seminarski finansijsko izvestavanje

UNIVERZITET EDUCONSFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJECENTAR SUBOTICA

FINANSIJSKO IZVETAVANJE

PRISTUPNI RAD

NA TEMU: USPENOST POSLOVANJA MEUNARODNIH KOMPANIJA KROZ PRIZMU CILJNIH VELIINA USPEHA

MENTOR: STUDENT:Prof. dr Vidakovi Slobodan

Sremska Kamenica, 2014. godina

SADRAJ

Rezime3.Kljune rei3.

Uvod 4.1. Neophodnost promena u raunovodstvenoj profesiji5.2. Finansijski izvetaji informaciona podloga finansijske analize6.2.1. Finansijska analiza stanja7.2.2. Bilansna analiza uspeha10.2.3. Finansijski izvetaji na bazi veliine toka14.3. Analiza finansijskih izvetaja neizbeni instrument upravljanja16.3.1. Finansijsko izvetavanje kroz prizmu ciljnih veliina uspeha17.3.2. Racio brojevi uspenosti poslovanja17.4. Analiza uspenosti poslovanja meunarodne kompanije prema metodologiji meunarodnih raunovodstvenih standarda22.4.1. Analiza profitabilnosti24.4.2. Analiza obrta imovine25.4.3. Analiza likvidnosti i solventnosti29.4.4. Indikatori efikasnosti investiranja akcionara31.4.5. Ukupan izraz uspenosti (ZETA SCORE)32.5. Web prezentacija finansijskih izvetaja33.5.1. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvetavanje na webu 34.5.2. Dostupnost informacija na web-u 34.5.3. Saglasnost web prezentacije finansijskih izvetaja sa opte prihvaenim raunovodstvenim principima 35.5.4. Granice godinjeg finansijskog izvetavanja na web-u 35.5.5. Identifikacija konanog korisnika finansijskog izvetavanja 36.5.6. Proireni poslovni finansijski izvetajni jezik 37.Zakljuak38.Literatura 39.

1. NEOPHODNOST PROMENA U RAUNOVODSTVENOJ PROFESIJI

Pod promenom podrazumevamo izmenu postojeeg stanja stvari. Na reaktivne promene se ide kada eksterne snage koje pokreu promene stvaraju takav pritisak da preduzee mora da se menja u veoj ili manjoj meri. Proaktivne promene nastaju kada u preduzeu preovlauju snage koje ele ili imaju mo i sposobnost da manjaju postojee stanje stvari. U savremenoj privredi opstanak preduzea sve vie zavisi od sposobnosti menadmenta da razume i upravlja promenama. Ovaj trend je zahvatio raunovodstvenu profesiju, pa takoe i raunovoe moraju svoje poslovanje stalno da prilagoavaju novonastalim situacijama u okruenju.

Proces odvijanja promena sutinski je sadran u neposrednoj saradnji ljudi koji su ukljueni u aktivnosti preoblikovanja stanja odreenog okruenja, gde je sadran aktivan odnos prema isprobavanju pojedinih zamisli i ideja, zastupljena rasprava o problemima koji se reavaju i na osnovu celokupne aktivnosti kreiraju odgovarajue strategije promena1 Kola tekstova, Upravljanje promenama, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2012. godina, 15. str.

.

Funkcije koje su zahvaene procesom promena, kao to je sluaj sa raunovodstvenim funkcijama u preduzeu, nemaju uvek iste izglede na uspeh, odnosno svaka promena nema isto ishodite u razliitim organizacijama. Kljunim faktorom kvaliteta promena moe se smatrati razumevanje procesa promena. Da se usmerenje pojedinaca i organizacija u ovom pravcu moe oekivati samo onda ako se promene ele. Prihvatanje realnosti i potrebe za promenama nosi sa sobom i odreene pretpostavke doputenog i nedoputenog aspekta u vezi sa nekim pitanjima procesa promena.

Neophodno je izvriti znaajne promene u naoj raunovodstvenoj praksi iz razloga da se smanje rizici meunarodne finansijske zajednice. Naoj zemlji je potrebna meunarodno priznata raunovodstvena profesija.

U naoj zemlji je kvalitet finansijskih izvetaja na niem nivou nego u razvijenijim trinim privredama. Razlog tome moe da se pripie loem politikom stanju u zemlji, koji je znaajno uticao na razvoj kreativnog raunovodstva i sklonost raunovoa manipulacijama sa finansijskim izvetajima.

Naravno ovo mora da se svede na najmanju moguu meru i to putem promena i donoenja novih zakonskih propisa iz oblasti raunovodstva. U razvijenim trinim privredama cilj menadmenta preduzea jeste istinito i verodostojno finansijsko izvetavanje, jer ele da poveaju udeo investitora u preduzee. Investitorima je cilj da dobiju kvalitetne, istinite i tane finansijske izvetaje kako bi smanjili rizik ulaganja u preduzee.Raunovodstvena profesija, takoe, mora da se prilagodi zahtevnom tritu. Raunovoe pored svoje profesije moraju da imaju znanja iz mnogih oblasti poslovanja, kako bi svoj posao mogao da uradi kvalitetno i u skladu sa zakonima.

Pred raunovoe se postavlja teak i obiman zadatak i posao, jer moraju da imaju zananja iz oblasti revizije, finansijskog menadmenta, moraju da poznaju zakone o raunovodstvu i reviziji, zakone o porezima, moraju da budu dobri analitiari, kao i mnoga druga zanja koja nisu u direktnoj vezi sa raunovodstvenom profesijom, ali koja mogu da pomognu prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja i tumaenja istih.

Naoj zemlji je potrebno da uvede struno osposobljavanje i edukacija novih raunovoa, koja e ispuniti sve uslove koje zahteva novonastala situacija na tritu. U svakom sluaju svi programi treba da se prilagode promenama koje se deavaju u svetu, jer samo na taj nain e i naa raunovodstvena profesija biti priznata u svetskim okvirima.

2. FINANSIJSKI IZVETAJI INFORMACIONA PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijski izvetaji predstavljaju osnovni instrument finansijske analize preduzea. Oni daju analitiarima sliku poslovanja preduzea, na osnovu kojih oni mogu da izvre analizu poloaja i nain poslovanja preduzea. Osnovni finansijski izvetaji koji su predmet analize su:

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izvetaj o tokovima gotovine

Izvetaj o promenama na kapitalu.

Kroz rad e biti prikazane analize svih ovih stavki, putem kojih e biti prikazan znaaj vrenja analize ba ovih finansijskih izvetaja.

Svi finansijski izvetaji se sastavljaju na dan 31.12. tekue godine. Postoje preduzea koja su u svojoj politici poslovanja doneli odluku da se bilansiranje vri na dan 30.06. tekue godine. Isto tako, postoje preduzea ili postoje posebne situacije kada preduzee sastavlja finansijske izvetaje van ovih datuma, ali se to najee deava kod statusnih promena u preduzeu. Na primer, finansijski izvetaji se mogu sastaviti prilikom fuzije preduzee, prilikom likvidacije ili steaja ili kod prodaje preduzea.

Svaki od ovih finansijskih izvetaja mora da sadri sledee osnovne podatke2 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, Novi Sad, 2005. godina, 48. str.

:Naziv preduzea i druge identifikacione podatke o preduzeu

Informacije o tome da li se finansijski izvetaji odnose na jedno preduzee ili obuhvataju grupu preduzea

Datum bilansiranja ili period obuhvaen finansijskim izvetajima

Valutu u kojoj se izvetava

Nivo koriene preciznosti u unoenju numerikih stavki.

2.1. FINANSIJSKA ANALIZA STANJA

Bilans stanja je kratak presek finansijskog stanja kompanije na odreeni dan, a najee je to 31.12. Ovaj dokument, ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum dao bi moda sasvim drugu sliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz odnosa jednakosti izmeu aktive i pasive na odreeni dan.

Moda najjednostavnija definicija aktive i pasive je ta da je Aktiva je ono to donosi novac, a Pasiva ono to odnosi novac. U sutini, u pasivi bilansa stanja su evidentirani izvori sredstava koja su iskoriena u aktivi.

Aktivu predstavljaju sredstva koja su obezbeena u pasivi su iskoriena u aktivi. Aktiva se sastoji od dve kategorije: Kratkorone aktive (Obrtna imovina) i

Dugorone aktive (Sredstva)

Kratkorona aktiva ili obrtna imovina obuhvata sledee kategorije: gotovinu i druge stavke za koje se razumno oekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, pre svega: iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;

potraivanja od kupaca i druga potraivanja, koje predstavljaju znosi koja preduzee potrauje od drugih lica, sa rokom dospea do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraivanja nee biti naplaena.

zalihe obuhvataju: sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzea (procenjuju se po nabavnoj vrednosti); proizvodnju u toku, odnosno, polugotovi proizvodi (procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uveanoj za trokove proizvodnje nastale do odreenog datuma); gotove proizvode, koji predstavljau proizvod kod koga je proizvodni proces zavren i koji eka prodaju (ovde se procena takoe vri na osnovu nabavne vrednosti uveane za ostvarene trokove proizvodnje; treba obratiti panju na to da se na dobit ne rauna pre nego to je ostvarena prodaja).

kratkoroni finansijski plasmani vikovi gotovine koje preduzee eli da oplodi se mogu oroiti kod poslovnih banaka na rok do godinu dana ili u HOV sa rokom dospea do 12 meseci.

Dugorona aktiva ili sredstva u ovoj kategoriji su ona sredstva koja se dugorono koriste u poslovanju i za koja se ne oekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju: zemljite i graevinske objekte

opremu (maine, motorna vozila).

Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takoe je est sluaj da se vrednost zemljita i graevinskih objekata koriguje na vie, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tritu, odnosno cena po kojoj mogu biti prodati, poveava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrilo lice ovlaeno za ovu vrstu procene. Taj postupak se zove revalorizacija.

Postoji miljenje da finansijsku strukturu preduzea ini samo struktura pasive bilansa stanja dotinog preduzea. Svaka struktura aktive bilansa stanja preduzea ukazuje, da je imovina preduzea rasporeena po oblicima i vrstama u cilju obezbeenja kontinuiranog toka reprodukcije. Sa stanovita finansiranja preduzea najbolje je strukturu imovine prikazati odnosom izmeu fluktuirajuih obrtnih sredstava, s jedne strane, i s druge strane zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava.

Struktura pasive bilansa stanja prikazuje izvore sredstava u preduzeu. Globalno posmatrano struktura pasive bilansa stanja prikazuje se odnosom izmeu sopstvenih i tuih izvora sredstava. Kod analize strukture pasive bilansa stanja preduzea neophodno je staviti naglasak na prisutne tendencije u vezi ponude i tranje na tritu novca i kapitala.

Gruba slika bilansa stanja u kome je poredak pozicija izvren u aktivi po principu rastue likvidnosti, a u pasivi po principu opadajue ronosti izgleda ovako:

AKTIVA PASIVA

Stalna imovinaOsnovna sredstvaDugoroni plasmaniKapital

ZaliheDugorona rezervisanja

Kratkoroni kreditiDugoroni zajmovi

Potraivanja od kupaca i ostala potraivanjaKratkoroni zajmovi

Hartije od vrednostiObaveze prema dobavljaima i ostale obaveze

Gotovina

Horizontalnim itanjem ovog bilansa lako se uoava stanje pojedinih relacija posmatranih u aktivi sa stanovita roka vezanosti, a u pasivi sa stanovita roka raspoloivosti.

Poretku pozicija u aktivi po principu opadajue likvidnosti odgovara poredak pozicija u pasivi po principu rastue dospelosti, odnosno ronosti. Dakle, u ovom sluaju pozicije e biti rasporeene na sledei nain:

AKTIVA PASIVA

GotovinaObaveze prema dobavljaima i ostale obaveze

ZaliheHartije od vrednostiKratkoroni zajmovi

Kratkoroni kreditiDugoroni zajmovi

ZaliheDugorona rezervisanja

Stalna imovinaDugoroni plasmaniOsnovna sredstvaKapital

Pasiva bilansa stanja predstavlja izvor sredstava koja su nala namenu u aktivi. Sastoji se od tri kategorije: Kratkorone pasive (obaveze),

Dugorone pasive i

Ukupnog kapitala

Kratkorona pasiva ili obaveze predstavlja iznose koji obuhvataju obaveze preduzea, sa rokom dospea do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju: kratkorone finansijske obaveze, a u njih spadaju iznosi koji se otplauju bankama na zahtev ili sa rokom dospea do 12 meseci, ukljuuju i tekua dospea po osnovu dugoronih kredita, odnosno, deo dugoronih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;

kratkorone obaveze iz poslovanja predstavljaju obaveze prema dobavljaima, a radi se o plaanjima u korist dobavljaa za isporuenu sirovinu (robu) i izvrene usluge, sa rokom dospea do 12 meseci.

Dugorona pasiva obuhvata dugorone obaveze po osnovu neotplaenog dela dugoronih kredita banaka, koji prema bankama dospijeva za otplatu u roku duem od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde mogu jo spasti i plaanja po osnovu investicionih nabavki, gde je ta roba koja je kupljena pod uslovima odloenog plaanja (ponovo u roku koji je dui od 12 meseci), kao i krediti iz drugih izvora, osim banaka. Ukupni kapital108 predstavlja udele u preduzeu kojima raspolau akcionari. Naziva se i neto vrednost i obuhvata: akcionarski kapital predstavlja iznose uplaene po osnovu kupovine akcija ili udela u preduzeu (kod DOO preduzea pandan ovoj stavki je upisani kapital i on predstavlja osnivaki ulog vlasnika koji je uplaen u novcu);

nerasporeena dobit predstavlja ostvarenu dobit preduzea koja nije rasporeena akcionarima (vlasnicima) umanjena za ostvareni eventualni gubitak preduzea iz prethodnih perioda;

revalorizaciona rezerva predstavlja ukupno poveanje vrednosti osnovnih sredstava, kao rezultat procene vrednosti na slobodnom tristu u odnosu na njihovu nabavnu vrednost (revalorizacija).

Ukoliko preduzee ima velike zalihe i njih je potrebno iskazati po vrstama (trgovaka roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi). Mnotvo dopunskih informacija numerike ili opisne prirode do nivoa koji obezbeuje potpunost informacije o nekoj bilansnoj veliini ili pojavi, takoe, treba da sadri izvetaj. Na osnovu njih korisnik e moi racionalno da zakljuuje o stanju subjekta, kao i na osnovu tih izvetaja donosi racionalne ekonomske odluke3 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje,...Ibidem..., 124. str.

.

Svako preduzee svojom politikom treba da odredi koji je to minimum informacija koje prate finansijske izvetaje preduzea, a koji proizilaze iz prirode delatnosti preduzea.

2.2. BILANSNA ANALIZA USPEHA

Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda, odnosno odraava neto rezultat poslovanja firme u odreenom vremenskom periodu, kao to je na primer kalendarska godina.

Bilans stanja i bilans uspeha obino se objavljuju istovremeno. Poeljno ( i neophodno kada banka to zahteva) je da preduzea pripremaju i polugodinje, kvartalne, pa ak i mesene bilanse stanja i uspeha.

Bilans uspeha izrauje se da bi se sagledao nivo aktivnosti u poslovanju preduzea i ostvarena dobit ili gubitak u konkretnom periodu poslovanja. Osnovne stavke koje sadri bilans uspeha su: Prihod od prodaje predstavlja ukupan iznos prodaje, koji je ostvaren i fakturisan kupcima (dakle ne radi se o naplaenoj realizaciji ve o fakturisanoj realizaciji);

Direktni trokovi (utroene sirovine) predstavljaju trokove nastale u procesu proizvodnje (kod proizvodnih preduzea), odnosno predstavljaju vrednost robe koja je kupljena radi dalje prodaje (trgovinska preduzea). Nazivaju se i nabavna vrednost prodate robe. Bilans stanja iskazuje nain na koji su nastali ovi trokovi. Osnovne stavke su nabavna vrednost sirovina i komponenti, gorivo, energija i transport.

Bruto dobit (dobit iz poslovanja) predstavlja ukupan iznos ostvarene prodaje umanjen za direktne trokove poslovanja;

Amortizacija predstavlja iznos amortizovane vrednosti osnovnih sredstava tokom godine. Treba obratiti panju na to da se amortizacija razlikuje od ostalih trokova, jer podrazumeva bezgotovinsku stavku po kojoj preduzee ne evidentira odliv gotovine. Umanjenjem bilansa uspeha po osnovu ovog iznosa, formira se rezerva iz koje e se, prema potrebi, vriti zamena osnovnih sredstava.

Trokovi zaposlenih predstavljaju indirektne trokove preduzea, a odnose se na zarade zaposlenih u preduzeu.

Ostali poslovni rashodi predstavljaju takoe indirektne trokove i odnose se na prodaju (trokovi opte i administrativne prirode). Bilans uspeha iskazuje nain na koji su nastali ovi trokovi. Osnovne stavke su: trokovi prodaje, marketinga, reprezentacija i drugi opti trokovi;

Ostali prihodi predstavljaju sve ostale prihode koje je preduzee ostvarilo pored prihoda po osnovu prodaje proizvoda i usluga u redovnom poslovanju (npr. prihodi od zakupa i plasmana).

EBIT (earnings before interes and taxes) ili dobit pre plaanja kamata i poreza predstavlja neto dobit po odbitku gornjih stavki.

Rashodi kamata predstavljaju iznos plaenih kamata po osnovu kredita.

Prihodi od kamata predstavljaju iznos primljene kamate po osnovu depozita.

Dobit pre oporezivanja predstavlja iznos dobiti poto su podmireni svi trokovi i rashodi, ali pre plaenog poreza na dobit (porez na dobit u CG iznosi 9%). Preduzea se obino procenjuju na osnovu ovog iznosa, s obzirom da on obuhvata sve stavke za koje se smatra da su pod kontrolom preduzea.

Porez na dobit predstavlja obraunati (a ne plaeni) porez tokom perioda (poslovne godine).

Dobit posle oporezivanja predstavlja konaan rezultat ukljuujui sve trokove.

Na zvanini bilans uspeha izgleda:

Naziv: ________________________________Sedite: _______________________________Matini broj: ___________________________ifra delatnosti: _________________________Poreski identifikacioni broj: ________________

BILANS USPEHAU periodu od _____________ do _________ 20_____ godine

Grupa rauna, raunPOZICIJAAOPNamena brojIznos

Tekua godinaPrethodna godina

123456

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA201

I POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206)

60 i 611. Prihodi od prodaje202

622. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe203

6303. Poveanje vrednosti zaliha uinaka204

6314. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka205

64 i 655. Ostali poslovni prihodi206

II POSLOVNI RASHODI (208 do 212)207

501. Nabavna vrednost prodate robe208

512. Trokovi materijala209

523. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi210

544. Trokovi amortizacije i rezervisanja211

53 i 555. Ostali poslovni rashodi212

III POSLOVNA DOBIT (201207)213

IV POSLOVNI GUBITAK (207-201)214

66V FINANSIJSKI PRIHODI215

56VI FINANSIJSKI RASHODI216

67 i 68VII OSTALI PRIHODI217

57 i 58VIII OSTALI RASHODI218

IX DOBIT IZ VANREDNOG POSLOVANJA ((213-214+215-216+217-218)219

X GUBITAK IZ VANREDNOG POSLOVANJA (214-213-215+216-217+218)220

B. VANREDNE STAVKE

69 osim 699I VANREDNI PRIHODI221

59 osim 599II VANREDNI RASHODI222

III DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI (221-222)223

IV GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI (222-221)224

V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (219+223-220-224)225

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220+224-219-223)226

D. POREZ NA DOBIT227

. NETO DOBIT (225-227)228

E. NETO GUBITAK (227-225) ili (226+227)229

Po mnogo emu struktura eme uspeha je jedinstvena. Kao glavne karakteristike bilansa uspeha istiu se sledee4 Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007. god.

:Bilans uspeha obuhvata podatke za prethodnu i tekuu godinu, to je inae izvetajni obiaj u svetu

Zasnovan je na metodu ukupnih trokova po kojem rashode predstavljaju ukupni trokovi po vrstama za obraunski period, naspram kojih stoje ukupni efekti aktivnosti preduzea nezavisno od toga da li su realizovani ili ne, zabog ega je korekcija za promene stanja uinaka predviena na strani prihoda, a ne rashoda to je od velikog analitikog znaaja.

Jasno su istaknuta tri podbilansa prihoda, rashoda i rezultata, i to poslovnih, finansijskih i ostalih

Predvieno je da se u bilansu uspeha iskae dobitak ili gubitak pre oporezovanja, porezi i doprunosi iz dobitka, kao i neto rezultat posle oporezivanja.

2.3. FINANSIJSKI IZVETAJI NA BAZI VELIINE TOKA

Uspeno voenje finansijske politike poslovnog subjekta iziskuje sastavljanje ovog izvetaja. Jednu od dve osnovne metode analize likvidnosti orijentisane na veliinu toka u poslovnoj praksi i strunoj literaturi je upravo metod toka gotovine. Cash flow metoda se bazira na veliini neto novanog toka koji potie iz poslovne aktivnosti i predstavlja razliku izmeu bruto primanja iz poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini i tekuih poslovnih izdataka. Siguran znak bliske nelikvidnosti je upravo kada je cash flow negativan.

Cilj cash flow analize u pogledu procene i prognoze likvidnosti usmeren je na utvrivanje iznosa ili visine primanja koji ostaju poslovnom subjektu na slobodno raspolaganje. Na osnovu toga poslovni subjekt ocenjuje svoje mogunosti ulaganja, finansiranje dopunskih potrebaobrtnih sredstava, vraanje dospelih dugoronih obaveza.

Izvetaj o tokovima gotovine moe da izgleda na sledei nain:

Izvetaj o tokovima gotovinena dan _____________ tekue godine

PozicijeIznos

I Ukupna primanja

II Ukupna izdavanja

III Neto primanja (I-II)

IV Ukupni finansijski rashodi

V Ukupni finansijski prihodi

VI Ukupni diskrecioni izdaci

Stanje gotovine

Viak primanja iznad izdavanja (III+V-IV-VI)

Prenos sredstava na poetku godine

Stanje gotovine na kraju posmatranog perioda

Cash flow analiza jeste jedna od kljunih analiza poslovanja preduzea. Najpouzdaniji indikator uspenosti poslovanja jednog preduzea jeste njegova sposobnost da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente. Cilj svakog menademnta jeste da pribavi dovoljno novanih sredstava kako bi mogao da isplati svoje obaveze iz poslovnih aktivnosti.

Izvetaj o tokovima gotovine sastavlja se u skladu sa MRS 7. On treba da pokae promene u gotovini i gotovinskim ekvivalnetima u toku posmatranog perioda. On treba da da odgovore na pitanja iz kog razloga je dolo do poveanja ili smanjenja.

Mora da se napomene da su gotovinski ekvivalenti ekovi i menice domaih banaka primljene na naplatu, ostali ekovi i menice primljeni na naplatu, plemeniti metali, tekua ulaganja pribavljena od pravnih lica, koja se kotiraju na berzi sa kratkim rokom dospea.

Tabela broj 15 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje,...Ibidem..., 135. str.

: Struktura gotovinskih tokova od poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja

Priliv gotovine:Odliv gotovine:

Iz poslovne aktivnosti1. prodaja proizvoda, robe i usluga2. provizija, tantijeme, naknade i drugi prihodi3. kamata i dividende4. povraaj poreza i drugih dabina5. ostale poslovne aktivnosti

Iz aktivnosti investiranja1. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme2. prodaja vlasnikih i dunikih hartija od vrednosti3. naplata glavnice i kamate po datim kreditima4. terminski ugovori investicione prirode

Iz aktivnosti finansiranja1. emisije akcija2. emisije dunikih instrumenata3. uzimanje kredita4. terminski ugovori radi finansiranja5. prodaja vlastitih akcijaIz poslovne aktivnosti1. izmirenje obaveze dobavljaima2. plaanje zaposlenima3. plaanje kamata4. Plaanje poreza5. ostala plaanja iz poslovnih odnosa

Iz aktivnosti investiranja1. pribavljanje nekretnina, postrojenja i opreme2. kupovina akcija3. odobreni krediti4. plaanje po terminskim ugovorima u investicione svrhe

Iz aktivnosti finansiranja1. plaanje dividendi2. otkup vlastitih akcija3. otplata kredita i glavnice po dunikim instrumentima4. plaanje po terminskim ugovorima u svrhe finansiranja

Izvetaj o promenama na kapitalu orijentisan je na otklanjanje slabosti analize likvidnosti na osnovu cash flow izvetaja. Cilj ovog izvetaja jeste da se na osnovu nastalih promena izvedu zakljuci o obimu i vremenu upotrebe pojedinih sredstava i njihovom poreklu.

Finansijski dogaaji koji utiu na likvidnost i na promenu neto obrtnih sredstava su6 aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2010. god., 472. str.

:Svi dogaaji plaanja odnosno primanja sa karakterom prihoda i izdavanja sa karakterom rashoda iz procesa stvaranja uinka

Svi dogaaji finansiranja i investiranja iz procesa stvaranja uinka. Tu spadaju finansijski dogaaji spoljnjeg finansiranja i definansiranja s jedne i dogaaji investiranja i dezinvestiranja sa druge strane.

Tabela broj 2: Jedna od formi Izvetaja o promenama na kapitalu izgleda:

Izvetaj o tokovima kapitalaIznos

1. Izvori sredstava

- Unutranje finansiranje

- Spoljno finansiranje

2. Upotreba sredstava

- Investiranje

- Definansiranje

3. Promena neto obrtnih sredstava

Izvetaj o pravdanju likvidnosti

1. Obrtna imovina

2. Kratkoroni tui kapital

3. Neto obrtna imovina (1-2)

itanje izvetaja o promenama na kapitalu zavise od njegove strukture, a koja moe biti na vie naina oblikovana. S obzirom na to ta se ukljuuje u podruje kratkorone likvidnosti, mogua su sledea tri razliita reenja7 aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo,...Ibidem..., 473. str.

:Da obuhvata sve komponente neto obrtnih sredstava, a u koja se ubrajaju zalihe, potraivanja, gotovina i kratkorone obaveze.

Da obuhvata elemente tzv. skraenog fonda, u koji se ubrajaju potraivanja, gotovina i kratkorone obaveze.

Da obuhvata samo pozicije gotovine i ini tzv. fond gotovine.

Za razliku od prethodnog izvetaja koji je baziran na godinjem zakljuku o stanju i uspehu, izvetaj o tokovima kapitala baziran na promeni fonda gotovine sastavlja se na osnovu knjigovodstvenih podataka u kraim vremenskim periodima. Ovaj izvetaj otkriva uzroke promena stanja gotovine.

Tabela broj 3: Izvetaj o tokovima kapitala

Izvetaj o tokovima kapitalaIznos

1. Neto tokovi iz poslovanja

2. Finansiranje

3. Dezinvestiranje

4. Investiranje

5. Dezfinansiranje

6. Poveanje ili smanjenje neto obrtnog fonda bez zaliha (1+2+3-4-5)

7. Prirast ili smanjenje potraivanja

8. Prirast ili smanjenje obaveza iz poslovanja

9. Promena stanja gotovine

Izvetaj o tokovima plaanja

1. Izvori gotovine

2. Upotreba gotovine

3. Promena stanja gotovine (1-2) ili (2-1)

4. Zalihe (1-2-3)

U naoj praksi za izvetavanje o promenama na kapitalu propisana su dva obrasca i to8 aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo,...Ibidem..., 473. str.

:Izvetaj o promenama na kapitalu (osnovni obrazac u skladu sa MRS) i

Izvetaj o promenama na kapitalu (za statistike potrebe).

3. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA NEIZBEAN INSTRUMENT UPRAVLJANJA

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijkom stanju preduzea. Na osnovu njih menaderi, analitiari, investitori i akcionari mogu da izvuku zakljuke o finansijskom poloaju preduzea, a isto tako da umanje rizike ulaganja u dato preduzee. Analizom finansijskih izvetaja preduzee moe da oceni profitabilnost, likvidnost i solventnost preduzea kao osnovne indikatore uspenosti poslovanja preduzea.

Osnovni cilj finansijske analize je sagledavanje slabosti koje mogu dovesti do finansijskih problema u preduzeu u buduem periodu i preduzimanje adekvatnih mera za njihovo otklanjanje. Finansijska analiza treba da prui odgovore na pitanja: Kakva je likvidnost preduzea?

Kako menadmet finansira investicije?

Da li preduzee ostvaruje dovoljan iznos profita?

Da li akcionari primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasnitva i slino?

3.1. FINANSIJSKO IZVETAVANJE KROZ PRIZMU CILJNIH VELIINA USPEHA

Nekada se smatralo da analiza likvidnosti i solventnosti preduzea ne pokazuje dovoljno informacija analitiarima o poslovanju preduzea, meutim ova vrsta analiza je dobila na znaaju u drugoj polovini XIX veka.

Zadatak finansijskog izvetavanja upravo tumae tri ciljne veliine, svrstane u redosledu, potencijal uspeh, uspeh likvidnost. Analiza finansijskih izvetaja, u navedenom trouglu, treba da potvrdi konstataciju, da li je menadment preduzea u prethodnim poslovnim periodima ostvario merljivu korisnu vrednost, kao i da li e se takva vrednost ostvariti i u perspektivi.

Ukoliko preduzee eli da se odri i optimalno razvija, eksterni korisnici da zatite svoje interese, finansijsko izvetavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijama i to9 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 161. 162. str.

:Informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja kako preduzea u celini tako i zavisnih preduzea i pojedinih pogona ili filijala

Informacije o finansijskoj i zaraivakoj snazi koje su neophodne za razvijanje strategije preduzea u uslovima trine konkurencije

Informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala u neku od formi preduzetnikog uea ili pekulativnog sticanja akcija i udela to podrazumeva sistematsko ispitivanje godinjih zakljuaka odnosnih preduzea

Informacije za potrebe kreditora o finansijskom poloaju, solventnosti i izgledima na uspeh traioca zajma, jer odobravanje zajmova je po pravilu naslovljeno na finansijske pokazatelje koji su izvedeni iz finansijskih izvetaja to analizu finansijskih izvetaja ini neizbenim instrumentom upravljanja

Informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzea za uspostavljanje trajnih duniko poverilakih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i usluga kao i za zakljuivanje radnih ugovora

Analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godinjih zakljuaka obezbeuje prikazivanje i razjanjavanje ekonomskog poloaja preduzea, to je esto znaajan izvor informacija za samo preduzee, za eventualne savetnike i korespodentne banke.

3.2. RACIO BROJEVI USPENOSTI POSLOVANJA

U praksi najee koriena analiza kreditne sposobnosti preduzea jeste razio analiza. Ona predstavlja najkompleksniji pristup utvrivanja kreditne sposobnosti preduzea, jer najdirektnije ukazuje na sposobnost otplaivanja ugovorenih kreditnih obaveza, stepen efikasnog poslovanja i korienja resursa, nivo operativnog korienja raspoloivih sredstava, sposobnost participacije i samofinansiranja, odnosno ukupne poslovne performanse preduzea od kojih zavisi otplatni kapacitet, efikasno korienje kreditnih resursa i nivo potencijalnog kreditnog rizika.

Finansijska analiza predstavlja, u osnovi, racio analizu. Da bi se obavila pouzdana analiza poslovanja preduzea, neophodno je obezbediti ispravnost podataka, odnosno potrebno je da knjigovodstveni i drugi podaci o poslovanju preduzea budu sastavljeni i prezentovani u skladu sa vaeim privredno finansijskim propisima i da budu ispravni i objektivni. Takoe je neophodna jednoobraznost podataka.

RACIO BROJEVI ZA ANALIZU NOVANOG STANJA

Preduzee gotovinom i brzo naplativim hartijama od vrednosti moe da podmiri novane izdatke vezane za redovno poslovanje, a takoe, moe da podmiruje dospele obaveze. Analiza novanog stanja preduzea iz tog razloga predstavlja jednu od vanih analiza poslovanja preduzea.

Racio brojevi koji su vezani za ovu analizu su prikazani u sledeoj tabeli.

Redni brojOPIS

1.2.3.4.Gotovina + trine harije od vrednostiUkupna aktivaPrihodi od realizacijeKratkorone obaveze

5. 6.7.Gotovina + trine hartije od vrednosti/Ukupna aktivaGotovina + trine hartije od vrednosti/Prihod od realizacijeGotovina + trine hartije od vrednosti/Kratkorone obaveze

Prvi racio broj pokazuje procentualno uee najlikvidnije imovine u ukupnoj aktivi.

Drugi racio broj pokazuje koliki je priliv najlikvidnije imovine na svakih 100 dinara prihoda od realizacije, dok trei racio broj predstavlja stepen pokrivenosti kratkoronih obaveza najlikvidnijom imovinom.

RACIO BROJEVI NETO OBRTNIH SREDSTAVA I CASH FLOW-A

Korisnicima finansijskih izvetaja, kako internim, tako i eksternim, od posebnog znaaja su informacije vezane za mogunost preduzea da ostvari adekvatan priliv novanih sredstava. Zbog ovoga, menaderi moraju da sastavljaju izvetaje o novanim tokovima sredstava. Njima su potrebne informacije o Neto obrtnim sredstvima iz poslovanja, Cash flow-u iz poslovanja, iznos ukupne aktive i visina prihoda od realizacije.

Dovoenjem ovih stavki u odgovarajui odnos, dobijaju se racio brojevi neto obrtnih sredstava i cash flow-a.

Prvi racio broj predstavlj procentualno uee neto obrtnih sredstava u ukupnoj aktivi, a obrazac izgleda ovako:

Neto obrtna sredstva / Ukupna aktiva.

On u stvari pokazuje koliko se dinara neto obrtnih sredstava odnosi na 100 dinara ukupne aktive.

Drgi racio broj pokazuje priliv neto obrtnih sredstava na 100 dinara prihoda od realizacije. Ovaj obrazac izgleda ovako:

Neto obrtna sredstva / Prihod od realizacije

Trei racio broj predstavlja iznos gotovine na svakih 100 dinara ukupne aktive. Obrazac izgleda ovako:

Cash flow / Ukupna aktiva

etvrti racio broj predstavlja priliv gotovine na svakih 100 dinara prihoda od realizacije. Obrazac izgleda:

Cash flow / Prihod od realizacije.

RACIO BROJEVI STRUKTURE KAPITALA

Redni brojOPIS

1.2.3.Dugorone obavezeKratkorone obaveze + Dugorone obavezeAkcionarski kapital

4.5.Dugorone obaveze / Akcionarski kapital(Kratkorone obaveze + Dugorone obaveze) / Akcionarski kapital

Prvi racio broj predstavlja odnos izmeu dugoronih obaveza i akcionarskog kapitala i on pokazuje sumu dugoronih obaveza na 100 dinara akcionarskog kapitala. Drugi racio broj koji je predstavljen zbirom kratkoronih i dugoronih odnosa, koji je stavljen u odnos sa akcionarskim kapitalom, pokazuje uee tueg kapitala u akcionarskom kapitalu.

RACIO BROJEVI POKRIA DUGOVA

Sposobnost preduzea da izvrava svoje obaveze prema eksternim kreditorima, po osnovu kamata na pozajmljena sredstva, procenjuje se na osnovu sledeih indikatora i to:Poslovnog dobitka

Cash flow-a iz poslovanja

Godinjeg iznosa kamata.

Stavljanjem ovih veliina u odreeni odnos, dobijaju se racio brojevi pokria dugova.

Prvi racio broj predstavlja odnos izmeu poslovnog dobitka i godinjeg iznosa kamata. Ovaj racio broj pokazuje koliko se dinara poslovnog dobitka odnosi na svakih 100 dinara plaenih kamata.

Drugi racio broj predstavlja odnos izmeu Cash flow-a iz poslovanja i godinjeg iznosa kamata i on pokazuje koliko dinara gotovine ostvarene iz redovnog poslovanja se odnosi na 100 dinara plaenih kamata.

RACIO BROJEVI RENTABILNOSTI

Kako bi se sagledala uspenost poslovanja preduzea, neophodno je da se sagledaju racio brojevi rentabilnosti, a ovi brojevi se izvode iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Kljune veliine koje se ovde stavljaju u odnos su: Dobitak + Sve kamate na kredite

Dobitak

Ukupna aktiva

Sopstveni kapital.

Prvi racio broj se moe izraunati na sledei nain:(Dobitak + Kamate na sve kredite) / Ukupna aktiva

I ovaj racio broj pokazuje kapacitet zaraivake moi preduzea, odnosno drugim reima, produktivnost ukupne aktive.

Drugi racio broj se moe prikazati na sledei nain:

Dobitak / Sopstveni kapital

Ovaj racio broj se odnosi na kapacitet zaraivanja neto aktive.

OSTALI RELEVANTNI RACIO BROJEVI

pored gore navedenih racio brojeva, potrebno je skrenuti panju i na sledee racio brojeve iji obrasci izgledaju na sledei nain:

Trina vrednost akcijskog kapitala / Neto dobitak na obine akcije

Plaene dividende / Neto dobitak na obine akcije

Prvi racio broj indicira na oekivani odnos izmeu budue i tekue rentabilnosti. Druga varijabla trita kapitala ukazuje na podatak o tome koliko je isplaeno akcionarima na ime dividendi na svakih 100 dinara neto dobitka10 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 172. str.

.

Klasifikacija racio brojeva se moe izvriti na sledei nain:Koeficijent likvidnosti (tekui koeficijent, brzi, obrtni koeficijent)

Koeficijent aktivnosti (prosean period naplate potraivanja, obrt zaliha, obrt osnovnih sredstava, obrt ukupnih sredstava)

Koeficijent finansijskog leverida ( Koeficijent zaduenosti, koeficijent duga prema kapitalu, koeficijent duga prema ukupnoj kapitalizaciji, pokrivenost kamata zaradom, pokrivenost fiksnih obaveza)

Koeficijent profitabilnosti (mara bruto profita, operativna mara profita, mara neto profita, prinos na uloeni kapital, prinos na akcije)

Koeficijenti zasnovani na trinim indikatorima (koeficijent cena/zarada, procenat od zarade koji se isplauje akcionarima na ime dividende EPS).

4. ANALIZA USPENOSTI ZA POSLOVANJE MEUNARODNE KOMPANIJE PREMA METODOLOGIJI MEUNARODNIH RAUNOVODSTVENIH STANDARDA

U sledeem primeru emo prikazati Bilans stanja kompanije Lamac iz Slovake na dan 31.12.2004. godine.

Bilans stanja na dan 31.12.2011.

Redni brojOpis2011.2010.

AKTIVA

Stalna imovina

Potraivanja67,25368,703

Raspoloiva za prodaju investicija2,7853,329

Nekretnine, postrojenja i oprema276,195 325,763

Rudarska imovina437,574 480,634

Ograniena gotovina u zaklada za zatitu okoline18,05519,703

Nematerijalna imovina i goodwill87,882 77,989

Ukupna dugotrajna imovina889,744 976,121

Kratkotrajna imovina

Novac i novani ekvivalenti180,088 328,083

Potraivanja od kupaca i ostala potraivanja87,100 108,395

Zalihe44,258 43,946

Plaeni porez na dobit801

Ukupna imovina311,446 481,225

Ukupna aktiva1,201,190 1,457,346

Kapital i obaveze

Kapital i rezerve

Osnovni kapital23,516 23,509

Emitovane deonice2,436

Sopstvene deonice(18,128) (16,190)

Rezerve722,734 727,372

(Akumulirani gubici) / zadrana dobit(60,195) 116,646

Ukupni kapital deoniarima Vodenjaka Platina ogranien670,363

851,337

Manjinsko uee6,282

Ukupni kapital676,645851,337

Dugorone obaveze

Obaveze4,2046,150

Kamatna krediti i zajmovi265,526 257,599

Odloene poreske obaveze98,382 151,561

Odredbe42,96770,150

Ukupne dugorone obaveze411,079485,460

Kratkorone obaveze

Dobavljai i ostale obaveze73,40284,900

Kamatni krediti i zajmovi38,19534,450

Porez se plaa815

Odredbe1,0541,199

Ukupne kratkorone obaveze113,466120,549

Ukupne obaveze524,545606,009

Ukupni kapital i obaveze1,201,1901,457,346

BILANS USPEHA NA DAN 31.12.2004. GODINE

Redni brojOpis2011.2010.

Prihod485,736 682,859

Trokovi prodaje(531,169) (507,728)

Bruto (gubitak) / dobit(45,433) 175,131

Ostali prihodi2,076 1,764

Administrativni trokovi(11,950) (13,030)

Valutni (gubitak) / dobitak(95,001) 60,068

Reavanje spora izvoaa (7,810)

Gubici od umanjenja vriednosti(3,983) (159,779)

(Gubitak) / dobit iz poslovanja pre trokova financija(154,291)

56,344

Trokovi finansiranja(34,674) (30,945)

(Gubitak) / dobit pre poreza(188,965) 25,399

Porez na korist / (rashodi)30,678 (35,795)

Neto gubitak za godinu(158,287) (10,396)

Ostala sveobuhvatna dobit

Prilagoavanja stranoj valuti prevod(4,817) 23,416

Ukupna ostala sveobuhvatna (gubitak) / dobit(4,817) 23,416

Ukupno sveobuhvatni (gubitak) / dobit(163,104) 13,020

Gubitak se pripisuje:

Deoniarima Aquarius Platinum Limited(158,227) (10,396)

Manjinskim ueem(60)

(158,287) (10,396)

Ukupno sveobuhvatni (gubitak) / dobit pripisuje se:

Deoniarima Aquarius Platinum Limited(163,050) 13,020

Manjinskim ueem(54)

Zarada po deonici(163,104)13,020

Osnovni (gubitak) / zarada po deonici (centi po deonici)(33.77)

(2.25)

Razreeni (gubitak) / zarada po deonici (centi po deonici)(33.77)(2.25)

4.1. ANALIZA PROFITABILNOSTI

primarnom i ujedno najvanijom analizom preduzea smatra se analiza profitabilnosti. Kako bi se dolo do date analize, potrebno je izraunati profitnu maru. Profitna mara predstavlja najvie upotrebljivanu meru profitabilnosti preduzea.

Profitna mara moe da se dobije kada se u odnos stave dobitak i prihod od prodaje. Obrazac izgleda na sledei nain:

Profitna mara = Dobitak/ Prihod od prodaje.

Profitna mara pokazuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupno uraenog posla.

U naem primeru profitna mara moe da se izrauna na sledei nain, u obzir e se uzeti 2010. godina, jer je u 2011. godini preduzee ostvarilo gubitak:

Redni brojOPISIznos

1.Bruto dobitak175,131

2.Prihod od prodaje682,859

3.Bruto profitna mara (1/2)0,26

Prezentovana tabela pokazuje da preduzeu u posmatranom periodu od ostavrene bruto profitne mare (26%), nakon pokria proizvodnih trokova ostaje 26% prihoda za pokrie trokova njegove uprave i prodaje i trpkova finansiranja, te za ostvarenje dobitka.Redni brojOPISIznos

1.Operativni dobitak56,344


3.Operativna profitna mara (1/2)0,08

Operativna profitna mara menaderim prua informaciju o tome koliko bi dobitka pre oporezivanja ostvarili ako bi se njihovo preduzee finansiralo iz sopstvenih izvora. U naem primeru ostvarena operativna profitna mara iznosi 8% i pokazuje da preduzeu posle podmirenja svih trokova ostaje 8% prihoda za pokrie trokova finansiranja i dobitak.

Redni brojOPISIznos

1.Dobitak pre oporezivanja25,399


3.Profitna mara pre oporezivanja (1/2)0,04

Nakon podmirenja svih trokova preduzeu ostaje 4% prihoda za dobitak koji e biti oporezovan i to u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobitak.

Redni brojOPISIznos

1.Dobitak nakon oporezivanja13,020


3.Neto profitna mara (1/2)0,02

Neto profitna mara u posmatranom primeru iznosi 2%, i ona pokazuje da preduzeu od ukupnog prihoda od realizacije odnosno od ukupne vrednosti posla realizovanog na tritu ostaje 2% dobtika.

Kako bi analiza bila kompletna u analizu profitabilnosti je potrebno uvesti i indikator koji ukazuje na isplativost ulaganja akcionara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja je mogla biti ostvarena investiranjem u alternativni posao, na kome se moe s manje rizika ostvariti trina cena kapitala ili fiksna kamata na pozajmljeni, odnosno tui kapital11 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 186. str.

.

Neto preostali profit = Dobitak Trina cena uloenog kapitala

Trina cena uloenog kapitala = Uloeni sopstveni kapital x Trina stopa na pozajmljeni kapital u % kapitala

Redni brojOPISIznos

1.Preostali profit13,020


3.% uea0,02

2% prihoda u preduzeu odnosi se na vee efekte ulaganja u poslovanje preduzea od onih koji bi se pojavili da je izvreno investiranje u neki drugi posao na kome se moe ostvariti trina cena kapitala.

Mara neto preostalog profita = Dobitak nakon oporezivanja / trina cena kapitala 1

Mara neto preostalog profita pokazuje procentualni odnos ostvarenog profita prema profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uloen na osnovu jednostavne pozajmice po postojeoj trinoj ceni.

Povrat na investirano = Prihod / investicioni kapital x dobitak / prihod

Povrat na investirano = Dobitak / investicioni kapital

Povrat na korienje kapitala = Dobitak / Korieni kapital

Redni brojOPISIznos

1.Operativni dobitak56,344

2.Ukupna aktiva1,457,346

3.Povrat na ukupni kapital0,04

Prethodna tabela pokazuje da je na 100 novanih jedinica uloenih u aktivu preduzea ostvareno 4% novanih jedinica operativnog dobitka.

Odnos izmeu dobitka nakon oporezivanja i ukupnog sopstvenog kapitala predstavlja povrat na ukupni vlastiti kapital, a to je predstavljeno u sledeoj tabeli:

Redni brojOPISIznos

1.Dobitak nakon oporezivanja13,020

2.Ukupni vlastiti kapital23,509

3.Povrat na ukupni vlastiti kapital0,55

Na 100 novanih jedinica sopstvenog kapitala, ostvaruje se 55,00 novanih jedinica dobitka koji se moe rasporediti na rezerve, dividendu i zadrani dobitak.

4.2. ANALIZA OBRTA IMOVINE

Struktura poslovne aktive. Pri analizi strukture poslovne aktive, poslovna aktiva se razdvaja na:Neuplaeni upisani kapital,

Investirani kapital,

Operativna imovina,

Gubitak iznad kapitala.

Struktura operativne imovine. Operativnu imovinu ine:Fiksna imovina

Obrtna imovina.

Ukljuujui u obrtnu imovinu i aktivna vremenska razgranienja, kao budue trokove ili budua potraivanja od kupaca kao odloena poreska sredstva.

Analiza fiksne imovine obuhvata:Strukturu fiksne imovine

Dotrajalost fiksne imovine

Iskorienje kapaciteta i

Efikasnost korienja fiksne imovine.

Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava koji svoju vrednost, po pravilu odjednom prenosi na proizvod nove upotrebne vrednosti. Obrtna sredstva se pojavljuju u sledeim oblicima:Novanom

Naturalnom

Prelaznom obliku.

Novac predstavlja poetni i zavrni oblik obrtnih sredstava. Budui da knjigovodstvo ne evidentira posebno novac poetnog oblika, odnosno zavrnog oblika, preduzee raspolae informacijama o ukupnom novcu, koji moe biti u blagajni ili na depozitnim raunima.

Naturalni oblik obrtnih sredstava, zavisno od mesta u reprodukcionom ciklusu, moe da bude u vidu:Sirovina i materijala

Nedovrene proizvodnje

Gotovih proizvoda.

Prelazni oblik obrtnih sredstava predstavlja vrednost potraivanja. Potraivanja mogu da nastanu po osnovu:Prodaje gotovih proizvoda kupcu

Davanja avansa dobavljaa ili davanja kratkoronog kredita.

Koeficijent obrta aktive predstavlja odnos izmeu prihoda od prodaje i ukupne aktive.Obrazac e biti prikazan u sledeoj tabeli:

Redni brojOPISIznos



3.Koeficijent obrta aktive0,47

Koeficijent obrta aktive pokazuje da jedna novana jedinica aktive pokazuje ostvarenje 0,47 jedinica prihoda na tritu.

Redni brojOPISIznos


2.Tekua aktiva481,225

3.1/21,42

U prethodnoj tabeli se u odnos stavio prihod od prodaje i tekua imovina. To znai da jedna novana jedinica tekue aktive pokazuje ostvarenje 1,42 jedinice prihoda od prodaje.

Redni brojOPISIznos


2.Fiksna aktiva976,121

3.1/20,70

U prethodnoj tabeli je stavljen u odnos prihod od prodaje i fiksna aktiva i dobijeni rezultat pokazuje da jedna novana jedinica fiksne aktive pokazuje ostvarenje 0,70 jedinica prihoda od prodaje.

Potrebno je izanalizirati koeficijent unovljivosti zaliha i to se dobija na sledei nain:

Redni brojOPISIznos


2.Zalihe43,946

3.1/215,54

Sledei koeficijent predstavlja odnos izmeu prihoda od prodaje i neto potraivanja i on e biti prezentovan u sledeoj tabeli:

Redni brojOPISIznos


2.Potraivanja od kupaca Obaveze prema dobavljaima108,395 - 84,900 = 23,495

3.1/229,06

4.3. ANALIZA LIKVIDNOSTI I SOLVENTNOSTI

Likvidnost preduzea je njegova sposobnost da u roku isplauje svoje dospele obaveze. Statiki shvaena likvidnost izraava se merom u kojoj se na jednoj strani nalaiz likvidna imovina, a na drugoj kratkorone obaveze na dan bilansiranja. Likvidnost preduzea nije statiki ve dinamiki fenomen. Dinamiki gledano, likvidnost preduzea se obezbeuju stalnom usklaenou novanih priliva u preduzee i novanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea. Poenta je na buduoj usklaenosti priliva i odliva gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Merenje kratkorone likvidnosti preduzea sprovodi se uporeivanjem vrednosti obrtne imovine sa kratkoronim obavezama. Na osnovu navedenih principa i vrsta likvidnosti, kao minimum za praenje platene sposobnosti poslovanja, u analizi godinjih rauna uobiajno se koriste sledei statiki testovi likvidnosti12 Bogavac Cvetkovi N., Finansijska analiza preduzea, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2009. god. 316.

:Racio tekue likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekue imovine preduzea

Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekue imovine umanjene za zalihe

Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi tekue imovine umanjene za zalihe i potraivanja

Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekue imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje.

Redni brojOPISIznos

1.Tekua aktiva481,225

2.Tekua pasiva120,549

3.Tekui odnos3,99

Tekui odnos posmatranog preduzea je iznad normale, to zani da preduzee nee zahvatiti tekoe u izmirenju tekuih obaveza.

Radno raspoloivi kapital = Tekua aktiva Tekua pasivaUkoliko bi se u ovaj obrazac uvrstile vrednosti iz naeg primera dobili bismo sledee:

Radno raspoloivi kapital = 481,225 120,549 = 360,676

Ovaj podatak je veoma vaan kreditorima, jer ovaj pokazatelj u stvari daje informaciju o pozitivnoj ili negativnoj razlici tekue aktive i tekuih obaveza.

Brzi odnos = Brza aktiva / Tekue obaveze

Brzi odnos = Tekua aktiva zalihe/Tekue obaveze

Ukoliko bismo uvrstili vrednosti iz naeg primera u ovu formulu dobili bismo sledee:

Brzi odnos = 481,225 - 43,946 / 120,549 = 437,279/120,549 = 3,63

Ovaj indikator pokazuje na sposobnost preduzea da u vrlo kratkom roku obezbedi odreenu koliinu novca, to je od posebne vanosti u iznenadnim situacijama u kojima preduzee ima nunu potrebu za gotovim novcem.

Sledei indikatori koji e biti prezentovani odnosie se na indikatore solventnosti.

Stepen zaduenosti = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva

Redni brojOPISIznos

1.Ukupne obaveze606,009


3.Stepen zaduenosti0,42

Rizik ulaganja u preduzee e biti vei to je vei stepen zaduenosti, koji pokazuje sposobnost preduzea da pokrije sve svoje obaveze prema svojim kreditorima i investitorima.

Potrebno je predstaviti i odnos vlastitog kapitala i aktive, a on se dobija sledeim obrascem:

Odnos vlastitog kapitala i aktive = Vlastiti kapital / Ukupna aktiva

Redni brojOPISIznos

1.Vlastiti kapital23,509


3.1/20,02

Na bonitet solventnosti ukazuje i odnos pokria kamata, koji u broiocu ima operativni dobitak, a u imeniocu trokove kamata:

Odnos pokria = Operativni dobitak / Trokovi kamata

Odnos pokria = 56,344/30,945=14,28

Iz ovoga se moe zakljuiti da je operativni dobitak 14,28 puta vei od plaenih kamata, preduzee je sposobno da podmiruje svoje obaveze prema kreditorima, kao i da postoji zadovoljavajui stepen verovatnoe a e oni naplatiti kamatu.

4.4. INDIKATORI EFIKASNOSTI INVESTIRANJA AKCIONARA

Ovaj indikator, odnosno ovakva vrsta analize finansijskih izvetaja pomae investitorima da sagledaju efikasnost ulaganja u dato preduzee. U osnovne indikatore efikasnosti investiranja ubrajaju se:Zarada po deonici

Dividende po deonici

Povrat na deoniku glavnicu redovnih, tj. obinih deonica

Prinos od dividendi

Odnos cene i zarade po deonici.

Najvaniji indikatori efiksnosti investiranja mogu de se predstave sledeim formulama:

Zarada po deonici = (Dobitak nakon oporezivanja Povlaene dividende) / Broj obinih deonica

Dividende po deonici = (Dobitak nakon oporezivanja Povlaene dividende Zadrani dobitak) / Broj redovnih deonica

Povrat na deoniku glavnicu = (Dobit nakon oporezivanja Preferencijalne dividende) / Poetno stanje deoniarske glavnice redovnih deoniara

Prinos po dividendi = Dividenda po deonici / Trina cena deonica

Cena/zarade po deonici = Trina cena po deonici / Zarada po deonici

4.5. UKUPAN IZRAZ USPENOSTI (ZETA SCORE)

Altman je predstavnik multivarijantne diskriminantne analize. Njegov model Z-Score se i danas koristi po celom svetu za utvrivanje verovatnoe, da li e preduzee otii pod steaj. Model je nastao na osnovu 66 preduzea, koje je Altman podelio na dve grupe od po 33. U prvoj grupi je bilo 33 preduzea, koja su ila u steaj izmeu 1946 i 1956 godine. U drugoj grupi je bilo takoe 33 preduzea, koja nisu ila u steaj. Iz podataka bilansa stanja i iskaza poslovnih rezultata, izraunao je dvanaest raunovodstvenih pokazatelja, koji su po njegovom miljenju znaajni pokazatelji finansijskih tekoa preduzea. U svom modelu je zatim upotrebio pet od dvanaest pokazatelja.

U sledeoj tabeli je prikazano svih pet pokazatelja Altmanovog modela Z-Score za preduzea, koja se ne kotiraju na berzi:

Altmanovi pokazatelji pojedinanoAltman X1 - kratkorona sredstva/aktivavrednost(Kratkorona sredstva - Krat. obaveze)*0,717/AktivaKakav je odnos kratkoronih sredstava i aktive? Aktiva je suma kratkoronih i dugoronih sredstava

Altman X2 - nersporeena dobit/aktivavrednostNerasporeena dobit * 0,847 / AktivaKakav je odnos nerasporeene dobiti i aktive? Aktiva je suma kratkoronih i dugoronih sredstava.

Altman X3 - dob. pre oporezivanja / aktivavrednostDobit pre oprezivanja * 3,107 / AktivaKakav je odnos dobitka pre oporezivanja i aktive? Aktiva je suma kratkoronih i dugoronih sredstava.

Altman X4 - glavnica/ukupne obavezevrednostKapital i rezerve * 0,42 / Ukupne obavezeKakav je odnos kapitala i ukupnih obaveza?

Altman X5 - prihodi od prodaje/aktivavrednostPrihodi od prodaje * 0,998 / AktivaKakav je odnos prihoda od prodaje i aktive? Aktiva je suma kratkoronih i dugoronih sredstava.

Za preduzea, koja se kotiraju na berzi, potrebno je u pojedinim Altmanovim pokazateljima zameiti kolinike.I to kod:Altman X1 potrebno je kolinik 0,717 zameniti sa 1,2

Altman X2 potrebno je kolinik 0,847 zameniti sa 1,4




Pouzdanost Z-Score sistema u predvianju steaja u prvoj godini je oko 95%, dve godine od steaja se ovo predvianje smanjuje na dobrih 70%, tri godine pred steajem predvianje se smanjuje vie od 50%.

5. WEB PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Raunovodstvo, kao informacioni sisitemi u tesnoj vezi sa svim funkcijama, omoguuje svojim informacijama uspenu kvantitativnu i kvlitativnu analizu ekonomije poslovanja zahvaljujui upotrebi savremene informacione tehnologije.

Pojam informacione tehnologije u najirem smislu obuhvata sve aktivnosti i proizvode projektovanja i korienja poslovnih i tehnikih informacionih sistema, raunarske sisteme i druge hardversko softverske resurse, meusobno povezivanje raunarskih sistema i prenos podataka i poruka.

Informaciona tehnologija se deli na informacioni inenjering, informacione komunikacije i raunarske resurse. Informacioni inenjering obuhvata aktivnosti predprojekata, analiza, projekta razvoja, isporuke, rad i odravanje informacionog sistema, proces podrke i organizacione procene u ivotnom ciklusu softvera, zatim zahteve, metode i nain korienja informacionih sistema.

Informacione komunikacije se bave problemima prenosa podataka i mrea. Informacione komunikacije se dele na prenos podataka i mree. Raunarski resursi su sredstva za realizaciju aktivnosti informacione tehnologije, dele se na hardver, softver, raunarsku opremu i ureaje i magnetne medije.

Sve ovo predstavlja podlogu za objavljivanje finansijskih izvetaja na Internetu, kao globalnom mediju komunikacije i prezentacije. Danas se javlja potreba za postavljanjem finansijskih izvetaja na web prezentaciju firme, jer se na taj nain skrauje vreme dobijanja neophodnih informacija o poslovanju preduzea.

5.1. PRIMENA ZAKONSKIH PRAVILA ZA FINANSIJSKO IZVETAVANJE NA WEB-U

Samo izvetavanje na mediju kao to je Internet, predstavlja prezentaciju finansijskih izvetaja novijeg datuma. Potrebno je ispitati sve mogue varijante prezentovanja finansijskih izvetaja na web-u. Informacije koje se nalaze na web prezentaciji preduzea mogu da koriste razliiti korisnici, od investitora, kreditora, akcionara, raunovoa, analitiara i revizora i drugih zainteresovanih korisnika, neke informacije mogu da budu problematine za investitore i kreditore koji su odluili da preuzmu finansijske izvetaje sa web sajta preduzea.

Nekim korisnicima se, meutim, ini da zakonom nije jasno utvrena sadrina finansijskih izvetaja koja se nalazi na web sajtu preduzea. Svetska zakonska regulativa, ini stanovite napore kako bi finansijsko izvetavanje na Web sajtu dobilo zakonsku formu. Internet tehnologija je, drugim reima, upravo drugi transparentan medijum tako da norme koje se primenjuju pri oblikovanju godinjih finansijskih izvetaja na papirno baziranoj tehnologiji bi trebale, isto tako, da se primenjuju i na web finansijskom izvetavanju13 Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 109. str.

.

Finansijski izvetaji na web-u mogu korisnicima da prue brojne detaljne informacije o poslovanju preduzea, ali svakako bi trebalo da se pozabavi donoenju adekvatnog zakonskog okvira za prikazivanje finansijskih izvetaja na webu. Ovi zakoni bi trebali da urede strukturu finansijskih izvetaja koja ne sme da otstupa od finansijskih izvetaja u papirnoj formi, a isto tako ukoliko se preduzee opredeli za detaljnije finansijske izvetaje, potrebno je da se informacije ogranie i da se potuju sva naela finansijskog izvetavanja i bilansiranja.

5.2. DOSTUPNOST INFORMACIJA NA WEB-U

Svaki web sajt preduzea sadri opte podatke o preduzeu, informacije o proizvodima ili uslugama koje nude, kao i sve ostale informacije koje su interesantne za posetioca sajta. to se tie finansijskih izvetaja, koje preduzea postavljaju na svoje web sajtove, oni mogu da budu postavljeni u pdf formi.

Korisnicima se daju dve varijante pregleda finansijskih izvetaja. Prvi nain jeste da otvori pdf format, bez da isti sauva na svom raunaru, a drugi je da preduzee preuzme (download) finansijske izvetaje i sauva ih na svom raunaru. Najee su finansijski izvetaji opirni, pa je potrebno izdovijti odreeno vreme kako bi kompjuter sauvao, ili pak oitao celokupan dokument.

Kako bi korisnik, u opte mogao da pristupi finansijskim izvetajima preduzea, potrebno je da ima ispunjen minimum uslova za pristup, a to su instaliran program za oitavanje PDF formata, a to je program Adobe Acrobat Reader.

Neki korisnici finansijskih izvetaja koji nisu mnogo upueni u informacione tehnologije ili samo korienje Interneta, mogu da imaju problem prilikom pristupa finansijskim izvetajima. Problem moe da se javi upravo u sluaju kada korisnik nema na svom raunaru instaliran program Adobe Acrobat Reader, pa samo skidanje programa sa interneta i njegovo uvanje na kompjuter moe da korisniku oduzme mnogo vremena i truda.

5.3. SAGLASNOST WEB PREZENTACIJE FINANSIJSKIH IZVETAJA SA OPTEPRIHVAENIM RAUNOVODSTVENIM PRINCIPIMA

Potencijalni investitori se prilikom objavljivanja finansijskih izvetaja na web sajtu najvie plae rizika od saimanja finansijskih informacija o poslovanju preduzea. Potrebno je sagledati da li je kompanija koja svoje finansijske izvetaje prezentuje na web sajtu sa stanovita rizika u saglasnosti sa Opteprihvaenim raunovodstvenim principima.

Kompanija moe da prihvati rizik ukoliko je na web sajt objavila nepotpune i saete informacije, i moe da prihvati na sebe da je izvrila neumesnu prezentaciju, jer nije objavila korisne informacije za korisnika finansijskih izvetaja. Svaka kompanija mora da bude precizna prilikom objavljivanja svojih informacija na web sajtu, kako bi izbegla rizik od nepotpunih informacija.

5.4. GRANICE GODINJEG FINANSIJSKOG IZVETAVANJA NA WEB-U

Svaki web sajt preduzea se sastoji iz povezanih taaka (linkova) koji korisnike moe da dovede na eljeni deo na web sajtu. Ovde se upravo radi o tome, da preduzee putem linkova korisnika dovodi na eljeni finansijski izvetaj za eljenu godinu.

Preduzea na svoj web sajt mogu da stave kompletne i detaljne finansijske izvetaje za nekoliko godina unazad. Unutar svakog finansijskog izvetaja postoji mogunost da preduzee putem superlinkova, omogui korisniku jo vie detaljnijih informacija o pojedinim stavkama finansijskih izvetaja. Ovakav vid prezentacije ima niz prednosti, naruito ukoliko je korisnik investitor ili analitiar i dobro se snalazi u svim stavkama finansijskih izvetaja. Meutim, moe da ima i odreene nedostatke, naruito ako je korisnik neko ko se slabije razume u finansijske izvetaje ili samo ne zna da barata internetom, u tom sluaju klikom na superlinkove, preduzee korisnika moe da odvede na skroz suprotnu stranu od one koja je korisniku potrebna.

Za investitore i kreditore, preduzee e na svojoj web prezentaciji ukljuiti sve mogue multimedijske mogunosti, kao to su zvune ili video zapise, kao i prikaz sa godinje skuptine akcionara.

Potrebno je da se izvetavanje na web sajtu uskladi sa zakonskim propisima, koji jo uvek zahtevaju izmene i prilagoavanja, a naruito u naoj zemlji.

5.5. IDENTIFIKACIJA KONANOG KORISNIKA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

Posetioci web sajtova mogu da budu i potencijalni korisnici finansijskih izvetaja preduzea. Naime, u ovom sluaju se radi o sluajnim korisnicima finansijskih izvetaja, na koje preduzee nije raunalo i nije ih uzelo u obzir prilikom odreivanja koliine informacija na finansijskim izvetajima.

Postoji i situacija kada preduzee ima izdefinisanog korisnika web informacija, kao to su investitori, kreditori, akcionari, ali u tom sluaju je moge ograniiti broj korisnika samo na ove, ukoliko preduzee postavi lozinku za pristup informacijama.

Najee se u praksi dogaa da korisnici nisu tano izdefinisani, a to znai da korisnik finansijskih izvetaja moe da bude bilo ko. Preduzee bi u ovom sluaju trebalo prilikom dizajniranja web sajta da upozori korisnike o nameni web sajta.

I u ovom sluaju preduzee investitorima moe da prui dodatna uputstva o tome kako moe da dobije detaljnije informacije i pristup odreenoj dokumentaciji, a sve u cilju smanjenja rizika ulaganja u dato preduzee.

Potrebno je da proe jo neko vreme kako bi se iskristalisala situacija i kako bi se definisali standardi prilikom objavljivanja finansijskih izvetaja na web sajtovima. Prednosti koje web prezentacija finansijskih izvetaja prua korisnicima su velike. Jedna od prednosti ogleda se u tome to su finansijski izvetaji korisnicima dostupni uvek u svako doba dana, ne zahteva posebne tehnike uslove, jer u dananje vreme svako preduzee i investitori poseduju svoje raunare, internet i softversku podrku za pristup finansijskim informacijama na webu.

Na osnovu podataka koji se nalaze na web sajtovima, korisnicima finansijskih izvetaja je omogueno da pristupe podacima preduzea koji su udaljeni, koji nisu u naoj zemlji, a da pri tome nemaju dodatne trokove slanja i primanja finansijskih izvetaja.

5.6. PROIRENI POSLOVNI FINANSIJSKI IZVETAJNI JEZIK

XBRL je akronim englskih rei Exentible Business Reporting Language, to u prevodu znai proireni jezik poslovnog izvetavanja. XBRL format je proizaao iz XML-a, ija je osnovna funkcija da opisuje i stuktura informacije pomou tagova, odnosno oznaka koje se pridodaju informacijama. Zato ga neki strunjaci nazivaju XML-om za finansijske informacije.

Prednosti koje XBRL ima, u odnosu na dosadanje klasino izvetavanje su:Svaki podatak u izvetavanju je identifikovan i objanjen u odnosu na klasino izvetavanje gde se vide samo sirove informacije

Manji troak pripreme kompanije koje dostavljaju finansijske izvetaje u tabelarnom, HTML ili PDF formatu generiu vee trokove prilikom validacije izvetaja

Bre i sigurnije upravljanje podacima kompanije koje ne koriste XBRL alju izvetaje u PDF-u ili nekom drugom statinom formatu, to ima za efekat sporiju reviziju tih izvetaja, loe upravljanje i sklonosti ka grekama pri njihovoj obradi.

Automatsko procesuiranje podataka identifikacioni tagovi smanjuju ili eliminiu potrebu da zaposleni runo unose podatke u programe. Nema potrebe za manuelnim uporeivanjem podataka jer raunar ita identifikacione tagove i uporeuje ih sa unetim podacima greke se posle lako analiziraju i jasno se ukazuje na njih.

Uteda vremena traenjem kroz klasine formate dokumenata, potrebno je i do sat vremena da se nae specifian niz podataka, dok u XBRL formatu, vreme koje je potrebno da se ti podaci pronau je manje od jedne sekunde.

IFAC pored ostalih institucija podstie upotrebu XBRL-akao trenutno vaeeg standarda u finansijskom izvetavanju, imajui u vidu da je uestvovao u njegovom stvaranju kroz XBRL komitet.

Neke od glavnih poslovnih organizacija u svetu su propisale XBRL kao obavezni standard finansijskog izvetavanja, a koriste ga i najvie svetske kompanije, vlade razvijenih zemalja, kao to su Amerika, Australija, Holandija, banke, kao to su Centralne banke Japana, Nemake, panije, berze, kao to su Korejska, Tokijska, angajska itd.

LITERATURA:

Bogavac Cvetkovi N., Finansijska analiza preduzea, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2009. god

Kola tekstova, Upravljanje promenama, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2012. godina

Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007. god.

aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2010. god.

Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, Novi Sad, 2005. godina

seminarski finansijsko izvestavanje

Documents