UNIVERZITET U BEOGRADUBEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

Porodični biznis

“STZR TALIJA”

PROFESOR: Studenti: Zvezdan Đurić Sonja

BAR. MAJ 2010 GODINE

1

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................3

LIČNA KARTA PORODIČNOG PREDUZEĆA ...................................................................4

STRUKTURA PORODIČNOG PREDUZEĆA.......................................................................6

UNUTRAŠNJA EKONOMSKA INOVACIJA ..................................................................8

INOVACIJA SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I RAD .............................................................10

ROBA I USLUGE PRIVREDNOG DRUŠTVA .....................................................................12

INOVACIJA NAPLATE I TRANSAKCIJA ............................................................................13

EKONOMSKA ANALIZA,………………………... ..............................................................14

PORODIČNE INVESTICIJE I AKUMULACIJA .....................................................................17

SWOT ANALIZA ……………………………………………………………...…………..17

ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ..............................................................................................19

Primjerak anketnog listića ...........................................................................................20

REZULTATI ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA .......................................................................21

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA KONSALTING ................................................... 22

ZAKLJUČAK .....................................................................................................................28

LITERATURA .........................................................................................................................................29

2

UVOD

Kada se govori o porodičnom preduzeću to ne znači da ono radi sa niskim prometom i malim brojem zaposlenih. Naprotiv! Među porodičnim preduzećima su i velika imena korporativnog sveta, velike korporacije koje vode pojedine porodice. Porodična preduzeća su od velike važnosti za širu privredu i konkurentnost pojedinih okruženja. Ocenjuje se da u Evropskoj uniji postoji 17 miliona porodičnih preduzeća koja zapošljavalju 45 miliona radnika i samim tim ostvaruju 65% čitavog bruto nacionalnog proizvoda i radnih mesta. Interesantan je podatak da u proseku 85% svih kompanija u Evropi jeste u porodičnom vlasništvu (najviše u Italiji 99%). U SAD su brojke i procenti slični.1

Zbog svega novedenog, za značaj porodičnog biznisa i konkurentnost okruženja, važan je i zakonodavni sistem. U Evropskoj uniji započeti su projekti za podržavanje porodičnog preduzetništva. Jedan takav projekat je i inicijativa „Action Plan on entrepreneurship“, kojoj je glavni cilj podrška i stimulisanje preduzetničkog okruženja, kao i inicijativa za povećanje broja uspešnih nasledstava u porodičnim kompanijama.

Suprotno definiciji uspešnog preduzeća - postizanje materijalne dobiti za vlasnike - uspeh u porodičnom preduzeću zavisi od uspešnosti u dve kategorije: ostvarivanje dodate vrednosti, tačnije, uspešan prenos i prenošenje kompanije na sledeće generacije porodice.

U postupku pripreme ove prezentacije porodičnog bizisakorišćeni su materijali internog i eksternog karaktera. Od podataka internog karaktera najznačajniji su: godišnji izveštaji o poslovanju, bilansi društva, razne analize sprovođene u društvu proteklih godina i studije Saobraćajnog instituta "Centar za istraživanje i projektovanje". Korišćenje ovih podataka i informacija zahtevalo je kritičku i nepristrasnu analizu svih bitnih parametara, sa ciljem definisanja jasne i realne poslovne politike nastupa na tržištu. Autor se stoga nada da bi rezultati mogli da budu povoljni u odnosu na rezultate prikazane u ovom planu.

Glavni ciljevi firme za 2010. godinu su implementacija nove marketing strategija, ekspanzija ciljne kategorije tržišta na širu teritoriju, učestvovanje na nekom međunarodnom sajmu radi marketinške prezentacije proizvoda i sklapanje novih ugovora, ostvarenje saradnje ostvarenje dugoročne saradnje sa poslovnim bankama radi obezbeđivanja povoljnijih uslova prodaje, ostvarenje povećanja prodaje za najmanje 20 % i održavanje i poboljšanje postojeće opreme i sredstava

1 http://www.profitmagazin.com

3

LIČNA KARTA PORODIČNOG PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pun naziv privrednog društva je Samostalna Trgovinsko Zanatska Radnja „Talija", dok je skraćeno ime STZR „Talija". Vlasnik ovog privrednog društva je moja porodica. Preduzeće je osnovano pre 5 godina. Sedište ovog preduzeća je Vučka Milićevića br. 7 Podgorica. Delatnost ovog preduzeća je trgovina na malo knjigama, novinama i pisaćim materijalom (Š.D. 52470). Privredno društvo možemo odrediti kao pravni poslovni subjekat u kojoj se obavlja određena delatnost u cilju maksimizacije profita (dobiti). U ovom privrednom društvu se ne proizvodi nova vrednost te je stoga ovo privredno društvo trgovačko. Trgovačko privredno društvo je posebno privredno društvo koje je u društvenoj podeli rada tehnički opremljeno i kadrovski osposobljeno za trgovačke poslove.

Vlasnička forma privrednog društva

U tržišnim privredama privredna društva mogu imati raličite vlasničke forme. STZR „Talija" je privredno društvo kao vlasništvo pojedinca, tj. inokosno preduzeće. Vlasnik pojedinac ima u svojim rukama odlučivanje o poslovima i upravljanje proizvodnjom. U ovakvom privrednom društvu su svojina i upravljanje, a prema tome i preduzetnička funkcija, sjedinjeni u istom licu. Od prodaje roba i usluga vlasnik nadoknadjuje troškove, a sve ono što je iznad toga je profit vlasnika. Profit je vlasnikov, ali su i gubici njegovi.

Inokosno privredno društvo je društvo sa neograničenom odgovornošću, jer vlasnik za sve obaveze koje ima prema poveriocima odgovoran celokupnom svojom imovinom, a ne samo vrednošću koja se nalazi u njegovom preduzeću.

Privredni sektor kome pripada privredno društvo STZR „Talija" i delatnost

Prema Rešenju Agencije za privredne registre privredno društvo STZR „Talija" bavi se delatnošću trgovine na malo knjigama, novinama i pisaćim materijalom. Iz ovoga proizlazi da je privredno društvo STZR „Talija" trgovačko preduzeće i pripada privrednoj grani trgovina. Trgovina spada u tercijalni sektor. Tecijalni sektor obuhvata one delatnosti privrede u kojima se vrše proizvodne i neproizvodne usluge, a pri tome se ne vrši prerada ili dorada predmeta rada. Pored trgovine u ovaj sektor spadaju i turizam, bankarstvo, uslužno zanatstvo...

4

5

Tržišno stanje

Privredno društvo posluje u uslovima slobodne konkurencije. Slobodnu konkurenciju determiniše veličina ponude i tražnje, homogenost robe, približno jednaka kupovna moć kupaca, slobodno kretanje kapitala, rada i roba, kao i potpuna transparentnost tržišta. STZR „Talija" ima još nekoliko konkurentskih privrednih društava na lokalnom tržištu. Zbog prevelike konkurencije na ovom tržištu privredno društvo STZR „Talija" bilo je prinudjeno da zatvori svoje dve prodavnice mešovite robe prethodnih godina. Na ovakvom tržištu ovo privredno društvo može da opstane, ali ne može da prosperira, te stoga planovi ovog društva su proširenje delatnosti u nekoj bližoj budućnosti.

STRUKTURA PRIVREDNOG DRUŠTVA Privredno društvo STZR „Talija" je pravilnikom sistematizovala poslove, radne zadatke i uslove koje zaposleni moraju da ispunjavaju za njihovo obavljanje i potreban broj izvršilaca poslova i radnih zadataka.

Radna mesta

U organizacionoj strukturi ovog privrednog društva javljaju se radna mesta direktora (vlasnik-osnivač), rukovodioc prodavnica, knjižarski pomoćnik, poslovni administrator i trgovci. Direktor-osnivač je zadužen za organizaciju i rukovodjenjem procesom rada, vodi poslove preduzeća, predstavlja zastupnika za preduzeće prema trećim licima, preuzima odgovornost za zakonitost poslovanja preduzeća, predlaže osnovnu poslovnu politiku, donosi program rada i plan razvoja preduzeća i preduzima mere za njihovo sprovodjenje. Poslovodja prodavnice rukovodi knjižarom, vodi materijalno i finansijsko zaduženje u knjižari, nadzire i kontroliše rad knjižarski pomoćnika i trgovaca, stara se o asortimanu u knjižari, odgoovara za poslovnost knjižare... Knjižarski pomoćnik prodaje robu potrošačima, aranžira i raspoređuje robu u knjižari, vodi računa o cenama robi koje uvek moraju biti dostupni potrošačima, izdaje račun potrošaču i vrši naplatu... Poslovni administrator je zadužen za sve pravne poslove unutar preduzeća, vrši poslove knjigovodje, isplaćuje platu zaposlenima, obavlja poslove blagajne, obavlja zadatke oko poslovnog dopisivanja sa drugim privrednim subjektima, sastavlja finansijske izveštaje... Trgovci rade u prodavnicama oko poslova trgovine, pružaju korisne informacije potencijalni potrošačima, vode računa o pultu, dužni su da izdaju računi...

6

Rad Pod radom u ekonomskom smislu podrazumeva se samo tako upotrebljavane radne snage koje je učinjeno u cilju stvaranja sredstava za život. U STZR „Talija" rad u ekonomskom smislu predstavljaju na pr. nadgledanje zaposlenih od strane poslovodja, prodavanje roba i pružanje usluga od strane trgovaca, pružanje informacija potencijalnim kupcima. Rad u neek onomskom smislu zbog veličine preduzeća je neprimetan, ali možemo navesti neke primere kao što su čitanje knjiga u toku pauze, pomaganje oko utovara i istovara robe. Rad u neekonomsku smislu je rad koji nema za rezultat neko materijalno dobro. Proizvodan rad je rad angažovan u proizvodnji materijalnih dobara i proizvodnih usluga, čiji je krajnji cilj da stvori neku upotrebnu vrednost ili proizvodnu uslugu. Za primer u ovom privrednom društvu proizvodni rad predstavljaju sve zanatske usluge kao što su fotokopiranje i koričenje. Neproizvodnim radom smatra se rad angažovan u činjenju neproizvodnih usluga. Rad u trgovačkim privrednim društvima je uglavnom neproizvodan rad, pa tako i u STZR „Taliji".

Pod tekućim radom podrazumeva se trošenje radne snage u procesu materijalne proizvodnje. Tekući rad u ovom privrednom društvu predstavlja rad na mašini za koričenje i fotokopir aparatima. Pod minulim radom svrtava se utrošena radna snaga u jednom ili više uzastopnih procesa proizvodnje koja je opredmećena u dobrima namenjenih daljoj proizvodnji. Nadovezivajući se na tekući rad minuli rad u ovom privrednom društvu je opredmećen u obliku spirale koje su upotrebljene za koričenje, kao i papir potreban za fotokopiranje. Minuli i tekući rad u zbiru daju vrednost proizvoda.

7

UNUTRAŠNJI MENADŽMENT

Suština menadžmenta inovacija je da razotkrije taj skriveni potencijal svake organizacije, a to su dobre, profitabilne ideje. Problem je kako naći koji ljudi u vašoj organizaciji poseduju taj latentni potencijal inoviranja, koje su te nove ideje, i da li su profitabilne? Ovde na scenu stupa metodologija.

Svaki inovativni proces koji postoji i na kome se radi ima svoje stubove na kojima se zasniva i to su:

1. Razvoj veština2. Inovacija infrastruktura3. Mreža za inovaciju4. Interna promocija

I svi stubovi razvoja inovativnosti su napravljenju sa ciljem da se svaki zaposleni oseti bitnim u organizaciji, da postoje konkretne i merljive akcije, da svaki proces ima svoje i zašto i zato! Dohodak radnika je sa gledišta preduzeća trošak i svako preduzeće teži da ovaj trošak svede na nužnu meru. Dok je za preduzeće radnikova plata trošak, za radnika je plata dohodak kao izvor egzistencije. Dok preduzeće teži da svoj izdatak minimizira, radnik teži da svoj dohodak maksimizira. Plata je pravo određeno Ustavom i Zakonom koga se nijedan radnik ne može odreći. Plata je novčani iznos koji poslodavac plaća radniku kao nadoknadu za njegovu angažovanost ili njegov rad. Obaveza poslodavca je da radniku isplati platu najmanje jednom mesečno. Plata se obračunava po određenim kriterijumima. Struktura plate se sastoji iz same zarade, dodataka na zaradu i naknada zarade i ostala i druga primanja, i obaveza radnika (porezi i doprinosi). Sama zarada ne može ići ispod najniže cene rada. Najniža cena rada je propisana zakonom. Sa tim minimumom se množi koeficijent rada, koji predstavlja vrednost koja je unapred poznata i stalna i koja može biti različita u zavisnosti od složenosti poslova, uslova rada, strućne spreme, poslovanja preduzeća... Dodaci na zaradu su određeni novčani iznosi koje radnik prima po određenom kriterijumu. Tu spadaju rad za vreme državnih praznika, noćni rad, prekovremeni rad, radni staž, topli obrok, terenski rad, regres radnika. Naknada plate predstavlja sumu novca koju radnik prima kada ne donosi prave rezultate privrednom društvu, kada iz određenih razloga nije bio na radnom mestu. Tu spadaju plaćena odsustva, godišnji odmor, privremena sprečenost za rad (bolovanje), usled bolesti ili dobijene povrede van radnog mesta, odlazak na vojnu vežbu, odazivanje pozivu državnih organa... Doprinosi se definišu kao novčana suma koja se iz zarade radnika uplaćuje na određene račune tj. to su prihodi koji se obezbeđuju iz zarade radnika za poslovanje organizacija za socijalno osiguranje. Postoje tri vrste doprinosa, kao što su doprinosi za zdravstveno osiguranje, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), doprinosi za slučaj nezaposlenosti. Doprinose ne plaća samo radnik već i poslodavac.

8

Postoje još obračun plate do komada i premijalna plata. Oblik obračunavanja plate od komada se sastoji u tome da se radniku plati ugovorena suma novca za svaku proizvedenu jedinicu proizvoda, odnosno za svaki izvršeni posao na određenom proizvodu. Plata po komadu može se obračunavati na dva načina, proporcionalno i diferencirano. Ovaj način obračuna može se primeniti u ovom privrednom društvu za pojedina radna mesta. Trgovcu i knjižarskom pomoćniku se može obračunavati plata po broju proizvoda koju su prodati potrošaču. Za ostala radna mesta je teže obračunavati ovako platu, te stoga STZR „Talija" koristi metod obračunavanja plata od vremena. Premijalna plata je oblik obračunavanja plate koji se zasniva na plaćanju po vremenu kome se dodaje određeni iznos premije kao stimulativni oblik za ekonomičnije poslovanje radnika. Ovaj se način obračunavanja plate sastoji iz dva dela. Prvi, veći deo čini platu obračunatu prema vremenu, kao satnica za dređenu vrstu posla. Drugi, manji deo, čini premija za uštede koje radnik učini u materijalu, u smanjivanju škarta, u brižnom odnosu prema mašinama, u skraćivanju vremena za određene poslove. Ovaj metod se ranije koristio u STZR „Taliji" iz razloga što su se neki radnici zalagali za uštedu na materijalu i unošenjem inovativnih ideja. Direktor je ovo cenio i davao određene premije najboljim radnicima smatrajući da će tako povećati produktivnost. Produktivnost se u većoj meri nije povećala, sve dok u jednom trenutku nije opala, kada se i odustalo od ovog načina plaćanja zaposlenih.

Prema načinu obračunavanja razlikuju se plata od vremena, plata od komada i premijalna plata. Plata od vremena je cena radne snage koju radnik ugovara sa privrednim društvom prema dužini vremena. Ona se obračunava tako što se cena radne snage za jedan čas (satnica) pomnoži sa brojem časova u toku dana, nedelje ili meseca. Plata od vremena kao metod obračunavanja, ili metod plaćanja, koristi se u onim vrstama poslova koje se ne mogu meriti ii koje se teže mogu meriti. Plaćanje po vremenu je veoma rasprostranjen oblik plaćanja radnika u savremenim privredama. STZR „Talija" koristi ovaj način plaćanja zaposlenih. Iz slike 1 se može videti kako se obračunava plata radnika.

Možemo još razlikovati nominalnu i realnu platu. Nominalna plata je ukupna suma novca koju radnik primi kao cenu za svoju radnu snagu koju angažuje u privrednom društvu. Realna plata je ukupna količina roba i usluga koju radnik može da kupi za primljeni iznos novca, za ostvarenu nominalnu platu. Veličina realne plate prema tome zavisi od nominalne plate i od cena roba i usluga koje radnik normalno troši.

9

Lična potrošnja zaposlenog

Lična potrošnja zaposlenog zavisi od njegove realne plate i njegovih potreba za određenim proizvodima i uslugama. Privredno društvo STZR „Talija" brine o svojim radnicima, te se trudi da njihova realna plata je iznad proseka za ovakvu vrstu posla. Do sada, nije bilo problema oko plata radnika. Radnici imaju dovoljno veliku da zadovolje svoje normalne potrebe, ali su i u mogućnosti da priušte i pojedina luskuznija dobra.

MENADŽMENT PORODIČNIH SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I RAD

struktura inovativnog procesa sadrži:

1. Generisanje ideje ( po generisanju svih ideja, u proces ulaze ideje po sistemu 1. 2. 3 definisane po brzini implementacije)2. Menadžment određuje proces razvoja i korake koje treba činiti3. Odobravanje projekta inovativnosti4. Projekt manadžment određuje početak rada na projektu.

Pod sredstvima za proizvodnju podrazumevamo predmete rada - obrtna sredstva i sredstva za rad - osnovna sredstva.

Sredstva za rad

Sredstva za rad su stvari ili skup stvari koje radnik stavlja između sebe i predmeta rada. Radnik proizvodi pomoću sredstava za rad. Sredstva za rad se nazivaju i osnovna sredstva ili stalna, fiksna sredstva.

Sredstva za rad se dele u tri osnovne grupe:

1. Sredstva za rad koja čine objektivne uslove proizvodnje2. U ovu grupu sredstava za rad spada zemlja koja je opšte sredstvo za rad jer daje radniku mesto na kome stoji i na kome se nalaze svi objekti privrednog društva. U okviru ovih sredstava takođe spadaju i sredstva za rad koja su radom stvorena na zemlji i predstavljaju objektivne uslove proizvodnje, uslove bez kojih se ne može proizvoditi. STZR „Talija" ne poseduje ova sredstva za rad, već ih zakupljuje. Među ovim sredstvima možemo navesti objekat u kome se nalazi knjižara i objekat za skladištenje robe.

2 Metodologija Ljubiša Stojmirović, Tihomir Radovanović, Stjan Stojmirović, Beograd 201010

2. Sredstva za rad koja čine proizvodne sudove. Pod ovom grupom sredstava za rad podrazumevamo sistem proizvodnih sudova u kojima se drže predmeti rada i omogućuje delovanje određenih procesa u njima, posebno u procesnim industrijama. STZR „Talija" se bavi uslugama reciklaže kertridža i tonera, kao i fotokopiranjem, stoga ima potrebu da tonere, kertridže i boje za štampu čuva u posebnim paketima posebno proizvedenim za tu namenu. Svi toneri se čuvaju u specijalnim, tamnim foto kesama.

3. Mehanička sredstva za rad - sredstva za rad u užem smislu. U ova sredstva spadaju oruđa za rad. To su sredstva koja radnik u procesu proizvodnje, u bukvalnom smislu reči stavlja između sebe i predmeta rada. STZR „Talija" bavi se i zanatskim poslovima kao što su fotokopiranje, koričenje i reciklaža kertridža. Oruđa za rad u ovom privrednom društvu su aparati za fotokopiranje, mašina za koričenje, kompjuter, štamapač, ultrazvučna kada, mašina za resetovanje kertridža...

Osnovne karakteristike sredstava za rad jesu da postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode, ne troše se u jednom ciklusu proizvodnje, ne menjaju svoj oblik i traju duže vreme. Postepeno prenošenje vrednosti naziva se amortizacija. Usled upotrebe sredstava za rad smanjuje se i njihova upotrebna vrednost. Ovo fizičko trošenje ili zastarevanje sredstava za rad naziva se rabaćanje. Razlikujemo dva oblika rabaćenja, fizičko i ekonomsko.

Predmeti rada Predmeti rada su stvari na koje čovek deluje radom, a pomoću sredstava za rad. Opšti predmet rada je zemlja, odnosno prirodna sredina u kojoj čovek živi i radi prilagođavajući je svojim potrebama. Prema stepenu obrade razlikujemo sirovine i poluproizvode, a prema ulozi u procesu proizvodnje razlikujemo osnovnu supstancu proizvoda i pomoćne materije. U okviru svojih zanatskih usluga STZR „Taliji" predmeti rada su papir, boje za štampu, pvc korice, pvc i žičane spirale. U okviru svoje trgovinske delatnosti STZR „Talija" predmete rada predstavlja sva roba kupljena od dobavljača i proizvođača koja se kasnije prodaje potrošačima.

Osnovne karakteristike predmeta rada su da u potpunosti menjaju svoj oblik u toku procesa proizvodnje, da u potpunosti prenose svoju vrednost, da se troše u jednom procesu proizvodnje. Predmeti rada se još nazivaju i obrtna sredstva.

11

ROBA I USLUGE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Tržište i konkurencija

Pomenuto je da SZTR „Talija" posluje u uslovima slobodne konkurencije. Tržište na kom se pojavljuje ovo privredno društvo je lokalno prema veličini tržišta. Postoje još tri konkurentna privredna društva na ovom tržištu kojima STZR „Talija" parira pomoću nižih cena, kvalitetnijom uslugom i dostupnošću proizvoda krajnjim potrošačima.

Usluge i roba

Ovo privredno društvo prodaje originale, supstite i komplentare. Originalna roba je ona roba na čiju tražnju ne utiče cena. Robe supstituti su one koje zadovoljavaju istu čovekovu potrebu, mada se razlikuju po svojim karakteristikama. Ovde podrazumevamo zamenu originalnih proizvoda supstitutima. Komplentarni proizvodi su dobra koja se ne mogu trošiti nezavisno jedna bez druge. Pošto postoji mnogo proizvoda u privrednom društvu SZTR „Talija" koji su originali, supstituti i komplentari uzećemo samo jedan za primer. Za primer uzeto je penkalo. Ono je original. Ima svoju cenu koja je skuplja od supstituta. Njen supstitu je hemijska olovka koja ima sličnu funkciju, ali nije original kojeg odlikuje kvalitet i elegantnost. Cena supstitu je manja. Zadovoljava istu potrebu potrošača. Komplentarni produkt za ovo proizvode je mastilo bez kojeg nikako ne mogu da se koriste ni penkalo, ni hemijska olovka.

Elastičnost tražnje

U ekonomskoj nauci, pojamelastičnosti označava osetljivost jedne pojave na promenu neke druge pojave, pri čemu je elastičnost veća ako je i osetljivost te pojave veća. U tom smislu elastičnost tražnje može biti cenovna (direktna i unakrsna) i dohodovna. Direktna elastičnosttražnje pokazuje kako tražnja za nekim proizvodom reaguje na promenu cene tog proizvoda. Tražnja za robom u privrednom društvu STZR „Talija" je neelastčna. Varijacije u kretanju tražnje su manje od varijacija u kretanju cena. Kriva tražnje ima veoma strmi pad s leva na desno. Unakrsna elastičnost tražnje treba da pokaže kako tražnja za jednom vrstom robe reaguje na promenu cene neke druge robe. U privrednom društvu STZR „Talija" ne postoje primeri ovakve tražnje odnosno koeficijent unakrsne tražnje jednak je nuli.

12

Formiranje cene roba i usluga Cena, kao osnovna ekonomska kategorija definiše se kao novčani izraz vrednosti robe. Opšte je prihvaćena podela na dva osnovna mehanizma formiranja cena, na sistem tržišnih cena i sistem planskih cena, a na osnovu kriterijuma veće dominantne uloge u obrazovanju cena između tržišnog mehanizma i odnosa ponude i tražnje kao i planova.

Formiranje cena kod STZR „Talije" je na osnovu odnosa ponude i tražnje. Relativno je jednostavno, na nabavnu cenu robe dodaju se troškovi transporta, ukoliko dobavljač ne isporučuje robu, potom troškovi skladištenja, a zatim se doda određena marža. Poželjno je da marža bude što veća, a opet u skladu sa konkurencijom i željama kupaca. Sa mnogim kupcima (preduzećima u privatno i javnom sektoru), na početku svake godine STZR „Talija" sklapa i poptisuje ugovor, prema kome se obavezuje da će se čitave godine pridržavati cena za određenu robu iz cenovnika koji je definisan samim ugovorom, osim u slučaju promena cena iste robe kod proizvođača, kada STZR "Talija" i kupci potpisuju reviziju ugovora. STZR "Talija" svojim cenama ostvaruje profit i time pokriva i čiste prometne troškove i transportne troškove, kao i troškove čuvanja robe.

NAPLATE I TRANSAKCIJA

Bilo koju robu koju potrošač kupi u STZR „Taliji" mora da plati novcem. U ovom slučaju potrošač daje količinu novca određenim cenom zaposlenom, dok je zaposleni dužan da preda robu potrošaču i da izda račun. STZR “talija” funkcioniše I sa naplatom preko računa Pod žiralnim novcem podrazumevaju se ukupna potraživanja na tekućem računu koji vodi poslovna banka za svakog svog komitenta. Ovaj se novac na odgovarajućem računu obrazuje na različite načine: ulaganjem gotovog novca u korist tog računa, odobravanjem kredita u korist tog računa i prenosom dugovanja sa nekog drugog tekučeg računa u korist tog računa. Ovaj se oblik novca zasniva na bezgotovinskom plaćanju. Ovakav oblik novca može se koristi u STZR „Taliji". Moguće je pomoću platnih kartica platiti određenu robu. Takođe STZR „Talija" uplaćuje svoj dnevni pazar svakodnevno na tekućim računima ovog privrednog društva. Ako neko od subjekata prometa nije u stanju da plati kupljenu robu u momentu preuzimanja robe, robni promet se ipak može nastaviti tako što će se kupac obavezati da će platiti kupljenu robu posle određenog roka u kome očekuje da će doći do novca prodajući robu ili uslugu. Kada se prodaja robe vremenski razdvaja od plaćanja te robe, onda se novac javlja u funkciji sredstava plaćanja. U STZR „Taliji" je moguće kupiti robu na odloženo i tu se javlja kreditni novac.

13

EKONOMSKA ANALIZA

Pojam ekonomskih principa

Osnovni ekonomski principi poslovanja preduzeća ispoljavaju se u vidu težnje da se ostvari što veći rezultat sa što manjim ulaganjima. Rezultati poslovanja preduzeća predstavjlaju fizički proizvod, ukupni prihod i dobitak, dok ulaganja u procesu poslovanja preduzeća su utrošak radne snage, troškovi elemenata proizvdonje, troškovi angažovanih sredstava za proizvodnju. U okviru ovoga mogu se izdvojiti tri ekonomska principa poslovanja, princip produktinosti, princip ekonomičnosti i princip rentabilnosti.

Produktivnost

Pod pojmom produktivnost, podrazumevaju se dva značenja. Prvo značenje odnosi se na zahteva da se ostvari što veći fizički obim proizvodnje sa što manjim utrošcima radne snage, što predstavlja princip produktivnosti. Drugo značenje se odnosi na uspešnost u ostvarivanju principa produktivnosti, koja se izražava odnosom izmedju ostvarenog fizičkog obima i stvarnih utrošaka radne snage. Produktivnost ovog preduzeća je dobra. Jedan od pokazatelja je da preduzeće nema potrebu za novim zaposlenim, kao i da se povećao profit u 2007. godini u odnosu na 2008. godinu.

Efikasnost

Načelo ekonomičnosti uvek stavljaju subjekte proizvodnje u prinudnu situaciju da se u izboru izmedju različitih sredstava za proizvodnju opredeljuju za ona sredstva koja donose veći porast obima proizvodnje u odnosu na vrednost angažovanih sredstava za proizvodnju. Ovaj pokazatelj obima proizvodnje prema vrednosti angažovanih sredstava za proizvodnju naziva se efikasnost sredstava za proizvodnju. Preduzeće nije bilo baš najefikasnije tokom prethodnih godina. Dokaz ovome jeste da su bili prinuđeni da zatvore svoje 2 prodavnice u toku prethodnih godina. Nakon toga efikasnost se povećala i sada je privredno društvo pred proširenjem svoje delatnosti.

Rentabilnost Princip rentabilnosti je zahtev da se ostvari što veći dobitak sa što manje angažovanih sredstava za proizvodnju. Stepen uspešnosti u sprovodjenosti principa rentabilnosti izražava se odnosom izmedju ostvarenog dobitka i stvarnog iznosa angažovanih sredstava. Privredno društvo STZR „Talija" je rentabilno.

14

Likvidnost

Likvidnost predstavlja sposobnost privrednog društva da izmiri dospele novčane obaveze. Privredno društvo je uglavnom likvidno. Postoje situacije oko većih narudžbina robe da nisu u mogućnosti da izmire svoje obaveze, ali s obzirom na veličinu ovog privrednog društva to je sasvim razumljivo. Dobri poslovni odnosi sa svojim poslovnim partnerima takođe omogućavaju ovom privrednom društvu da ostvari manje zakašnjenje u izmirenju svojih novčanih obaveza.

Troškovi

S obzirom na to da je STZR „Talija" trgovačko privredno društvo, ovde se javljaju sledeći prometni troškovi:

- čisti prometni troškovi - transportni troškovi - troškovi čuvanja robe

Čisti prometni troškovi su izdaci koji su vezani za sam čin kupovine robe u cilju njene prodaje potrošačima, izdaci učinjeni oko kupovine robe od proizvodjača i oko prodaje robe potrošačima. U ove troškove ulaze izdaci trgovačkog privrednog društva za plaćanje radne snage koja je angažovana na poslovima kupoprodaje, izdaci za reklamiranje proizvoda, troškovi evidencije i knjigovodstva, amortizacija osnovnih sredstava u trgovini, troškovi osvetljenja, ogreva, higijene i slično.Ovi troškovi se još nazivaju i troškovi prometa. Iz ovih izdataka ne nastaje uvećanje vrednosti proizvoda. To znači da ovi troškovi nisu proizvodni. Oni se moraju nadoknaditi iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene proizvoda.

Što se tiče čistih prometnih troškova kod STZR "Talije" od prilike svake godine su jednaki, jer su svi radnici ovog privrednog društva zaposleni što na nabavki robe tako i na prodaji nabavljene robe. Većina njih je zaposlena na prodaji robe potrošačima. Ove troškove STZR „Talija" nadoknađuje iz marže.

Transportni troškovi su deo prometnih troškova koji se čine za prevoz roba iz mesta njihove proizvodnje u mesta njihove potrošnje. To su izdaci za utrošak transportnih sredstava (osnovnih i obrtnih) i za radnu snagu koja se bavi poslovima prevoza robe. Za transportne troškove se kaže da su proizvodni deo prometnih troškova zato što je rad angažovan u ovom poslu proizvodan rad, rad koji stvara vrednosti.

Obični STZR „Talija" nema ove troškove zato što u ugovorima o kupovini robe dogovaraju i transport robe dok njihovih skladišnih prostora. Dešava se nekad da to nije moguće, pa ovo privredno društvo organizuje transport robe. Onda se tu stvaraju troškovi oko organizovanja

15

transporta, troškovi transporta i troškovi oko istovara roba u skladišni prostor.

Troškovi čuvanja robe su deo prometnih troškova koji su učinjeni za očuvanje upotrebne vrednosti roba. Ovi su troškovi proizvodni troškovi prometa, odnosno oni su proizvodni deo prometnih troškova. Rad angožavan na poslovima čuvanja roba je proizvodan rad, i on uvećava vrednost roba onoliko koliko je taj utrošak društveno potreban. To su troškovi za magacine, hladnjače, silose, za plaćanje radne snage koja radi na čuvanju robe, kao i iznos dobiti koji dolazi na kapital angožavan na poslovima čuvanja robe. Privredno društvo STZR „Talija" ima svoj skladišni prostor, ali ponekad nije u mogućnosti da primi svu robu u svom skladištu pa iznajmljuje druge skladišne prostore. Ovi troškovi su vrlo retki.

Dobit u privrednom društvu

Svako privredno društvo ostvaruje određenu stopu dobiti i po prirodnom redu stvari teži da ta stopa bude što veća. Sitnim privrednim društvima, kao što je STZR „Talija" podsticajan je onaj profit koji se ostvaruje u kratkom roku, a ne odstupa znatnije od prosečnog profita. Tu važi princip „što možeš uzeti danas, ne ostavljaj za sutra".

Da bi stimulisala radnike na intenzivniji i produktivnij rad, STZR „Talija" ima praksu da deo profita izdvaja za prirast plata radnika iznad nivoa koji je kolektivnim ugovorima utvrđen. Uslovi plaćanja robe dobavljačima i proizvođačima veliki su faktor određivanja veličine dobiti STZR „Talije". Ukoliko je u mogućnosti STZR „Talija" robu koju nabavlja plaća avansno (unapred) i time joj se odobrava određeni rabat od strane dobavljača ili proizvođača.

Rabat je razlika u ceni kod trgovačkih preduzeća tj. STZR „Talija" robu kupuje ispod tržišne cene, a prodaje je po tržišnoj ceni, to je dodatna marža koju dobavljač može, a ne mora da odobri privrednom društvu (osim u slučaju kada su prodajne cene propisane od strane proizvođača npr. Coca - Cola, cigarete, đačke knjižice...)Zarad ostavrenja što većeg kapitala STZR „Talija" se često odlučivala na korak da postojeći deo svoga kapitala uloži u neko novo sredstvo za rad, kao što su mašina za koričenje, fotokopir aparat... Ovo privredno društvo do sada nije napravilo grešku u ovakvom ulaganju dela kapitala. Najveći deo trgovačkog kapitala STZR "Talija" ulaže u kupovinu robe i taj kapital se vraća sukcesivno, prodajom te robe. Manji deo kapitala ulaže se u čiste prometne troškove, taj deo se nadoknjađuje iz marže. Što se ekstraprofita tiče kod „TALIJE" ga uglavnom nema, jer u poslednjim godinama, gotovo od kada ovo privredno društvo postoji, situacija u društvu ne dopušta da se skrati vreme obrta kapitala, već, kako vreme odmiče, iz godine u godinu, to vreme obrta kapitala postaje sve duže i duže, jer preduzeća u opštini Podgorica, kako u privatnom, tako i u javnom

16

sektoru, nisu u mogućnosti da ispoštuju valutu plaćanja robe i usluga koju ugovore sa STZR „Talijom", pa je vlasnik ponekad primoran da ulaže sopstveni kapital, koji je ranije ostvario štednjom.

Kada je reč o raspoređivanju dobiti, jedan deo se odvaja za prirast plata radnika, drugi odlazi u državni budžet, a treći deo se raspoređuje prema uloženom kapitalu. Kako sav kapital ulaže sama vlasnica, prirodno je da i sva ostala dobit sleduje njoj samoj.

PORODIČNE INVESTICIJE I AKUMULACIJA

Investiranjem akumulisanog dela dobiti vlasnici kapitala proširuju i modernizuju proizvodnju čime stvaraju osnovu za ostvarenje ekonomskih interesa na višem nivou3. Akumulacija je prikupljanje, nagomilavanje sredstava kao budućih izvora za proširivanje proizvodnje. Nominalna akumulacija je izdvajanje novčanih sredstava iz dohodaka vlasnika u cilju proširivanja proizvodnje. Privredno društvo STZR „Talija" nije imalo do sada ovakvih investicija iz razloga što su planovi ovog preduzeća da proširi svoju delatnost i da se širi u sekundarnom sektoru. Trenutni akumalacioni fondovi možda omogućavaju pokretanje neke manje proizvodnje, ali planovi vlasnika ovog privrednog društva još uvek nisu u potpunosti definisana.

Realna akumalacija je upotreba novčanih sredstava za nabavku dodatnih proizvodnih činilaca kojima se proširuje proizovdnja. Neto investicije se drukčije nazivaju nove ili proširivajuće investicije. Ovakve vrste investicija imalo je privredno društvo STZR „Talija" u toku svog poslovanja. Najviše su ulagali u modernizaciju svojih zanatskih usluga kao što su kupovina savremenijih fotokopir mašina. Cena usluga se nije povećala, ali se ipak profit povećava, jer su potrošači prepoznali kvalitet ovih investicija.

Poreska politika preduzeća

Što se poreza na dodatu vrednost tiče, u ovom privrednom društvu jasno je definisan. STZR "Talija" je uključena u PDV sistem i plaća ga onako kako je to država propisala. Na početku svakog meseca plaća određenu sumu novca koju poslovni administrator utvrdi preračunavanjem razlike u porezu na dodatu vrednost između ulaza i izlaza robe u prethodnom mesecu. Takođe, STZR "Talija" plaća PDV za usluge koje pruža, a on se izračunava po istom principu kao i PDV za robu. Za neku robu PDV iznosi 18%, a za neku 8%. Za sve usluge PDV iznosi 18%. Pored ovog, STZR "Talija" plaća još nekolicinu različitih poreza, kao što su porez na dobit, koji plaća na kraju svake poslovne godine, a prema podacima iz bilansa uspeha, zatim porezi i doprinosi na zaradu osnivača, porezi i

3 dr Stavrić B., dr Paunović B., dr Bojović P., 2006, Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

17

doprinosi na zarade na teret zapošljenih i porezi i doprinosi na zarade na teret poslodavca. Svi ovi porezi za ovo privredno društvo predstavljaju rashode, a za državu predstavljaju prikupljanje novca u državni budžet.

Zakon opadajućih prinosa i tražnja za radom

Zakon opadajućih prinosa je jedan od fundamentalnih ekonomskih zakona4. On određuje međusobne odnose između inputa i outputa u proizvodnom procesu, tj. objašnjava dobijanje sve manjeg i manjeg dodatnog outputa koji nastaje kao rezultat upotrebe dodatne jedinice inputa. Prema Zakonu opadajućeg prinosa prinosi jednog faktora opadaju uzastopnim dodavanjem ulaganja tog faktora, pod pretpostavkom da ostali faktori ostaju isti. Ako pođemo od pretpostavke da postoje uslovi savršene konkurencije, onda cenu rada određuje zakon ponude i tražnje. Tražnja za radom je količina rada koju su privredna društva

spremna da angažuju po različitim platama u određenom periodu. Koliko će radnika angažovati poslodavac zavisi od realnih plata i vrednosti graničnog proizvoda rada izražene u novcu. Kada analiziramo granični proizvod rada onda posmatramo radnu snagu kao proizvodni činilac, tj. posmatramo zapošljavanje novog radnika u privredno društvo koje razpolaže odgovarajućim zemljištem, odnosno odgovarajućom kapitalnom opremom, tj. imamo u vidu da su ostali činioci proizvodnje konstantni. Neto proizvod poslednjeg zaposlenog radnika u uslovima delovanja zakona o opadajućim prinosu jednak je plati za taj rad. Od tog graničnog proizvoda poslednje upotrebljene jedinice rada poslodavac ne ostvaruje dobit.

STZR „Talija" nema potrebu za novim zaposlenim. Svaki novi zaposleni donosio bi manji graničan proizvod nego što je njegova plata. Zbog zatvaranja svojih prodavnica ovo privredno društvo je moralo da otpusti zaposlene u ovim prodavnicama. U slučaju da sada povećaju broj zaposlenih ne bi mogli da ostvare povećanje profita. Pošto su planovi privrednog društva širenje delatnosti, to znači da će otvoriti nova radna mesta i postojaće tražnja za radnom snagom. Dok se ne realizuju ovi planovi privredno društvo neće biti u stanju da zaposli nove radnike.

4 Metodologija Ljubiša Stojmirović, Tihomir Radovanović, Stjan Stojmirović, Beograd 201018

SWOT analiza sebe

Tabela 1. SWOT analiza sebe kao menadžera u svojoj kompaniji

SNAGE

finansijska snaga

Prirodna bogatstava koje posjedujem

Pristupačnost komunikativnosti

Profesionalan pristup top menadžmentu

Poznavanje informacionih tehnologija

SLABOSTI

Inpulsivno reagovanje

Nedovoljna posvećenost prekovremenom radu

ŠANSE

Stvaranje novih tehnologija

Razvijanje sebe u okviru turizma

Sticanje znanja menadžerskog poslovanja

PRETNJE

Nedovoljno očuvanje resursa

Nedovoljno sticanje novih znanja

Ne praćenje tren dova u hotelijerstvu

19

SWOT analiza člana porodice

Tabela 2. SWOT analiza člana porodice kao menadžera u kompaniji

SNAGE

Kosmopolitsko shvatanje

Mudar pristup komunikaciji sa zaposlenima

Sklonost inovacijama

Odanost i lojalnost kompaniji

SLABOSTI

Previše tolerantnosti na greške

Neumjeće dijagnosticiranja potencijalnog neuspjeha

Prisan odnos sa svim zaposlenim

ŠANSE

Ulaganje u razvijanje menadžerskog rada

Sticanje novih znanja

Poznavanje tržišta

PRETNJE

Prisan odnos sa svim zaposlenim

Loša organizacija svog radnog vremena

20

ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA

Kako bi pospješili poslovanje I unaprijedili komunikaciju sa kupcima, mušterijama I slično, donijeli smo odluku da posegnemo za istraživanjem javnog mnjenja, odnosno tržista, kako bi kroz realizaciju istog postigli planirani efekat I unaprijedili poslovanje.

Top menadžment “TALIJA” smatra da za svaku inovaciju treba preispitati šta krajnji korisnik naših roba I usluga ima za potrebu. U nastavku mozete pogledati izvod iz anketnog listica, kao I rezultate istrazivanja koje je primijenjeno na građanima Opštine Podgorica u kojoj se nalazi stzr “TALIJA”

Pitaćete se zašto pridajem toliko važnosti nečemu tako jednostavnom kao što je lista pitanja? Obično nailazimo na upitnike u popularnim magazinima gde bi smo našli odgovore na to kako da oslabimo, ili koliko smo komunikativni, i slično. Da li ste se upitali šta vas je privuklo da odgovarate na takva pitanja? Suština popunjavanja upitnika nije u pitanjima, ali nije ni u odgovorima, već je u vama. Ustvari, suština je u vašem ličnom doživljaju dok popunjavate upitnike. Stvar je u iskustvu odgovaranja na pitanja. Naravno, da biste doživeli pravo iskustvo, pitanja moraju biti prava, da pobude interesovanje, i kreiraju doživljaj koji ćete pamtiti. To znači da je metodologija menadžmenta inovacija bazirana na pripremi pravih, odgovarajućih pitanja. Pravo pitanje, u pravo vreme, na pravom mestu, i za odgovarajuće ljude (ciljano).

Recimo da popunjavate upitnik pripremljen da testira kvalitet komunikacije u okviru vaše kompanije. Mnoga od pitanja sigurno će vam se učiniti kao nešto što ste vi sami sebe do sada pitali. Ali činjenica da sada imate sva ova pitanja zajedno pred očima, daće vam kompletno drugačiji uvid u razmatranu problematiku. Suština odgovaranja na pitanja, o bilo kojoj tematici, je da dok na njih odgovarate, podsvesno stičete uvid u mnoge do sada ne sagledavane aspekte postojećih problema. Ceo ovaj proces transformisaće vaše poglede na stvari i prevesti vas u drugačije, kreativno stanje uma. Pružiće vam se mogućnost da fokusirate vaš um na način koji dosada niste iskusili.

21

Primjerak anketnog listića

1. Da li ste čuli za stzr “Talija” a) DA b) NE

2. Ako ste čuli, čime se bavi stzr “TALIJA” u nastavku upišite odgovor ukoliko imate saznanja ______________________________________________________________

3. Koliko je danas potrebno putem knjiga i pisanih medija edukovati I izvještavati grđane

a) Malo b) srednje c) veoma d) izrazito zaokruzite odgovor

4. Ukoliko ste korisnik usluga stzr “TALIJA” molimo vas da nam date svoju ocjenu naseg rada. Zaokružite odgovor

a) Loš, b) solidan, c) dobar, d) odličan

5. Molimo vas da nam date svoj predlog ili sugestiju kako I na koji način bi stzr “TALIJA” trebalo da inovira u svoje poslove, kako bi što više bila u dodiru sa svojim klijentima (unesite odgovor)

6. Da li svakodnevno imate potrebu za informisanjem?

a) uvek b) rijetko c) nikada

7. Da li mislite da je inovacija o dostavi časopisa na kućnu adresu u prednosti u odnosu na standardni način kupovine novena?

a) Da b) ne c) ne znam

8. da li bi se vi kao potrošač/korisnik usluga STZR “TALIJA” pretplatili na kućnu dostavu časopisa I materijala?

a) Da b) ne c) ne znam

22

9. Koliko novca mjesečno trošite na kupovinu štampe i informacije na mjesečnom nivou?

a) 30 – 50 eur b) 50 – 75 eur c) 100 + eur

REZULTATI ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA

Bilo koju oblast da obuhvatite, podelite je na pod kategorije, i kreirajte ova ciljana pitanja. Zatim pomešajte pitanja na upitniku, kako učesnici ne bi mogli da prepoznaju da ciljate te posebne oblasti. Na kraju podelite vaše upitnike da se popune.

Kad dobijete odgovore, provucite ih kroz statističku mašineriju (obradite ih), i dobijate rezultate. Možete napraviti raznorodne prikaze rezultata, dijagrame i grafikone raznih oblika, kako bi ih vizuelno lako razumeli. Ovi rezultati onda predstavljaju znanje bazirano na prikupljenim dokazima. Ono više nije nešto o čemu ste do sada imali samo maglovitu percepciju, već su to jasni zaključci bazirani na praktičnom istraživanju. Najvažnije je da ovi rezultati ne predstavljaju samo vaše lične stavove, već i stavove svih ljudi uključenih u anketu (poželjno cele organizacije). Takođe, mnogo je više u rezultatima nego što su goli brojevi ili grafikoni. Kao što smo ranije pomenuli, suština je u vama, odnosno u doživljaju svih ljudi u organizaciji, ili o zajedničkoj percepciji problema koji se razmatra. Kao što nam iskustvo govori, ono što je bitno je percepcija, a ne stvarnost. Nažalost, ljudi ne donose odluke bazirane na realnosti (koju i ne vide), već na ličnoj percepciji realnosti, odnosno na njihovom ličnom viđenju situacije u okruženju.

Percepcija realnosti

Kada smo dobili rezultate upitnika-ankete i pokazali ljudima u firmi dešava se da se njihova percepcija razmatranog problema u anketi menja. Recimo da rezultati popunjavanja i analize upitnika otkriju da postoji problem u internoj komunikaciji. Ali sada to nisu samo pretpostavke, već pregledni pokazatelji, ili deo grafikona koji se jasno očitava... Pošto ste sagledali rezultate upitnika, vaša zajednička percepcija se polako menja. Ova promena percepcije će se lakše prihvatiti jer ste svi imali ličnu ulogu u razotkrivanju realnosti. U stvari, ovo je demokratija primenjena na biznis, na vašu poslovnu organizaciju. A suština demokratije nije u dobijanju ispravnih odgovora, već u odgovorima do kojih se došlo reakcijama većine ljudi. Suština je u konsenzusu. Važnost ove promene percepcije je i u tome što se ona počela da menja mnogo ranije nego što su rezultati upitnika objavljeni. Promena je počela još dok su se upitnici popunjavali. Odgovarajući na pitanja, svaki od ljudi je doživljavao neku, makar i malu, promenu svesti. Sam čin sagledavanja problema, makar i iz ličnog aspekta, rezultirao je u nekoj, makar neznatnoj, podsvesnoj promeni postojećeg stava. Razmišljajući o inovacijama, ljudi su makar

23

podsvesno, uvideli da i njihov glas nešto znači. Rezultat pomenutog procesa je da se celokupni inovacioni kapacitet organizacije u nekoj meri uvećao. Organizacija je time postala inovativnija.

Nakon sprovedenog istraživanja na uzorku od 400 građana sa prebivalištem u Opštini podgorica, prikupljeni su određeni podaci I pristupili smo ponderaciji tih podataka, kako bi dobili rezultate sprovedenog istraživanja.

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA KONSALTING

Kad govorimo o konsaltingu u oblasti menadžmenta inovacija, moramo da pomenemo da se on uveliko razlikuje od tradicionalnog ekspertskog konsaltinga. Ekspertski konsalting je kad dobijete pomoć u rešavaju specifičnih ekspertskih problema. Tada vam eksperti jednostavno kažu šta da radite. Konsalting u oblasti inovacija je nešto drugo. Njegov cilj je da bude katalizator inovacija među ljudima u organizaciji. Uloga inovacionog konsultanta nije da dođe u organizaciju i inovira za nas, već da koristeći oprobane metodologije stimuliše proces inoviranja među vašim ljudima. Tako da je to više uloga katalizatora, ili vodiča, koji radi na tome da osposobi vaše ljude da postanu inovatori. Krajnji rezultat primenjenog inovacionog konsaltinga je povećani inovacioni kapacitet vaše organizacije, a to znači i proporcionalno veći profit.

U nastavku rezultati istraživanja;

Sekcija prva, odgovori na pitanje br 1 anketnog upitnika

24

Sekcija druga anketnog upitnika odnosila se na pitanje 2, čime se bavi stzr “talija”?

Sekcija treća anketnog upitnika odnosila se na pitanje 3, Koliko je danas potrebno putem knjiga I pisanih medija edukovati I izvještavati grđane ?

25

Sekcija četvrta anketnog upitnika odnosila se na pitanje 4. Ukoliko ste korisnik usluga stzr “TALIJA” molimo vas da nam date svoju ocjenu naseg rada?

Sekcija peta anketnog upitnika odnosila se na pitanje 5. Molimo vas da nam date svoj predlog ili sugestiju kako I na koji način bi stzr “TALIJA” trebalo da inovira u svoje poslove, kako bi što više bila u dodiru sa svojim klijentima?

26

U ovoj sekciji anketirani klijenti su ručno upisivali odgovor (predlog) u za to predviđeno polje, nakon izvršene ponderacije podataka dobijen je rezultat, da je najveći broj anketiranih građana predložio da se u okviru poslovanja firme inovira u process dostavljanja novina, knjiga časopisa I dr kranjem kupcu.Sekcija 6 Da li svakodnevno imate potrebu za informisanjem?

Sekcija 7 Da li mislite da je inovacija o dostavi časopisa na kućnu adresu u prednosti u odnosu na standardni način kupovine novena?

Sekcija 8 da li bi se vi kao potrošač/korisnik usluga STZR “TALIJA” pretplatili na kućnu

27

dostavu časopisa I materijala?

Sekcija 9 Koliko novca mjesečno trošite na kupovinu štampe i informacije na mjesečnom nivou?

28

ZAKLJUČAK

Ukoliko se ukaže ozbiljna potreba moraću da reviziram svoj plan poorodičnog preduzeća. Važno je da to učinim na vreme. Ovu reviziju mogu vršiti sa aspekta preinačenja globalnih ciljeva poslovanja, ali isto tako i sa aspekta zadatka i aktivnosti da bi se projektovani ciljevi ostvarili. Nastale promene u mom biznisu mogu se dešavati unutar moje firme, ali mogu nastati i u eksternom okruženju. Na primer, odlazak uspešnog prodavca iz firme je neprijatna promena koja može da ugrozi operacionalizaciju utvrđenog plana.

Promene eksternog karaktera su daleko razuđenije i mogu veoma da ugroze ostvarivanja plana inovacija (problemi sa dobavljačima, sa kupcima i dr.). Opasna su i zbivanja vezana za državne organe U tom slučaju moraću veoma pažljivo da pratim sve promene u firmi, branši, na svom tržištu, kako bih utvrdio da li je potrebno vršiti izmene u planu i koje. Uz sve to moram redovno izvoditi SWOT analizu.

Pa ipak, može se dogoditi da uz sve predostrožnosti i dobar rad, uspeh izostane. U tom slučaju moraću da shvatim da moje želje nisu želje kupaca i da je potreban period reklame i saznajne inkubacije.

29

Bogata vizuelizacija planiranih ciljeva pozitivno će delovati u psihološkom smislu i na samo osoblje firme. Utvrđeni plan nameravam da grafički dizajniram na kompjuteru, jer su praktično na taj način mogućnosti gotovo neograničene, kako u pogledu forme (crteži, dijagrami, mape...) tako i u pogledu boja. Najzad, nadam se da će moj plan koji se odnosi na trgovinu, uz dobru lokaciju, raznovrstan asortiman, pouzdane dobavljače, uz segmentaciju i ciljnog tržišta kupaca, kao i uz sjajnu promociju, imati uspeha.

Da li sam delanjem svog biznisa uspio da podstaknem kupca da ostane moja stalna mušterija? Ukoliko bi odgovor na ovo pitanje bio pozitivan, smatrala bih sabe uspešnim preduzetnikom.

30

LITERATURA: dr Kragulj D., dr Milićević D., 2007, Ekonomija, Makarije Beograd

Bogdanović D., Ivanšević G., 2004, Osnovi ekonomije za prvi razred ekonosmke škole,

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

dr Stavrić B., dr Paunović B., dr Bojović P., 2006, Poslovna ekonomija za prvi razred

ekonomske škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

Metodologija Ljubiša Stojmirović, Tihomir Radovanović, Stjan Stojmirović, Beograd 2010

Zvbezdan Đurić „menadžment porodičnog biznisa“ Beograd 2010

http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_5.25.html

31