skripta usoc2-kol1

8/17/2019 skripta usoc2-kol1

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-usoc2-kol1 1/50

Скрипта – УСОЦ 2 – колоквијум 1

ОБРАЗОВАЊЕ (774-!1 " 4#-$!%

У најширем смислу образовање је аспект социјализације: укључује стицање знања и

вештина. У малим друштвима ловаца и сакупљача образовање није било одвојено одсвакодневнице. У сложенијим прединдустријским друштвима Европе полако су се

развијале специјализоване образовне установе а са њима и улога учитеља. Формално

образовање за масе развило се тек кад је индустријализација узнапредовала.

О&ра'ова) у Брита*ији+ бесплатно обавезно школовање уз стално запослене стручњаке

у ормалним институцијама почело је !"#$%е године и те године је држава преузела

примат у образовању доношењем Форстеровог закона о школству. Фишеровим законом о

школству !&!"%е држава преузима одговорност за средњошколско образовање а по'а(ање

школе је постало обавезно до !)%е године живота. *ли прва експлозија образовања +након

обавезног школства, догодила се током !&-$%и' /0$%и' и /#$%и' година. 1обинсовизвештај из !&02%е увео је начело да би више образовање требало да добију сви који би од

њега имали користи. У послератном периоду британска образовна политика се бавила

следе3им кључним питањима: 1, 4авила се проширењем могу3ности и приступа

образовању а од !&0$%и' се тражио начин за пове3ање вишег образовања5 2, 6руги

кључни аспект је било уво(ење једнакости шанси. 7абуристичке владе из !&0$%и' и /#$%и'

спровеле су неке политичке мере да би смањиле класне разлике у образовању. 8ако су

увеле опште средње школе +оне удружују класичну и реалну гимназију и струковну

школу,. 9обеда конзервативаца !&#&%е означила је неку врсту прекретнице у образовној

политици. аргарет 8ачер и њене колеге нада'нути ставовима нове деснице усмерили су

образовну политику према питањима стандарда стручног образовања и могу3ностиизбора. ;тели су да уведу више конкуренције у школе јер су сматрали да 3е то допринети

пове3ању општег нивоа успе'а. <онкуренција би се увела тако што би се дао ве3и избор

родитељима и ученицима у избору школа. <онкуренција би тако(е смањила трошкове јер

би се више бирале успешне образовне институције а оне које се не бирају морале би или

да се побољшају или да се затворе. 8ако(е конзервативна влада је 'тела да осигура да

образовање одговара послодавцима и сматрали су да је то кључ за успе' британске

економије у буду3ности. =бог тога се највише пажње придавало математици и енглеском.

8е политичке смернице су постале познате под именом *ови вокаио*али'ам. 9обеда

лабуриста !&&#%е је донела мешавину политике аргарет 8ачер и ранији' лабуристички'

влада. .)ролај* Б)* и .лајв /ити спровели су истраживање +!&&#, о укупној структури

британског средњег образовања. >и' су занимале разлике британског образовног система

у појединим подручјима: 1, Установили су разлике у степену уопштености система

+изме(у ?рске и Енглеске,5 2, @арочито је велика разноликост типова школе у Енглеској

око #&A средњошколаца по'а(ало је опште школе5 #, @а разноликост утичу и црквене и

конесионалне школе које су биле изворно основане од донација и наследстава и које су у

одре(еним случајевима биле повезане са неким религијским деноминацијама5 4, 1азлика је

1



била и у годинама ученика који су по'а(али одре(ене образовне установе5 $, 9оследњи

извор поделе је род неке школе су мешовите неке не5 @а основу свега овога закључује се

да 4ританија има много локални' школски' система али не и национални.

0у*кио*алити+ њи'ово истраживање водила су B питања: 1, <акве су ункције

образовања за друштво у целиниC +процењује се допринос образовања вредносномконсензусу и солидарности,5 2, <оје су везе изме(у образовања и други' делова системаC

+то доводи до испитавања односа образовања и економског система и разматрању како тај

однос помаже друштвеној интеграцији,5 Функционалистички приступ се окусира на

позитивне доприносе образовања у циљу одржања друштвеног система.

Емил ирк)м је сматрао да образовање служи преношењу друштвени' правила и

вредности. 9о њему најважнији задатак за свако друштво је направити од много

појединаца једну целину тј. створити друштвену солидарност. Dна укључује приврженост

друштву осе3ај припадности и с'ватање да је друштво важније од појединца. У сложеним

индустријским друштвима појединци морају сара(ивати са онима који им нису ни родбина ни пријатељи и ту школа има јединствену улогу јер је она контекст у коме се те

вештине могу научити она је друштво у малој размери. Eматрао је да се школска правила

и казне према појединцу који нарушава колектив морају оштро примењивати у циљу

одржавања друштвене солидарности. 6руштвена солидарност у индустријском друштву

се темељи на ме(узависности специјализовани' вештина стручњака. Fредносни консензус

и специјализована подела рада уједињују индустријско друштво. .ритик)+ 1, 6иркем

претпоставља да су норме и вредности у образовном систему оне које владају у друштву

као у целини а не оне владају3е класе5 2, ноге савремене промене у образовању

усмерене су јачању конкуренције и школовању ученика за одре(ена занимања

+вокационализам,5

3алкот аро* је крајем !&-$%и' показао како школа након примарне социјализације у

породици постаје централно средство социјализације и делује као мост изме(у породице

и друштва као целине. 9рема детету у породици се односи и суди према

партикуларистичким мерилима а у ширем друштву према универзалистичким нормама

које се примењују на све. У породици је статус детета приписан а у индустријским

друштвима углавном стечен. Gкола је та која припрема младе за те прелазе. 9арсонс

тврди да је вредносни консензус битан и сматра да у америчком друштву школе уса(ују B

врсте вредности: постигну3а и једнакости шанси. 8ако(е је сматрао да школа распоре(ује

таленте вештине и способности за најприкладније послове па се она сматра главним

ме'анизмом поделе улога. .ритик)+ као и 1 код 6иркема.

.и*5ли )јви и Вил&)рт 6ур као и 9арсонс сматрају да је школа главна за поделе

улога али они образовни систем више повезују са друштвеном стратиикацијом +за њи' је

то кад се најнадаренији и најспособнији такмиче за оне положаје са најве3ом друштвеном

наградом а награда је сразмерна битности тог положаја за друштво и сматрају да из те

2



конкуренције на то место долазе најталентованији,. .ритик)+ 1, *кадемске дипломе не

гарантују и велике награде у послу5 2, 9ретпоставка да школски систем оцењује према

способностима је нереална јер интелигенција мало утиче на успе' у образовању5 #, ?ма

много доказа за тврдњу да утицај друштвене стратиикације углавном спречава школски

систем да оцењује према способностима.

и&)рали+ на образовање гледају кроз однос према појединцу главна свр'а образовања је

благостање појединца. Hедан од најутицајнији' заговорника је био Iон 6јуи који је

тврдио да појединци морају развити своје пуне потенцијале и учити на искуству а не

ме'анички. 8ако(е појединци 3е тако највероватније развити критичку мисао што је

неоп'одно за демократију. @еки либерали сматрају да 3е образовање уз мање измене

помо3и смањењу неједнакости тако што 3е стратиикацијски систем постати отворенији.

8оком !&0$%и' и /#$%и' у 4ританији је постојао јак покрет према напредном образовању

окусираном на дете који је почивао на либералним начелима. *ли !&#-%е проесори

једне средње школе су кренули у штрајк због новинског чланка и владини' извештаја да

због JJнапредногJJ образовања и недовољне дисциплине деца не науче ни основе читања

писања и рачунања. 8а епизода је била увод у 88*ови вокаио*али'ам88 који је био

утицајан у !&"$%им и /&$%им и може се сматрати одговором на либерално образовање.

.ритик) либералног образовања долазе од марксиста +који тврде да њи'ови ставови о

образовању занемарују неједнакости у друштву због који' се њи'ове замисли не могу

спровести без велики' друштвени' промена, и десничарски' политичара.

9ва* 9ли: у својој књизи JJ6оле школеJJ каже да је ормално образовање непотребно.

9очиње са тврдњом да образовање мора бити ослоба(ају3е искуство и разликује га од

учења одре(ени' вештина. Eматра да школе лоше уче вештинама и да то треба

препустити онима који се служе тим вештинама у свакодневном животу. Dн највише

напада школе јер не испуњавају његове образовне идеале сматра и' репресивним да

наме3у конормизам заглупљују и тако појединци на крају мирно при'ватају интересе

мо3ни'. 8ај JJскривени програмJJ делује на следе3и начин: 1, Ученици не утичу на оно што

уче а да би били успешни морају да се покоравају ауторитету5 2, Gкола наме3е правила

јер се верује да 3е њена диплома омогу3ити добру позицију на тржишту рада и само они

који при'ватају правила напредују на образовној лествици5 #, Ученици излазе из

образовног система са уверењем да имају све што је потребно да би успели даље +?лич се

не слаже,5 ?лич види срж проблема индустријског друштва у образовном систему. @аиме

он сматра да школа ствара малоумног конормисту и пасивног потрошача што одговараинтересима владају3е елите. Eматра да се људска сре3а тако не може осигурати и да беда

стра' и незадовољство превладавају а решење државе је K наставак конзумеризма. ?лич

каже да треба укинути школе и нуди две алтернативе: 1, JJ1азмена вештинаJJ изме(у

различити' инструктора5 2, JJреже учењаJJ које чине појединци слични' интереса који се

окупе и самостално истражују неки проблем5 8о 3е довести до укидања потрошачког

друштва и до слободе појединца. .ритик)+ марксисти 4оулс и Lинтис кажу да ?лич из

3



темеља греши и да није школа срж проблема него нормално ункционисање економског

система +ослобо(ење по њима укључује револуционарну промену економске

инраструктуре друштва,.

Соијал;)мократк) п)рп)ктив)+ Dни при'ватају институције демократија и сматрају

да је државна интервенција нужна за смањивање неједнакости тржишне економије.Eматрају да образовање не пружа једнаке шансе свима. ;алси и остали у свом делу наводе

да су JJнеуспешниJJ у образовном систему +британском, они чији родитељи имају најмање

материјални' средстава. Dве перспективе приписују парламентарним демократијама још

једну предност а то је да омогу3авају меритократију која има добар учинак на економски

систем. 8о најјасније излаже 8еодор Gулц када каже да је улагање у образовање исто као

и улагање у машине и абрике јер пове3ава учинковитост буду3е радне снаге.

Eоцијалдемократске теорије признају да се исправљањем недостатака образовања може

помо3и појединцима да остваре своје пуне потенцијале једнакост шанси и напредније

друштво. .ритик)+ ;алси и остали у свом делу наводе да нема доказа да се уво(ењем

промена у школски систем смањује неједнакост шанси марксисти су тврдили да боље

образовање не може надокнадити постоје3е неједнакости у друштву. 6руга врста критике

односила се на то колико образовање утиче на економски раст. ислиоци нове деснице

који су утицали на политику аргарет 8ачер сматрали су да нагласак на једнакости

шанси и индивидуалног потенцијала снижава образовне стандарде. 8ако(е су сматрали да

вештине из школе нису потребне послодавцима и да је то лоше за индустрију. 8ре3а

критика односи се на радну снагу односно да ли је у напредним индустријским

друштвима потреба за радном снагом смањена јер ако јесте онда се економији не може

приписати потреба за бољим образовањем. .оли* долази до следе3и' закључака изме(у

школства и економије: 1, У различитим земљама пошто постоји масовна писменостшколовање не утиче битно на економски развој5 2, Fе3ина вештина за радно место се учи

на послу а посебну обуку преузимају компаније на себе5 #, Eматра да више школе служе

проесионализацији неког занимања тј. диже му статус а не преноси потребне вештине5

. Fајт се не слаже и сматра да је потребно општије образовање јер су за буду3у

економију потребни свестрани и прилагодљиви људи. 4раун и остали сматрају да живимо

у добу економске глобализације у којој националне државе не могу да заштите своја

предузе3а од инострани' и да економија зависи од интелектуални' способности радника

да се стално прилаго(авају и уводе иновације на свом послу а не од специични'

квалиикација као пре. 6аље радници се више не такмиче са радницима само у својој

земљи него и на глобалном нивоу пример таквог размишљања је књига 1оберта 1ај'акоји тврди да државне границе више не одре(ују наше економске судбине и да

глобализација води до поларизације изме(у богати' и сиромашни'. *ли једна група коју

назива JJсимболичким аналитичаримаJJ је успешна у глобалној економији. Dни укључују

истраживаче саветнике стручњака стручњаке за односе са јавнош3у сценаристе...

=аједничко им је да JJманипулишу оралним и визуелним симболимаJJ што је битно у новом

свету. =ато је образовање људи за симболичке аналитичаре кључно за економски успе'.

4



арксистичка критика каже да је немогу3е тежити и једнакости шанси и једнакости јер

прва подразумева да 3е неки бити бољи од други'. @еки аутори би волели да радничка

класа има више надзора над својим образовањем.

.о*<ликт*) п)рп)ктив)+ они сматрају да одре(ене групе у друштвима имају различите

интересе а то значи да није битно како је образовање организовано јер некима служивише него другима.

С)мју)л Боул и =)р&)рт >и*ти кажу да је главна ункција образовања у

капиталистичком друштву репродукција радне снаге. 8врде да постоји блиска повезаност

изме(у друштвени' односа који владају личним интеракцијама на радном месту и

друштвени' односа образовног система. 8о је начело кореспонденције и помаже да се

разуме начин како делује образовни систем он је подре(ен власницима средстава за

производњу. 9рви начин како образовање ункционише је давање капиталистима радне

снаге која има структуру личности ставове и вредности који су им најкориснији. 6а би

капитализам успео потребна му је радна снага која је високо мотивисана али ирагментисана да би се одупрла ауторитету а то се постиже скривеним наставним

програмом. 8о је начин како се учи а не шта се учи он обликује буду3у радну снагу на

следе3и начин: 1, 9омаже производњи подложне радне снаге некритички' и пасивни'

радника. У некој студији су открили да су оцене више везане за карактеристике личности

него за способност +паметнији су имали слабије оцене,5 2, Eкривени наставни програм

подстиче при'ватање 'ијерар'ије како у школи тако и касније у животу5 #, Gкола учи

децу да и' мотивишу награде у школи диплома а на послу плате и бонуси5 4,

Фрагментацијом предмета у школи се рагментишу и ученици да би такви и остали кад

постану радна снага +подели па владај принцип,5 8ако(е сматрају да образовни систем

легитимише неједнакост јер је друштво наводно праведно и непристрасно па се зато не

развија класна свест. <ажу да капиталистичка друштва нису меритократска и да је класна

припадност најважнији актор који утиче на ниво постигну3а. Dни који не успеју

окривљују себе а не систем који то прикрива митом о меритократији. ?нтелигенција нема

везе са школским успе'ом ве3 класа из које су родитељи. 8ако(е су закључили да што

дуже неко остане у образовном систему он постаје интелигентнији. *ко је њи'ова анализа

тачна онда образовни систем промовише следе3е митове: 1, Dбразовни успе' се темељи

на заслузи5 2, @аграда у занимању темељи се на заслузи5 #, Gколовање је пут који води

успе'у у свету рада5 .ритик)+ 1, ;ичкокс доводи у питање тврдњу да су образовање и

економски систем повезани5 2, 4раун и остали кажу да можда није више случај даобразовање ствара потребне карактеристике код радника и да је тимски рад данас много

битнији5 #, Dни су једноставно кренули од претпоставке да скривени наставни програм

заиста утиче на ученике али бројне студије показују да ученици углавном не маре за

правила школе5 4, =анемарују утицај ормалног наставног програма који ве3ином не

подстиче идеалног капиталистичког радника5 $, 6о ког степена образовање легитимише

неједнакост +према ве3ини испитаника образовање у 4ританији неуспешно легитимише

5



неједнакост,5 ?, =амерало им се да нису објаснили како економија обликује образовни

систем.

А*ри @иро износи опште напомене: 1, 6оказује да ученици из раднички' породица

активно учествују у обликовању свог образовања5 2, 9рироду образовања обликује и

стална борба изме(у различити' група ученика5 #, Dбразовни систем је релативноаутономан у односу на економску инраструктуру. .ритик)+ ;аргривс каже да Mиро

није рекао у којим околностима се образовање може самостално развијати те када и како

економски актори постају најважнији. =а његову теорију каже да је све могу3е и да

потвр(ује и зависност и независност образовног система.

ол Вили +неомарксистички приступ, признаје да у образовном систему постоји

конликт и одбацује мишљење према којем су економија и образовање у непосредном

односу. Eматрао је да школе нису добри актори социјализације и да нису успешне у

производњи буду3и' послушни' радника. У свом делу он је установио JJконтрашколску

културуJJ: пратио је !" месеци JJмангупеJJ на крају њи'овог школовања и почетка радногвека. У школи су развили одбојност према ауторитету школе и према штреберима а у

абрици према надзорнику. *ли у оба случаја они при'ватају минимум посла који морају

да обаве у првом случају да заврше школу што пре а у другом минимум посла да не

добију отказ. Fилис сматра да су мангупи имали неке JJоштроумнеJJ погледе на

капиталистичко друштво +нема меритократије њи'ове жеље у животу нису битне не

треба им школа за посао при'ватили су да рад производи богатство, али да су ти погледи

ограничени управо зато што су развили одбојност према образовању. .ритик)+ )јви;

Бл)кл)A и Б)ри =а*т износе три главне замерке: 1, Fилисов узорак није типичан5 2,

=анемарује остале супкултуре као и да је ве3ина деце изме(у JJштребераJJ и JJмангупаJJ5 #,

Eматрају да је неке податке погрешно протумачио5 8ако(е се може критиковати за

некритично преузимање неки' марксистички' идеја.

Bова ;)*иа о о&ра'овау+ њи'ове теорије се углавном изводе из тржишне економије.

Dбразовање одговара бирократији која одговара политичарима. 8еоретичари јавног

избора покушали су да анализирају бирократски и демократски систем контроле како би

видели какви су њи'ови учинци на квалитет услуге које пружају а одговор је да је лош јер

ту произво(ачи наме3у услуге а не потрошачи. Dдговор је да се сви проблеми могу

решити уво(ењем конкуренције у образовање.

Cо* /а& и 3)ри 6о су најпознатији заговорници уво(ења тржишни' начела уобразовање. @аводе пример државни' и приватни' школа у E*6%у где сматрају да су

друге боље јер одговарају родитељима који пла3ају а не бирократији као јавне и добре су

због конкуренције са свим осталим школама. Eматрају да је једини излаз дати ваучере

родитељима који би њима могли купити образовање у приватним и државним школама.

6



0илип Брау* и =ју ау;)р су критични према идејама нове деснице. Eматрају да се

смањила важност масовне производње као и да би појединци радије купили нешто по

свом укусу квалитетно уместо масовне робе. 6акле да би економија била јака држава

мора да располаже са високообразованом лексибилном и обученом радном снагом а

предуслов за то је добро образовање. 9рема неоордистичком новодесничарском погледу

на глобализацију за економску слабост су криви превелики издаци за социјалну државу и

социјалдемократска образовна политика. =а нову десницу пут ка економском успе'у води

кроз смањење трошкова за образовање и стварање подстицаја за побољшање стандарда.

8о би донело две користи: 1, 9орези би се смањили и земља би била привлачнија страним

улагачима5 2, Улагачи би имали обучену образовану и извежбану радну снагу5 @ова

десница сматра да се то најбоље постиже уво(ењем тржишни' сила у образовање. 9рема

4рауну и 7аудеру намера тог неоордистичког приступа је стварање предузетничке

културе у којој се људи од малена уче такмичењу а у потрази за економским успе'ом

подстичу и' да предузимају иницијативу. 7акшим запошљавањем и отпуштањем радника

постиже се лексибилност и више се наглашава покушај настављања масовне проиводњекроз јетину радну снагу него конкуренција најбоље образоване радне снаге. 4раун и

7аудер не мисле да 3е кампања @ове деснице за смањење трошкова образовања довести у

неповољан положај децу родитеља из више и средње класе јер мисле да 3е припадници

ти' класа бирати најбоље школе у систему док 3е родитељи из ниже класе бирати слабије.

?з угла нове деснице успе' неки' школа подстица3е изврсност у читавом систему јер 3е

све школе бити приморане да напредују и сматрају да је то једини начин за постизање

јетиног успешног и учинковитог образовања.

.ритик)+ 9олитику нове деснице за уво(ење тржишни' сила у образовни систем ;ју

7аудер критикује из неколико разлога: 1, Nак и уз систем ваучера родитељи у образовномсистему не могу бити једнаки јер неки познају систем боље од други'5 2, Fерује да

системи општи' средњи' школа којима управља држава а по'а(ају деца из сви' слојева

пове3ава успе' а не обрнуто5 #, Fажно је постојање школа које нису конкурентне јер

школе се мењају а деца иду у школу дуго и у почетку школа може да буде добра а касније

може да постане лоша5 4, исли да образовна тржишта могу смањити избор +због пар

деце школа се може затворити чиме се смањује избор у том подручју,5 $, ?збор школе је

под битним актором геограског положаја углавном се деца шаљу у најближе школе5 ?,

Gколе имају ограничене капацитете и док нека школа изгради више учионица можда не

буде тражена5 Eтјуарт 1енсон сматра да уво(ење тржишта у образовање може бити

штетно због његови' вредности јер тржиште подстиче JJатроирану пси'ологијупоседничког менталитетаJJ. =ато уво(ење тржишта подстиче JJискривљену пси'ологију

људске природеJJ. 8ако(е сматра да школе имају JJкамелеонска својстваJJ и да разлог зашто

нека деца изаберу ту школу може променити ту школу због саме бројности деце и класне

структуре деце. Hош једна критика је да 3е школе на крају +као произво(ачи, почети да

контролишу тржиште јер 3е најуспешније школе бирати коју 3е децу примити. Gколе

могу и да сузе потрошачки избор тиме што би се више њи' такмичило за специичне

7



9рема теорији културне депривираности супкултуре које утичу на образовно достигну3е

постоје пре дететовог поласка у школу а они који не успеју у образовном систему су

пасивне жртве недостатака у њи'овом васпитању. Hедан од најважнији' аспеката

интеракционистичке теорије образовања односи се на који начин наставници тумаче и

реагују на понашање своји' ученика.

У својој књизи )јви; =ар5рив и отали анализирали су начине како долази до

типизирања или етикетирања ученика. Установили су да постоје три азе прва аза је

спекулисање тј. нага(ање о типовима ученика којима предају и ту су установили седам

главни' критеријума на којима се темељи почетно типизирање: 1, 9рема спољашњости5 2,

Eтепену послушности5 #, Eпособностима и жељи за радом5 4, Eимпатичности5 $,

Dдносима са другом децом5 ?, 7ичности5 7, 9рема томе јесу ли девијантни. ;аргривс и

остали истичу да у овој ази наставници доносе привремене оцене које се могу мењати.

@аставници постављају ра;*) Fипот)') +теорију о томе какво је дете сваки од ученика, и

свака се 'ипотеза проверава у другој ази коју истраживачи називају азом елаборације.

У њој се 'ипотезе потвр(ују или побијају али у оба случаја наставници постају сигурнији

у своје судове са временом. 8ре3а аза је стабилизација тада наставник сматра да познаје

ученика и његово понашање му је очекивано ученику 3е се судити у складу са његовим

типом. @еки социолози сматрају да типизација може бити много бржи процес 1. 1ист је у

свом истраживању доказао да наставници деле децу према сопственим мерилима +најбоља

су она из средње класе, тј. наставници су ученике етикетирали на основу њи'ове класне

припадности а не према способностима. ;ауард 4екер је изнео сличне тврдње анализирао

је 0$%ак проесора и закључио како су ученике класииковали и оцењивали према норми

JJидеалног ученикаJJ што је обу'ватало наставникове ставове о томе шта су идеалан рад

понашање и спољашњост. Ученике из немануелни' средина наставници су видели каонајближе том идеалу а ученике из ниже радничке класе као најдаље. *рон Pикурел и Iон

<ицусе разговарали су са неким саветницима по америчким школама и установили да и

они не гледају оцене и тестове интелигенције ве3 много субјективније акторе попут

држања ризуре оде3е суда о његовим родитељима наставниково ви(ење ученика

изражавања итд. Nак и кад су ученици различитог социјалног порекла имали исти успе' у

школи деца из више и средње класе су се чинила као JJприроднијиJJ акултетски

материјал. 6акле одлуке наставника према деци могу битно да утичу на њи'ов даљи

образовни период и две теорије упу3ују да се учениково понашање може променити због

наставниковог реаговања: т)орија )тик)тираа +тврди да типизирање води до

приписивања етикета ученицима, и т)орија амоипуавајуG)5 проро:а*тва +којаJJдоказујеJJ да се наставниково ви(ење ученика као бистрог тупог итд. остварује зато што

3е наставник селективније давати оцене и подстица3е оне бистрије да буду бољи. Ученик

3е због таквог третирања створити слику о себи и понашати се тако чиме 3е се

пророчанство JJиспунитиJJ,. Dве две теорије могу бити примењене и на групе ученика. У

својој књизи Eтивен 4ол наводи примере у једној средњој школи у E*6%у где су у почетку

деца разврстана у три групе на основу успе'а у основној школи +прва група најспособнији

9



и најмирнији тре3а је требала да има потешко3е са учењем а друга је сматрана најгором

јер се очекивало да не3е бити кооперативни,. <о 3е у3и у коју групу доста је зависило од

родитеља +код ученика слични' способности деца чији су очеви били немануелни

радници имала су боље шансе за јаче групе,. У почетку су сви били мирни и жељни рада

али касније су нека деца почела другачије да се понашају. =бог третирања проесора на

различит начин различите групе стварно су се различито понашале. Ученици друге групе

имали су мањи проценат они' који су отишли на више образовање највероватније због

мањи' подстицаја проесора док аутор закључује да деца из радничке класе слабије иду

на више образовање. @ил <еди је у једној општој лондонској средњој школи истраживала

груписање из само једног предмета као и који су начини класиикације и евалуације

ученика. Увео се нов предмет ученици су разврстани у три групе +* група су деца средње

класе P група су деца радника, проесори су модииковали своја предавања и

инормације иако то није било планирано +мање инормација је било просле(ивано групи

P,. @еки проесори су допустили ученицима групе P да мање раде и више галаме у

односу на групу *. <ласиикација се вршила у односу на појам JJидеалног ученикаJJ комесу најближи били ученици средње класе из групе *. Fе3и успе' групе * ауторка

објашњава тиме што су они били пријемчивији за проесорове лекције и нису и' много

преиспитивали док су деца из групе P била више критична и нису се баш слагала са

сваком проесоровом тврдњом јер су и' упоре(ивала са сопственим искуством. *уторка

закључује да се класиикација и евалуација ученика и знања друштвено изгра(ује у

интеракцијским ситуацијама као и да се одговарају3е знање слаже са одговарају3им

ученицима.

Eа интеракционистичког гледишта немају сви ученици исто искуство школовања и не

уклапају се сви у појам JJидеалног ученикаJJ. =ато неки ученици могу развити супкултурекоје одбацују школске вредности. )јви; =ар5рив +у студији о једној средњој школи

модерног типа !&0#%е, повезује настанак супкултура са етикетирањем и сврставањем. Dни

ученици који се сматрају неуспешним ормирају супкултуре да би задржали позитивну

слику о себи. ;аргривс је сматрао да постоје две супкултуре: супкултура ко*<ормита и

супкултура ;)ли*кв)*ата. ит)р Ву; примењује 6)рто*ову типоло5ију а;аптаиј) и

сматра да постоји осам различити' начина адаптације школи: 1, Улизивање проесору5

2, 9ослушност5 #, Dпортунизам +пролазна аза ученик има дилему изме(у добијања

потврде наставника и вршњачке групе,5 4, 1итуалисти 3е извршавати задатке у нужној

мери и не3е кршити школска правила али и' не занимају ни академски успе' ни потврда

наставника5 $, Узмицатељи одбацују и циљеве и средства школе али се не буне отворено5?, У каснијим годинама школовања има колонизације. <олонизатори 3е радити тек толико

да се провуку не3е правити проблеме али ако процене да је мали ризик преписива3е5

7, @епопустљивост је најгора за школе такви ученици не маре за успе' и одбацују

при'ва3ене норме понашања5 , 9обуна је последњи облик то укључује потпуно

одбацивање школски' циљева и средстава и њи'ово мењање другим циљевима и

средствима +нпр. девојке долазе у школе да би се показивале и причале о момцима а

10



момци само желе да што пре заврше школу и крену да раде,. .ритик) Ву;а+ Фурлонг

сматра да се ученици не понашају увек у складу са неком супкултуром или типом

адаптације ученици 3е се понашати различито у различитим ситуацијама. ;амерслеј и

8арнер истичу још један недостатак K руководство школе не мора при'ватати неки

одре(ен скуп циљева и вредности као и то да не3е сви проесори симпатисати средњу

класу и њене вредности.

.ритик) и*т)ракио*и'ма+ 1, @ека су истраживања прилично дескриптивна и не

успевају увек да објасне појаву коју описују5 2, 8ешко је подржати њи'ову тврдњу да се

значење и деиниције ситуација једноставно конструишу у интеракцији у разреду5 #,

ноги интеракционисти спомињу постојање класни' разлика али не објашњавају како оне

настају5 4, ?страживање Gарпа и Lрина истакло је неке недостатке интеракционизма

установили су да на понашање наставника утиче низ ограничавају3и' актора. Gкола

коју су проучавали заговарала је прогресивно образовање окусирано на ученика као

појединца и не залаже се са диеренцирање према способностима. *ли чак и у разредима

које су водили наставници који су у потпуности подржавали такво гледиште наставници

су почели да стратиикују појединце и оп'оде се различито према одре(еним групама

ученика. 1азлог томе били су притисци под којима су били наставници посебно велик

однос изме(у броја ученика и проесора.

.У3УРА 9 9ЕB393Е3 (4-H1 " H?-H!? " H21-H##%

.ултура

1еч култура употребљава се у свакодневном говору на низ различити' начина и у свим

начинима на које се користи она се имплицитно или експлицитно супротставља природи.Eве оно што људи произведу или чине је култура. .рито<)р C)*к разликује четири

главна значења у којима се данас користи реч култура: 1, <ултура се некада разуме као

стање ду'а она је у том смислу својство које поседују појединци који 'о3е да стичу знање

и својства која се сматрају пожељним5 2, 9рва деиниција је елитистичка јер сматра неке

аспекте својствене људима надмо3ним у односу на друге. 6руга деиниција је тако(е

елитистичка али она сматра да су нека друштва боља у односу на друга. У том смислу је

култура тесно повезана са цивилизацијом нека су друштва културнија од други' то

разумевање културе је повезано са еволуционизмом5 #, <ултура је JJколективни скуп

уметнички' и интелектуални' дела унутар неког друштваJJ у том смислу се често назива

високом културом5 4, <ултура је JJукупан начин живота људиJJ или по 1алу 7интонуJJ<ултура једног друштва је начин живота његови' члановаJJ. Eавремени социолози данас

највише при'ватају четврту деиницију. Dве деиниције +посебно тре3а и четврта, се

могу даље развити путем разматрања различити' типова културе које разликују

социолози. Виока култура+ под њом се подразумевају културне творевине које имају

висок статус. *рбитри културног укуса сматрају и' највишим нивоом човековог

стваралаштва +опере слике класици књижевности...,. =а многе је она надмо3на осталим

11



типовима културе. Bаро;*а култура+ се односи на културу обичног света посебно оног у

прединдустријским друштвима. 8о је аутентична култура а не уметнички створена

+народне песме приповетке са колена на колено...,. 6аов*а култура+ је производ

индустријски' друштава. Dна је производ масовни' медија а људи су само њени

корисници +потрошачи, који пасивно при'ватају све што им се сервира и не размишљају

својом главом. @еки критичари сматрају да она разара друштво. опулар*а култура+

термин се користи у сличном значењу као масовна култура она укључује сваки културни

производ који цени ве3и број људи без претензија да знају нешто о култури. @еки

критичари сматрају да је површна и штетна а други да је подједнако добра као висока

култура. Супкултура+ је термин који се користи за JJгрупе људи које повезује нешто

заједничко +проблем интерес или струка,JJ и то и' битно разликује од друштвени' група.

@еки теоретичари посебно ункционалисти наглашавају степен у којем чланови друштва

деле исту културу у значењу начина живота.

8ермин и;)*тит)т се деинише као JJосе3ај својствености који се развија кад дете почне

да се диеренцира од породице и почне да заузима своје место у друштвуJJ. ?дентитет се

односи на оно што људи мисле да јесу оно најважније што и' обележава. ?ако је

идентитет нешто што се односи на појединце он је тако(е повезан са друштвеним групама

којима ти појединци припадају и са којима се идентиикују. *ли човекова слика о себи и

други'људи о њему не поклапају се увек тј. ли:*и и;)*тит)т се разликује од

;руEтв)*о5 и;)*тит)та +људи виде мушкарца а он себе види као жену у мушком телу,.

9ојам идентитета тесно је повезан са појмом културе. ?дентитети се могу стварати кроз

културе и супкултуре којима људи припадају или у којима учествују. Dднос изме(у

културе и идентитета различите теорије виде различито. Dне које су под утицајем

модерни' теорија културе и идентитета сматрају да идентитет настаје прилично једноставно из укључености у поједине културе и супкултуре. 8еорије које су више под

утицајем постмодернизма наглашава3е да је идентитет сложен и да га сачињавају мањи

идентитети +4ританац 3е различито гледати на свој британски идентитет из угла свог

верског етничког и други' идентитета,.

0у*кио*алити о култури+ њи' су више занимале културне норме вредности и начин

живота него уметност. Dни наглашавају да је култура различита у различитим периодима

људског развоја +еволуционистичко гледиште,.

Емил ирк)м и 6ар)л 6ау у делу JJ9римитивна класиикацијаJJ размотрили су нека

од најосновнији' питања како настаје људска култура. 9о њима култура настаје тек онда

када људи постану способни уочавати разлике ме(у стварима и класииковати и'. *ли

одакле потиче тај модел на којем се темељи класиикацијаC Dни тврде да тај модел

потиче из структуре друштва. 4уду3и да се друштвене структуре темеље на поделама

ме(у друштвеним групама у складу са тим поделама људи почињу класииковати и

остатак света. Eа растом сложености друштава расте и сложеност класиикације. У

једном другом делу 6иркем доказује како култура има друштвено порекло. У

12



JJЕлементарним облицима религијског животаJJ проширује аргументацију из прет'одног

дела и додаје религију. 6иркем доказује да се религија темељи на основној подели света

на в)то и про<а*о. 6иркем је сматрао да је у једноставним друштвима религија темељ

колективне свести K заједнички' морални' уверења и вредности друштва. 6иркем је

сматрао да колективна свест веома снажно утиче на људе у прединдустријским

друштвима јер њи' карактерише ме'аничка солидарност. 1азвој друштва доноси све ве3у

поделу рада и све слабију колективну свест. У друштву органске солидарности

колективна свест је још увек нужна. 6акле да би друштво ункционисало 6иркем сматра

да је колективна свест потребна. Dна постоји независно од жеља појединаца и ограничава

њи'ово понашање. 6иркем сматра да се она не мења из генерације у генерацију него да

она спаја генерације. .ритик)+ Ро;*и Bи;F)м критикује 6иркемов и аусов рад зато

што једноставно не постоји сагласност изме(у облика друштва и облика класиикације.

<ритке се упу3ују и на његове радове о религији сматра се да он преувеличава степен у

коме друштвена структура одре(ује човекову културу и ту не остаје много простора за

човекову креативност.

3алкот аро* је при'ватио ширу деиницију културе он је разликовао од изичке

околине и појединачне личности. *ли сматрао је да она повезује различите елементе

друштвеног система у целину. Qудско друштво није могу3е без заједничке културе зато

је њено постојање ункционални предуслов сваког друштва. 9арсонс и 4ејлс тврдили су

да се културу преноси кроз примарну социјализацију у породици. 6оказивао је како

социјализацију учи људе о различитим статусима и улогама у друштву као која се врста

понашања може очекивати од њи'. е(утим њи' двојица су сматрали да култура

ограничава и обуздава понашање али да се у интеракцији може мењати. Eматрао је да се

култура мења споро као и да се мења са развојем друштва. Варија&л) о&раа А сузаступљене у једноставним друштвима ту се људи процењују и награ(ују на основу онога

ко су. Варија&л) о&раа Б су повезане са сложенијим друштвима и ту се људи награ(ују

према ономе што су постигли и што могу. .ритика+ често га оптужују да преувеличава и

степен у којем савремена друштва поседују заједничку културу и степен до којег се људи

прилаго(авају култури у којој су социјализовани. огу3е је да су његови погледи

применљивији на 'омогена друштва више него на 'етерогена ако је то случај тада његове

тезе нису универзално при'ватљиве као што он тврди.

6аркити+ 6арк је као и ункционалисти доказивао да је порекло културе

друштвено и да настаје из први' друштава која су створила човечанство. Dн је сматрао да је култура материјалног порекла и да проистиче из људског рада. <ао материјалиста

аркс је сматрао да материјални услови и економска делатност обликују људску свест.

9ошто људи након оснивања друштвени' група производе више него што им треба за

опстанак почињу да производе ствари због њи'ове естетске привлачности зато што у

њима уживају. =а аркса култура потиче из човекове производне делатности. Eа

проширењем рада изван њи'ови' животни' потреба људи почињу да развијају самосвест

13



и због тога могу стварати сопствену културу. 9рема арксу кад људи живе у слободи

испуњава и' стваралачка делатност производње предмета уз помо3 маште. 9роблем

настаје кад приватно власништво почне да угрожава човекову слободу. Dни који не

поседују средства за производњу +ору(е земља..., морају радити за оне који и' поседују

како би преживели. 8ако губе слободу да сами организују своју производну делатност или

рад и тиме постају оту(ени. Dту(ење укључује осе3ај оту(ености од рада који људи

обављају +чин производње, од други' радника од крајњег производа +јер га не поседују,

па чак и од сопствене суштине. Dн је те идеје развио и даље тврде3и да је култура у

класно стратиикованим друштвима продукт идеологије владају3е класе. <ултура је у том

погледу део искривљеног погледа на свет она је део друштвене надградње коју одре(ује

економска база. 9рема једној интерпретацији арксови' теза сва култура у

капиталистичким друштвима је производ владају3е класе радничка класа има лажну

класну свест па 3е њена уверења и културу обликовати владају3а класа. 9рема другим

интерпретацијама радничка класа и друге културе имају независност или релативну

аутономију у односу на владају3у класу. У још некој интерпретацији наглашавају секласне разлике изме(у култура. ?з тог угла 3е различите класе увек имати различите

културе зато што су материјални услови њи'овог живота различити. Енгелс је остављао

могу3ност да људи не гледају ствари из угла своје класе ве3 да могу да се уздигну и

прикажу ствари какве јесу.

B)омаркити+ сви они доказују да култура има знатан степен аутономије или

независности о економским утицајима као и да класа и култура нису ме(узависне.

Р)јмо*; Вилијам у својој књизи испитује два главна аспекта марксистички' теорија

културе. 9рво доказује да примена тезе о бази и надградњи води на погрешан пут јер база

и надградња изражавају непроменљив однос а стварност коју аркс и Енгелс препознају је мање јасна. Dн тако(е не пориче да економски актори утичу на културу али се не

слаже да је непосредно детерминишу. 6руго сматра да се марксистичке теорије културе

превише баве ликовном уметнош3у и књижевнош3у и зато је њи'ов окус преузак он би

требао да се односи на културу у смислу укупног начина живота.

8оком индустријализације и !&%ог века у темељу културе радничке класе лежала је

приврженост колективном деловању. 9рипадници те класе били су слаби да би се

одбранили а начин живота им није омогу3авао индивидуалан успе' тако да се култура

радничке класе обликовала JJпутем колективне демократске институције било у

синдикатима покрету задругарства или у некој политичкој странциJJ. Eматра да сегра(анска култура +која је више индивидуалистичка, и култура радничке класе у неким

погледима преклапају. У једном каснијем раду покушава даље развити тезе изме(у класе и

културе. @егира да постоји једна доминантна култура владају3е класе ве3 могу да постоје

и резидуална идеологија +идеологија класе која слаби али је још важна, настају3а

идеологија +идеологија нови' група изван владају3е класе,. 1езидуалне или настају3е

идеологије могу бити опозиционе +противне доминантној идеологији, или алтернативне

14



+постоје заједно са доминантном идеологијом и не доводе је у питање,. огу3е је да групе

које не припадају владају3ој класи при'ватају неке делове доминантне идеологије а неке

одбацују. .ритик)+ ноги савремени аутори +нпр. ве3ина постмодерниста, доказују да је

тешко говорити о култури радничке класе и не би се сложили са тиме да та класа задржава

неку колективну културу. *ко је та култура и била важна у постмодерним друштвима не

вреди.

@ајутицајније место ширења неомарксистички' погледа на културу био је у 4ританији

током !&#$%и' и !&"$%и' Бирми*5)мки )*тар 'а авр)м)*а култур*а итраDиваа.

У књизи JJDтпор кроз ритуалеJJ Cо* .ларк и отали излажу теоријски приступ

истраживању култура млади'. 8врде како су материјални услови границе у којима се могу

развити поједине културе. 9рема <ларку и осталима је поглед појединаца на свет

условљен културом у којој су ро(ени та култура обликује њи'ове мапе значења. *ли те

мапе значења и са њима повезане културе се мењају током историје као и активним

стварањем култура и иновацијама припадника друштвени' група али те групе не могу тек

тако да створе нове културе. <ултуре су увек повезане са искуствима и са низом

материјални' услова а делом и' увек обликују прет'одне културе. Dсим тога културе су

у ме(усобном 'ијерар'ијском односу вероватно је да 3е култура јачи' група бити

доминантнија у односу на културе слабији' група. <ларк и остали не верују да 3е

друштвом икад доминирати једна једина идеологија владају3е класе. Gто се тиче

'егемоније <ларк и остали при'ватају теоријске тезе италијанског марксисте *нтонија

Lрамшија који је доказивао да се класе које имају мо3 морају непрестано борити против

супарнички' идеологија и улазити у компромисе са другим мање мо3ним групама како би

постигле политичку и идеолошку доминацију +коју је називао 'егемонијом,. Увек се може

супротставити доминантној идеологији и 'егемонија није никад потпуна. <ларк и осталипри'ватају сличан став и кажу да JJборба изме(у класа око материјалног и друштвеног

живота увек остаје стална борба око расподеле култур*) моGиJJ. ожда је та борба

неравноправна али је ипак борба и подре(ене културе 3е генерално 'тети да се изборе за

њи'ов начин живота вредности и институције на које јаче културе не3е утицати. Gто се

тиче супкултуре млади' <ларк и остали сматрају да су то креативни покушаји за

одржавање или освајање аутономије или свој простор изван доминантни' култура.

<ултуре млади' стварају сопствени стил а тај стил је покушај имагинарног решавања

проблема који на конкретном материјалном нивоу остају нерешени.

3о*и C)<)ро* доказује да је култура RSTTU VWUX%а +тј. YSTX%а, била покушај оживљавањаосе3аја заједништва радничке класе који су после ZZ [[ угрозили брза урбанизација и

бога3ење неки' делова те класе. лади из неквалииковане радничке класе осе3али су да

им је крај угрожен од стране градски' планера и етнички' мањина и били су спремни да

се боре за своју територију. @осили су јакне у едвардијанском стилу шпицасте ципеле и

чизме на везивање. Iеерсон сматра да су тако 'тели да купе статус какав су имали људи

који су изворно носили те ствари +углавном они који су знали да се сна(у,. ? тедији су за

15



себе мислили да су аутсајдери који знају да се сна(у. =а <ларка и остале културе млади'

нуде имагинарна решења. .ритик) Бирми*5)мко5 )*тра+ @еомарксистички елементи

њи'овог приступа су старомодни и сматра се да преувеличавају важност класе на штету

други' друштвени' подела. Eматра се да њи'ове теорије покушавају да седе на две

столице: за марксисте они не уви(ају у пуној мери важност економске базе у обликовању

културе а за постмодернисте не при'ватају у пуној мери слободу коју људи имају за

стварање нови' култура.

.ултура и ивили'аија+ @а развој погледа на културу не утичу само социолошке

перспективе врло утицајне идеје потичу и из једне мисаоне традиције на коју утичу

дисциплине попут књижевне критике. Dна се обично назива традицијом културе и

цивилизације. 8а традиција се темељи на покушају да се процени вредност различити'

култура као што књижевни критичар процењује различите књиге. Dна је критична према

популарној култури и велича вредности високе културе а у мањој мери и народне.

8радиција цивилизације уопштено подржава елитистички приступ култури у којем се

култура широки' слојева сматра инериорном култури елитни' група а тако(е се често

сматра да висока култура слаби тј. да је угрожена. 8радиција културе и цивилизације

развила се у !&%ом веку као израз забринутости због ееката индустријализације

урбанизације и модернизације. Iон Eтореј тврди да је главни разлог за тај стра' било

појављивање посебне културе подре(ени' класа.

6)тју Ар*ол; је био први значакни писац у традицији културе и цивилизације

најпознатије дело му је JJ<ултура и анар'ијаJJ +прво издање !"0&%е,. =а њега је култура

JJучење усавршавањаJJ које води JJскладном усавршавању које развија све стране

људскостиJJ и JJопштем усавршавању које развија све делове нашег друштваJJ. Qуди

постају култувисани путем тежње за усавршавањем. 4ављењем најбољим песништвом и

књижевнош3у људи могу развити своју људскост приближити се савршенству и притом

побољшати друштво. <ључну улогу у свему томе има читање битно је да ли човек чита у

току дана и шта чита тиме је *рнолд недвосмислено показао да сматра да је неко штиво

вредније од другог. .ритик)+ Iон Eтореј сматра да је порицањем сваке ваљаности у

култури радничке класе покушао да је смести тамо где јој је место. е(утим *рнолд није

'тео да учествује у политици усмереној ка том циљу тј. пропагирању ради одржања

друштвеног поретка. Eтореј приме3ује да су због тога његови циљеви били нереални а

списи бесмислени. Eтореј сматра да би *рнолдовски круг чинила самообнављају3а

интелектуална елита и да би припадници те елите једино једни другима могли честитатина добром укусу и својој култури.

0р)*к ива је много писао о пропадању културе у !&2$%им годинама. У великој мери се

ослањао на *рнолдово дело у доба када је писао ве3 су се појавили неки масовни медији

који су постали мета његови' најже3и' напада. У књизи JJ<ултура и околинаJJ +прво

издање !&2$%и', заједно са )*иом 3омпо*ом 'вали културу прединдустријског доба.

6оказују како је култура обични' људи била богата и како је настајала природно из

16



њи'ови' свакодневни' живота али уништиле су је индустријализација и модернизација.

У раду JJасовна цивилизација и мањинска култураJJ +прво издање !&2$%е, 7ивас испитује

утицај пропадања народне културе на поштовање уметности и књижевности. 8врди како

је у прошлости чак и оно што се сматрало JJвисокомJJ културом било доступно свима

+пример Gекспирови' драма, што у !&2$%им није био случај. 9рема 7ивасу очување

културе зависило је од опстанка елитне мањине са најистанчанијим укусом. *ли у !&2$%

има под озбиљном претњом нашли су се укус те групе и култура маса. Елитну културу

угрозило је стварање масе културни' производа која је премашивала могу3ност њи'ове

конзумације и гушила је њи'ов естетски сензибилитет. 7ивас сматра да је тај проблем

погоршан због утицаја друштвени' и културни' промена на остатак становништва.

Eматрао је да је култура претпела штету услед модернизације +због моторног возила

ширења америчке културе..., и био је врло критичан према тадашњим главним медијима K

радију и илму. Dба је критиковао због JJпасивне диверзијеJJ којом су обес'рабривали

људе да мисле својом главом и конструктивно користе своје мисаоне способности.

.ритик)+ 1, оже му се замерити да је превише нагласио привлачност и складпрединдустријске народне културе. 1ејмонд Fилијамс тврди да је 7ивас занемарио

неписменост сиромаштво и кратак животни век обични' људи због чега нису могли

развити поштовање према уметности и књижевности5 2, 7ивас не разматра могу3ност да

културни производи попут илмова и рок музике могу сами по себи бити вредни

културни производи5 #, 6оминик Eтринати даље развија ту критику тврде3и да

елитистичке теорије попут 7ивасове не успевају да оправдају своје тврдње да је висока

култура супериорнија ради се о томе да неки који то воле могу сваки производ популарне

културе сматрати великом уметнош3у. Eтринати додаје да JJелитистички судови не

узимају озбиљно ни алтернативне интерпретације популарне културе оне које се могу

развити са становишта које није становиште елите као ни вредности које имају теалтернативеJJ5 4, Елитистичко разумевање културе не разматра могу3ност да је укус

једноставно друштвено условљен. 9рема 9јеру 4ордију оно што се назива добрим укусом

повезано је са 'абитусом одре(ене друштвене групе +'абитус се односи на навике стилове

живота и понашање које је типично и блиско одре(еним друштвеним групама попут

класа,. @ачин живота виши' класа подстиче те класе да одре(ене културне производе

начине говора итд. вреднују више од други'. 8и облици нису ни по чему супериорни али

пошто су повезани са привилегованим класама добијају виши статус. @иже класе немају

културни капитал виши' класа +не поседују вредности и укус више класе K зато и' оне не

при'ватају, и не успевају у школовању које се темељи на култури виши' класа и зато не

могу да се попну на друштвеној лествици5 $, ожда је 7ивас претерао када је тврдио да

друштва развијају један тип масовне културе.

6аов*а култура+ током !&-$%и' у *мерици је владала велика забринутост због утицаја

масовне културе. 9риступ критичара је био мање елитистичан од *рнолда и 7иваса ти

критичари били радикални и подржавали друштвене промене а нису били конзервативци

који су желели да се врате у доба кад је висока култура била најутицајнија.

17



Б)р*ар; Ро')*&)р5+ је сматрао да +!&-#%е, иако је животни стандард у америчком

друштву виши него икад то се постигло на рачун културе. =а'ваљују3и новој те'нологији

више није било потребно обављање оног понављају3ег посла чиме су људи стекли више

слободног времена али су се тако(е осе3али мање испуњени него пре. =а такво стање

главни кривац је по 1озенбергу била те'нологија. ? у комунистичким и у

капиталистичким земљама те'нологија нови' медија омогу3ила је развој масовне културе.

9ојединци су имали више слободног времена које су масовни медији 'тели да попуне.

1озенберг је сматрао да људи нису подстицани да мисле својом главом и били су у

опасности да постану некритичка маса којом се лако манипулише. 1озенберг је сматрао да

је успон ашизма у @емачкој био могу3 само зато што је @емачка била масовно друштво

у којем је ;итлер могао манипулисати преко масовни' медија.

вајт 6)к;о*ал;+ разликовао је народну уметност високу културу и масовну културу.

9од народном уметнош3у подразумева културу обични' људи у прединдустријским

друштвима. Dна је аутентична и настала је из изворни' заједница у којима су људи били у

интеракцији. Fисоку културу није прецизно деинисао али је у набрајању велики'

уметника додао и авангардне уметнике из \\%ог века +израз ава*5ар;а користи се за

уметнике који у свом подручју стварају изворна и провокативна дела,. Fисока култура се

с'вата као производ велики' појединаца који су способни да створе дело које се сви(а

мањини која може проценити дело таквог калибра. =а масовну културу екдоналд сматра

да нема никакву вредност да је њен циљ да се свиди најнижем заједничком имениоцу. @е

провоцира и нема ништа битно да каже то је стандардизован комерцијални кич који се

наме3е масама ради стицања проита +ки: је немачка реч за популарну културу обично

се користи у негативном смислу показују3и како је оно што описује глупо и безвредно,.

екдоналд је сматрао да је масовна култура претња високој култури и веровао је да онадоноси ризик тоталитаризма као и да може бити ору(е владају3и' класа. =ашто је масовна

култура била такав проблемC екдоналд износи низ тврдњи: 1, Fеровао је да 3е лоша

култура потиснути добру и да људи лакше разумеју масовну културу јер за'тева мањи

умни напор и тиме поткопава високу културу5 2, асовна култура 3е створити једну

'омогенизовану културу а висока култура 3е бити вулгаризована и инкорпорирана у

масовну5 #, Fеровао је да 3е ме(у онима који стварају културне производе победа масовне

културе довести до ве3ег оту(ења +због поделе рада на монотоне задатке,5 4, Eматрао је да

масовна култура ствара инантилне одрасле +који у слободно време прибегавају масовној

култури и програмима за децу, и прерано одраслу децу +због приступа садржају масовни'

медија који су за одрасле,5 $, Hош озбиљнија последица је што масовна култура разарадруштвено ткиво она ствара масовно друштво у којем су појединци атомизовани тј.

нестаје њи'ова укљученост у мање групе и губи се могу3ност смислене ме(усобне

интеракције. Уместо тога људи су повезани једино са централизованим системима и

организацијама попут масовни' медија политички' странака и предузе3а. екдоналдови

закључци су врло суморни он сматра да култура не3е преживети као и да масовна

култура угрожава чак и напоре авангарде. Fе3 неколико генерација које су одрастале кроз

18



масовну културу имају затупљену осетљивост и вољу за отпором притиску масовне

културе се могу одупрети једино JJ'еројиJJ који' је премало.

.ритик) маов*) култур)+ мишљење да је масовна култура штетна за друштво утицајно

је и данас ме(утим све се чеш3е напада и генерално се може ре3и да је социолози културе

више не подржавају. Едвард Gилс +!&#"%е, доказивао је да заговорници теорије масовнекултуре погрешно тврде да је култура радничке и средње класе у слабљењу. Eоциолози

све више доказују не само то да масовна култура није тако лоша ве3 су почели да

нападају мишљење да културе треба оцењивати као боље или лошије од други'. 6аље

критикују идеју да се култура може поделити само на две: високу и масовну културу.

=)р&)рт >а*+ он је напао претпоставку да стручњаци за културу имају било какво право

да наме3у другима своје судове о култури +JJEви људи имају право на културу која им се

сви(аJJ,. Dн је био један од први' присталица мишљења да E*6 има велик број

различити' култура укуа од који' су све једнако вредне. Dн тврди да постоји читав

спектар различити' култура од који' свака има сопствену унутрашњу вредност. Lансуочава пет главни' култура укуса. Виоку културу чине ликовна уметност музика и

JJозбиљнаJJ књижевност +у белетристици се озбиљна књижевност темељи на развијању

ликова око заплета и испитивању илозоски' пси'олошки' и друштвени' питања,.

9рема Lансу висока култура је намењена врло уској публици она посве3ује ве3у пажњу

JJапстрактним друштвеним политичким и илозоским питањимаJJ али и популарније

културе се баве неким моралним питањима којима се висока не бави +зара(ивање за

живот...,. ВиEа р);а култура односи се на вишу средњу класу припаднике

високообразовани' проесија и руководиоце који немају лично знање о уметности и

књижевности високе културе нити су у њу укључени. 8а култура одбацује све што је

превише експериментално или превише апстрактно а на другој страни одбацује оно што

се сматра превише JJпростимJJ или популистичким. BиDа р);а култура је JJдоминантна

култура укусаJJ у E*6%у. Dна привлачи људе на нижим проесионалним нивоима њени

следбеници су спремни да гледају 8F серије снимљене на основу илмова из више средње

културе. 8а култура укуса жели садржаје који се лако разумеју и у којима се може

уживати. У овој култури се уочавају традиционални +они су приговарали отвореном

разговору о полу у култури ниже средње класе, и прогресивни део +они су одобравали

прет'одни разговор,. BиDа култура је култура старије ниже средње класе они одбацују

све што претендује на високу културу и највише од свега наглашавају садржај.

.ва'и*аро;*аI *ика култура је мешавина народне културе и комерцијалне нискекултуре из доба пре ZZ [[. >у практикује много JJплави' оковратникаJJ и сеоска

сиротиња.

Уз ти' пет култура Lанс разматра и културе које се темеље на етничким или старосним

групама. Eматра да су постојале културе млади' и пре !&0$%и' и дели и' на целовите и

делимичне културе. Ц)ловит) култур) се деле у пет главни' типова: 1, <ултура дроге и

музике5 2, <ултура комуне5 #, 9олитичка култура +има много група свима је циљ

19



свргавање капитализма,5 4, 1елигијска култура5 $, @еодадаистичка култура +бавила се

експериментисањем мешавином уметнички' друштвени' и политички' идеја,. Dве

културе су биле врло уочљиве и изазивале су забринутост код припадника матичне

културе. )лими:*) култур) Lанс је сматрао као делимичне верзије целовити' култура.

У њи'овом случају вероватност комерцијалне експлоатације је ве3а и ближе су укусима

матичног друштва са целовитим културама деле критички став о конвенционалним

начинима живота и склоност радикалној музици и другим уметничким облицима.

9римери делимични' култура су црначка култура и етничке културе. Lансу је било јасно

да све ове културе нису оштро подељене да појединци могу конзумирати културне

производе из раличити' култура укуса и зато је сматрао да постоји општа структура укуса.

У 'ијерар'ији укуса висока култура се налази на вр'у а остале су испод ње. Lанс верује да

је та 'ијерар'ија производ разлика у класној припадности статусу и мо3и појединаца.

=ато сматра високу културу и вишу средњу културу најбољима јер су то културе највиши'

и најмо3нији' класа и група у друштву. ЗакJу:ак >а*а+ он је напао критичаре масовне

културе зато што другима покушавају да наме3у сопствене вредности сматра да све различите културе које је размотрио испуњавају потребе своје публике за инормацијама

и забавом као и да су у демократском друштву све оне вредне поштовања. *ли Lанс није

успео да избегне сопственевредносне судове дао је наслутити да се у неким погледима

висока култура може сматрати супериорном у односу на друге културе. .ритик)+ он није

само критиковао теорију масовне културе ве3 је изнео и соствену конликтну теорију

културе и укуса. >егово дело је корисно зато што уочава да различите културе могу бити

корисне различитим публикама као и да постоји плуралност култура. @еки сматрају да он

задржава неке елементе елитизма и не успева потпуно да избегне судове о томе које су

културе боље. @едостатком се може сматрати и то што не износи аргументацију о томе

зашто различите групе имају различите укусе.

оми*ик Стри*ати се бавио само евалуацијом теорије масовне културе. Dн критикује ту

теорију из више разлога: 1, Eтринати сматра да је теорија масовне културе једнако

елитистичка као и ставови које заступају 7ивас и *рнолд. Eматра да конзументи нису

пасивни културни глупани који при'ватају некритички свако сме3е ве3 су врло критични

и одбацују многе производе. <онзументи бирају шта 3е конзумирати и активно одлучују

како 3е реаговати5 2, 9рема Eтринатију за теорију масовне културе сва популарна

култура је 'омогена а он доказује да није тако5 #, Eтринати се не слаже са теоретичарима

масовне културе који кажу да са једне стране постоји аутентична народна култура а са

друге инериорна масовна култура Eтринати сматра да JJаутентичностJJ није битанкритеријум за допадљивост културе публици5 4, Eтринати се не слаже да постоји јасна

граница изме(у високе и масовне културе ве3 да се оне стално поново праве.

Eтринати сматра да је масовна култура производ културне политике а не неке објективне

процене вредности различити' култура. Dна је реакција интелектуалаца који се осе3ају

угроженим због раста популарне културе. асовна култура прети 'ијеар'ији укуса тиме

20



што даје свима једнаку шансу да изаберу шта им се сви(а и тако поткопава симболичку

мо3 интелектуалаца над мерилима укуса. =ато не чуди њи'ова борба за заштиту културне

мо3и. *ли Eтринати сматра да су њи'ови аргументи неуверљиви и да не3е очувати

ауторитет њи'ови' елитистички' судова.

9;)*тит)т

Ри:ар; C)*ки* тврди да је друштвени идентитет наше разумевање онога ко смо ми и ко

су други а самим тим и разумевање други' људи ко су они. ?дентитет је нешто што се

ствара током људске интеракције он подразумева поре(ење ме(у људима утвр(ивање

сличности и разлика ме(у њима. =а Iенкинса друштвени идентитет тиче се значења а та

значења су друштвено изгра(ена и не чине битне разлике ме(у људима. Dн сматра да је

идентитет саставни део друштвеног живота људи се могу односити према другим људима

једино разликовањем идентитета различити' група. @аше разумевање различити'

идентитета може бити ограничено или сасвим погрешно али оно је виталан део

друштвеног живота и омогу3ује интеракцију. =акључује да без друштвеног идентитетазаправо нема друштва.

Стјуарт =ол у раду JJ9итање културног идентитетаJJ доказује да су слике о идентитету

прошле три главне азе у којима је размишљањем о друштву доминирала одре(ена

концепција идентитета а то су: 1, 9росветитељски субјект5 2, Eоциолошки субјект5 #,

9остмодерни субјект.

У предмодерним друштвима идентитети су се углавном темељили на традиционалним

структурама посебно оним везаним за религију. Nовеков положај је био одре(ен ро(ењем

његов идентитет није проистицао из неки' индивидуални' особина. ров)тит)Jкиу&ј)кт+ изме(у !0%ог и !"%ог века превладала је нова концепција идентитета имала је две

главне одлике +свака особа је имала свој идентитет који није могао да се разлаже на

саставне делове и сваки идентитет је био јединствен,. 9рема ;олу та концепција је

произашла од илозоа 6екарта. СоиолоEки у&ј)кт+ ;ол мисли да је настала као

резултат промена у друштву +индустријализација и урбанизација, појединац се због

бирократије није сматрао јединственим и одвојеним од други' сматрало се да је

идентитет појединца везан за одре(ену друштвену класу занимање националност...

8еорију симболичког интеракционизма ;ол сматра добрим примером те концепције

идентитета. ?з њи'овог угла индивидуални идентитет се обликује једино у интеракцијиса другима људи имају индивидуалност али она није другачија од остатка друштва. =ато

други могу предвидети њи'ово понашање и због тога је понашање у друштву правилније

и редовније. отмо;)р*и у&ј)кт+ ;ол верује да савремена друштва одликује

рагментисан идентитет људи немају један идентитет ве3 неколико. У прошлости

друштвена класа је давала главни идентитет ме(утим људи су почели да се организују и

око други' питања +идентитет се са класе рагментисао према роду етницитету

21



националности старости религији...,. Eа успоном нови' друштвени' покрета сам

идентитет постао је политичко питање и зато је настала политика идентитета која се бави

разликама изме(у група људи и могу3ностима појединаца да те разлике изразе. У

рагментисању идентитета важну улогу имали су еминизам дело ишела Фукоа

+сматра да друштва све више одликују JJмо3 кажњавањаJJ и JJнадзорJJ понашање се све више

прати и ако не ваља кажњава пошто се људи све више третирају као појединци они

постају више изоловани, и глобализација. ;ол описује неколико начина на који

глобализација може утицати на идентитет +људи више путују па могу да бирају стилове

живота из целог света глобални конзумеризам може водити све ве3ој 'омогенизацији

ме(у људима дакле глобализација садржи противречне трендове али оба та тренда могу

угрозити прет'одне идентитете,. ;ол даље тврди како је у модерним друштвима

националност била важан извор идентитета са глобализацијом стварање солидарности на

основу националности није више тако делотворно. 9остоје три одговора на глобализацију

из угла националности: 1, @егде су људи покушали да реаирмишу национални идентитет

као одбрамбени ме'анизам5 2, @екад и етничке мањине реагују одбрамбено углавномкроз поистове3ивање са културама порекла5 #, Eтварање нови' идентитета мешањем више

стари'. ЗакJу:ак+ ;ол закључује у складу са постмодерном теоријом да је идентитет

децентрисан тј. да појединци не могу више на3и срж идентитета.

9рема Зи5му*ту Баума*у идентитет је постао ствар избора појединци га могу мењати

како и када 'о3е. =а њега је стварање идентитета у постмодерним друштвима слично

JJ'одочаш3уJJ људи имају животне стратегије које се темеље на јасној слици о томе шта

желе да буду и тај идентитет је обично везан за њи'ово занимање. е(утим постмодерна

ствара несигурност неки послови настају и нестају и пре него што нека особа заврши

образовање у таквим околностима кретати у JJ'одочаш3еJJ је бесмислено. У таквојситуацији се траже нове животне стратегије те стратегије одбацују идеју стварања било

каквог јединственог идентитета. 4ауман набраја четири постмодерне Dивот*) трат)5иј):

1, 7уталица је неко ко лута градом и забавља се посматрањем чуда градског живота он

или она нема неки одре(ен циљ тако проводи слободно време. Dн може изабрати и

купити бесконачан низ производа и идентитета и ве3 сутра и' заменити5 2, Fагабонд

+бараба скитница..., је лутао од места до места и није 'тео нигде да се веже он је увек

странац а у постмодерном свету постаје привлачна опција5 #, 8уриста има циљ а то су

нова искуства и стално мењање идентитета5 4, ?грач игра игру ради победе и заборавља

прошлу игру да би се окусирао на следе3у исто је и са идентитетима људи неко време

могу имати одре(ене идентитете али и' то не3е спречити да промене игру тј. идентитете.ЗакJу:ак+ чврсти трајни идентитети не постоје једина дужност постмодерног гра(анина

је да води нормалан живот по вољи мењају3и идентитет. .ритик) =ола и Баума*а+ 1,

@еки социолози негирају да је класа престала да буде важан извор идентитета5 2, @еке

еминисткиње доказују да род остаје доминантан извор идентитета5 #, 1ичард Iенкинс

противи се ;оловој тврдњи да је реклексивност +размишљање о сопственом идентитету,

искључива одлика модерности ве3 је то увек била универзална одлика5 4, Iенкинс је

22



тако(е скептичан према тврдњи да постоји неки посебан постмодерни тип идентитета као

и према тврдњи да је модерна донела радикалну промену идентитета. =а разлику од

постмодерниста Iенкинс верује да идентитет остаје укорењен у друштвеном искуству и

да није нешто што се може тек тако мењати.

Ри:ар; C)*ки* тврди да идентитети садрже елементе JJиндивидуално јединственогJJ иJJколективно заједничкогJJ. ?ако појединац има свој лични идентитет он се обликује путем

чланства у друштвеним групама индивидуални и колективни део су различити али тесно

повезани. Iенкинс верује да идентитети настају у процесу социјализације као и да у

свакодневној интеракцији појединци желе да оставе појам о себи каквим би 'тели да и'

виде. ?дентитет је у*утраEи +онај који мислимо да поседујемо, и поJаEи +како нас

виде други,. Eпољни актори како нас други виде и како на нас реагују могу потврдити

или негирати нашу слику о себи али у оба случаја идентитет настаје из односа изме(у нас

и други'. Iенкинс верује да стварање идентитета није везано тек за индивидуалне

интеракције него и за ве3е друштвене групе. ?нтеракција води до стварања граница

изме(у различити' друштвени' група које носе различите идентитете. Eпособност

присвајања идентитета за себе и приписивања одре(ени' идентитета другима у суштини је

питање мо3и неке групе имају више мо3и него друге за присвајање и приписивање

идентитета. 9оред тога идентитети су повезани са друштвеним положајима у

организацијама то значи да идентитет није никад потпуно луидан и да није тек питање

избора. JJ6руштвени идентитети постоје стичу се и расподељују унутар односа мо3и.

?дентитет је нешто око чега влада борба и што ствара стратиикацијуJJ. ЗакJу:ак+

Iенкинс има право када тврди да људи немају потпуну слободу избора сопственог

идентитета да неке идентитете није лако мењати и да су идентитети друштвени као и

индивидуални. Dн доказује да се прецењују промене у природи идентитета повезане санаводним преласком у постмодерну.

=ариј)т Бр);ли доказује да ни модерне ни постмодерне концепције идентитета саме за

себе нису примерене. Dна набраја неке разлике изме(у та два приступа: 1, одернистички

приступи у објашњавању идентитета наглашавају важност структура а постмодерни

избор5 2, 9рви приступ сматра да су друштва поларизују3а +богати и сиромашни нпр., док

други сматра да се друштва рагментишу у разне групе5 #, 9рви виде у класи или роду

кључне изворе идентитета док други тврде да класа ишчезаваK 4, 9рви мисле да су

друштва предвидљива и да имају неки степен друштвеног реда док други наглашавају

'аос и збрку јединствени' дога(аја5 $, 9рви истичу материјалне изворе мо3и док другинаглашавају важност културног и симболичког.

Dна мисли да ниједан приступ не задовољава у потпуности. 8врди да структурисане

друштвене неједнакости нису нестале и да су и даље важне али да данас идентитет

укључује више луидности и избора. 8ако(е избор није апсолутан њега ограничава

постојање неки' динамички' односа. 4редли испитује четири аспекта неједнакости: класу

род JJрасуJJ ]етницитет и старост она сматра да су сви ме(усобно повезани и да ниједан

23



аспект није битнији од другог. Dна мисли да су неједнакост и идентитет у непосредном

односу важност неке неједнакости мења се са временом и зависи од индивидуални'

околности. Dна сматра да је корен идентитета чланство у некој друштвеној групи. Eматра

да идентитет делује на три различита нивоа: 1, аив*и и;)*тит)ти су JJпотенцијалниJJ

тј. појединци могу себе и друге видети кроз тај идентитет али је тај идентитет углавном

неактиван +нпр. класа,5 2, Актив*и и;)*тит)ти су они који' су појединци свесни и који

чине темељ њи'ове акције може и' бити више5 #, олити'ова*и и;)*тит)ти настају

деловањем политички' активиста који важност тог идентитета узимају као основу за

колективне акције настају тамо где људи стално о себи мисле у оквирима неког

идентитета +еминизам геј популација...,.

4редли сматра да постоје докази да се класа и поларизује и рагментише поларише се јер

неједнакости постају све ве3е а рагментише се због развоја JJпоткласеJJ и великог раста

незапослености. 1азматрају3и теорије рода она уочава померање од теорија које су у

женама виделе јединствену групу уједињену заједничким искуством тлачења +радикални

марксистички и либерални еминизам, према теоријама које тврде да су жене

рагментисане у различите групе +црни постмодерни и еминизам разлике,. Fерује да

род постаје све важнији извор идентитета. 8ако(е и JJрасаJJ ]етницитет постаје све важнији

извор идентитета њена важност као извора идентитета у знатној мери зависи од тога како

се она политички користи да би се групе мобилисале и да би им се дао неки осе3ај

припадности и историје. Eтарост је првенствено део индивидуалног идентитета и тек

ретко постаје део активног или политизованог идентитета. @ајмо3нија група су

средовечни.

.О6УB9.АЦ9LА 9 6Е9L9 (H#$-H44 " H$!-H?#%

@екада је деиниција масовни' медија изгледала овако: JJетоде и организације помо3у

који' специјалистичке друштвене групе преносе поруке широкој социјално мешовитој и

распршеној публициJJ. 6анас је тешко на3и задовољавају3у деиницију комуникацијски'

медија.

луралити:к) т)ориј)+ JJплурализамJJ је етикета којом се најчеш3е означавају теорије о

медијима које су превладавале током први' седамдесет година \\ века. 9луралисти тврде

да се друштво састоји од много интерактивни' али конкурентски' сегмената. 8и

друштвени сегменти имају мање%више једнак приступ ресурсима и утицају а контролише

и' добронамерна и неутрална држава која делује у интересу јавности. 9ремаплуралистима различити делови медија задовољавају потребе различити' друштвени'

сегмената. едији су огледало друштва: као што је друштво разнолико тако је и садржај

медија разнолик а пошто медији одсликавају друштво мало је вероватно да би могли

имати значајнији утицај на његово мењање.

24



<ласичан плуралистички текст је књига из !&--%е .аа и а'ар<)л;а JJ7ични утицајJJ.

*утори се претежно баве питањем утицаја медија на ставове и размишљања публике

посебно на политичке ставове и понашање приликом гласања. Dни сматрају да медији

имају ограничен утицај буду3и да на процес масовног комуницирања може непредвидиво

да утиче пет варијабли: 1, 1азличита изложеност доступност или поклањање пажње

медијској поруци. 7ични политички практични или те'нолошки актори могу утицати

на природу и степен индивидуалне или групне изложености било којој специичној

поруци или медију5 2, Eнага поруке у великој мери зависи од врсте медија преко ког се

порука преноси5 #, @а учинак поруке доста утиче орма и језик поруке начин како је

представљена5 4, Fеровања и ставове чланова публике могу променити или искривити

смисао поруке5 $, Fо(е и творци мњења у оквиру разни' заједница могу посредовати код

порука добијени' путем масовни' медија +људи су склонији гласању као колеге мужеви

родитељи...,. .ритик) плурали'ма+ 1, 8врди се да су плуралистичке теорије често део

медијски' индустрија или да и' оне инансирају5 2, 9луралистичке тврдње о

разноликости и неутралности медија критикују C)ј Блумл)р и 6ајкл >ур)ви: изперспективе коју они називају JJпојављивањем заједничке културеJJ политичара и

новинара. Dни сматрају да политичари и новинари зависе једни од други' чиме стварају

симбиозу која умањује новинарску независност и могу3ност за објективнош3у.

6аркити+ се оштро супротстављају плурализму аркс је рекао да су JJвладају3е идеје

сваке епо'е идеје владају3е класеJJ. Eавремени марксисти верују да су медији средство

помо3у којег идеје владају3е класе одржавају доминацију. Fладају3е идеје контролишу

инормацију коју имамо о свету и утичу на наше активности у слободно време.

арксисти кажу да је то последица тога што капиталисти имају ресурсе који им

омогу3авају да своје идеје представе као нормалне. ?ако се чини да су медијски ресурси ипоруке различити власништво је у стварности централизовано: неколико медијски'

корпорација поседује и контролише готово све медије. .ритик)+ арксистичка гледишта

често потцењују државну регулацију медија којом се одре(ује граница медијског

власништва а тиме и садржаја. арксисти се највише окусирају на власништво над

медијима а из угла постмодерниста садржај медија највише диктира тржишна потражња а

не владају3е идеје и интереси богати' и утицајни'.

B)омаркити и култур*а F)5)мо*ија+ они у први план истичу идеју да се путем

масовни' медија култура доминантне класе репродукује као нешто JJразумљиво само по

себиJJ. 8о је део онога што називамо култур*ом F)5)мо*ијом+ доминација једног системаидеја над другим. Dвај марксистички приступ везује се за А*то*ија >рамEија који је

сматрао да је идеологија важнија него тражење економског интереса најве3и број људи

+новинара, искрено делује у складу са сопственим уверењима која нису нужно одре(ена

+али су у вези, са њи'овим класним положајем. @еомарксисти тврде да медији стварају

значења и организују и' у системе или кодове који гледаоцима и читаоцима помажу у

с'ватању света: осигуравају ред и помажу нам да повежемо ствари које би се иначе

25



чиниле засебним дога(ајима. <одови постају општепри'ва3ене идеје оне се у толикој

мери подразумевају јер постају подсвесни део појединца. Стјуарт =ол тврди да свака

култура у друштву свет класиикује на свој начин. Dн сматра да медији кодирају значења

мо3ника то могу зато што ве3ина утицајни' појединаца делује у оквиру сигурног

консензуса. 8ај консензус се конструише он је научен и усвојен а створили су га медији.

;олов приступ био је врло близак правцу којим је социологија кренула !&"$%и'. 8ај

правац је познат као 88ли*5вити:ки 'аокр)т88 јер проучава комуникацијске моделе у

друштву који обликују наше ви(ење стварности. Bорма* 0)рклоу доказује да анализа

дискурса може да разоткрије улогу медија у стварању културне 'егемоније. Lлавно

обележје овог приступа је идеја да дискурс не само да приказује стварност ве3 је

паралелно и сам креира.

>ла'5овка 5рупа 'а м);иј) и култур*а F)5)мо*ија+ они су спровели бројна

истраживања везана за дневно%инормативни 8F програм. Dни покушавају да докажу

пристрасност дневно%инормативни' емисија закључили су: 1, 6искурс радио вести је

идеолошки обојен речи и разе које се понављају одре(ују ставове слушалаца о

појединим темама5 2, Fизуелни садржаји тако(е су оптере3ени конотативним кодовима

+снимање камером иза полицијски' линија наводи на идентииковање са полицијом...,5

#, 6ога(аји се приказују тако да репродукују ставове мо3ника чије ставове новинари

доживљавају нормалним5 4, едијски проесионалци одре(ују агенду најважнији'

дневни' збивања5 $, Eтранке центра се приказују са симпатијама а оне екстремне +леве и

десне, се углавном игноришу или су приказане негативно5 8F вести су у великој мери

одјек интереса и ставова владају3е класе. 9оследице таквог светоназора су двоструке

прва је да он одре(ује шта је вест чија су мишљења важна итд. 6руга је да он новинаре

усмерава у ком 3е правцу тумачити и објашњавати дога(аје. Lлазговска група се бави итеоријским решавањем оног што назива кру5овима кому*икаиј) то је систем

комуникација у којем стварање садржај и пријем поруке непрекидно утичу једни на

друге иако на неједнаке начине.

.ритик) култур*) F)5)мо*иј)+ 9луралисти кажу да неки новинари не при'ватају

доминантну идеологију. одел културне 'егемоније претпоставља да медијски

проесионалци деле исту културу постмодернисти сматрају да унутар медијски'

организација постоје различите културе и да могу бити у сукобу. 9луралисти тврде да

медији у 4ританији не могу одражавати погледе владају3е класе буду3и да су делови те

класе критични према многим политичким и другим прилозима радија и 8F%а.

Dрганизацијски актори: медијска занимања и медијски проесионалци K Cо*ата*

Би5*)л истиче да JJвестиJJ нису иксна категорија и да њи'ова интерпретација зависи од

врсте медија. Унутар сваке медијске организације медијски проесионалци спроводе

одабир вести који се темељи на вредностима које преовла(ују у њи'овој организацији.

>алту*5 и РуD описују свесне и подсвесне критеријуме које новинари користе у том

26



процесу: учесталост интензитет недвосмисленост важност неочекиваност реерисање

на елитне државе реерисање на елитне појединце реерисање на особе...

едијске организације: структура и деловање K споменути приступи имају ограничења.

Олив)р Бој;-Б)р)т упозорава да на медијске проесионалце утичу и друштвене

структуре над којима они имају ограничену контролу. Dн тврди да је главни проблемстудија попут оне Lалтунга и 1ужа њи'ово занемаривање порекла вредносног система

које идентиикују. Dни истичу проблематику ткз. JJактивног надзораJJ: системско

укључивање или искључивање одре(ене врсте садржаја. 9рема 4ојд%4ерету JJвредности

које су утицале на вести треба и објаснити а не само уочитиJJ. 8еорије културне

'егемоније то чине помо3у владају3ег светоназора који обликује перцепције и одлуке

запослени' у медијима. Hош један структурални актор који узрокује медијски садржај су

дуго устаљене навике и обичаји унутар сваке медијске организације.

Уло5а и утиај м);ија+ лик) и ;руEтв)*) 5руп)

4ројне расправе о медијима често се окусирају на то да ли медији имају негативан утицај

на друштвени положај жена етничке групе класе младе старе... 8у треба размотрити

четири азе кроз које пролазе медијске поруке ткз. 88м);ијку путау88: 1, едијске

институције и аза ормулисања порука5 2, Eадржај медијске поруке: природа JJтекстаJJ5 #,

9ублика: понашање и пријем5 4, Учинци односно деловање поруке.

едијске институције и аза ормулисања података K 1, Ро;+ радикалне еминисткиње

тврде да због мушке доминације у медијима +тј. у управним одборима, они и даље могу да

приказују жену како желе медијски садржај одражава природу медијски' организација и

патријар'алног друштва уопштено. 9роблеми од интереса за жене се игноришу илибанализују. Узрок у овоме је или у свесној манипулацији медија од стране мушкараца или

је то резултат патријар'алне културне 'егемоније. 2, Ет*и:ка припа;*от+ У 4ританији

нема припадника етнички' мањина у управним одборима +или су ретки, а у Eеверној

*мерици су због законодавства усмереног ка једнаким шансама врата медија отворена. #,

.лааI тарот и и*вали;*от+ Dсобе на високим ункцијама у медијским

организацијама претежно су из средње класе и старије су од ве3ине запослени'. Dсобе са

инвалидитетом слабо су заступљене у тим институцијама.

Eадржај медијске поруке: природа JJтекстаJJ K 1, Ро;+ бројчани однос изме(у жена и

мушкараца који наступају у медијима у великој мери зависи од врсте и положаја медијанпр. у националној и сателитској телевизији мушкарци надмашују жене у свим

програмима. 8ако(е је важно проучити начин на који се приказују жене и мушкарци.

Mене се у серијама илмовима игрицама часописима приказују у складу са родним

стереотипима као и мушкарци. 2, Ет*и:ка припа;*от+ 6оста медија је окусирано на

права етнички' мањина чак и делови JJбелог естаблишментаJJ подржавају њи'ов бољи

третман у медијима. Eамо се у новинама могу видети стереотипи и генерализације неки'

27



мањински' група 8F приказује читав спектар ти' група а најзаступљенији су у дечјем

програму. #, .лаа+ истраживачи >л)*о* и Бу: проучавали су како је 8F приказивала

класе кроз породичне серије. ?страживањем су установили да су породице из средње

класе превише заступљене мало је било мануални' радника а више стручњака највише је

било успешни' породица... Dни су установили да се у серијама родитељи из средње класе

најеикасније суочавају са проблемима а многи родитељи из радничке класе приказани

су на комичан начин и изложени су подсме'у. 4, Старот+ Увек се на младе гледало као

на проблематичну групу још од викторијанске ере. едијски имиO млади' је често

негативан и млади се категоришу као проблем обично се истиче како су млади у златно

доба +које је било пре B$ година у било којој актуелној години, знали где им је било место

и није било толико криминала итд. Gто се тиче старији' људи од жена се очекује да се

такмиче са мла(им девојкама а мушкарци који старе су приказани врло позитивно.

9риказује се активно старење и тај стил живота нарочито у индустријализованим

земљама где 3е бити све више старији' од -$ година. $, 9*вали;*от+ Dни су ретко

заступљени у медијима приказују се на више начина: као извор 'рабрости и постигну3акао амблем зла као губитак 'уманости као чудовишта као људи чију инвалидност

компензује неки таленат као предмет исмевања милоср(а...

9ублика: понашање и пријем K 1, Ро;+ радикалне еминисткиње често су склоне врло

оптимистичком приступу у погледу разумевања односа изме(у жена и медија. Dне виде

жене као оспособљене читаче медијски' порука и наглашавају процесе које жене користе

приликом декодирања порука као и њи'ову способност да им се одупру па чак и извуку

задовољство из њи'. 9о мишљењу многи' аутора те'нологије су родно условљене тј.

повезане са родним идентитетом +компјутер за мушкарце рерна за жене...,. @овије

социолошке студије иду даље од критике и наводе женске часописе који женама пружајувелико задовољство и оне и' сматрају кориснима еволуирају уз њи'. 2, Ет*и:ка

припа;*от+ врло је важно с'ватити да је публика друштвено диеренцирана као и да

постоји више врста реакција на медијске поруке +пример <озбијевог шоуа у ком је црна

породица приказана као успешна и богата црнцима је драго зато што су позитивно

приказани али знају да то није реалност белци сматрају да сви црнци то могу да

постигну,. Е* >р)ј показује како приликом кориш3ења медија долази до интеракције

класе и рода. Dна показује важност класе пола и контекста гледања 8F%а и видеа.

6убинским истраживањем о начину на који 8F и видео користи 2$ жена из разни'

друштвени' класа Lреј је јасно утврдила разлике изме(у друштвени' класа: 1,

Eтручњаци5 2, 9осредна класа5 #,а, квалииковани немануелни радници5 #,&,квалииковани мануелни5 4, 6елимично квалииковани5 $, @еквалииковани5 6руштвене

класе 2.а. и 2.б. користиле су 8F и видео више него класе !. и B. тако(е што је класа била

виша деца су мање гледала 8F и видео од деце из нижи' класа где је 8F био доминантан

део живота. ушкарци сви' класа су уживали у програмима као што су документарци

актуелна дешавања спорт политика наука научна антастика док су жене више гледале

шпанске серије и романтичне комедије. Б)ри >у*т)р и Cил 6)калир истраживали су

28



колико деца код ку3е гледају и како реагују на програм. Dтприлике гледају B" сати

дневно док старе особе то раде много дуже. Dткрили су да су деца активнија ако имају

више врста медија у ку3и. )јви; Баки*5)м одбацује тврдњу да су деца пријемчивија за

медијске поруке. 6еца су свесна улоге реклама и скептична у вези са њима. 6еца нису

стварно тражила ствари са реклама ве3 су тестирали родитеље нису сматрала да су под

њеним утицајем али да мла(а деца јесу. 6еца су своју добро развијену 8F писменост

применила и на рекламе. =нала су да процене коме је реклама намењена и расправљати о

те'ничким аспектима продукције. ?ако ти подаци сугеришу да су деца врло активна у

итерпретирању модииковању па чак и одбацивању рекламни' порука 4акингем

ограничава такве закључке. Dн сматра да иако деца имају менталне ме'анизме заштите од

убризгавања порука она и' не морају користити. 6руго вероватно3а да 3е се показати ти

ме'анизми била је под утицајем истраживања зато што су се деца такмичила ко 3е бити

циничнији и домишљатији у вези са рекламама. 8ре3е иако су била скептична за рекламе

показивала су велики интерес за гледање реклама они JJконзумирају рекламе независно од

производа који се промовишеJJ. Gто се тиче инвалидности истраживачи су открили даособе различито тумаче показивање инвалидне особе у медијима зависно од њи'овог

здравственог стања и изложености таквим особама у стварном животу.

Учинци односно деловање порука K 1, Ро;+ код истраживања деце јако често гледање 8Fа

показује позитивну корелацију са традиционалним стереотипима полни' улога.

Феминисткиње социјалистички' уверења сматрају да медијски садржај одржава и

перпетуира капиталистички систем и женину споредну улогу. <рупни капитал еикасно

контролише уре(ивачку политику приказивати жену на традиционалан начин у интересу

је капиталистичке класе: тако се оправдава што се жена користи као резервна радна снага.

2, Ет*и:ка припа;*от+ најве3и број студија склон је идеји да лично искуство утиче наделовање медијске поруке +пример две групе деце у два града у једном граду је било

мешовито етничко порекло у другом није у том другом граду деца су била пријемчивија

за инормације о етничким групама из медија посматрали су односе као JJсукобJJ

користили су цире статистике у објашњавању ти' проблема...,. #, Старот+

неомарксиста =)&;иA сматра да сваки покушај разумевања супкултура млади' мора

водити рачуна о начину на који масовни медији обликују идеје млади' и њи'ову

перцепцију друштва у којем живе. Dн тврди да је ункција медија да апсорбују

супкултуре млади' у друштвену матрицу. ?ма два начина за то први је инкорпорирање

млади' у свет капитализма а други је кад културна обележја млади' претворе у масовне

производе. 9остмодернисти кажу да млади имају ве3у мо3 и да им медији отварају вишемогу3ности. 4, 9*вали;*от+ 9роил публике утиче на еекте стереотипног

приказивања инвалидни' особа на 8F%у и илму. едијске поруке не смеју се гледати

одвојено од друштвеног контекста у којем се пропагирају ве3 и' треба размотрити у

оквиру целине односно у комбинацији са свим околностима које и' окружују.

ОРО9ЦА ($!#-$14 " $2#-$#7 " $?#-$72%

29



У предмодерним и модерним друштвима на породицу се гледало као на основну јединицу

друштвене организације која испуњава основне друштвене улоге од који' је

социјализација деце најважнија. 6о !&0$%и' ве3ина социолога је сматрала да породични

живот еволуира и да се породица постепено мења како би еикасније задовољавала

потребе друштва у целини и сваког члана породице посебно. 6уго се сматрало да је облик

породице који се назива *укл)у*и +дома3инство засновано на две генерације K родитеља

и деце, добро прилаго(ен потребама и за'тевима модерног друштва. @еки

постмодернисти сматрају да је изме(у модерне и постмодерне породице дошло до

ундаменталног раскида. Eматрају да се ниједан тип породице не сме сматрати нормом

као и да данас није могу3е понудити једну теорију породице као такве јер њени различити

типови за'тевају различита тумачења.

6а ли је породица универзалнаC

CорA ит)р 6ар;ок+ поро;иа – у*ив)р'ал*а ;руEтв)*а и*титуија+ у студији

JJ6руштвена структураJJ ардок анализира институцију породице у широкој скалидруштава. Dн тврди да је у сваком друштву наишао на некакав облик породице и на

темељу тога доноси закључак да је породица универзална. 9о њему породица је заједница

особа које заједно живе удружују средства раде и стварају потомство. 4арем двоје

одрасли' чланова одржавају полну везу у складу са нормама конкретног друштва.

9ородична структура разликује се од друштва до друштва најмања је позната као

нуклеусна ве3е од ње су проширене породице +вертикално проширене су оне које додају

припаднике старији' генерација а 'оризонтално проширене су оне које додају особе исте

генерације као супружници: стричеве тетке...,.

.)јтли* >оу је детаљно проучила заједницу племена @ајар из јужне ?ндије. 6евојчице супре пубертета морале про3и ритуално венчање после чега ни она ни муж нису имали

никакве обавезе једно према другом. 9осле пубертета могле су имати до !B X^_TV^_`^a

мужева који су углавном били проесионални војници и ретко су били у селу али кад би

дошли могли су провести но3 са било којом својом женом и оти3и пре доручка.

b^_TV^_`^a однос се разликовао од други' брачни' односа у ве3ини друштава: 1, @ије

била реч о трајној заједници било ко је могао да прекине однос5 2, 8и мужеви нису имали

обавезе према потомству било је довољно да се један декларише као отац али то није

значило да мора да помаже у подизању деце5 #, ужеви и жене нису чинили економску

јединицу на издржавање жене је гледано са негодовањем. @ајари су били матрилинеарно

друштво родбинске групе темељиле су се на биолошким сродницима женског пола а

институција брака није играла никакву важну улогу у стварању дома3инства

социјализацији деце или задовољавању економски' потреба чланова друштва.

атриокалне породице K изузетак од правила: то су породице у којима је на челу жена

зову се матријарFал*) или матри<окал*). атриокалне породице су карактеристичне

за сиромашне црначке заједнице @овог света. Fелики број ти' породица с'вата се као

30



резултат неки' од следе3и' актора: 1, Eматра се да је западноаричко порекло црнаца

@овог света утицало на њи'ово породично организовање5 2, Eматра се да је систем

ропства на плантажама други битан актор за настанак матриокални' породица

ауторитет мушкарца био је поткопан ауторитетом плантажера који је имао приступ свим

робињама као и право на продају било кога5 #, Економски положај црнаца је тако(е битан

јер мушкарац напушта породицу зато што нема довољно средстава да би преузео улогу

оца и 'ранитеља5 4, 9ри'ватају3и тезу да је сиромаштво темељни узрок матриокални'

породица поједини аутори сматрају да је матриокалност временом постала део културе

сиромаштва.

Ар5ум)*ти који потврMују 6ар;оков) твр;)+ 1, Eтатистички гледано породица са

женом као главом породице није норма ни у црначким заједницама нити у друштвима у

којима је она инкорпорирана5 2, атриокална породица је често резултат разорене

нуклеусне породице тј. своје постојање није почела као матриокална породица5 #, @еки

социолози верују да црначко становништво високо вреднује стандардни модел нуклеусне

породице и да га сматра идеалним5 4, ноги социолози сматрају да је породица са женом

на челу она у којој се нешто лоше десило која је производ друштвене дезорганизације а

не при'ватљива алтернатива нуклеусној породици.

Ар5ум)*ти који по&ијају 6ар;оков) твр;)+ 1, Eамо зато што матриокална породица

статистички гледано није норма не значи да је не можемо признати као алтернативну

породичну структуру5 2, У сиромашним црним заједницама матриокалне породице су до

одре(ене мере при'ва3ене и очекиване5 #, Nланови те породице ту заједницу сматрају

својом породицом5 4, атриокална породица не може се свести искључиво на разорену

нуклеусну породицу5 $, @аводни штетни утицај матриокалне породице на децу није

ничим доказан. *ко при'ватимо ове аргументе онда се матриокална породица може

сматрати основном најмањом породичном јединицом. Hош један аргумент против

ардокови' тврдњи је постојање 'омосексуални' породица.

0у*кио*алити о поро;ии+ њи'ова анализа породице укључује три питања: 1, <оје су

ункције породицеC Dдговор на то питање везан је за допринос породице у процесу

одржавања друштвеног система. 9ородица се проучава због свог удела у задовољавању

ункционални' предуслова. 2, <акви су ункционални односи изме(у породице и остали'

делова друштвеног системаC #, 8ре3е питање бави се ункцијама које одре(ена

институција или део друштва обављају за појединца. У случају породице проучавају се

ункције које она обавља у корист сваког појединог члана.

CорA ит)р 6ар;ок – у*ив)р'ал*) <у*киј) поро;и)+ @а темељу B-$ друштава тврди

да породица у свим друштвима има четири основне ункције: сексуалну репродуктивну

економску и васпитну. Функције које породица испуњава у друштву немогу3е је одвојити

од они' које има за сваког својег појединог члана. 9ородица им служи исто и на сличан

начин. .ритик)+ његова слика породице слична је швајцарском војном ножу то је

31



мултиункционална институција неоп'одна друштву. ардок није озбиљно размислио о

могу3ности да њене ункције могу обављати и друге друштвене институције и није јој

разматрао могу3е алтернативе. ардок тако(е не одговара на питање JJУ којој су мери

споменуте основне ункције нужно повезане са институцијом нуклеусне породицеCJJ.

8ако(е његова слика породице је превише идеална да би била стварна.

3алкот аро*+ у својим анализама се окусирао на породицу у модерном америчком

друштву. Dн тврди како америчка породица обавља две темељне ункције заједничке

свим породицама у свим друштвима и свим временима: примар*у оијали'аију ;)) и

та&или'аију ли:*оти о;ралиF припа;*ика ;руEтва. Eоцијализација: примарна

социјализација подразумева социјализацију током раног детињства која се претежно

одвија у кругу породице. Eекундарна се дога(а у каснијим годинама и на њу мање утиче

породица док јачају други актори +вршњаци школа...,. 9римарна социјализација

укључује два темељна процеса: и*т)р*али'аију култур) во5 ;руEтва и

труктуриа) ли:*оти. 9арсонс тврди да су породице JJабрикеJJ које производе

људске личности као и да ниједна друга институција не би могла да осигура контекст који

пружа породица. Eтабилизација: након што је ормирана личност мора да сачува

стабилност. <од ове друге ункције породице нагласак је на важности брачни' односа и

емоционалној сигурности коју супружници пружају једно другоме. 9ородица делује као

оаза од притисака и стреса свакодневног живота. У стабилизацији личности нарочито је

важна родитељска улога та улога омогу3ава родитељима иживљавање сопствени'

детињасти' елемената које не признаје свет одрасли'. .ритик)+ 1, Eматра се да превише

идеализује породицу5 2, >егова слика се заснива најве3им делом на слици америчке

породице срење класе5 #, 9арсонс занемарује истраживање могу3и' ункционални'

алтернатива породици5 4, >егова визија социјализације занемарује да је то процесинтеракције изме(у деце и родитеља5 $, 9арсонс сматра да је породица посебна

институција јасно одвојена од остатка друштвеног живота мада многи сматрају да је

границу немогу3е одредити.

.рити:ки по5л);и *а поро;иу+ неки аутори сматрају да је породица штетна и за своје

чланове као и за друштво та критика се углавном односи на западна индустријска

друштва. Е;му*; и: износи песимистично мишљење о породици у индустријском

друштву. Dн сматра да су у прошлости шира родбина и суседи појединцу пружали трајну

моралну подршку током целог живота а да су данас дома3инства изолована и окренута

према себи што доводи до емоционалне напетости и притиска који ве3ина људи не можеда поднесе. Dн сматра да проблеми нису везани само за породицу да напетост и

непријатељства у њој долазе до изражаја у целом друштву. 7ич тврди да су приватност и

изолованост извор стра'а и насиља. Р, , )*5 је пиFијатар <)*ом)*оло5 који се бави

интеракцијом унутар породице и значењима која се развијају у том контексту. Dн

проучава породицу у односу на низ интеракција сматра да чланови породице раде један

против другог стварају3и разне савезе и различите стратегије. Dн породичну групу назива

32



*)куом +везом, и најважнија брига нексуса је реципрочно уважавање. 9оследица таквог

стања је велики потенцијал за рањавање +нпр. отац се стиди сина и он бежи код мајке по

заштиту,. ?з интеракције унутар нексуса развија се 88р)ипро:*а и*т)риори'аија88.

Nланови породице постају део један другог и породице као целине они породицу

и*т)р*али'ују. 7енг тај процес сматра пси'олошки штетним јер ограничава развој

сопственог ја као и да свако од нас до краја живота носи у себи модел сопствене

породице. 8о онемогу3ава развој појединца у јединствену личност. =бог саме природе

нексуса и процеса интернализације изме(у породице и спољног света подиже се граница

или чак одбрамбена баријера. 9ерцепција спољне опасности доприноси јачању нексуса.

9рема 7енгу због те перцепције настају поделе JJмиJJ и JJониJJ које су опасне и штетне. У

оквиру породице деца се уче послушности што 7енг сматра врло опасним јер деца

постају подложнија ауторитету у каснијем животу. Dн сматра да ако се деца не уче

послушности она би касније била самосталнија и не би слепо извршавала ту(а наре(ења.

.ритик) и:а и )*5а+ 1, @иједан од њи' није истраживао породицу у савременом

индустријском друштву5 2, Dбојица говоре о породици а да скоро уопште не спомињу њенположај у друштвеној структури 7енг у потпуности занемарује однос изме(у класе и

породичног живота5 #, 7ич проучава породицу кроз дужи временски период 7енговој

теорији недостаје било каква историјска перспектива5 4, Dбојица проучавају западну

породицу из перспективе њи'овог специјализованог знања5 $, Dбојица полазе од слике

друштва које је потпуно ван контроле.

6аркити о поро;ии+ једна од први' теорија породице из марксистичке перпективе

долази од Е*5)ла који је породицу посматрао из угла еволуције. <омбинују3и

марксистичку теорију и еволуцијски приступ тврдио је да се породица мењала паралелно

са променама у начину производње. Dн је био уверен да су у раним азама еволуцијечовечанства средства за производњу била у власништву заједнице и да породица као таква

није постојала. =а ту еру је био карактеристичан промискуитет тј. нису постојала никаква

правила која би ограничавала полне односе и цело друштво је заправо било породица. Dн

је тврдио да су током историје полним односима и стварању потомства наметана све ве3а

ограничења. 8о је ишло кроз азе а у свакој ази смањиван је број партнера доступни'

појединцу. оногамна нуклеусна породица развила се са појавом приватног власништва

посебно над средствима за производњу као и настанком државе. 6ржава је увела низ

закона како би заштитила систем приватног власништва и пооштрила правила моногамног

брака. 8ај облик брака и породице развио се да би се решио проблем насле(ивања

приватног власништва власништво је било у рукама мушкараца и да би га они пренели насвоје наследнике морали су да буду сигурни у њи'ову законитост. оногамна породица је

у том смислу била најделотворније средство. Енгелсова шема еволуције се темељи на

књизи JJ6ревно друштвоJJ погрешној интерпретацији еволуције породице делу 7уиса

;енрија органа у ком многе појединости из тог дела нису тачне. *ли по мишљењу

<ејтлин Lоу Енгелсове тврдње имају утемељење. Dна сматра да иако нису постојали

групни бракови у Енгелсовом смислу брак је у многим ранијим друштвима имао групни

33



карактер који са развојем приватног власништва нестаје. Ели Зар)ки развој породице у

модерно време анализира из марксистичке перспективе. 9о њему породице у савременом

капиталистичком друштву стварају илузију да је JJприватни животJJ породице одвојен од

економски' аспеката друштва. Dн сматра да породица није у могу3ности да испуни

пси'олошке и личне потребе појединца. 9ородица можда може да ублажи последице

капитализма али и даље перпетуира систем и не може у потпуности надокнадити

свеопште оту(ење које одликује таква друштва. 8ако(е =арецки сматра да је породица

главни ослонац капиталистичке економије. <апитализам се темељи на ку3ном раду

дома3ица које стварају нове генерације радника и тиме је породица постала најважнија

јединица потрошачког друштва. 9о њему тек 3е социјализам да оконча вештачку

одвојеност приватног породичног и јавног живота и створити могу3ност за лично

испуњење.

оро;иаI и*;утријали'аија и мо;)р*и'аија

р);и*;утријка поро;иа+ ?ндустријализација је масовна производња робе уабричком систему који подразумева одре(ени степен ме'анизоване производне

те'нологије. одернизација је развој друштвени' културни' економски' и политички'

пракси и институција које сматрамо типичним за савремена друштва. @еки социолози

сматрају индустријализацију кључним процесом који утиче на мењање друштава до данас

док други придају ве3у важност ширим процесима модернизације. 1азматрају3и везу

изме(у породице индустријализације и модернизације наи3и3емо на низ проблема: 1,

9роцеси индустријализације и модернизације не одвијају се у сваком друштву на исти

начин5 2, ?ндустријализација и модернизација нису иксна стања ве3 су развојни процес5

#, @еки аутори сматрају да смо ушли у азу постмодерности и да не живимо више у

савременим индустријским друштвима. 9остоји више облика прединдустријске породице.

У многим малим неписменим друштвима породични и родбински односи су темељно

начело друштвеног живота. 6руштва се често деле на низ родбински' група или лоза чији

чланови имају заједничког претка. Fажност породице у малим друштвима илуструје

изјава једног 9омо индијанца: JJGта је човекC Nовек није ништа. 4ез своје породице он

вреди колико и буба која прелази пут. У животу белаца породица није тако важна.

9олиција и војници брину се да те заштите судови ти дају правду пошта ти преноси

поруке школа те учи. =а све 3е се неко побринути чак и за твоју децу ако умреш5 али код

нас све то мора учинити породицаJJ. 6руги облик прединдустријске породице понекад

називан клаи:*а проEир)*а поро;иа сусре3е се у неким традиционалним сељачкимдруштвима. ? овде родбинске везе доминирају животом уз разлику да је овде проширена

породица а не шира родбинска групација. 6руштвене и економске улоге унутар породице

су се спојиле а статус се стиче чланством у породици. 8ипична класична проширена

породица обу'вата мушкарца који је глава ку3е његову жену и децу његове остареле

родитеље од који' је наследио богатство као и бра3у и сестре који нису основали

сопствене породице. Dни заједно чине JJпроизводну целинуJJ која производи добра

34



потребна за живот и опстанак породице. Eматра се да се са развојем индустријализације и

модернизације као доминантан тип породице појављује нуклеусна породица.

3алкот аро* доказује да је и'олова*а *укл)у*а поро;иа типичан облик породице

у модерном индустријском друштву. 6руштвени односи изме(у чланова нуклеусне

породице и њи'ове родбине постоје али су они више ствар избора. Dн своју теоријутумачи у оквиру друштвене еволуције. Еволуција укључује процес диеренцијације тј.

развијају се институције које се специјализују за мањи број ункција. 9арсонс тврди да у

индустријском друштву постоји ункционална веза изме(у изоловане нуклеусне породице

и економског система та породица обликована је тако да удовољава за'тевима

привредног система. Eавремени индустријски систем са својом специјализованом поделом

рада тражи геограску мобилност од своје радне снаге коју она има јер није везана за

шире родбинске групе. У индустријском друштву статус је стечен а у породици је

приписан. =ато 9арсонс закључује да је изолована нуклеусна породица најбоља за

тренутни систем јер ако крене да се шири у неке ве3е родбинске групе може до3и до

сукоба унутар чланова пример ако је син лекар а отац мануелни радник то може довести

до сукоба јер по приписаном статусу отац је главни а по стеченом статусу син је главни.

<ао последица структуралне изолације нуклеусне породице јача веза изме(у мужа и жене

јер немају ширу родбину па морају да се ослоне једно на друго.

Вилијам >у; у свом делу разматра однос изме(у породичне структуре и

индустријализације у различитим деловима света. 9опут 9арсонса доказује да

индустријализација има тенденцију поткопавања проширене породице и ве3е родбинске

групе. Dн наводи неколико разлога за тај процес: 1, Fисок степен геограске

покретљивости у индустријском друштву смањује учесталост контаката ме(у родбином5 2,

Fисок степен друштвене покретљивости тако(е 3е допринети слабљењу родбинске везе5 #,

ноге ункције које је некад обављала породица преузеле су спољне институције чиме

се смањује зависност појединца од његове родбине5 4, Fажност стеченог статуса у

индустријском друштву је одраз ситуације у којој породица и родбина својим члановима

нуде мање него пре због високоспецијализоване поделе рада све је теже осигурати посао

ро(аку5 Dн тако(е наводи да је идеологија подстакла бржи развој нуклеусне породице

посебно у незападним друштвима јер у том типу породице појединци имају више слободе

и мање обавеза према другим члановима. Lуд на своја истраживања породице примењује

концепцију JJценкања око улогеJJ то је борба сваког члана унутар породице да избори

најбољу могу3у позицију у узајамним односима породице. 9ојединац 3е одржаватиодносе са родбином и подвргнути се њи'овој контроли ако има осе3ај да 3е добити

награду за уложено време енергију и емоције. Lуд сматра да у процесу

индустријализације нуклеусна породица нуди алтернативни модел пла3ања иако је могу3

и онај са проширеном родбином модел са нуклеусном породицом је примамљивији. Dн

закључује да се проширене родбинске везе задржавају ако појединци осе3ају да

одржавањем ти' веза могу више добити него изгубити. .ритик) аро*а и >у;а+

35



обојица приказују нуклеусну породицу као целину добро прилаго(ену за'тевима

савремени' индустријски' друштава и обично се приказује у позитивном светлу. )јви;

/ил сматра да је такав став врло тесно повезан са модернистичким ви(ењем напретка. Dн

модернизам описује као свесну преданост и заговарање могу3ности промена које носи

ново доба. 9арсонс и Lуд истичу модернистичку интерпретацију породице и због тога Nил

посебно напада 9арсонса. Nил је врло суздржан према модернистичком тумачењу

породице које заговара 9арсонс он сматра да су они занемарили контрадикције које

одликују модернизам.

ит)р ал)т историчар са <ембриOа установио је да су у Енглеској и E*6 изме(у

!0%ог и !&%ог века нуклеусне породице са проширеном родбином чиниле само !$A

дома3инстава. 8акве резултате налази и у осталим западноевропским земљама и сматра

да су управо мале нуклеусне породице довеле до друштвени' политички' и економски'

промена које су омогу3иле индустријализацију. 6ајкл А*;)ро* критикује 7аслета зато

што није навео друге типове породица. Dн је критичан према идеји JJзападне породицеJJ и

сматра да прединдустријску Европу карактерише породична разноликост и да ниједан тип

породице није доминантан.

6ајкл А*;)ро* у попису становништва у 9рестону !"-!%е установио је да је приближно

B2A дома3инстава обу'ватало родбину изван нуклеусне породице. JJ<орезиденцијаJJ

+заједничко становање, је углавном забележена ме(у сиромашнима. 9рестон је те године

зависио углавном од памучне индустрије многе радничке породице карактерисало је

сиромаштво и тежак живот. У таквим околностима одржавање велике родбинске мреже

могло је бити корисно за све: 1, @ије било државне помо3и у доба оскудица појединци су

били зависни од родбине стари родитељи често су живели са ожењеном]удатом децом

што је користило свима5 2, Fисока стопа смртности значила је велики број сирочади која

су дом нашла код ро(ака5 #, @емање накнада за високе стопе болести и незапослености

значило је да појединци морају да се уздају у родбину5 4, =аједничко становање

смањивало је појединачни трошак свима5 $, Eистем тражења посла за родбину био је

уобичајен и стварао је широке родбинске мреже5 *ндерсон сматра да су те породице

ункционисале на принципу узајамне помо3и и да су трајале док је помо3и било

закључује да су ране азе индустријализације подстицале ширење радничке породице.

Ели'а&)т Ро&)рт је истраживала живот жена радничке класе из три града у 7анкаширу.

? она попут *ндерсона закључује да су проширене родбинске везе ме(у породицама

радничке класе и даље врло снажне али се од *ндерсонови' њени закључци разликују у

следе3ем: 1, Dна налази доказе о снажној подршци жена из радничке класе својом али и

члановима други' породица5 2, Dспорава *ндерсонову тврдњу да се односи у породици

углавном темеље на личном интересу и да су жене врло често спремне да помогну на било

који начин не очекују3и ништа заузврат. Eтога она сматра да се породица испомаже због

наклоности а не интереса. Евалуаија+ C)*)т 0и*: сугерише низ могу3и' објашњења за

различите закључке *ндерсона и 1обертсове: 1, ?страживања се односе на различите

36



периоде можда се живот касније стабилизовао па су људи тад били несебичнији5 2,

1азлике могу бити резултат разлике ме(у половима5 #, 1азлике могу бити због различити'

метода истраживања. Dбоје су сагласни да процес индустријализације није ослабио

узајамне везе проширене породице.

6ајкл Lа*5 и ит)р Вилмот спровели су истраживање изме(у !&-$%и' и !&#$%и' опородичном животу у 7ондону. Dни сматрају да породица пролази кроз четири главне

азе: 1, р);и*;утријка поро;иа је производна јединица у којој муж жена и

неожењени раде као екипа обично у земљорадњи или производњи текстила тај облик

породица потпуно је истиснула индустријска револуција5 2, оро;иа у ра*ој <а'и

и*;утријали'аиј) вр'унац достиже почетком \\%ог века. 9ородица није била

производна јединица јер су њени чланови радили за наднице сиромаштво је било

раширено па је због тога настала шира родбинска мрежа. Dвај тип породице углавном има

жену на челу жене су углавном чиниле неормални синдикат +мајка и 3ерка, из којег су

искључивале мушкарце5 #, Сим)три:*у поро;иу карактерише одвајање нуклеусне

породице од проширене као и расормирање синдиката жена. 8а породица је постала

самопоуздана и самодовољна јединица. Eиметричност се односи на аранжман у којем су

супротни делови сличног облика и величине тј. супружничке улоге нису узајамно

заменљиве али су у битним стварима симетричне. Hанг и Fилмот наводе следе3е разлоге

за транзицију из породице друге азе у породицу тре3е азе: а% низ актора утицао је на

смањење потребе за ширим родбинским групама +ве3е плате мања незапосленост и

смртност мушкараца...,5 &% све ве3а геограска мобилност утиче на распадање родбински'

веза5 в% смањење броја деце донело је ве3у могу3ност запошљавања за жене што пове3ава

породичну симетрију +у инансијама,5 5% муж је постао све присутнији у породичном

кругу јер је такав живот био привлачнији због раста животног стандарда5 Hанг и Fилмот суустановили да је симетрична породица окусирана на дом типичнија за радничку класу

њи' двојица сматрају да природа посла одлучују3е утиче на породични живот. Dни тако(е

износе теорију *а:)ла трати<икова*) ;и<у'иј). 9рема тој теорији оно што данас раде

они који су на вр'у стратиикацијског система сутра 3е радити они на дну. Eтилови

живота модели потрошње ставови и очекивања шири3е се од вр'а стратиикацијског

система ка дну. Dдговор на питање зашто се велики део популације опредељује за баш

овај тип породице они објашњавају тиме што индустријализација нуди велики избор а тај

избор 3е бити копирање они' на вр'у стратиикацијског система5 4, оро;иа

руково;)G)5 ка;ра је ви(ење њи'ове теорије у буду3ности тај тип породице 3е се

временом проширити према доле. Dни су више окусирани на посао него на дом..ритик)+ 1, ноге еминисткиње нападају концепт симетричне породице и сматрају да

је напредак у односима изме(у полова незнатан. 2, ало је доказа који иду у прилог

тврдњи да начело стратииковане диузије води стварању породице четврте азе.

9ородица средње класе K многи аргументи на прет'одним странама сугеришу да би

породице из средње класе морале бити мање везане за родбину него оне из радничке

37



класе. *ли низ студија показује да гра(анске породице одржавају тесну везу са родбином

изван уже породице. @ајве3и проблем у истраживањима породице је мерење важности

коју има породица изван нуклеусне породице. .оли* Б)л упу3ује на разлику изме(у

квантитета и квалитета контаката као и на важност писама и телеонски' разговора. Dн је

закључио да су контакти са родбином у средњој класи мањи него у радничкој али да имају

исту емотивну вредност.

1одбинске мреже у савременом свету K ит)р Вилмот је у свом истраживању !&"$%и'

установио да су контакти изме(у чланова родбине још увек снажни и у породицама

средње класе и у радничким. Dн је закључио да је JJродбина још увек главни извор

неормалне подршке и бриге и да у томе нема јасне разлике изме(у класаJJ. 6ар5ар)т

О&рај)* и )&ора Cоу* закључују у свом истраживању да је настала плурализација

стила живота тј. да се бракови чеш3е распадају и да се број дома3инства у којем су два

члана знатно пове3ао. 8ако(е родбински односи и везе се нису значајније променили од

Fилмотовог истраживања из !&-$%и'.

9ородица и сродство током !&"$%и' и !&&$%и' K две велике анкете из !&"0%е и !&&-%е

садржавале су низ питања о породици и родбини обе су обу'ватиле велике

репрезентативне узорке британске популације. >и'ове резултате су анализирали 0р)*и

6)к5лоу* Алио* арк и .)јт Смит. екглоун и сарадници почињу са тим да се

изме(у !&"0%е и !&&-%е догодио низ важни' промена које су вероватно утицале на

породични живот. @еке од њи' су: 1, 9ораст старачке популације као и мали наталитет

довео је до нагласка да се о старим особама требају бринути чланови њи'ове породице а

не институције5 2, 9окушаји владе да се JJлоша родитељска бригаJJ искорени ангажовањем

родбине изван уже породице у бризи око деце5 #, 9ораст броја развода невенчани'

заједница породица са једним родитељем5 4, 9ораст броја породица које немају посао и

траже социјалну помо35 $, Eве ве3и број неудати' жена које се запошљавају изван ку3е5 ?,

лади се све касније укључују у тржиште рада док старији имају ве3у шансу за

незапосленост5 7, ање посла за мануелне раднике више за високо квалииковане

раднике радно време је половично5 , <ао последица неки' од промена млади су дуже

зависни од родитеља него пре5 У анкетама је откривено да контакти са породицом и

родбином имају исту учесталост !&&-%те као и да мануелни радници чеш3е одржавају

контакте од немануелни'. екглоун и остали закључују да чланови породице остају

најважнији извор практичне помо3и.

C)*)т 0и*: се бави истраживањем променљиве природе родбински' обавеза. 9окушава

да утврди у којој мери су чланови породице спремни да родбини понуде помо3 и колики је

осе3ај одговорности према родбини. У оквиру тога проучава каква се помо3 пружа као и

мотиве за пружање помо3и. Dна сматра да је 'ипотеза да је пре индустријске револуције

постојало JJзлатно добаJJ у којем је осе3ај обавезе према породици био снажнији само мит.

@и пре ни за време ни након индустријске револуције ве3ину родбински' односа није

карактерисало безусловно давање ве3 су се односи темељили на JJреципрочном давању и

38



примању које се заснивало на обостраној користиJJ. @а осе3ај дужности према породици

утичу друштвени актори попут региона пола етницитета старости и економског

положаја породице и њени' чланова. LуAи* итвак замењује термин изолована

нуклеусна породица са мо;и<икова*а проEир)*а поро;иа. 8о је типична породица

модерног индустријског друштва то је коалиција нуклеусни' породица у стању

делимичне зависности.

Брак и рапа; &рака+ уочено је више појава које угрожавају брак а деле се у две

категорије: 1, Dпасности које прете због алтернативни' облика брака5 2, Dпасности које

произилазе из распада бракова.

JJ9ретњеJJ алтернативни' облика браку K све више људи бира неку алтернативу браку које

се јављају у многим варијантама. ?ако стопа склопљени' бракова пада то је углавном

последица чињенице да људи одга(ају ступање у брак а не да не мисле да се венчају.

Hедна од опција је коFа&итаија ('ај);*и:ки ва*&ра:*и Dивот% за коју Ро&)рт /)т)р

тврди да је тек привремена аза тј. ве3ина парова који ко'абитују на крају се венча. Hош једна алтернатива је ама:ки Dивот многа самачка дома3инства се ормирају због

развода раскида смрти... *ли нека су ствар свесног избора. 8ако(е постоје кому*)

+експериментална група људи који чине дома3инство чија се концепција темељи на

идеологији дељења и заједништва,. >и' има мало њи'ови вредносни системи су озбиљна

претња браку и породици. 9ојединци им приступају јер не желе малу нуклеусну

породицу ве3 нешто мало ве3е али статистике кажу да комуне нису озбиљна претња

традиционалној породици и брачним вредностима.

1аспад брака K се може поделити на три главне категорије: 1, 1азвод +законски прекид

брака,5 2, 1астављање +значи изичко раздвајање супружника,5 #, JJ9разниJJ бракови +укојима су људи ормално и законски у браку али он постоји само на папиру,5 9ораст

стопе развода брака је драматичан и он карактерише сва индустријска друштва у

прет'одним деценијама. 3ума:)а у'рока &ра:*о5 лома+ Bики =арт доказује како

свако тумачење брачног слома мора да води рачуна о следе3им акторима: 1, онима који

се тичу вредности приписане браку5 2, онима који се тичу степена конликта ме(у

супружницима5 #, онима који се тичу могу3ности појединца да умакне из брака5 3а:ка 1+

?з ункционалистичког угла понашање је углавном реакција на заједничке норме и

вредности. ?з тога следи да је промена у стопи распада брака одраз измењени' норми и

вредности уопштено а посебно они' које су повезане са браком и разводом.

Функционалисти попут 3алкота аро*а и Ро*ал;а 0л):)ра доказују како је пове3ање

броја пропали' бракова углавном резултат чињенице да се брак све више вреднује.

Eматрају да би се висока стопа развода могла објаснити вишим а не нижим мерилима за

распад брака5 висока стопа поново склопљени' бракова то потвр(ује. 3а:ка 2+ ?з

ункционалистичког угла се може ре3и да је прилаго(авање породице за'тевима

економског система стални притисак на брачне односе. 8а појава доводи до изолације

нуклеусне породице од шире родбинске мреже. У индустријском друштву породица се

39



специјализује за мањи број ункција. ?з тога следи да постоји све мање веза које спајају

чланове на крају 3е парове повезивати само емоције. .оли* >и&о* тврди како је са

развојем модерности порасла и вероватно3а избијања конликта ме(у супружницима. Eа

развојем модерности све се више наглашава важност и пожељност индивидуалног

постигну3а. ?ндивидуалистичка модерност као и идеологија тржишта наглашавају

могу3ност избора и ако сматрамо да брачни партнер не испуњава наша очекивања све је

вероватније да 3емо напустити такву заједницу и тражити други начин за испуњење. У

прошлости је женама било тешко да побегну из лошег брака али са све ве3им степеном

независности оне доказују слободу одбацивањем брака који није испунио њи'ова

очекивања. 3а:ка #+ Eтигма која прати развод је ослабила што га олакшава. Вилијам

>у; доказује како је промена става према разводу део општег процеса секуларизације у

западним друштвима. ноги социолози тврде како световна +нерелигиозна, уверења и

вредности све више усмеравају понашање. Lуд тврди да 3е се појединци о разводу уместо

JJ6а ли је то моралноCJJ питати JJ6а ли је кориснији и бољи начин за испуњење моји'

потребаCJJ.

Bики =арт износи и марксистичку опцију. 8врди да се пове3ање стопе развода може

с'ватити као JJпродукт сукоба изме(у привредног система који се мења и његове

друштвене и идеолошке надградње +у овом случају породице,JJ. У развијеним

капиталистичким друштвима све је ве3а потражња за женском радном снагом сукоб

резултира изме(у женског рада и нормативни' очекивања брачном животу. 8а нормативна

очекивања +одговорне за ку3не послове и децу, противречна су са њеном улогом

привре(ивача из тог противречја може настати сукоб а из сукоба распад брака. @а распад

брака утичу и актори попут класе година склапања брака брачног статуса родитеља

друштвено порекло и слике о браку које долазе из тог порекла као и одре(ена занимањакоја пове3авају стопе развода. ЗакJу:ак+ Eкоро сви социолози сумњају да је институција

брака пред нестајањем. 0)ми*итки) ам)ла А&от и .л)р Вола сматрају да брак

не3е ишчезнути и да му се превише пажње придаје иако ситуација није тако драматична а

пажњу на распад брака скре3е JJнова десницаJJ +десно оријентисани политичари и

мислиоци,.

РЕ9>9LА (4#1-44! " 44?-47! " 4H#-$!1%

1елигијска уверења постоје у сваком друштву. 8ешко је дати довољно широкудеиницију која не3е укључити неке еномене за које сматрамо да нису део религије. 9ри

истраживању тог проблема при'ва3ена су два приступа: приступ који полази од

ункционални' и приступ који користи супстантивне деиниције: 1, Hедан од начина на

који можемо деинисати религију је кроз ункцију коју она има за друштво или

појединца5 2, 6руги приступи темеље се на супстантивним деиницијама тј. баве се

40



садржајем религије а не њеним ункцијама и циљевима. Уобичајени приступ садржајни'

деиниција религије је деинисање религије уз помо3 система натприродни' веровања.

0у*кио*алити+ они проучавају религију у склопу потреба друштва и колико религија

испуњава те потребе. Функција религије је складност и интегрисаност различити' делова

тј. њен допринос друштвеној солидарности.

Емил ирк)м у свом делу JJЕлементарни облици религијског животаJJ тврди да сва

друштва деле свет на свето и проано. 1елигија се темељи на тој подели. 6а би се

разумела улога религије у друштву треба установити однос изме(у посве3ени' симбола и

онога што ти симболи представљају. 6иркем сматра да је тотемизам најједноставнији

облик религије. 8отем представља и 4ога и друштво и људи обожавају3и 4ога заправо

обожавају друштво. 4ог се обожава зато што је појединцу лакше да усмери своје осе3аје

стра'опоштовања према неком симболу него према свом клану. 6иркем верује да је

друштвени живот немогу3 без заједничког вредносног система и морални' уверења која

обликују колективну свест. 1елигија јача колективну свест. Dбожавају3и институцијудруштва људи заправо признају важност друштвене групе и своју зависност од ње. @а тај

начин религија јача јединство групе и унапре(ује друштвену солидарност. 6иркем истиче

важност кол)ктив*) молитв) у којој интеграција изме(у њени' чланова јача. .ритик)+

1, 6иркем је проучавао само мали број уро(енички' група стога не смемо да при'ватимо

генерализацију религије коју је он изнео5 2, Fе3ина социолога се не би сложила са њим да

је религија обожавање друштва. 6иркемови ставови о религији лако се могу применити на

мала неписмена друштва ме(утим његова теорија би наишла на проблеме код модерни' и

развијени' друштава5 #, 9онекад религијска веровања могу бити у нескладу са

друштвеним вредностима.

Бро*илав 6али*овки тако(е сматра да је религија средство за јачање друштвени'

норми и вредности и подстиче друштвену солидарност. =а разлику од 6иркема не сматра

да религија одражава друштво као целину нити су религијски обреди обожавање

друштва. 1елигија је блиско повезана са животним кризама као ро(ење пубертет брак и

смрт. 9оду'вате које није могу3е у потпуности контролисати или предвидети редовно

прате ритуали. 1итуали смањују степен несигурности нуде3и учесницима осе3ај

самопоуздања и контроле. .ритик)+ 1, Eувише наглашава значај религијски' ритуала

тврдњом да управо ти обреди помажу људима да превладају стресне и несигурне

ситуације.

3алкот аро* сматра да је религија део културног система и зато религијска уверења

пружају смернице за људско деловање и стандарде по којима се може оцењивати човеково

понашање. 6еинисањем темељни' начела и морални' веровања религија може

осигурати консензус који је по 9арсонсу неоп'одан за одржавање реда и стабилности у

друштву. 9арсонс сматра да је религија усмерена на проблеме који се јављају у свим

друштвима. 9роблеми који ремете лагодан живот могу се сврстати у две категорије: 1,

41



JJ9ојединци су пого(ени дога(ајима које не могу предвидети и за које се не могу

припремитиJJ 9арсонс с'вата религију као ме'анизам за прилаго(авање таквим

дога(ајима5 2, 6руги проблем је JJнеизвесностJJ реч је о поду'ватима у које је уложено

много напора и вештине али упркос томе непознати актори или они које не можемо да

контролишемо могу да угрозе успешан ис'од +пољопривреда нпр.,. 9арсонс доказује да је

једна од битни' ункција религије да JJда смисаоJJ свим искуствима ма како се

бесмисленим и противречним чинили.

.ритик) <у*кио*алита+ 1, =анемарују дисункционалне аспекте религије негде она

доводи до подела и пореме3аја у друштву.

6аркити+ у комунистичкој утопији нестали су друштвени услови који су произвели

религију тако да нема ни ње. =а аркса је религија илузија која олакшава патње које

узрокују израбљивање и тлачење. 1елигија је искривљена слика реалности која нуди

многе обмане које чине основу идеологије владају3е класе и лажне класне свести.

1елигија делује као омамљују3е средство да би отупела бол који производи тлачења.1елигија може ублажити патњу која је резултат тлачења на ове начине: 1, Енгелс тврди да

се привлачност 'риш3анства за потлачене класе крије у његовом обе3ању избављења од

беде и ропства у загробном животу5 2, 9о неким религијама се патња као резултат

опресије претвара у врлину5 #, 1елигија може понудити наду да 3е неки натприродни

дога(ај решити све проблеме на =емљи5 4, 1елигија често оправдава друштвени поредак и

положај појединца у њему. ?з марксистичког угла религија је инструмент тлачења она

делује као м)Fа*и'ам ;руEтв)*о5 *а;'ора одржавају3и постоје3и систем израбљивања

и јачају3и класне односе. Dна помаже стварању лажне класне свести која припаднике

потлачене класе чини слепим за њи'ову праву ситуацију и стварне интересе. @а тај начин

религија одвра3а пажњу од правог извора њи'овог тлачења и придоноси одржавању

позиције и мо3и владају3е класе. ? припадници владају3е класе при'ватају религијска

уверења да би оправдали свој положај пред собом и пред другима. Dграничења марксизма

су у томе што низ контрадикторни' доказа упу3ује на то да религија не даје увек

легитимитет власти као и то да иако религија понекад делује као идеолошка снага то не

објашњава њено постојање. Е*5)л и *)омаркити+ Ото 6а;уро је савремени

неомарксиста који каже да је религија релативно аутономна од економског система

буржоазије. Eматра да религија може бити и револуционарна некад је она једини канал

којим се може остварити друштвена револуција. Браја* 3ар*)р не сматра да религија има

универзалну улогу у друштву и да је увек важан део идеолошке контроле владају3е класе.6оводи у сумњу уверење да је религија одувек врло мо3на снага која уверава подчињене

класе у неминовност при'ватања статуса кво. Dн сматра да је религија у еудалном

поретку имала више значаја за владају3у елиту него за сељаке и обављала је ;в)

<у*киј). 9рва је била легитимисање сексуални' односа кроз институцију брака како би

се осигурало редовно насле(ивање имања унутар породице. 9ошто је било много синова

друга ункција била је пружање монашког живота одре(еном броју деце. 9ошто је данас

42



имовина деперсонализована тј. припада групи људи и пошто насле(ивање није потребно

за одржање економског система ту религија губи своју ункцију и може да призна

ванбрачну децу и да при'вати развод брака.

BЕ6А 44?-47! 9 4H#-$!1NNN

BАЦ9LА 9 BАЦ9ОBА9ЗА6 (=)јву;+ 2!#-242%

Oта ј) *аијаP

8ешко3а са деинисањем појма JJнацијаJJ проистиче из околности да све оне имају

објективна и субјективна обележја мешавину културни' и политички' особина. @а

основу објективних показатеља нације су творевине културе: групе људи са истим

језиком вером историјом итд. Dви чиниоци несумњиво обликују политику нацонализма.

е(утим немогу3е је деинисати нацију само на основу објективни' актора зато штосве нације имају извесну културну етничку и другу разноликост. Gвајцарска нација се

показала као трајна и одржива без обзира што у употреби има три језика и још много

различити' локални' дијалеката. Dво потвр(ује тезу да се нације једино субјективно могу

коначно одредити зато што су у крајњем ис'оду пси'ополитичке творевине. Dно чиме се

нације разликују од други' колективитета јесте то што њени припадници себе сматрају

нацијом а то значи да нација себе посматра као посебну политичку заједницу. 9о томе се

разликује од етничке групе која обавезно поседује заједнички идентитет и осе3ање

културног поноса али за разлику од нације нема колективне политичке тежње.

@ационализам је комплексна политичка појава делимично и због тога што различите

националистичке традиције другачије с'ватају појам нације и ту су нарочито

супротстављена два концепта. 9рви нацију приказује као култур*у 'ај);*иу и ставља

нагласак на значај етнички' веза и привржености +LоFа* >от<ри; =)р;)р се често назива

JJоцемJJ културног национализма. 8име што је наглашавао нацију као органску групу чија

су обележја посебан језик култура и JJду'JJ допринео је настанку историје културе и

посебног облика национализма који истиче уро(еност вредности националне културе., а

други је посматра пре свега као полити:ку 'ај);*иу и подвлачи значај гра(ански' веза

и лојалности.

@ације +од латинског _^Xcd што значи бити ро(ен, представљају сложене појаве на које

утиче збир културни' политички' и пси'олошки' чинилаца. <ултурно нација је група

људи који су повезани заједничким језиком вером историјом и традицијом иако нације

одликује културна разноликост. 9олитички нација је група људи који себе доживљавају

као природну политичку заједницу. ?ако се то обично изражава кроз жељу за

успостављање или очување државе може тако(е да добије и облик гра(анске свести.

9си'олошки нација је група људи које одликује ме(усобна оданост односно

43



приврженост у виду патриотизма. е(утим за ту повезаност није услов припадност

нацији јер и они који немају национални понос могу сматрати да јој припадају.

Bаиј) као култур*) 'ај);*и)

9рема ;ердеру свака нација има свој eWfgXhSdXY +ду' народа његов органски идентитеткоји се изражава у култури и језику,. ;ердеров национализам је облик културализма који

наглашава свест и поштовање национални' традиција и колективно пам3ење уместо

отвореног за'тева за државу. ?з његовог културализма произлази да су нације природне

односно органске творевине које постоје од давнина и које 3е наставити да постоје све док

људско друштво опстаје.

У књизи JJ@ација и национализамJJ +!&"2, Ер*)т >)л*)р указује на степен повезаности

национализма са модернизацијом а посебно са процесом индустријализације. Dн истиче

да су предмодерна +пољопривредна, друштва била обликована мрежом еудални' веза и

оданости а индустријска друштва у настајању подржавала су друштвену покретљивостсамосталност и конкуренцију те су тако за'тевала нови извор културног јединства. >ега

је пружио национализам који се развио као одговор на посебне друштвене услове а са

друге стране то значи да се национализам не може превази3и јер је повратак

предмодерним вредностима и идентитетима незамислив.

Е*то*и Смит је у делу JJЕтничко порекло нацијаJJ +!&"0, довео у питање идеју о постојању

везе изме(у национализма и модернизације тиме што је указао на континуитет изме(у

модерни' нација и предмодерни' етнички' заједница које је назвао JJетносиJJ. 9рема том

гледишту нације су историјски условљене: оне су укорењене у заједничко културно

насле(е и језик који могу да прет'оде остварењу државности или тежњи за националномнезависнош3у. ?ако је етницитет прет'одник национализма Eмит је при'ватио гледиште

да су модерне нације настале онда када су се етноси повезали са настају3ом доктрином

политичког суверенитета.

<ултурни национализам је облик национализма у коме се најве3и нагласак ставља на

обнову нације као посебне цивилизације а не политичке заједнице. <ултурни

националисти често државу виде као споредну ако не и небитну творевину. 6ок је

политички национализам JJрационаланJJ и обично заснован на начелима културни је

JJмистичанJJ пошто му је у основи романтичарско веровање да је нација јединствена

историјска и органска целина коју покре3е њен сопствени JJду'JJ. 8о је углавном JJузлазниJJоблик национализма који се више заснива на JJнароднимJJ ритуалима традицији и

легендама него на елитној односно JJвишојJJ култури. ?ако је често антимодеран културни

национализам може да послужи и као средство за модернизацију јер људима даје

могу3ност да JJпоново осмислеJJ себе.

4ез обзира на порекло нација неки облици национализма имају пре свега културни а не

политички карактер. <ултурни национализам обично се јавља у облику националног

44



самопотвр(ивања5 он је средство за'ваљују3и коме уве3авањем националног поноса и

самопоштовања народ може да стекне јаснију свест о сопственом идентитету.

@емачки историчар 0ри;риF 6ај*)к) +!&$#, начинио је корак даље означивши разлику

изме(у JJкултурни'JJ и JJполитички'JJ нација. JJ<ултурнеJJ нације обележава висок степен

етничког јединства5 у ствари национални и етнички карактер се преклапају. ајнеке јекао културне нације означио Lрке 1усе @емце Енглезе... 8акве нације могу се сматрати

за JJорганскеJJ пошто су на њи'ово обликовање утицале природне или историјске силе а не

политичке. >и'ова снага је у томе што су углавном стабилне и уједињене односно

повезане су снажним историјским осе3ањем националног јединства. Eа друге стране

културне нације су склоне да себе сматрају затвореним групама.

9рипадност нацији не проистиче из добровољне политичке лојалности ве3 из етничког

идентитета који је на неки начин насле(ен. <ултурне нације обично себе сматрају

проширеним породицама које карактерише заједничко порекло.

Bаиј) као полити:к) 'ај);*и)

Lледиште да су нације у основи политичке творевине у први план ставља гра(анску

лојалност и политичку припадност а не културни идентитет. 6акле нација је група људи

који су пре свега повезани заједничким држављанством без обзира на њи'ову културну

етничку и другу припадност. Dво ви(ење нације се често приписује делима @а*-@ака

Руоа који се понекад сматра оцем JJмодерногJJ национализма. ?ако се 1усо није посебно

бавио питањем нације нити разматрао појаву национализма нагласак који је стављао на

народни суверенитет изражен у идеји JJопште вољеJJ +у ствари опште добро друштва,

било је семе из којег су током Француске револуције исклијале националистичкедоктрине. Dво начело радикалне демократије добило је израз у тврдњи да ранцуски

народ представљају JJгра(аниJJ и да према томе суверена власт припада JJранцуској

нацијиJJ. Dблик национализма који је проистекао из Француске револуције тако је

садржавао ви(ење народа односно нације која сама влада и нераскидиво је повезана са

начелима слободе једнакости и братства.

Fелики број теорија национализма заступао је идеју да су нације политичке а не етничке

заједнице. Ерик =о&&аум је тврдио да су нације JJизмишљене традицијеJJ. Dн није

при'ватио да су се савремене нације развиле из етнички' заједница које су дуго постојале

ве3 је тврдио да је вера у историјски континуитет и културну чистоту неизбежно мит тј.мит који је створио сам национализам. 9о том гледишту национализам ствара нације а не

обрнуто.

Б)*);икт А*;)ро* тако(е је приказао савремену нацију као вештачку творевину

односно као JJзамишљену заједницуJJ. Dн је истакао да нације више постоје као менталне

представе него као истинске заједнице у којима је за одржавање заједничког идентитета

45



неоп'одан степен лични' односа. Уколико нације постоје оне су замишљене варке које су

створене кроз образовање мас%медије и процесом политичке социјализације.

?ако је 1усоово ви(ење нације инспирисано идејама демократије и политичке слободе

с'ватање да су нације JJизмишљенеJJ заједнице више има заједничког са марксистичким

уверењем да је национализам вид буржоаске идеологије. ?з угла ортодоксног марксизманационализам је средство помо3у којег се владају3а класа супротставља револуционарној

претњи обезбе(ују3и да оданост нацији буде снажнија од класне солидарности и тако

радничку класу везује за постоје3е структуре мо3и.

4ез обзира на то да ли нације потичу од жеље за слободом и демократијом или су само

лукаве творевине политички' елита или владају3е класе неке од њи' несумњиво имају

политички карактер. 9рема ајнекеу те нације могу да се одреде као JJполитичкеJJ.

JJ9олитичкаJJ нација је она у којој држављанство има ве3и политички значај од етничког

идентитета5 она често садржи велики број етнички' група те је стога обележава културна

разноликост. Fелика 4ританија E*6 и Француска су примери политички' нација.

Dно што ове нације имају заједничко јесте да су у теорији засноване на добровољном

при'ватању скупа заједнички' начела или циљева а не на постоје3ем културном

идентитету. 9онекад се тврди да је тип национализма који се јавља у тим друштвима

обично толерантан и демократски. Уколико је нација пре свега политичко тело онда је

она отворена група којој припадност није ограничена на оне који испуњавају услове

језика вере... Eа друге стране политичке заједнице понекад не краси органско јединство и

историјска укорењеност коју имају културне нације.

Eа особитим проблемима у стварању националног идентитета суочавају се земље у развоју. Dве нације могу се означити као JJполитичкеJJ у два значења. 9рво у великом

броју случајева оне су дошле до државе тек после борбе против колонијалне власти. У том

случају на национални идентитет је значајно утицала уједињавају3а тежња за национално

ослобо(ење и слободу зато национализам 8ре3ег света има јак антиколонијални карактер.

6руго на обликовање ови' нација често су утицале насле(ене границе од некадашњи'

колонијални' владара што је посебно случај у *рици.

3ипови *аио*али'ма

У различитим периодима национализам је био прогресиван и реакционаран демократски

и ауторитаран ослоба(ају3и и потчињавају3и левичарски и десничарски. ?з тог разлога

вероватно га је боље посматрати као низ национализама односно скуп традиција којима је

заједничко макар једно обележје K свака на свој начин признаје централни политички

значај нације. @ајзначајнији политички изрази национализма су: либерални

конзервативни експанзионистички и антиколонијални.

46



непријатељиJJ који представљају опасност за национални идентитет укључују имиграцију

и интернационализам. 9осебно обележје овог национализма је да је ограничен и окренут

себи. <ад се потпаљују страсти јавности онда је то више чин политичког опортунизма

него агресије и уро(еног милитаризма конзервативног национализма. <ритика га је зато

означила као облик манипулације елите или идеологије владају3е класе.

% Екпа*'ио*ити:ки *аио*али'ам је агресиван милитаристичан и експанзиван.

У свом крајњем облику овакав национализам проистиче из осе3ања снажног па и

'истеричног националног ентузијазма који се понекад назива интегрални национализам.

>егов творац је ранцуски националиста Gарл орас во(а десничарске Француске

акције. У средишту орасове политике било је истицање најве3ег значаја нације: она је

све а појединац ништа. @ација постоји и има значење које превазилази живот сваког

појединца а он има смисао само кад је посве3ен јединству и опстанку нације. е(утим

интегрални национализам прекида везу која је прет'одно успостављена изме(у

национализма и демократије. JJ?нтегралнаJJ нација је искључива етничка заједница

повезана примордијаном оданош3у а не добровољном политичком припаднош3у. <ао

милитантни и крајњи облик национализма експанзионизам се не може одвојити од

шовинистички' уверења и доктрина. Gовинизам који је добио име по @иколасу Gовену

ранцуском војнику чувеном по својој анатичној оданости @аполеону и Француској

представља ирационално веровање у надмо3 односно доминацију сопствене групе или

народа. @ационални шовинизам одбацује идеју да су све нације једнаке и усваја уверење

да оне имају посебне особине и квалитете и стога различите судбине. 9итање којем се

стално вра3а је поновно ро(ење нације односно обнова нације. Dвај облик национализма

обично се заснива на митовима о славној прошлости или величини нације.

% А*тиколо*ијал*и *аио*али'ам+ његови почетни облици у великој мери су се

заснивали на JJкласичномJJ европском национализму и били су подстакнути идејом

националног самоопредељења. е(утим аричке и азијске нације које су тек настајале

налазиле су се у веома различитом положају у односу на новостворене европске државе у

\[\ веку. =а њи' је тежња за политичком независнош3у нераскидиво била повезана са

жељом за друштвеним развојем и окончањем потчињавања индустријским европским

државама и E*6. Pиљ JJнационалног ослобо(ењаJJ имао је и економску и политичку

страну што нам помаже да разумемо зашто су антиколонијални покрети обично

при'ватали социјализам и то посебно марксизам%лењинизам а не либерализам као

средство за изражавање националистички' тежњи. 9ривлачност социјализма за земље у развоју може се објаснити чињеницом да су вредности заједништва и сарадње које он

садржи дубоко уса(ене у културе традиционални' прединдустријски' друштава.

е(утим националисти у земљама у развоју нису увек били склони да изразе

национализам језиком социјализма или марксизма који је усвојен са запада. @арочито од

почетка J#$%и' година \\ века уместо марксизма%лењинизма долазили су различити

облици верског ундаментализма а посебно исламског. Dво је земљама у развоју дало

48



посебан незападни односно антизападни карактер. ?слам барем у теорији тежи да

подстакне стварање интернационалног политичког идентитета који у JJисламску нацијуJJ

уједињава све оне који следе JJпут исламаJJ и учење пророка у'амеда.

6ултикултурали'ам

Dн је посебно од J0$%и' година \\ века довео у питање идеју нације као културно и

политички јединствене целине. @ационализам је увек био пример политике идентитета

тако што говори људима ко су: даје им историју оснажује друштвене везе и колективни

ду' и одре(ује циљ који је виши од индивидуалног постојања. ултикултурализам је

тако(е вид политике идентитета али он више наглашава JJполитику разликеJJ односно

степен културне разноликости и разлика идентитета у великом броју савремени'

друштава. ?ако различитост може да буде повезана са старош3у друштвеном класом

полом или сексуалнош3у мултикултурализам се обично доводи у везу са културном

разноликош3у која се заснива на раси етницитету или језику. Dн не само да при'вата

чињеницу постојања културни' разлика ве3 сматра да и' треба поштовати и јавно и'подржати.

ултикултурализам се користи као описни и нормативни појам. У првом виду он

означава културну разноликост која је последица постојања B или више група у оквиру

друштва чија веровања и пракса доводе до стварања различити' колективни' идентитета.

Dн је нераскидиво повезан са разноликош3у заједница која проистиче из расни'

етнички' или језички' разлика. <ао нормативни појам подразумева при'ватање

разноликости у заједници које се заснива на праву различити' културни' група на

поштовање и признање или на наводној користи које морална и културна различитост

доносе друштву у целини. ултикултурализам при'вата значај веровања вредности иначина живота за постизање саморазумевања и осе3аја сопствене вредности и за

појединце и за групе. >егови критичари тврде да су мултикултурална друштва по

природи нестабилна и разједана сукобима а нормативни мултикултурализам сматрају

примером политичке коректности.

7иберални и антиколонијални национализам су националистичке традиције које су

највише склоне да при'вате мултикултурализам зато што обе заступају превас'одно

JJотворениJJ модел нације као политичке односно JJгра(анскеJJ појаве а не као културне или

JJетничкеJJ.

Nврш3и темељи теорије мултикултурализма могу се на3и у идеји културног плурализма.

9аија Б)рли* развио је теорију плурализма коју су многи мултикултуралисти користили

за оправдавање политике различитости. 9о њему не постоји једно доминантно поимање

JJдоброг животаJJ ве3 велики број супротстављени' с'ватања: укратко људи су осу(ени на

неспоразум о коначном циљу живота. 9ошто су вредности сукобљене људску дилему

неминовно обележава морални сукоб. <ад је реч о појединцима неоп'одно је постизање

49



компромиса изме(у различити' вредности и циљева. <ад је друштво у питању треба

прона3и начине који че људима различити' морални' и културни' убе(ења дати

могу3ност да насељавају исти политички простор уз одржавање мира и ме(усобног

поштовања.

ултикултурализам је у јасној супротности са конзервативним и експанзионистичкимкапитализмом због тога што су националистичка учења заснована на JJзатвореномJJ

с'ватању националног идентитета које наглашава културно јединство и негде расну

чистоту. <онзервативни националисти кажу да су људи ограничени и зависни и природно

се везују за себи сличне 4ерк је због тога изнео аргумент да је предрасуда неминовна и

друштвено корисна јер јача друштвено јединство. Експанзионисти снагу JJнационалне

заједницеJJ виде искључиво на етничком и културном јединству.

а ли *аио*ал*а ;рDава има &у;уG*отP

@ационална држава је облик политичке организације и политички идеал. @а првом местуто је аутономна политичка заједница коју чине везе држављанства и националности које

се поклапају. Dна тако представља алтернативу мултинационалним империјама и

градовима%државама. У другом значењу национална држава је начело или идеални тип.

@иједна савремена држава није нити може бити културно јединствена. 9остоје два

супротна гледишта о националној држави. =а либерале и ве3ину социјалиста њу пре свега

чини гра(анска лојалност и приврженост. =а конзервативце и интегралне националисте

она се заснива на етничком или органском јединству. @ационална држава се суочава са

низом изазова. Dна је изложена центриугалним притисцима до који' је довео пораст

етничке политике. Eпоља суочава се са расту3ом мо3и наднационални' тела напретком

економске и културне глобализације и потребом да се прона(у ме(ународна решења закризу животне средине.

skripta usoc2-kol1

Documents