Dravni univerzitet u Novom PazaruDepartman: Tehnike nauke Studijski program: Graevinarstvo Predmet: Osnove saobraajnica

Seminarski rad-Stabilnost kosina nasipa i useka kod saobraajnica -

Mentor:Nazim Mani

Studenti:Armin Mehovi Dalila Trubljanin Amel Liina Ilhan Kurtagi Vahidin Brajanac

Novi Pazar, decembar 2011.

SadrajUVODNO RAZMATRANJE3. 4.

DEO PRVIOPTA RAZMATRANJA O DONJEM STROJU SAOBRAAJNICA1. 1.1. 1.1.1. 1.1.2. 1.1.2.1. 1.1.2.2. 1.1.2.3. 1.2. 1.2.1. 1.2.1.1. 1.2.1.2.

4. 4. 6. 7. 8. 9. 11. 14. 16. 16. 16. 18. 19.

DONJI STROJ SAOBRAAJNICA

NasipiMaterijal u nasipu Postupci izrade nasipa Izgradnja nasipa na dobro nosivom tlu Izgradnja nasipa na slabo nosivom i stiljivom tlu Izgradnja nasipa uz objekte

UseciPostupci izrade usekaPripremni radovi pri izradi useka Glavni radovi pri izradi useka

DEO DRUGIINTERAKCIJA SAOBRAAJNICE I TERENA1. 1.1. 1.1.1. 1.1.2. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4.

19. 19. 20. 20. 21. 21. 21. 23. 23. 24.1

STABILNOST KOSINA NASIPA I USEKA

Deformacije usekaIspadanje ili otkidanje materijala Oburvavanje kosina useka

Deformacija i sanacija nasipaSleganje nasipa Zastorna korita Grbine Raspadanje nasipa

1.2.5. 1.2.6. 1.2.7. 1.2.8. 1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 1.4. 1.4.1.

Oburvavanje kosina nasipa Klizanje kosina nasipa Sleganje podloge Podlokavanje kosina nasipa

24. 25. 25. 26. 27. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 32. 34.

Osiguranje donjeg stroja putaHumuziranje kosina i zasejavanje travom Zasaivanje drvea i iblja Osiguranje kosina nasipa kaldrmom Osiguranje kosina nasipa suvim zidovima Osiguranje kosina nasipa betonskim ploama

Raun stabilnosti kosinaMetoda granine ravnotee i pretpostavke

Literatura

2

UVODNO RAZMATRANJE

Graenje savremenih puteva zahteva efikasan nain osiguranja donjeg stroja puta koji je izloen raznim nepovoljnim uticajima: dejstvu podzemnih i povrinskih voda, temperaturnim promenama , dejstvu mraza i dr. , usled ega dolazi do znatnih deformacija i klizanja. Ove deformacije su naroito osetne na kosinama nasipa i useka, gde svee raskopani odnosno nasuti materijali dolaze u neposredan dodir sa iniocima koji izazivaju poremeaj stabilnosti i njihovo razaranje, a samim tim dovode u pitanje bezbednost saobraaja na putu. U cilju izbegavanja ovih tetnih pojava vri se utvrivanje-osiguranje kosina nasipa i useka.

3

DEO PRVIOPTA RAZMATRANJA O DONJEM STROJU SAOBRAAJNICA

1.

Donji stroj saobraajnica

Donji stroj saobracajnica cine: nasipi, useci i zaseci. Osnovni radovi na izradi donjeg stroja saobracajnice su: R.br. 1. 2. 3. 4. Vrsta rada ienje terena, uklanjanje postojeih objekata uklanjanje vegetacije, seenje stabala, vaenje panjeva, seenje iblja, sortiranje spaljivanje Iskop humusnog ( vegetativnog ) sloja do dubine 0,3-1 m sa odvajanjem busena(15 cm) priprema podtla - zbijanje na projektom zahtevan stepen - stabilizacija ( mehanika, hemijska I dr. ) - zamena ( iskop do potrebne dubine I zasipanje) - profilisanje ( na strmon terenu ) Iskop u otvorenom ( usek, zasek) - iskop bez miniranja - iskop uz povremeno miniranje - iskop uz sistematsko miniranje utovar I transport - na daljinu do..km - na daljinu u intervalima od.do. mereno u samoniklom/rastresitom stanju Izrada nasipa - priprema povrine za nasipanje - istovar materijala - razastiranje I priprema za zbijanje( kvaenje, suenje) - zbijanje - odravanje ugraenog materijala ( polivanje I sl.) - izrada posteljice ( zavrni slojevi) Jed. mere m m m m

5.

m

6.

m

7.

m m m m m m

8.

Iskopi za geotehnike graevine donjeg stroja - iskop sa ili bez podgrade za temeljenje - odravanje temeljne jame

m

4

9.

zasip za geotehnike graevine donjeg stroja - dovoz materijala i istovar - razastiranje - zbijanje

m m ili m m

10.

11.

Izrada geotehnikih konstrukcija donjeg stroja - betonske konstrukcije - zidane konstrukcije - konstrukcije od armiranog tla - kaldrmisanje - pobusenjavanje - zatravljivanje - mlazni beton Tehniko osmatranje objekata donjeg stroja i terenaTabela 1. Osnovni radovi na izradi donjeg stroja[1]

5

1.1. Nasipi

Nasip puta:

Slika 1. Nasip puta

[1]

P B b

- irina planuma puta P = b + B + b - irina kolovozne trake - irina bankine

1 : m - nagib kosine nasipa 1 : n - nagib terena Podtlo ( leino tlo ) je pripremljeno samoniklo tlo na kome se gradi nasip, a koje zadovoljava geomehanike uslove. Humus ( nenosivi sloj temeljnog tla ) je sloj zemlje koji se treba ostraniti zbog nepogodnih fizikih, mehanikih ili hemijskih osobina. Ovaj materijal se koristi kod zavrnih radova pri zatiti zemljanog objekta u eksploataciji. Posteljica je povrina na zavrnom sloju zemljanog objekta koja svojim fizikim i hemijskim osobinama zadovoljava uslove posebnih tehnikih uslova, a na kojoj se gradi gornji stroj pruge ili kolovozne konstrukcije puta. Pod planumom donjeg stroja ne podrazumeva se samo zavrna raven donjeg stroja, ve zavrni sloj nasipa, odnosno tlo neposredno ispod kolovozne konstrukcije, kod useka.

6

1.1.1. Materijal u nasipu

Nasip je deo trupa saobraajnice izgraen od koherentnog ili nekoherentnog materijala na pripremljenom tlu. Nasipi se prvenstveno rade od zemljanih materijala dobijenih iskopom useka. Ukoliko takav materijal ne zadovoljava traene kvalitete za izradu nasipa, nedostajui materijal nadoknauje se materijalima iz pozajmita. Upravo zbog traenih kvaliteta, mora se posvetiti najvea panja pri odabiru materijala. Nasipi takoe predstavljaju neizbenu geotehniku konstrukciju donjeg stroja saobraajnice kojom se obezbeuje poloaj u prostoru gornjeg stroja i dovoljna krutost oslonaca gornjeg stroja, da bi se obezbedila trajnost u vremenu i bezbednost saobraaja. Prilikom izrade nasipa, prema standardu, dozvoljava se upotreba sledeih materijala: Sitnozrnih kohezivnih materijala (d 50 < 0,06mm) koji imaju: a) Granina teenja odreena po standardu gde je w < 65% i indeks plastinosti Ip < 30% uz njihovo zbijanje tako da Proctorov broj bude Pb < 0,02 gde je: Pb=1/d-1/s=w/Sw - Proctorov broj d jedinina teina u suvom stanju na 110C (kN/m3), s jedinina teina vrstih estica (kN/m3), w sadraj vode, Sw stepen zasienja, b)mind mind

> 15 kN/m3 za nasip visine manje od 3m i > 15, kN/m3 za nasip visine vee od 3m,

c) U = d60 / d10 > 9 tj. treba izbei upotrebu uniformnih materijala, d) sadraj organskih materijala treba da bude