa neto dobitka iznosi 1,3% tj. neto

dobitak u neto prihodima od prodaje uestvuje sa 1,3% (na svaki dinar neto prihoda od prodaje ostvari 0,013 dinara neto dobitka).

B. Pokazatelji stope prinosa

Stopa neto prinosa na ukupnu poslovnu imovinu (ROA)

Izraunava se kao odnos neto dobitka i prosene ukupne poslovne imovine i pokazuje koliko je preduzee na svaki dinar uloene ukupne poslovne imovine ostvarilo neto dobitka.

Tabela 10: ROA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto dobitak (u 000 din) 2150 13501 4642

Prosena ukupna poslovna imovina (u 000 din) 979485 867814 735584,5 531665

ROA 0,002 0,018 0,009

Ovaj rezultat pokazuje da se na svaki dinar uloen u prosenu ukupnu poslovnu imovinu ostvari u 2008. godini 0,002 dinara neto dobitka, 2009. godini ne moe biti izraunat jer se ostvario neto gubitak. U 2010.godini preduzee je na svaki dinar prosene ukupne poslovne imovine ostvarilo 0,018 dinara neto dobitka, a u 2011. godini na svaki dinar prosene ukupne poslovne imovine se ostvarilo 0,009 dinara neto dobitka.

Na vrednost ROA ne utie samo zaraivaka mo imovine ve finansijski prihodi i rashodi i ostali prihodi i rashodi. Iz bilansa uspeha vidimo da preduzee ostvaruje neto dobitak na osnovu ovih prihoda.

Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE)

Izvaunava se kao odnos neto dobitka i prosene sopstvene imovine. Pokazuje koliko se na svaki dinar prosenog korienog sopstvenog kapitala ostvaruje neto dobitka.

Tabela 11: ROE "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA "AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA

2008. 2009. 2010. 2011.

Neto dobitak (u 000 din) 2150 13501 4642

Prosena sopstvena imovina (u 000 din) 883892 779330,5 675331 679901,5

ROE 0,002 0,020 0,007

Racio prinosa na sopstveni kapital u posmatranom preduzeu pokazuje u 2008. godini da se na svaki dinar proseno korienog sopstvenog kapitala ostvarilo 0,002 dinara neto dobitka, u 2009. godini ne moe btiti izraunat zato to je preduzee ostvarilo neto gubitak. U 2010. godini nam

9

pokazuje da je na svaki dinar proseno korienog sopsvenog kapitala ostvarilo 0,020 dinara neto dobitka i u 2011. godini 0,007 dinara neto dobitka.

ZAKLJUAK

Finansijska analiza predstavlja sutinu upravljanja finansijama i daje nam uvid u trenutnu finansijsku poziciju preduzea i smernice za donoenje relevantnih finansijskih odluka. Posmatrajui racia likvidnosti moemo uoiti da je ROL ji je teorijski satandard 1:2 jako visok. Takoe, moe se uoiti da RRL prevazilazi teorijski standard 1:1, iz ega moemo zakljuiti da je ovo preduzee likvidno, tj. da moe da izmiri svoje obaveze u roku dospea, a da pri tome ne remeti obim i strukturu obrtnih sredstava i kreditni bonitet.

Pokazatelji aktivnosti nam predstavljaju objektivnost korienja sredstava. KOK, KOD, KOZ, KOSI, KOUPS su veoma niski. KOK je nizak to ukazuje da je preduzeu potrebno due vreme da naplati potraivanja od kupaca. Za KOD je poeljno da bude to manji, to je kod ovog preduzea sluaj, jer je tada potrebno due vremena da protekne do dospea obaveza prema dobavljaima. KOSI je nizak i to nam govori da je struktura stalne imovine loa. Takoe, KOUPS je nizak, a samim tim su niski i prihodi koji se ostvaruju na dinar prosene ukupne poslovne imovine. Iz ovoga se moe zakljuiti da preduzee ne koristi efektivno raspoloiva sredstva.

Pokazatelji zaduenosti su nii od standarda, tj. manji od 1, to ukazuje na solventnost preduzea. Pokazatelji stope prinosa predstavljaju globlne pokazatelje rentabilnosti, a iz priloenog moemo uoiti da preduzee ima jako niske vrednoti ROA i ROE i da nije rentabilno. Da bi preduzee poboljalo efektivnost preporuka je da se promeni politika naplate potraivanja od kupaca, povea efikasnost upravljanja zalihama sirovina, materijala. Da bi se poveala rentabilnost treba efikasnije upravljati trokovima.

LITERATURA:

Stani P. Savremeno upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski

fakultet, Kragujevac, 2006. godina;

www.apr.gov.rs;

www.agrobacka.net

10

PRILOG:

BILANS STANJA

AOP

AGROBAKA A.D. BAKA TOPOLA u hiljadama dinara

AKTIVA 31.12.2008 31.12.2009. 31.12.2010. 31.12.2011.

001 A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 493048 469880 447882 425530

002 I NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

003 II GOODWILL

004 III NEMATERIJALNA ULAGANJA

005

IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I

BIOLOKA SREDSTVA (006+007+008) 473953 450896 429026 406870

006 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 473953 450896 429026 406870

007 2. Investicione nekretnine

008 3. Bioloka sredstva

009

V DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (010+011) 19095 18984 18856 18660

010 1. Uea u kapitalu 18113 18113 18113 18113

011 2. Ostali dugoroni finansijski plasmani 982 871 743 547

012 B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015) 480206 280996 267144 322774

013 I ZALIHE 278715 189818 112847 165820

014

II STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I

SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA

015

III KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (016+017+018+019+020) 201491 91178 154297 156954

016 1. Potraivanja 193747 85867 77068 94536

017 2. Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 513 1483 0 0

018 3. Kratkoroni finansijski plasmani 0 60000 10000

019 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 2854 2377 16122 45384

020

5. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska

razgranienja 4377 1451 1107 7034

021 C. ODLOENA PORESKA SREDSTVA 6231 5267 0 0

022 D. POSLOVNA IMOVINA (001+012+021) 979485 756143 715026 748304

023 E. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

024 F. UKUPNA AKTIVA (022+023) 979485 756143 715026 748304

025 G. VANBILANSNA AKTIVA

PASIVA

101 A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107+108-109-

110) 883892 674769 675893 683910

102 I OSNOVNI KAPITAL 461135 461135 461135 461135

103 II NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

104 III REZERVE 75142 75142 75142 75142

11

105 IV REVALORIZACIONE REZERVE 295905 287999 227746 229618

106

V NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VREDNOSTI

107

VI NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VERDNOSTI

108 VII NERASPOREENI DOBITAK 51710 54978 116355 122500

109 VIII GUBITAK 204485 204485 204485

110 IX OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE

111 B. DUGORNA REZERVISANJA I OBAVEZE (112+113+116) 95593 81374 34826 60859

112 I DUGORONA REZERVISANJA 4717 4149 6119

113 II DUGORONE OBAVEZE (114+115) 6712 6712 6712 6712

114 1. Dugoroni krediti

115 2. Ostale dugorone obaveze 6712 6712 6712 6712

116

III KRATKORONE OBAVEZE (117+118+119+120+121+122) 88881 69945 23965 48028

117 1. Kratkorone finansijske obaveze

118

2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i

sredstava poslovanja koje se obustavlja

119 3. Obaveze iz poslovanja 81978 60780 15647 42080

120 4. Ostale kratkorone obaveze 6417 6841 7551 5815

121

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i

ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska

razgranienja 370 2200 767 133

122 6.Ovaveze po osnovu poreza na dobitak 116 124 0 0

123 C. ODLOENE PORESKE OBAVEZE 0 4307 3535

124 D. UKUPNA PASIVA (101+111+123)

125 E.VANBILANSNA PASIVA 979485 756143 715026 748304

BILANS USPEHA

AOP

"AGROBAKA A.D." BAKA TOPOLA u hiljadama dinara

Godine 31.12.2008. 31.12.2009. 31.12.2010. 31.12.2011.

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJA

201 I POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206) 471039 206937 290767 352851

202 1. Prihodi od prodaje 453647 243680 331821 362485

203 2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 214 207 681 592

204 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 13174

205 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 37897 42389 11144

206 5. Ostali poslovni prihodi 4004 947 654 918

207 II POSLOVNI RASHODI (208+209+210+211+212) 472863 326375 291078 358952

12

208 1. Nabavna vrednost prodate robe 161750 126550 99923 73894

209 2. Trokovi materijala 178638 97012 92254 159136

210 3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 68404 54685 54065 65608

211 4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 25136 24017 22836 18446

212 5. Ostali poslovni rashodi 38935 24111 22000 41868

213 III POSLOVNI DOBITAK (201-207)

214 IV POSLOVNI GUBITAK (207-201) 1824 119438 311 6101

215 V FINANSIJSKI PRIHODI 6749 2781 2320 9463

216 VI FINANSIJSKI RASHODI 24 607 413 171

217 VII OSTALI PRIHODI 910 2179 15873 17738

218 VIII OSTALI RASHODI 2660 88438 6768 19959

219 IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

PRE OPOREZIVANJA (213-214+215-216+217-218) 3151 10701 970

220 X GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA (214-213-215+216-217+218) 203523

221 XI NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA

222 XII NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA

223 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-

220+221-222) 3151 10701 970

224 C. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA ( 220-

219+222-221) 203523

D. POREZ NA DOBITAK

225 1. Poreski rashod perioda 886

226 2. Odloeni poreski rashodi perioda 115 963

227 3. Odloeni poreski prihodi perioda 2800 3672

228 E. ISPLAENA LINA PRIMANJA POSLODAVCU

229 F. NETO DOBITAK (223-224-225-226+227-228) 2150 13501 4642

230 G. NETO GUBITAK (224-223+225+226-227+228) 204486

231 H. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA

MANJINSKIM ULAGAIMA

232 I. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA

VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG LICA

J. ZATADA PO AKCIJI

233 1. Osnovna zarada po akciji 27

234 2. Umanjenja (razvodnjena) zarada po akciji 3