seminarski rad - uloga i značaj principa organizovanja

7/24/2019 Seminarski Rad - Uloga i Znaaj Principa Organizovanja

1/13

Visoka tehnoloka kola strukovnih studijaabac

Seminarski rad

Predmet: Menadment

Tema rada: Uloga i znaaj principa organizovanja

Profesor: Studenti:

Dr !ikola "anev !ikola #etrovi$ 4-27/2014

Milo !ei$ 4-31/2014

abac, 2014


2/13

1

Sadraj%

Uvod 2

1 Princi!i or"ani#ovan$a 3

2 %snovni !od!rocesi "&oba&no" !rocesa u!rav&$an$a '

21 S!eci$a&i#aci$a (

22 Standardi#aci$a 7

23 )oo!eraci$a *

24 +nte"raci$a

2' entra&i#aci$a i .ecentra&i#aci$a 10

a&$ua 11

iteratura 11


3/13

2

Uvod

%r"ani#ovan$e !redstav&$a $edan od osnovni !od!rocesa menadmenta u ome se

vr5i !ove#ivan$e &$udi, resursa i ativnosti radi ostvaren$a !&anirani ci&$eva %r"ani#ovan$e $edru"a fa#a i&i !od!roces menadmenta, o$a s&edu$e naon !&aniran$a i obuvata definisan$e i

formiran$e tave or"ani#acione forme o$a omo"u6ava rea&i#aci$u !&anirani ci&$eva i

#adataa !ostav&$eni u oviru fa#e !&aniran$a

%r"ani#ovan$e !redstav&$a definisan$e i us!ostav&$an$e o!tima&ne ombinaci$e &$udsi i

fi#ii resursa, o$i 6e omo"u6iti efiasno funcionisan$e !redu#e6a i&i dru"e or"ani#aci$e

Proces or"ani#ovan$a odvi$a se u svao$ om!ani$i i&i or"ani#aci$i, be# ob#ira na vrstu i&i

ve&iinu Proces or"ani#ovan$a $e neo!odan $er omo"u6ava obav&$an$e ativnosti !o$edinaca

i funcionisan$e ce&ine, odnosno efiasno !os&ovan$e or"ani#aci$e %"rani#ovan$e i !&aniran$e

su, ao dve osnovne fa#e !rocesa u!rav&$an$a, meusobno !ove#ani

%r"ani#ovan$e treba tretirati ao $edan od osnovni i, #a us!e5no odvi$an$e !rocesa

u!rav&$an$a or"ani#aci$om, na$#naa$ni$i !od!rocesa "&oba&no" u!rav&$ao" !rocesa )odor"ani#ovan$a, neo!odno $e da se ono odvi$a !rema standardnim i una!red !ro!isanim

!rocedurama o$e omo"u6ava$u ori56en$e nauni metoda i odreivan$e na$bo&$i

or"ani#acioni re5en$a Postu!ci i !rocedure o$ima se odvi$a !roces or"ani#ovan$a esto se

una!red !ro!isu$u, u ci&$u efiasni$e" odvi$an$a ovo" !od!rocesa

)ra$n$i ci&$ !rocesa or"ani#ovan$a $e !osti#an$e efiasno" !os&ovan$a %va$ ci&$ !ostie se

formiran$em od"ovara$u6e or"ani#aci$e, o$a !redstav&$a re#u&tat !rocesa or"ani#ovan$a

%r"ani#aci$u !redu#e6a ini o!tima&na ombinaci$a i &o"ia strutura svi !otrebni

resursa, !os&ova i #adataa, autoriteta i od"ovornosti, radni mesta i or"ani#acioni ce&ina,

informatii ve#a i omuniacioni ana&a, itd


4/13

3

1 #rincipiorganizovanja

8ormiran$e va&$ane or"ani#aci$e #ateva da se !o#na$u i oriste odreeni o!5ti

!rinci!i or"ani#ovan$a, o$i vae #a sve vrste !redu#e6a i dru"i or"ani#aci$a

.efinisan$e osnovni !rinci!a or"ani#aci$e i menadmenta !otie od 9enri$a 8a$o&a, $edno"od !ionira menadmenta, o$i $e definisao i ra#radio 14 !rinci!a na o$ima se ba#ira$umenadment i n$e"ove onovne fa#e i funci$e

9enri 8ao&, ;1*41 < 12'= smatra se tvorcem &asine or"ani#acione teori$e %n teori$uor"ani#aci$e i u!rav&$an$a defini5e ao o&eci$u !rinci!a, !ravi&a, metoda i !rocedura o$i sunasta&i i !rovereni ro# so!stveno isustvo

8a$o& $e meu !rvima ra#radio funciona&ni !rinci! or"ani#ovan$a i istaao menadment ao$ednu od #naa$ni ativnosti u !redu#e6u

Svo$u teori$u $e #asnovao na o"romnom isustvu steenom u $ednom !redu#e6u, #a o$e $eradio itav ivot >1?

8a$o& $e definisao i !ostavio etrnaest o!5ti nae&a u!rav&$an$a o$i su umno"ome i danasatue&ni @ae&a "&ase:

1 #odela rada, odnosno usmeravan$e !o$edinca i&i "ru!e na odred$ene

s!eci$a&i#ovane ativnosti2 &utoritet;v&ast= !odra#umeva !ravo i#davan$a naredbi, a neodvo$ivo $e od

od"ovornosti ono"a o$i nared$u$e3 Disciplina, o$a se utvrd$u$e u"ovorom i#med$u !os&odavca i radnia4 "edinstvo komandovanja- sistem be# du!&irani naredbodavni &ini$a Aedan

naredbodavac - $edan i#vr5i&ac

' "edinstvo planiranja!odra#umeva $edinstven !&an #a "ru!e ativnosti o$eima$u #a$ednii ci&$

( #odredjenost individualnih interesa optim interesimaom!ani$e %va$

!rinci! 8a$o& smatra na$teim !odru$em u!rav&$an$a7 !ovana naknada za radtreba&o bi da bude !rivat&$iva #a radnia i #a

om!ani$u* 'entralizacija upravljaklh (unkclja$e neo!odna #bo" efiasnosti

od&uivan$a #iramidalna struktura upravljanja: od vra a !odno$u or"ani#aci$e10 #oredak: !ravi ove na !ravom mestu


5/13

4

11 #ravinost!odra#umeva &$uba#an i !ravedan odnos menadera !rema

#a!os&enima12 Vreme )uhodavanja) zaposlenihtreba da bude dovo&$no du"o da bi u

!ot!unosti svati&i !osao o$i 6e obav&$ati i da bi se us!e5no inte"risa&i u

or"ani#aci$u13 *nicijativa svih zaposlenih$e veoma !oe&$na, a&i u ovirima !redvid$ene

disci!&ine i !od ontro&om menadera14 +sprit de corps ,korporativni duh-!odra#umeva armoni$u or"ani#aci$e i

ra#vi$an$e i !odstican$e timso" rada >2?

%d ovi etrnaest, meu na$#naa$ni$e 8a$o&ove !rinci!e menadmenta ior"ani#ovan$a s!ada$u:

Aedinstvo omandovan$a Aedinstvo ci&$eva Bas!on omandovan$a 9i$erari$a entra&i#aci$a Cutoritet i dr

Princi! $edinstva omandovan$a "ovori o tome da $e neo!odno da svai #a!os&eni !rimanareen$a samo od $edno" menadera %va$ !rinci! se !rosto ob$a5n$ava: $edna osoba D $edanmenader

Princi! $edinstva ci&$eva "ovori o tome da svi #a!os&eni u $edno$ or"ani#aci$i treba da rade na

ostvaren$u isti, #a$ednii ci&$eva ce&ou!ne or"ani#aci$e

Princi! ras!ona omandovan$a "ovori o bro$u #a!os&eni o$e vodi $edan menader Premaovom !rinci!u, !otrebno $e odrediti !rivat&$iv bro$ #a!os&eni o$e rea&no moe da vodi

$edan menader

Princi! i$erari$e "ovori o tome da $e !otrebno da !osto$i odreeni red o$im se re"u&i5unad&enosti u !o"&edu u!rav&$an$a Po !rinci!u i$erari$e odreu$u se mesta i om!etenci$e

!o$edini menadera u or"ani#aci$i i stvara i$erari$sa strutura ruovoen$a, o$a $eus&aena sa od"ovara$u6om or"ani#acionom struturom


6/13

5

Princi! centra&i#aci$e "ovori o tome da na svaom stu!n$u i$erari$se &estvice !osto$iodreeni menader o$i ima sve om!etenci$e %va$ menader ima sva !rava u !o"&eduvoen$a i snosi svu od"ovornost #a efiasno i#vr5avan$e #adataa

Princi! autoriteta "ovori o tome da osnovna osobina svao" menadera treba da budeautoritet Ee# autoriteta menader ne moe i#davati naredbe #a!os&enima, odnosno ne moevr5iti menadersu funci$u

. /snovni podprocesi globalnog procesa upravljanja

Ba#matran$e or"ani#ovan$a, ao osnovno" !od!rocesa "&oba&no" !rocesa u!rav&$an$a, i!ostu!a definisan$a or"ani#acione struture #ateva da se !osebno ra#motre nei odosnovni !rinci!a or"ani#ovan$a, ao 5to su:

S!eci$a&i#aci$a Standardi#aci$a )oo!eraci$a +nte"raci$a

entra&i#aci$a i .ecentra&i#aci$a

.0 Specijalizacija

S!eci$a&i#aci$a $e tesno !ove#ana s !ode&om rada u $edno$ or"ani#aci$i i odnosise na ra5&an$avan$e uu!no" #adata, odnosno misi$e or"ani#aci$e, na ve6i bro$man$i ci&$eva, #adataa i !os&ova S!eci$a&i#aci$a obuvata odva$an$e i "ru!isan$eodreeni !os&ova i #adataa, a #atim n$iovo usmeravan$e a !o$edincima ior"ani#aci$ama o$i 6e i rea&i#ovati

S!eci$a&i#aci$a se moe !osmatrati i ao ori$entisan$e, odnosno usavr5avan$eor"ani#aci$e u ce&ini, !o"ona, ode&$en$a, s&ubi, radni mesta i !o$edinaca #area&i#aci$u odreene vrste !roi#vodn$e i&i !os&ovno !rocesa, 5to omo"u6ava

va&itetni$u i efiasni$u !roi#vodn$u i&i obav&$an$e us&u"a i !os&ovan$e u ce&iniSve ve6a !ode&a rada i#isu$e sve ve6u s!eci$a&i#aci$u nosi&aca rea&i#aci$e


7/13

6

!o$edini !os&ova i #adataa Po$edinci i&i or"ani#aci$e se usavr5ava$u, odnosnos!eci$a&i#u$u #a obav&$an$e odreeni vrsta !os&ova i #adataa S!eci$a&i#aci$a se,

!re sve"a, odnosi na ovea, a&i i na ma5ine, urea$e, a&ate, !roi#vode i de&ove+td

S!eci$a&i#aci$a donosi ve&ie !rednosti %naomo"u6ava bo&$e ori56en$e a!aciteta i radno"vremena, bo&$e ori56en$e materi$a&a, bo&$i va&itet

!roi#voda i, o!5te u#ev5i, !rodutivni$u

!roi#vodn$u i efiasni$e !os&ovan$e u ce&ini

S!eci$a&i#aci$a omo"u6ava usavr5avan$e i!obo&$5an$e teno&o"i$e i or"ani#aci$e rada,do!rinosi uvoen$u standardi#aci$e i stvara us&ove#a uvoen$e automati#aci$e i nove teno&o"i$e

22

Standardizacija

Standardi#aci$a !redstav&$a !roces suavan$a ra#novrsnosti i u$ednaavan$a ra#&iitie&emenata !roi#vodn$e i !os&ovan$a, radi sman$en$a ve&ie s&oenosti o$u ova ve&iara#no&iost i ra#novrsnost stvara$u Standardi#aci$a se s!rovodi !rona&aen$em i

!ro!isivan$em $ednoobra#ni, re!re#entativni re5en$a, o$a na#ivamo standardima Standardiima$u univer#a&ni arater i na$e56e se #aonsi !ro!isu$u


8/13

7


9/13

8

Standardi#aci$a $e nasta&a u ra#vo$u !roi#vodn$e, i to onda ada su ra#novrsnost i s&oenost

!roi#vodn$e do5&i do ste!ena o$i $e onemo"u6avao efiasno !&aniran$e, or"ani#ovan$e irea&i#aci$u !roi#vodn$e Standardi#aci$a se danas veoma 5iroo !rimen$u$e u svim ob&astima

!rivrede, a na$vi5e u industri$so$ !roi#vodn$i U !roi#vodn$i se standardi#aci$a oristi od:sirovina i materi$a&a, de&ova, !ods&o!ova i s&o!ova, "otovi !roi#voda, ma5ina, urea$a ia&ata, metoda rada i !ostu!aa, radni us&ova itd

Standardi#aci$a sedefini5e ao de&atnosto$om se vr5iutvrivan$e i

uvoen$e standarda ura#ne ob&asti

!roi#vodn$e i!os&ovan$a Standardi!redstav&$a$u ti!seu#ore !rema o$imase vr5i u$ednaavan$e

!roi#vodni e&emenata To sutenoeonomsi !ro!isi, odnosno

norme, ao !rosena re5en$a !rema o$ima se u$ednaava$u !o$edine osobine materi$a&a,de&ova, !roi#voda, metoda itd

Standardi#aci$a donosi ve&ie !rednosti u !roi#vodn$i i !os&ovan$u u ce&ini %na omo"u6ava!roi#vodn$u u ve6im seri$ama, !obo&$5an$e teno&o5i !rocesa, !obo&$5ano !&aniran$e inabavu materi$a&a i de&ova, #atim o&a5ava ra#menu i oo!eraci$u s dru"im or"ani#aci$ama,omo"u6ava sman$en$e #a&ia "otovi !roi#voda, !obo&$5ava ontro&u va&&iteta, itd @edostacistandardi#aci$e su 5to o"raniava asortiman !roi#voda i suava tri5te, o"raniava mo"u6uinici$ativu radnia itd

.1 2ooperacija

)oo!eraci$a !redstav&$a ob&i #a$ednio" rada !o$edinaca i&i or"ani#aci$a, o$i nasta$e usituaci$i ada !o$edinac i&i or"ani#aci$a nisu u mo"u6nosti da samosta&no obave !osao, i&i $eneraciona&no da samosta&no obav&$a$u odreene !os&ove

U !os&ovno$ !rasi, oo!eraci$a se na$e56e $av&$a ada vi5e or"ani#aci$a uestvu$e urea&i#aci$i #a$ednio", na$e56e s&oeno" !roi#voda


10/13

9

Co, ao !rimer, u#memo !roi#vodn$u !utnio" automobi&a, onda obino imamo $edno!redu#e6e o$e, ao fina&ista, montira automobi&, i ve6i bro$ !redu#e6a D oo!eranata o$i!roi#vode de&ove i s&o!ove o$i se u"rau$u u automobio& Taav #a$ednii rad !redstav&$a$ednu vrstu oo!eraci$e, odnosno oo!erativan rad U ovavim s&ua$evima, vi5e !redu#e6a

i#v5i i#meu sebe !ode&u rada i s!eci$a&i#aci$u u !roi#vodn$i s&oeno" !roi#voda, ioo!eraci$om, odnosno #a$edniim radom uestvu$e u !roi#vodn$i ovo" !roi#voda

@aravno, !osto$e i dru"i moda&iteti #a$ednio" rada u !roi#vodn$i, odnosno moda&iteti!roi#vodne oo!eraci$e, ra#vi$eni !osebno i#meu !redu#e6a i# ra#vi$eni$i #ema&$a, o$a sunosioci teno&o"i$e !roi#vodn$e !o$edini s&oeni !roi#voda, i !redu#e6a i# s&abi$era#vi$eni #ema&$a, o$a na ra#&iite naine uestvu$u u !roi#vodn$i ovi !roi#voda Aedanovaav vid !roi#vodne oo!eraci$e s&ui ao nain transfera teno&o"i$e i# ra#vi$eni$i us&abi$e ra#vi$ene #em&$e i !redu#e6a Pored oo!eraci$e u !roi#vodn$i, #a$ednii rad moe da

!osto$i i udru"im

ob&astima !os&ovan$a, ao 5to su istraivan$e i ra#vo$, maretin" i tome s&ino

.3 *ntegracija

+nte"raci$a !redstav&$a !ove#ivan$e i s!a$an$e !o$edini de&ova i&i ce&ou!ni or"ani#aci$aradi ostvaren$a bo&$i !os&ovni re#u&tata


11/13

10

Ba#&o#i #a inte"raci$u mo"u biti ra#&iiti @a$e56e $e to !obo&$5an$e, usavr5avan$e i#aoruivan$e !roi#vodn$e i !osti#an$e !ovo&$ni$e !o#ici$e na tri5tu a ra#&iu od

oo!eraci$e inte"raci$a #nai odreeno

or"ani#aciono !ove#ivan$e

+nte"raci$a moe biti ori#onta&na i vertia&na Co se !ove#u$u or"ani#aci$e i# isti ob&asti

!roi#vodn$e, n!r +# onfeci$e, onda $e to ori#onta&na inte"raci$a U s&ua$u ada se!ove#u$u or"ani#aci$e o$e se na&a#e u odreenom !roi#vodnom &ancu, odnosno ada $ednadru"o$ is!oruu$u sirovine, materi$a&e i&i de&ove #a !roi#vodn$u odreeni !roi#voda, onda $eto vertia&na inte"raci$a


12/13

11

2' 'entralizacija i Decentralizacija

entra&i#aci$a i decentra&i#aci$a ve#ane su #a odreivan$e or"ani#aciono" nivoa na ome6e se menaderima de&e"irati ov&a56en$a #a dono5en$e od&ua

)od centra&i#aci$e se od&ue donose na vi5im or"ani#acionim nivoima, i ov&a56en$a #adono5en$e od&ua ima man$i bro$ stari$i menader entra&i#aci$a #nai suavan$e, adecentra&i#aci$a !ro5irivan$e ov&a56en$a #a dono5en$e od&ua

%snovne !rednosti decentra&i#aci$e su:

%s&obaa to! menadment dono5en$a ve&io" bro$a o!erativni od&ua, %mo"u6ava menadmentu f&esibi&nost,

Usmerava !an$u na vane !rofit centre i centre tro5ova i .o!rinosi motivaci$i m&ai menadera, $er im da$e od"ovornost #a dono5en$e od&ua

@edostaci decentra&i#aci$e su:

ateva !oseban sistem ontro&e i sistem omuniaci$a, ateva ve6u oordinaci$u stari$i menadera, Foe dovesti do situaci$e da !omo6ne $edinice "&eda$u samo svo$e !otrebe i ateva ve6i bro$ s!osobni menadera

U ce&ini "&edano, smatra se da decentra&i#aci$a ima vi5e !rednosti ne"o nedostataa i da $e,naroito od ve6i or"ani#aci$a, neo!odno decentra&i#ovati dono5en$e odreeni od&ua

Posto$e tri uobia$ena ti!a decentra&i#aci$e:

entri tro5ova entri !rofita i entri investiran$a

%ni su formirani u s&adu sa i#vr5enom decentra&i#aci$om dono5en$a od&ua o tro5ovima,

!rofitu i&i investici$ama >3?


13/13

12

4akljuak

.a&e, uo&io e&imo da osnu$emo or"ani#aci$u o$a 6e us!e5no i va&$ano !os&ovati,

moramo se oristiti odreenim !rinci!ima or"ani#ovan$a Taoe, us!e5na or"ani#aci$a $edne

om!ani$e !odra#umeva us!e5nu saradn$u svi de&ova om!ani$e i svi n$eni !o$edinaca, $er

$e su5tina or"ani#aci$e u!ravo u !ove#ivan$u svi &$udsi i fi#ii resursa u $ednu s&adnu

ce&inu, o$a funcioni5e na na$bo&$i mo"u6i nain

5iteratura

1. Henri Fayol, Biography, Wikipedia [1]

2. Fayol, H., General and Industrial Management, itman, 1!"! [2]

#. ro$. %r. etar &o'ano'i(, Menad)ment teori*a i praksa,+esto idan*e, Beograd,

septem-ar 2!. [#]

seminarski rad - uloga i značaj principa organizovanja

Documents