OIKT SKRIPTA ZA ISPIT

Sara Milunovic

www.puskice.org

PRVI KOLOKVIJUM OTVORENA PITANJA Glava 1 1.23 Pomoću 10 bita se može adresirati 1024 memorijskih lokacija. 1.34 1 bajt = 8 bitova

Glava 3 3.1 Podaci predstavljaju zabeležene činjenice. Oni mogu biti u obliku: broja/brojeva, teksta, slike, video zapisa i zvuka. Oni su jedna od osnovnih komponenata informacionih Sistema. 3.2 Informacija je izvedena sa pridruženim značenjem dobijena primenom operacija procesiranja podataka kao što su sabiranje, uređivanje, nalaženje prosečne vrednosti, grupisanje, poređenje itd..

Glava 4 4.6 Osnovne komponente von Neumann-ove mašine su: memorija, upravljačka jedinica, aritmetično-logička jedinica, ulazna jedinica i izlazna jedinica. 4.12 MIPS – izvršavanje million mašinskih jedinica u sekundi. 4.13 MFLOPS – milion operacija u pokretnom zarezu izvršene u sekundi. 4.14 Tehnologija integrisanih kola, tehnologija magnetnih diskova, tehnologija DRAM i tehnologija mreža. 4.29 1) L1 memorija 2) L2 memorija 3) RAM memorija Glava 5 5.1 Apstrakcija resursa i deljenje resursa su ključni aspekti/koncepti svakog operativnog sistema. 5.2 Servisi koje obezbeđuju savremeni operativni sistemi su: izvršavanje programa, U/I operacije, komunikacije, upravljanje sistemom datoteka, detekcija grešaka. 5.3 Osnovne funkcije savremenih operativnih sistema su: upravljanje procesima, upravljanje memorijom, upravljanje uređajima, upravljanje podacima, zaštita, komunikacija sa drugim računarima u mreži, upravljanje greškama i oporavak sistema. 5.4 Osnovne funkcije BIOS-a su: provera konfiguracione mašine (broj procesora, veličina memorije), kreiranje konfiguracione strukture koja opisuje hardver, punjenje operativnog sistema u operativnu memoriju i prosleđivanje konfiguracione strukture operativnom sistemu 5.5 ʺCompiler ʺ - program koji prevodi programe napisane u nekom višem programskom jeziku. Prevođenje se vrši iz jednog skupa simbola u drugi. 5.6 ʺLinker ʺ - Program koji povezuje programske module u jednu celinu. 5.7 ʺLoader ʺ - Program koji prenosi program u glavnu memoriju pre početka izvršavanja. 5.8 Asembler – program koji prevodi programe napisane u simboličkom jeziku na mašinski jezik. 5.11 Razlika između mrežnih operativnih sistema u odnosu na konvencionalne je, na primer, u dodatku kontrolera za mrežni interfejs, kao i programa za daljinsko prijavljivanje i daljinski pristup datotekama. 5.12 Bitna razlika je u mogućnosti paralelizacije izvršavanja aplikacija u korist distrubuiranih operativnih sistema. Kod distribuiranih operativnih sistema krajnji korisnici ne bi trebalo da vode račune o tome gde su programi locirani i gde se izvršavaju. Time bi trebalo da automatski upravlja operativni sistem.

www.puskice.org

5.13 HAL sloj se sastoji do skupa programa za pristup i manipulisanje hardverom (CPU, MMU, kontroleri prekida, memorija, fizički uređaji)Windows Vista ima Hal. 5.17 Preteče Web servisa su CORBA, DCOM i RMI. 5.18 Web servis je skup protokola i standarda koji se koriste za razmenu podataka između aplikacija ili sistema. 5.19 SOAP – jednostavan protokol, za razmenu informacija između aplikacija u decentralizovanom, distribuiranom okruženju preko HTTP-a. 5.28 5 distribucija Linux operativnog sistema: SUSE, KNOPPIX, Gentoo, Fedora, Red Hat Linux 5.29 Nazivi osnovnih tipova korisničkih naloga koje podržava Windows Vista operativni sistem: 1. Administrator 2. Standard 3. Guest 5.30 Windows 2000; Windows XP; Windows Vista 5.31 Izvršni sloj Windows Vista operativnog sistema je napisan u programskom jeziku C. 5.32 ʺFreeware ʺ softver – onaj koji je zaštićen autorskim pravom koji je besplatno dostupan svim korisnicima na neograničeno vreme. 5.33 ʺShareware ʺ softver – tip licenciranog softvera. Vlasnik programa omogućava korisniku da besplatno koristi dati program u zadatom vremenskom period radi testiranja i/ili evaluacije. Nakon isteka tog vremenskog perioda, korisnik mora ili da kupi licencu za dalje korišćenje ili da obriše program sa sistema.

ZATVORENA PITANJA Glava 2 2.1 LSI tehnologija karakteriše: četvrtu generaciju računara 2.2 ULSI tehnologija, koja je omogućila gustinu pakovanja više od milion komponenata na jednom čipu, karakteriše: petu generaciju računara 2.3 Procesor se na jednom čipu pojavljuje po prvi put: u četvrtoj generaciji racunara 2.4 Za uvođenje prvog računarskog miša je zaslužan: Doug Engelbart 2.5 Tvorac programskog jezika FORTRAN je: John Backus 2.6 Tvorac programskog jezika C je: Dennis Ritchie 2.7 Tvorci prvog Apple računara su: Steven Jobs i Stephen Wozniac 2.8 Tvorac teorije informacija je: Claude Shannon 2.9 Idejni tvorac diferencne i analitičke mašine je: Charles Babbage 2.10 Tvorac algebre iskaza je: George Boole 2.11 Pronalazač bušenih kartica pomoću kojih je bilo moguče registrovati slova i cifre je: Herman Hollerith 2.12 Prvi elektornski računar je: ENIAC 2.13 Najzaslužniji za kreiranje programskog jezika Java je: Ken Arnold 2.14 Tvoran World Wide Web-a i autor prvog Web krijent programa: Tim-Berners Lee 2.15 Računarski virusi su se pojavili: krajem 1980-ih i početkom 1990-ih 2.16 Prvi komercijalni elektronski računar je: UNIVAC 2.17 Početak ere personalnih računara označen je pojavljivanjem: IBM PC računara 2.18 Prva komercijalna RISC mašina je: MIPS

www.puskice.org

2.19 Prva superskalarna mašina je: RS6000 2.20 Bolje performanse uz istovremeno niže napajanje u odnosu na prethodne modele procesora ostvaruju: Inter Core procesori 2.21 Ko je bio Harald Bluetooth? Danski kralj u 10. veku 2.22 Koji od navedenih procesora ima 64-bitnu magistralu podataka? Pentium Glava 4 4.1 Dužina reči nekog računara predstavlja br bita koji mogu biti procesirani odjednom 4.2 Širina magistrale nekog računara predstavlja broj bita koji mogu biti preneti odjednom 4.3 Današnji procesori imaju adresne registe, registre za podatke i kontrolne registre 4.4 Skalabilnost nekog računara odnosi se na njegovu sposobnost adaptacije pri povećanju broja korisnika ili procesa (taskova) 4.5 Tip podataka predstavlja skup vrednosti koje podatak može da ima, memorijski pristup potreban za smeštanje podataka, kao i operacije koje mogu da se vrše nad podatkom. 4.9 Jedan megabajt ima 220 bajtova 4.10 Jedan gigabajt ima 230 bajtova 4.11 Pomoću 11 bita može se adresirati 2048 memorijskih lokacija 4.15 Kod običnog pipelining-a jedna instrukcija se izvršava, druga se dekodira, treća se uzima iz memorije. 4.16 UPS – Uninterruptible power supply (neprekidni izvod napajanja) 4.17 PCI - Peripheral Component Interconnect 4.18 Kako RAID 5 vrši upisivanja podataka na disk? U blokovima 4.19 Koji je minimalan broj diskova potreban za implementaciju RAID 5 tehnologije? 3 4.20 Koji opseg broja start/stop ciklusa prosečan hard disk može da izdrži u svom random veku? 30 000 – 50 000 4.21 SCSI – Small Computer System Interface 4.22 Koja jedinica mere se koristi za merenje brzine RAM memorije? Nanosekunde 4.23 Koja od sl karakteristika centralnog procesora određuje veličinu memorije kojoj sistem može da pristupi? Adresna magistrala 4.24 Za skladištenje BIOS koda se koristi memorija ROM 4.25 Koja je max brzina za USB 3.0? 4.8 Gbps 4.26 Koji je naziv Intelovog procesora koji ima 4 jezgra? Intel Core 2 Quad 4.27 Koji AMD-ov 64-bitni processor je projektovan za laptop računare? Turion 64 4.28 Koji od sl tipova memorije se koristi za cache memoriju? SRAM 4.30 Cache memorija memoriše često pristupane instrukcije programa i podatke Glava 5 5.20 Šta je Firmware? Softver za neku hardversku komponentu 5.21 Šta su Softverske zakrpe? Brze popravke za otklanjanje specifičnih softverskih problema 5.22 Kojim terminom se označava grupa softverskih popravki za operativni sistem, koja se može odjednom, istovremeno primeniti? Servisni paket

www.puskice.org

5.23 Kako se zove program koji prevodi čitljiv (source) kod celog programa u mašinski jezik? Kompajler 5.24 Šta se podrazumeva pod pojmom ažuriranje firmware-a? Softversko ažuriranje hardverskih komponenti 5.25 Koji protokol se koristi za preuzimanje el pošte sa e-mail servisa? POP3 5.26 Koji protokol se koriisti za slanje el pošte na e-mail server? SMTP 5.27 Šta je Wikipedia? Online enciklopedija 5.34 Koji od sl načine identifikuje verziju Windows operativnog Sistema? Desnim klikom miša pokrenuti My computer Propraties Glava 7 7.15 1KB=1024 bajtova; 1MB=1048576 bajtova; 1GB=1073741824 bajtova; 1TB=1099511627776

TEORIJA IZ KNJIGE (u prazne prostore sami dodajte formule I slike, sve je u knjizi) Formula za vrednost n-bitnog neoznačenog celog broja A:

Formula za opšti slučaj vrednosti neoznačenog celog broja A, koji ima n cifara u sistemu čija je osnova N:

Formula za opšti slučaj vrednosti n-bitnog označenog celog broja A u binarnom brojnom sistemu: 1.1.2 Komplement dvojke I pozitivni i negativni brojevi se mogu predstaviti preko komplementa dvojke: Na osnovu bita predznaka se određuje da li je dati ceo broj pozitivan ili negativan. Za slučaj pozitivnih celih brojeva, an-1 =0 , pa je prvi član u prethodnom izrazu jednak nuli. Kod negativnih celih brojeva, biz predznaka je jednak jedinici, tj an-1=1 *Operacija oduzimanje se primenom komplement dvojke svodi na operaciju sabiranja.

1.2.1 BCD reprezentacija BCD vrednosti predstavljaju sekvence niblova gde svaki nibl ima vrednost od 0 do 9. Jednim bitom se mogu predstaviti 2 decimalne cifre. Korišćenjem binarnog brojnog sistema jednim bajtom se mogu predstaviti vrednosti u opsegu od 0 do 255.

www.puskice.org

3.5 Entropija Predstavlja meru za količinu informacija koja nedostaje u datom sistemu pre prijema i kao takva se naziva Shannon-ova entropija. Matematički se može definisati kao: Xi, i=1... , n moguće vrednosti slučajne promenljive X, a p(Xi) verovatnoća pojavljivanja vrednosti. H(M)=log2n bita, gde je n broj mogućih značenja poruke. Entropija jezika se definiše ovako: gde je N dužina poruke. Apsolutna entropija jezika koji ima L znakova se definiše na sledeći način: Apsolutna entropija je maximalna entropija pojedinačnim znakovima pod pretpostavkom da je svaka sekvenca znakova jednako verovatna. Za svaki jezik postoji redundansa jezika koja se označava sa D i definiše ovako: Entropija je maximalna kada sve moguće vrednosti slučajne promenljive X imaju istu verovatnoću. To prikazujemo: Povećanjem broja događaja čije su verovatnoće pojavljivanja jednake, entropija se povećava: 4.3 Centralni procesor i glavna memorija Glavnu memoriju čini skup memorijskih lokacija. Takođe imamo i MAR – memorijski adresni registar i MPR – memorijski privatni registar. U MAR registru se nalazi adresa memorijske lokacije kojoj se pristupa, a u MPR registru vrednost koja se upisu u adresiranu memorijsku lokaciju. Broj bita n memorijske lokacije predstavlja dužinu memorijske reči. Glavna memorija se takođe zove i operativna memorija, kao i RAM memorija. Za rad sa glavnom memorijom je neophodno električno napajanje. Po isključenju el napajanja sadržaj gl memorije se gubi. Zato se za gl memoriju kaže da je nepostojana. Za pristup gl memoriji se koriste samo 2 operacije: operacija čitanja iz glavne memorije i operacija pisanja u glavnu memoriju.

www.puskice.org

4.5 Magnetni diskovi Obezbeđuju postojano skladištenje podataka. Vreme pristupa podacima na magnetnom disku zavisi od kašnjenja usled rotacije diska. Vreme pristupa je jednako zbiru kašnjenja usled rotacije i vremena pozicioniranja. -Vreme prenosa predstavlja vreme potrebno za prenos podataka u toku operacije čitanja ili pisanja. Vreme prenosa T se računa: gde je b broj bajtova koje treba preneti, r je brzina rotacije diska, prikazana u obrtajima u sekundi i N je broj bajtova na stazi diska. -Vreme kašnjenja usled rotacije diska Tr se računa: gde je r brzina rotacije diska, prikazana u obrtajima u sekundi. -Ukupno vreme pristupa je jednako zbiru dva vremena pristupa i vremena prenosa podataka. Ukupno srednje vreme pristupa Ta se računa: gde je Ts prosečno vreme pozicioniranja, manje je od 10ms.

4.5.1 RAID tehnologije Odnosi se na skup fizičkih uređaja koje operativni sistem vidi kao jedan logički uređaj. Podaci se raspodeljuju preko niza fizičkih uređaja. Osnovna ideja za primenu ove tehnologije jeste mogućnost oporavka podataka u slučaju otkaza nekog od fizičkih uređaja.

www.puskice.org

7.2 SORTIRANJE 7.2.1 INSERTION SORT – najmanji se slatvlja na prvo mesto, a ostatak se prepisuje.7.2.2 SELECTION SORT – najmanji broj se stavlja na prvo mesto, a taj sa prvog na mesto gde je bionajmanji. 7.2.3 BUBBLE SORT – gledaju se parovi redom; kad je sledeći broj manji od prethodnog, oni zamenemesta.

www.puskice.org

DRUGI KOLOKVIJUM 1) BAZE PODATAKA – predstavljaju skup povezanih i struktuiranih podataka sa svojim opisima. 3 komponente baza podataka su:

- Tabele ili datoteke, - Relacije odnosno veze između tabela, - Metapodaci ili ti podaci o podacima.

Nad bazama podataka se izvršavaju sistemi aplikacija. Komponente sistema aplikacija su:

- Krajnji korisnik, - Aplikacija, - Baza podataka, - Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS).

DBMS – softverski sistemi koji obezbeđuju osnovne funkcije obrade velikih količina podataka. On omogućava:

1. Skladištenje podataka sa minimunom redundanse, 2. Pouzadnost podataka pri nekim otkazima, 3. Pouzdano paralelno korišćenje podataka od strane ovlašćenih lica, 4. Logičku i fizičku nezavisnost podataka, 5. Jednostavno komuniciranje sa bazom putem upita.

Sistem baze podataka = baza podataka +DBMS Model podataka – predstavlja skup koncepata ili intelektualnih alata za opisivanje podataka. Najzastupljeniji je relacioni model (kod njega je najbitnija ta relacija između tabela). Komponente modela podataka su:

- Logička struktura svih podataka u bazi, - Skup operatora, - Skup ograničenja.

Model podataka se može dekomponovati i 3 dela:

1. Eksterni nivo – kako korisnici vide podatke, 2. Konceptualni nivo – uopšteni model baze kako je svi korisnici koriste, 3. Interni nivo – fizička definicija baze.

Korisnički model – definiše kako jedan ili grupa korisnika koristi deo podataka iz jedne baze. Šema – je opis određenog skupa podataka korišćenjem datog modela podataka. Podšema – planovi korišćenja delova baze podataka uz korišćenje aplikativnih programa. Fizička šema – plan fizičke baze. Sadrži podatke kojima se opisuje realni sistem i podatke o podacima. Konceptualna šema – definiše logičku strukturu baze podataka. Kreira se u toku planiranja i sistemske analize. Fizička nezavisnost podataka – izmene u fizičkoj strukturi podataka ne dovode do promena u šemama, podšemama i aplikativnih programa. Nezavisnost između konceptualne šeme i interne šeme.

www.puskice.org

Logička nezavisnost podataka – izmene konceptualne šeme ne utiču na izmene šema i podšema pod uslovom da se ne menjaju obeležja podataka koji se koriste. Samo se menja preslikavanje šeme u podšeme. Nezavisnost između konceptualne šeme i podšema. Termini logički i fizički označavaju različite aspekte struktuiranja podataka. Funkcionalna zavisnost – kada je svakoj vrednosti A moguće pridružiti samo jednu vrednost B, kažemo da je A zavisno od B. Potpuna funkcionalna zavisnost – atribut je potpuno zavisan od ključa ako je funkcionalno zavisan od celog ključa. Odnosno kada je ključ sastavljen od više atributa. Prednosti rada sa bazom podataka:

1. Integrisanost podataka – centralizovana kontrola svih podataka i upravljanje podacima na sistematizovan način, 2. Nezavisnost podataka od programa koji ih obrađuju, 3. Razdvajanje fizičkog zapisa i logičke organizacije podataka.

Pouzdanost podataka – ostvaruje se očuvanjem integriteta podataka i kontrolom pristupa podacima. Integritet podataka – tačnost. UML – je standardizovani jezik za specifikaciju, projektovanje i dokumentovanje softverskih sistema. Dijagrami:

1) Dijagrami slučajeva korišćenja – namenjeni za specifikaciju zahteva datog informacionog sistema. 2) Dijagrami klasa – namenjeni za specifikaciju strukture datog sistema. 3) Dijagrami kolaboracije – namenjeni za specifikaciju dinamike datog sistema. 4) Dijagrami komponenti – specifikacija implementacije datog sistema. 5) Dijagrami sekvenci – namenjeni za opis ponašanja datog sistema.

Jezici: 1. DDL – Data Description Language – jezik za opis podataka koji je neproceduralan i njime se definišu: slogovi,

atributi, logičke veze, domeni. 2. DMCL – Device Media Control Language – ovim jezikom se opisuje kako se podaci nanose na medijume za

memorisanje. 3. DML – Data Manipulation Language – jezik za rad sa podacima. 4. QL – Query Language – jezik za realizaciju upita nad relacijama u relacionim bazama. 5. SQL – Structured Query Language – najpoznatiji relacioni jezik upita.

Bazi podataka se može pristupiti na nekoliko načina:

- Korisničkog programa - Menija - Upitnog jezika - Prozora i maski

Struktura modela podataka – skup koncepata za opis objekata sistema, njihovih atributa i veza.

www.puskice.org

Apstrakcija – kontrolisano i postepeno uključivanje detalja u opis sistema, sakrivanje detalja u opisu sistema, izvlačenje i prikazivanje opštih a odlaganje detaljnih osobina. Postoje:

- Tipizacija – objekti koji imaju isti skup osobina i isto dinamičko ponašanje mogu se predstaviti jednim tipom ili klasom podataka.

- Generalizacija – skup sličnih tipova objekata predstavlja se opštim generičkim tipom, odnosno nadtipom. - Agregacija – apstrakcija u kojoj se skup podataka tretira kao novi jedinstveni tip.

Vrste modela baza podataka:

- Hijerarhijski – veze su ugrađene u strukturu podataka. Ne postoji granica između fizičke i logičke strukture podataka. Nedostaci su složenost i redudandnost podataka.

- Mrežni – isto kao i kod hijerarhijskih. - Model objekti-veze – namenjen za specifikovanje statičke strukture baze podataka i osnovnih dinamičkih

ograničenja. Koristi se za projektovanje baze. - Relacioni – jednostavna struktura i jednostavni jezik za korišćenje SQL - Objektno-relacioni – može se raditi i nad objektima i nad tabelama. - Objektni – sve se radi nad objektima. Podržava modelovanje složenih struktura. - Aktivne baze podataka – proširuju relacioni model sa skupom koncepata za ugrađivanje dinamike sistema u bazu.

Ovde se koriste trigeri. Triger – pravilo ’’događaj – uslov – akcija’’. NoSQL – Not Only SQL – koriste se u big data i real-time web aplikacijama. Odlikuje ga jednostavnost projektovanja, horizontalno skaliranje, finija kontrola raspoloživosti. Razlika između relacija i tabela je što u tabelama postoji redosled. Operacije nad relacijama:

1. Unija 2. Presek 3. Razlika 4. Selekcija – izdvajaju se n-torke koje zadovoljavaju uslov 5. Projekcija – biraju se kolone zadate relacije 6. Dekartov proizvod 7. Kontrolisano ili uslovno spajanje

SQL jezik – je upitni jezik koji se koristi za postavljanje upita, modifikaciju podataka i upravljanje relacionim bazama podataka. Uz pomoć SQL jezika korisnici mogu da:

- Izdvajaju podatke - Pridružuju tabele - Vrše aritmetičko logičke operacije - Preprojavaju vrste i kolone - Upoređuju tabele

Osnovne operacije u SQL su:

- INSERT – Sintaksa: INSERT INTO; VALUES - SELECT – Sintaksa: SELECT, FROM, WHERE* - UPRATE – Sintaksa: UPDATE, SET, WHERE - DELETE – Sintaksa: DELETE FROM, WHERE*

www.puskice.org

Sintaksa: - Select <lista atributa> - From <naziv tabele> - Where <izraz>

Osnovni operatori poređenja u SQL: <, >, <=, >=, =, <> Osnovne funkcije agregacije: SUM, AVERAGE, MAX, MIN, COUNT (*) Normalne forme:

1. Prva normalna forma – relacija je u ovoj formi ako su atributi nedeljivi i funkcionalno nezavisni od ključa. 2. Druga normalna forma – relacija je u ovoj formi ako je u prvoj normalnoj formi i ako svi njegovi atributi zavisni od

primarnog ključa. 3. Treća normalnaforma – relacija je u ovoj formi ako je u drugoj normalnoj i ako su svi njeni atributi koji nisu ključevi

funkcionalno nezavisni. Normalizacija baza podataka rešava :

- Problem redudantnosti i integriteta - Moguće neusklađenosti u izrazima - Smanjuje kompleksnost obrade - Pojednostavljuje održavanje - Smanjuje veličinu potrebnog memorijskog prostora

Makroi – kratki izvršni programi kojima se delimično automatizuje rad sa bazom podataka. Moduli – VBA kod za kontrolu događaja i za automatizacijom operacija nad bazom podataka. 2) RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže–čine dva ili više povezanih računara koji dele resurse kao što su datoteke sa podacima,, aplikacije i dr. Ona je skup računara, komunikacionih veza i softvera kojim se implementiraju komunikacije u mreži. Hardver – fizička veza između dve mašine, uključujući mrežne kartice, kablove, rutere... Softver – skup protokola koji omogućava da aplikacije koriste hardver. Protokol – definiše formalni jezik između različitih komponenata. Razlozi zašto se koriste računarske mreže:

- Deljenje resursa - Deljenje informacija - Komunikacija - Isporuka sadržaja - Pouzdanost - Skalabilnost

Postoje 2 tipa povezanosti računara:

1. Potpuna povezanost – svaki čvor je povezan direktno sa ostalim čvorovima na mreži. 2. Delimična povezanost– veze postoje između nekih, ali ne između svih parova u mreži.

www.puskice.org

Topologija – definiše fizički raspored računara i kablova u datoj mreži. Kriterijumi su: - Osnovna cena - Cena komunikacije - Pouzdanost

Vrste topologije:

- Magistrala - Zvezda - Prsten - Mesh - Hibridne

Tipovi mreža:

1. Od tačke do tačke (Point to point) 2. Difuzna mreža (broadcast network) 3. Komutirana mreža (switched network) 4. Internet

Računarske mreže se dele na sledeće kategorije:

- PAN – Private Area Network - LAN – Local Area Network - MAN – Metropolitan Area Network, primer kablovska tv - WAN – Wide Area Network, primer host računari, lan mreže i podmreže

Protokoli koji se koriste u WAN mrežama su: X.25, Frame Relay, ISDN, DSL, SONET/SDH, ATM, MPLS Primeri vrsta bežičnih mreža:

1. WiFi – IEEE 802.11 standard (WLAN) 2. Bluetooth – IEEE 802.15 standard (WPAN) 3. WiMAX – IEEE 802.16 standard

Uređaji u računarskim mrežama su:

1. Modemi – uređaj koji se koristi za povezivanje računara sa drugim računarima. On konvertuje digitalne signale u analogne koji se mogu prenositi dalje. Postoje interni i eksterni modemi. Prema načinu rada modemi se dele na:

a. Analogne b. Kablovske c. Xdsl

Razlika između kablovskih i xDSL sa analognima je u tome što kablovski i xDSL konvertuju digitalne podatke u digitalne. 2. Habovi – mrežni uređaj koji može imati više priključaka na koje se priključuju račinari i drugi uređaji. Osnovni

zadatak je da prosleđuju signale koji do njih stižu. Takođe, pojačavaju signale, vrše interno rutiranje... 3. Ruteri – mrežni uređaj ima glavnu ulogu u povezivanju računara na internet. Oni se mogu povezivati na mreže

koje koriste različite tehnologije, medijume prenosa itd. Ruteri imaju centralni procesor, memoriju, više U/I interfejsa za različite mreže. Ruteri mogu da povežu dve LAN mreže, dve WAN mreže, ili LAN i WAN mrežu.

4. Serveri – je računar u mreži koji ima zadatak da servisira zahteve klijenta koji se odnose na pristup mrežnim i aplikativnim resursima. Postoje različiti tipovi.

Internet – je sistem virtuelne mreže. Prvi put definisan 1982. Pojavom TCP/IP.

www.puskice.org

Internet protokol se sastoji od: - Sistema adresiranja za host računare, - Definicije formata IP paketa, - Pravila koja definišu slanje i prijem paketa.

Postoje dve verzije IP: - IPv4 – IP adresa je napisana kao 32bitni broj napisan kao 4 osmobitna broja razdvojena tačkom. To se zove

decimalna notacija sa tačkama. Ona se zapisuje u obliku aaa.bbb.ccc.ddd - IPv6– je 128bitni broj napisan kao 16 osmobitnih brojeva razdvojenih dvotačkom.

Svaka IP adresa ima 2 dela. Prefiks i sufiks. Prefiks identifikuje mrežu i dodaje se globalno a sufiks identifikuje ruter i njegovu vrednost dodeljuje lokalni administrator mreže. Adresiranje zasnovano na klasama:

Klasa mreže Broj bita u prefiksu Maksimalan broj mreža

Broj bita u sufiksu Maksimalan broj host računara po mreži

A 7 128 ili 2^7 24 16777216 ili 2^24 B 14 16384 ili 2^14 16 65536 ili 2^16 C 21 2097152 ili 2^21 8 256 ili 2^8

Klasifikacija računarskih mreža prema vrednosti prvog bajta IP adrese:

Klasa Opseg vrednosti A Od 0 do 127 B Od 128 do 191 C Od 192 do 223 D Od 224 do 239 E Od 240 do 255

CIDR – Classless InterDomain Routing – strategija za dodelu IP adresa na internetu. IP adresa se zapisuje u obliku a.b.c.d/x gde je X broj bitova u prvom delu adrese. ICANN – Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – Internet korporacija koja upravlja IP adresama. Opsezi adresa koji su namenjeni isključivo za privatno korišćenje:

- 10.0.0.0 – 10.255.255.255 - 172.16.0.0 – 172.31.255.255 - 192.168.0.0 – 192.168.255.255 - 255.255.255.255 – adresa namenja za difuzno emitovanje

IETF – Internet Engineering Task Force – razvila je četvoroslojni protokol koji se naziva TCP/IP. Namena klasa IP adresa:

- A za države i velike firme - B za firme srednje veličine - C za manje organizacije

www.puskice.org

Načini rada u mreži:

- Centralizovana obrada - Obrada u mreži ravnopravnih računara - Obrada u klijent-server okruženju - Obrada u višeslojnom okruženju - Peer to peer model - Distribuirana obrada

Protokoli na Internetu:

- IP – Internet Protocol - TCP/IP – Transmission Control Protocol - ARP – Address Resolution Protocol - DHCP – Dynamic Host Configuration Protocol - NAT – Network Address Translation

TCP/IP – Ovde TCP radi sa individualnim paketima a IP obezbeđuje upravljanje stvarnom isporukom paketa. TCP/IP predstavlja skup protokola. TCP/IP-OSI MODEL Sloj 5 – Aplikacijski sloj Sloj 4 – Transportni sloj Sloj 3 – Mrežni sloj Sloj 2 – Sloj veze podataka Sloj 1 – Fizički sloj Rutiranje – kada ruter primi IP paket tada on čita adresu odredišta paketa. Ako je paket za udaljenu mrežu onda ruter prosleđuje paktet do sledećeg rutera na osnovu tabele rutiranja. Ako je paket za lokalni računar onda ruter direktno prosleđuje do odredišta. Ako mreža nije unutar tabele rutiranja tada ruter šalje paket do default rutera koji ima veću tabelu rutiranja. Telnet i FTP – alati za udaljeni pristup. Telnet komunikacija se ostvaruje uz TCP veze i omogućava logon na udaljenu mašinu i rad na udaljenim terminalima. Ne omogućava prenos video i audio sadržaja već samo ASCII podaci. FTP – omogućava prenos datoteka. FTP SESIJA obuhvata 5 karakteristika:

- Korisnički interfejs - Interpretor protokola - Proces na strani klijenta - Interpreter protokola na strani servera - Proces na strani servera za prenos podataka

Upravljanje mrežom – uključuje isporuku, integraciju i koordinaciju hardverskih, softverskih i ljudskih resursa radi nadgledanja, testiranja, konfiguracije, analize i upravljanja mrežom i osnovnim resursima da bi se ostvarili zahtevi rada u realnom vremenu i kvalitet servisa po razumnoj ceni.

www.puskice.org

4 ključna dela SNMP pregleda:

- Baza za upravljanje informacijama MIB - Struktura upravljačkih informacija SMI - SNMP protokol - informacije o objektima kojima se upravlja - Zaštita i mogućnosti administriranja

o Šifrovanje-dešifrovanje SNMP poruke o Autentikacija-izračunavanje, slanje MIC(m,k) o Kontrola pristupa

SNMP entitet održava bazu podataka o pravima pristupa, pravila za različite korisnike. Sama baza podataka je objekat u kome se upravlja. Raspoloživost i pouzdanost uređaja i sistema: Raspoloživost%= (ukupno raspoloživo vreme – Downtime)/ukupno raspoloživo vreme Pouzdanost se računa po formili R(f)= e^-b*t B= 1/MTBF T=vreme trajanja date operacije Downtime – vreme kada sistem ne radi uopšte MTBF= mean time before failure 3) PROGRAMSKI JEZIK JAVA Sistem obeležavanja – identifikovanje, utvrđivanje poretka, sličnosti i razlike objekata koji se posmatraju. Nomenklatura ili šifrarnik – daje strukturu i značenje obeležja. Obeležja - za identifikaciju i klasifikaciju. Identifikaciono obeležje – koristi se za identifikaciju odabranih objekata ili pojmova bez obzira na svrhu korišćenja i korisnike. Dužina obeležja prema formuli : I=𝐥𝐥𝐥𝐥𝐥𝐥𝒂𝒂 𝑵𝑵 gde je a-osnova sistema obeležavanja a N – broj objekata obeležavanja. Kontrolni broj – koristi se za otkrivanje grešaka Klasifikaciona obeležja – za skupove objekata ili pojmova među kojima preovlađuju neka slična svojstva. Klasifikacija – raspoređivanje po klasama objekata date vrste na osnovu neke opšte karakteristike koju poseduju. Formalno logička pravila klasifikacije:

- Objekti se mogu istovremeno deliti samo po jednoj osnovi - Deljenje na podklase mora da bude proporcionalno i kontinualno - Dobijene klase i podklase isključuju jedna drugu.

Veličina klasifikacionog obeležja – zavisi od maksimalnog broja objekata i stepena podele. Govoreće šifre mogu biti – informativne i klasifikaciona. Informativne su specifični podaci o objektima.

www.puskice.org

Paralelna obeležja – primenjuje se u automatizovanom informacionim sistemima. Prednosti: jednostavno šifriranje, lako održavanje sistema obeležavanja, dobro iskorišćenje memorijskog prostora.. Označavanje artikla:

- UPC - universal product code - UPC-A 12CIFARA - Dve identifikacione šifre

o Prva – šifra proizvođača o Druga – šifra proizvoda

- Dvanaesta cifra je kontrolna cifra EAN – Evropsko numerisanje artikala – razvijen je iz UPC. Postoje dve verzije: EAN – 13 I EAN – 8 Struktura šifre je standardizovana: Prve 2 cifre-označava šifru zemlje Sledećih 5-identifikovanje proizvođača Sledećih 5-identifikovanje proizvoda Poslednja-kontrolni broj QR KOD – je dvodimenzionalni bar kod koji omogućava brzo dekodiranje sadržaja koda. Java je objektno-orijentisani programski jezik opšte namene pogodan za pisanje konkurentnih i distribuiranih programa. Zasnovan na jeziku C i C++, portabilan je. 2 osnovna tipa podataka: primitivni i objekti. Objekti je osnovni koncept objektno-orijentisane paradigme u modelovanju sistema. Operatori koji se koriste za kreiranje java izraza:

- Aritmetički + - * / ++ -- - Relacioni <><= >= == != - Logički II, &&, II - Bit operateri I & I - Operatori dodele vrednosti = - Operatori pomeranja <<>>>>> - Konverzije tipove sa long

3 platforme Jave:

- Java SE Standard – definiše sve počev od osnovnih tipova podataka i objekata programskog jezika Java do klasa visokog nivoa koje se koriste za rad u mreži, zaštitu podataka...

- Java EE Enterprise – je proširenje SE, ona sadrži API i izvršno okruženje za razvoj i izvršavanje skalabilnih, pouzdanih, zaštićenih i višeslojnih aplikacija namenjenih za rad u mreži.

- Java ME Micro – obezbeđuje API i virtuelnu mašinu prilagođenu za izvršavanje aplikacija napisanih u Java programskom jeziku na malim uređajima kao npr. Na telefonima.

Java alati: javac – java prevodilac, java – java interperter, jdb – java debugger, javadoo, jar – za arhiviranje, javakey, javah, appletviewer..

www.puskice.org

Klasa – predstavlja model objekta koji obuhvata atribute i metode. Sourcekod – zasniva se na klasama. U opštem slučaju jedna public klasa se definiše u jednoj datoteci. Primeri osnovnih tipova podataka: Boolean 1bit Char 16bita Byte 8bita Short 16bita Int 32 bita Long 64bita Float 32bita Double 64bita Karakteristike upravljanja Javom:

- Dinamičko upravljanje memorijom (garbage collection) - Niti (threads) - Upravljanje greškama - Podrška radu u mreži - Zaštita

U Javi se mogu uraditi sledeće aplikacije:

- Appleti - Aplikacije - Beanovi - Servleti - Serverski programi

Java slojevi: Java EE tehnologije – veoma važne karakteristike su zaštita podataka i pouzdanost. To dovodi do česte složenosti aplikacija. Ova platforma je zato projektovana da smanji složenost razvoja enterprise aplikacija obezbeđujući model razvoja. Višeslojna aplikacija ima :

- Klijentski sloj – se sastoji od aplikativnih klijenata koji pristupaju Java EE serveru i koji su obbilno locirani na mašinama različitim od servera. Klijenti mogu da budu: Web pretraživač, stand-alone aplikacija ili drugi serveri.

- Srednji sloj – je web sloj. Osnovni zadaci web sloja su: • Dinamičko generisanje sadržaja u različitim formatima • Prikupljanje ulaznih podataka od korisnika • Kontrola toka ekrana • Održavanje stanja podataka • Izvršavanje osnovne logike i privremeno čucanje potrebnih podataka • U web sloju se koriste sledeće Java EE tehnologije:

Servleti,predstavljaju klase Jave programskog jezika koje dinamički obrađuju zahteve i pripremaju odgovore.

JSP, tekstualni dokumenti koji se prevode u servlete i definišu kako dinamički sadržaj može da se doda statičkim stranicama.

www.puskice.org

JSF, je radni okvir komponenata korisničkog interfejsa za web aplikacije. JSPSTL, je biblioteka tagova koja obuhvata osnovnu funkcionalnost JSP stranica. JavaBeans komponente su objetki koji se koriste kao privremena skladišta podataka za

stranice aplikacije. - Sloj podataka

Interpreter – čita bajtkod i prevodi ga u jezik koji mašina razume. Logički operatori:

- Logičko I operator & - Uslovno I operator && - Logičko ILI operator I - Uslovno ILI operator II - Logička negacija !

Logičko I i uslovno I – razlika je u tome što se kod uslovnog I operatora && vrednost desnog operanda ne izračunava ako je vrednost levog operanda false, jer je tada vrednost izraza određena i jednaka false. Logički operator I se koristi kada je potrebno da se i vrednost desnog operanda izračuna. Lpd čpgočkog operatora I vrednost celog izraza se uvek izračunava. Break komanda – omogućava izlaz iz loop petlje ili bloka komandi u kojima se nalazi. Prednosti rada u Javi:

- Brz početak pisanja programa - Manja veličina koda - Bržee pisanje programa - Nezavisnost platforme - Lakša distribucija softvera

Konvencije imenovanja:

- Metode, promenljive i objekti u svom nazivu uvek imaju prvo malo početno slovo (next, push, index) - Nazivi klasa uvek počinju velikim slovom : String, StringBuffer, Calculator...

Ključna reč Static – može se naći ispred definicije atributa ili metode. Kada se nađe ispred definicije atributa, označava atribut koji pripada klasi a ne objektima. Statičke metode imaju pristup samo statičkim atributima klase. Apstraktne klase – ne mogu imati svoje objekte. Implementacija metoda je ovde izostavljena. Apstraktne klase se koriste za implementaciju polimorfizma. Polimorfizam – koncept koji omogućava objektima da ispolje različito ponašanje. Procesi – potpuno odvojeno, međusobno nepovezano konkurentno izvršavanje na nivou OS. Npr. Više programa se izvršava u isto vreme. Niti – konkurentne jedinice izvršavanja unutar datog programa. Blokirana nit – kada nit sama sebe dovede u fazu čekanja.

www.puskice.org

Java programi – sastoje se od klasa. Klase sadrže metode za izvršavanje zadataka. 4) KOMUNIKACIONI SISTEMI Telekomunikacioni sistem je odgovoran za:

- Konverziju podataka za tok između uređaja - Provera ispravnosti prenosa podataka - Korekcija grešaka

Komponente telekomunikacionih sistema su: - Računari i ulazno-izlazni uređaji - Komunikacioni procesori – modemi, kontoleri, multiplekseri, koncentratori. - Front end procesor – računar namenjen za upravljanje komunikacijama, vrši kontrolu grešaka,

formatiranje, rutiranje i konverziju podataka i na taj način smanjuje opterećenje host računara. Multiplekseri – omogućava da jedan komunikacioni kanal istovremeno prenosi podatke za više izvora. Koncentrator – uređaj koji memoriše i šalje podatke. Kontroler – usmerava izlaz ka odgovarajućim uređajima. Komunikacioni kanal – fizička veza koja se koristi za prenos podataka. Telekomunikacioni softver – upravljanje i podrška uređajima i aktivnostima u mreži. Koristi se za upravljanje mrežom, kontrolu pristupa, upravljanje prenosom, detekciju i korekciju grešaka i zaštitu. Protokoli – skup pravila koja se koriste da se omogući komunikacija različitih komunikacionih uređaja. Podaci – su entiteti koji prenose neko značenje. Digitalni podaci se prenose brže, jeftinije i sa manje grešaka. Signali – električne ili elektromagnetne reprezentacije podataka. Podaci i signali mogu biti analogni i digitalni. Analogni signali – kontinualni talasi tokom vremena. Pozitivan napon je binarno 1 a negativan napon je binarno 0. Kod ovih signala je potrebno da svi detalji signala budu tačno reprodukovani. Digitalni signal – diskretne vrednosti električnih impulsa sa mogućim vrednostima 1 i 0. Kod ovih signala potrebno je da diskretni nivoi signala budu reprodukovani. 3 komponente signala:

- Amplituda – mera jačine signala odnosno rastojanje od horizontalne linije do vrha talasa. - Frekvencija – mera učestalosti signala, tj. Fizička veličina koja se meri u Hz. - Faza – predstavlja poziciju signala relativno u odnosu na dati vremenski trenutak ili u odnosu na nulu.

Vrednost može biti bilo koji broj od 0 do 360. Shannonova formula za izračunavanje maksimalne brzine prenosa podataka:

S(f)=f*log2(1 + 𝑊𝑊𝑁𝑁

)

W – snaga signala N – snaga šuma F – frekvencija signala Signali se mogu reprodukovati u vremenskom domenu i frekvencijskom domenu. Period se izračunava:

www.puskice.org

T= 1𝐹𝐹1

Spektar signala – prikaz signala u frekvencijskom domenu. Modulacija – promena komunikacionog signala nastala promenom njegove amplitude, frekvencije ili faze. Postoje fazna, frekvencijska i amplitudna modulacija. Dakle, proces konvertovanja digitalnih u analogne. Demodulacija – proces konvertovanja analognih u digitalne. Vrste prenosa podataka:

- Asinhroni – prenos karaktera po karakter koristeći start bit, bit za parnost i stop bit. Svaki karakter je uokviren sa start bitom i stop bitom koji označavaju početak i kraj bita. Bit za parnost se koristi za kontrolu grešaka. Niz bitova se segmentira u male grupe od 5-8 bitova. Na početku se javlja star bit i na kraju stop bit. Formiraju se okviri. Između 2 karaktera može biti razmak proizvoljne dužine.

- Sinhroni – prenos nekoliko karaktera istovremeno koristeći bajt za zaglavlje i bajt za kraj bloka, kao i bit za parnost svih karaktera u bloku. Niz bitova se segmentira u velike grupe ili blokove. Za svaki blok se dodaju kontrolni bitovi na početku i kraju bloka. Formiraju se okviri. Ne postoji razmak.

- Paralelni prenos – prema broju bitova koji se istovremeno prenose, ovaj je brži, ali je potreban veći broj linija preko kojih se prenose podaci.

- Serijski – takođe prema broju bitova koji se istovremeno prenose, samo što je ovde dovoljna jedna linija za podatke.

- Način prenosa podataka:

- Simpleks – podaci mogu da se prenose samo u jednom smeru u bilo koje vreme. Uređaj može da primi podatke ali ne i da ih šalje.

- Poludupleks – podaci mogu da se prenose u oba smera ali u datom trenutku samo u jednom smeru. Oba uređaja mogu da šalju i primaju podatke ali u različito vreme.

- Potpunidupleks – podaci mogu da se prenose u oba semra istovremeno. Oba uređaja mogu da šalju i primaju podatke istovremeno.

Mediji za prenos podataka:

- Uparena žica – ovde se koriste dva izolovana bakarna provodnika deblljine oko 1mm koji su spiralno upredeni. Imaju nisku cenu ali spor prenos podataka. Osnova telefonskog analognog sistema. Brzina prenosa je od 500bita u sekundi do 10mb. Brzina zavisi od debljine kablova i udaljenosti između predajnika i prijemnika.

- Koaksijalni kabl – njega čini izolovana bakarna žica, odnosno dva bakarna provodnika koja nisu postavljena paralelno, već koncentrično. Bruina prenosa je od 56kb do 200mb u sekundi. Koristi se za prenos signala visokih frekvencija.

- Optički kabl – ovde se podaci transformišu u svetlosne impulse i svaki svetlosni impuls predstavlja 1 bit. Medijum je debljine vlakna kose. Brzina je od 500kb do nekoliko stotina GB u sekundi. Teže je raditi sa ovim medijum a i skuplji je.

- Mikrotalasni prenos – komunikacioni prenos sa korišćenjem radio veze tipa od tačke do tačke na frekvencijama većim od 1 ghz. Ova vrsta prenosa je ograničena linijom vidljivosti. Koristi se u kombinaciji sa satelitima. Brzina prenosa od 256kb do 100mb u sekundi.

Bežični prenos može imati nekoliko oblika:

- Mikrotalasni www.puskice.org

- Satelitski – slično kao i mikrotalasni prenos, samo su pozicionirani u prostoru. Brzina im je ista. - Prenos korišćenjem mobilnih mreža - Prenos korišćenjem bežičnih lokalnih mreža.

Komunikacionilinkovi – služe za povezivanje računara i krajnjih sistema. Ruta – je put kojim se paket prenosi do krajnjeg sistema koji ga je poslao, kroz niz komunikacionih linkova i rutera do krajnjeg sistema kome je namenjen. Najčešće telekomunikacione mreže:

- LAN – za povezivanje mikroračunara kako bi delili informacije i uređaje. - WAN –regionalna računarska mreža. - PBX – privatna centrala, omogućava korisnicima unutar organizacije uzajamno pozivanje bez izlaska na

javnu telefonsku mrežu. - VAN – mreža sa dodatnim uslugama koje se naplaćuju. - Klijent-server procesiranje – serveri datoteka mogu se koristiti za skladištenje aplikativnih programa i

podataka. Protokoli za prenos podataka – skup pravila kojima se upravlja prenosom podataka između 2 komponente u komunikacionoj mreži. Osnovne funkcije su:

- Identifikovanje uređaja na komunikacionoj putanji - Verifikacija tačnog prijema podataka koji se prenose - Utvrđivanje da li je potrebno ponovo slanje usled grešaka - Oporavak komunikacije ako su se pojavile greške

ISDN – je međunarodni standard čiji je cilj da zameni današnju telefonsku mrežu koja zahteva digitalno-analogne konverzije. Zasniva se na 2 kanala, B-64kb/s i D-od16 do 64kb/s. WiMAXmreže – zasnovane na standardu IEEE 802.16. Ova mreža omogućava:

- Širokopojasni pristup internetu - VoIP - Prenos video i audio sadržaja - Prenos video konferencija.

Repetitor – uređaj koji se u komunikacionim kanalima koristi za smanjivanje izobličenja pojačavanjem ili regenerisanjem signala tako da signal može da se pošalje dalje sa svojom prvobitnomjačinom i u prvobitnom obliku. Bluetooth – omogućava bežični prenos podataka. Mikročim sa radio predajnikom se ugrađuje u elektronske urešaje i na taj način se prenose podaci bez kablova. 5)ELEKTRONSKA TRGOVINA E trgovina – proces kupovine i prodaje i razmene proizvoda, servisa ili informacija korišćenjem računarskih mreža. Aplikacija elektronskih mreža za razmenu ekonomske vrednosti tržišnih transakcija obavlja se između:

- Kupaca i prodavaca proizvoda i usluga - Kompanija - Zaposlenih

Takođe, e trgovina obuhvata i: naručivanje proizvoda i usluga, plaćanje, popunjavanje formulara, servisi i tehnička podrška, niska cena pristupa i korišćenja. Osnovne vrste e-trgovine:

www.puskice.org

1. B2C – bussiness to consumer- ovde su učesnici kompanije koje prodaju svoje proizvode i pojedinačni kupci koji elektronski kupuju te proiizvode. Primer je: walmart web site.

2. BCB – bussiness to bussiness – ovde su učesnici kompanije koje svoje proiuvode prodaju drugim kompanijama. Primer je: grainger web site.

3. C2C – consumer to consumer – omogućava e-trgovinu potrošačima, odnosno da fizička lica međusobno trguju preko centralnog Web servera. Primer je: eBay.

4. C2B – consumer to bussiness – ovde korisnici koriste online agente za traženje proizvoda ili usluga. Primer je: priceline.

5. B2G – bussiness to government – učesnici su kompanije koje svoje prooizvode prodaju državnim institucijama i agencijama. Primer : CA.gov

6. P2P – peer to peer – omogućava internet korisnicima da dele fajlove i resurse direktno bez centralnog Web servera. Primer je: paypal

7. M Trgovina – se odnosi na korićšenje bežičnih digitalnih uređaja pomoću kojih se prenose transakcijee na webu. Ovde korisnici mogu da rezervišu putovanja, porede cene.. primer: mbill.

Proširenje ovih kategorija na:

- G2B&B2G - G2C&C2G - B2E&E2B - G2E&E2G - M trgovina - C2B2C – consumer to bussiness to consumer - B2B2C – bussiness to bussiness to consumer

Za obavljanje e-trgovine potrebno je da:

- Postoji web sajt trgovca - Postoji katalog proizvoda - Da se kreira ili da se kupi softver za kupovinu - Da trgovac dobije digitalni sertifikat - Da trgovac dobije internet račun u banci - Da se pronađe provajder za procesiranje online transakcije

SET protokol – je protokol za obavljanje transakcija kreditnim ili debitnim karticama preko Interneta. Vrši proveru identiteta kupaca, trgovaca i banaka. Načini prenosa finansijskih transakcija:

- Preko telefonskih linija - Preko iznajmljenih linija - Bežično - Preko interneta

e-trgovina može da:

- Poveća obim trgovine - Poveća poslovnu efikasnost - Omogući pristup novim tržištima

www.puskice.org

Transakcija – grupa operacija koje se izvršavaju u potpunosti pri čemu se trajni efekat tih operacija trajno i beleži. Bitne karakteristike transakcija su:

- Atomnost – izvršavanje u potpunosti ili se uopšte ne izvršava. - Konzistentnost - Izolovanost - Trajnost

Vrste transakcija: - Ravne – sastoje se od niza operacija - Ugnježdene – sastoje se od više podtransakcija - Distribuirane – nedeljive, tj. Ravne transakcije koje pristupaju podacima distribuiranim po različitim

čvorovima mreže. 2 osnovna razloga za korišćenje replikacije:

- Povećanje pouzdanosti - Poboljšanje performansi sistema

3 tipa replikacije:

- Permanentne replikacije - Privremene – kada dođe do naglog povećanja zahteva od strane klijenata - Keš klijenti – replika koja se inicira od strane korisnika

Security issues – često se pojavljuju kod aplikacija koje se odnose na e-trgovinu. Postoje pasivni i aktivni napadi. Autentikacija – provera autentičnosti korisnika Lozinke, sertifikati, digitalni potpisi, smart kartice, biometrijske tehnike – mogu da se koriste za autentikaciju. Digitalni potpis garantuje:

1. Autentikaciju pošiljaoca 2. Proveru da li je poruka izmenjena u prenosu 3. Nemogućnost negiranja poslate poruke

Sertifikaciono telo može biti:

- Državna ili privatna institucija uz dozvolu države - Međunarodna sertifikaciona tela - Tajnost podataka

Integritet podataka je zaštita od modifikacije od strane neautorizovanih strana. Detektovanje – je izveštavanje o bilo kom riziku, napadu, lažnoj transakciji. EBPP sistem- je sistem za online plaćanje mesečnih računa. HYPERTEXT – način formatiranja web stranica sa ugrađenim linkovima koji dokumente povezuju međusobno. URL – adresa koja se koristi za pristup datoj WEB stranici. HTTP – protokol koji se koristi za prenos Web stranice preko Interneta.

www.puskice.org

HTML – programski jezik koji se koristi za formiranje web stranica. XML – standard za razmenu podataka i informacija na webu fokisiran na struktuiranje sadržaja podataka i informacija. WEBSERVER SOFTVER – softver koji omogućava isporuku web stranica web klijentima na osnovu http zahteva. WEB KLIJENTI – računarski uređaji povezani na internet i koji mogu da šalju HTTP zahteve i da prikazuju HTML stranice. WEB BROWSER – program koji se koristi za prikazivanje web stranica. Internet servisi u sistemima e-trgovine:

- BLOG – personalne web stranice koje tipično sadrže niz hronoloških informacija publikovanih od strane autora.

- RSS – really simple syndication – program koji omogućava korisnicima da imaju multimedijalni digitalni sadržaj koji uključuje tekstove, multimedijalne dokumente, bllogove, video i audio prezentacije.

- ONLINE SOFTVER I SERVISI – web aplikacije, widgeti, gadgeti, distribucija softvera. - WIKI – web aplikacija koja omogućava korisnicima da lako dodaju ili promene sadržaj na nekoj web

stranici. - PODCASTING – audio prezentacija koja se skladišti kao audio file i koja je raspoloživa preko interneta. - APLIKACIJE M-TRGOVINE – aplikacije koje omogućavaju mobilnim potrošačima da izvrše kupovinu i

plaćanje proizvoda i usluga putem telefona. - INTERNET TELEFONIJA – servis koji koristi VoIP za prenos audio komunikacije preko Interneta. - IPTV – internet televizija koja koristi kompresiju podataka primenom standarda kao što su MPEG2 i

MPEG4. - VIDEO KONFERENCIJE – zasnovane na internetu koj kojih se koriste širokopojasne internet konekkcije i

web kamera. - SERVISI MUZIKE I VIDEO ZAPISA – servisi namenjeni za isporuku muzike i video zapisa. Pr. Itunes, dvd.

Interakcija sa kupcem: - CGI – common gateway interface – skup standarda za komunikaciju između browsera i programa. - ASP – active server pages – namenjen za programiranje serverske strane. - JAVA, JSP – programski jezici koji omogućavaju kreiranje interaktivnog i aktivnog sadržaja na računaru. - ACTIVE X I VBSCRIPT – programski jezici koji su konkurentni Javi i JavaScriptu. - COLD FUSION – primer integrisanog razvojnog okruženja namenjenog za kreiranje interaktivnih web

aplikacija na strani servera. ESP – elektronski sistemi plaćanja – namenjeni plaćanju proizvoda i usluga preko interneta u bilo koje vreme. Njima se smanjuje cena plaćanja u odnosu na tradicionalne sisteme plaćanja. Mogu da rade u online i offline režimu rada. Prema iznosu pojedinačne transakcije dele se na mikro i makro plaćanja. Prema načinu poravnanja dele se na:

- bilateralne, poravnanje je uzajamno - multilateralne, postoji poravnanje između svaka dva učesnika - sistemi sa posrednikom, vrsta usluge koju posrednik naplaćuje.

Višekanalski pristup obuhvata:

- kablovski sistemi - telefonski - radio mreže

www.puskice.org

- tv mreže - bežične tehnologije

Faze u evoluciji e-trgovine:

1. telegraf, telefon, faks 2. EDI – elektronska razmena podataka 3. Internet, www 4. Integracija konvencionalnih i bežičnih mreža 5. Integracija i upravljanje kanalima i sadržajem

SSL protokol obezbeđuje: autentičnost pošiljaova, integritet podataka, privatnost pošiljaoca. Mogućnosti za kreiranje i održavanje web site-a uz inhouse i outsource:

- Kompletno inhouse - Kompletno outsourced - Kreiranje in house, održavanje outsourced - Kreiranje outsourced, održavanje in house

WWW - je skup povezanih resursa koje čine dokumenti, video zapisi, zvučni zapisi koji se nalaze na računarima kojima se može pristupiti preko interneta. 6) ZAŠTITA PODATAKA Zaštita je skup metoda, tehnika i pravnih normi kojima se kontroliše pristup podacima od strane programa i ljudi i štiti fizički integritet celokupnog računarskog sistema, bio on distribuiran ili ne, centralizovan ili decentralizovan. Zaštita se primenjuje:

- Na nivou mreže - Na nivou OS - Na nivou aplikacije - Na nivou baze podataka - Kao proceduralna zaštita

Od čega se štiti?

- Neautorizovan pristup - Modifikacija podataka - Nestanak električnog napajanja - Prirodne katastrofe - Hardverski i softverski otkazi

Od koga se štiti?

- Od spolja i od unutra Zašto se štiti?

- Vrednost, konkurencija..

www.puskice.org

Koliko dugo? - Vremenski koliko

Vrste programerskih grešaka:

1. MRB – Memory Related Bugs – greške vezane za rad sa memorijom, 2. Directory Traversal - greške vezane za rad sa fajl sistemom, 3. XSS – greške vezane za rad sa web aplikacijama.

Prekoračenje memorije na šteku:

1. Pokazivač šteka 2. Povratna adresa 3. Pokazivač okvira

Ciljevi zaštite CIA trojstvo:

1. Privatnost 2. Integritet 3. Raspoloživost

MAC – primenjuje se hijerarhijski model za kontrolu pristupa podacima. Korisnici ne mogu da menjaju kontrolu pristupa resursima. DAC – model koji dozvoljava direktno svakom korisniku da kontroliše pristup svojim resursima. RBAC – model koji omogućava kontrolu pristupa resursima datog sistema na osnovu poslovne uloge korisnika u datoj organizaciji. Vrste napada:

1. Prekid 2. Modifikacija 3. Presretanje 4. Fabrikacija

Neovlašćeni pristup može biti:

- Aktivni – dejstvo ili interakcija sa sistemom od strane infiltratora (promena paketa, brisanje paketa...) - Pasivni – osmatranje protoka informacija u nekoj tački sistema bez izmene podataka.

Tehnike u pasivnoj infiltraciji:

- Elektromagnetno osluškivanje - Prisluškivanje na komunikacionim linijama - Korišćenje skrivenih predajnika - Osmatranje i snimanje - Pasivni upadi se ne mogu detektovati ali se mogu sprečiti.

Tehnike u aktivnoj infiltraciji:

- Zloupotreba legitimnog pristupa - Maskiranje - Pronalaženje otvorenih vrata

www.puskice.org

- Ulaz preko aktivnog komunikacionog kanala - Trojanski konj i virusi - Aktivni upadi se ne mogu sprečiti ali se mogu detektovati.

Memory resident virusi – su virusi koji ostaju u operativnoj memoriji i nakon završetka rada programa u kome su bili dodatak. Parazitni virusi – virusi koji postaju dodatak nekom izvršnom programu. Boot sector virusi – virusi koji su memorisani unutar master boot sektora. Boot sektor je mali deo memorijskog prostora na hard disku ili drugom eksternom memorijskom uređaju koji BIOS prvo učitava u RAM memoriju nakon uključenja računara. Antivirusni softver – program za zaštitu od virusa. Primeri napada ’’spolja“:

- Pasivno prisluškivanje - Aktivno prisluškivanje - Lažno predstavljanje - Zaobilaženje mehanizama kontrole pristupa - Ometajuća emitovanja

Primeri napada s ’’unutra“: - Kada se poznati korisnici sitema ponašaju na neovlašćen način - Narušavanje sistema sigurnosti iznutra - Direktna zavisnost rešenja zaštite podataka od stepena osetljivosti podataka i raspoloživosti finansijskih

sredstava.

Mere zaštite, hardverske: - Brave - Pristupni uređaji

Mere zaštite, softverske: - OS - Zaštita unutar aplikacije - Unutar baze podataka - Standardi za razvoj aplikacija - Pregled log-ova

Mere zaštite, kontrolni sistemi: - Firewall-ovi - Izlazni ruteri - Detektori napada - Skeneri virusa - Analiza logova baza podataka..

Ciljevi autora virusa su:

- Brzo širenje virusa - Da se virus teško detektuje

www.puskice.org

- Da odbrana od virusa bude komplikovana Virusi su manji od 4kb Crvi – računarski program koji kopira samog sebe sa jednog računara na drugi. Mogu se koristiti za prenošenje virusa ili za zamenu postojećih datoteka verzijama koja predstavljaju trojanske konje. Crvi su slični virusima ali postoji rauulika a to je da za aktiviranje crva nije potreban korisnik i oni skrivaju svoje širenje na druge računare. Trojanski konji – je program koji se najčešće prenosi na ciljni račinar kao nevidljivi dodatak uz neki drugi program, a zatim dolazi do njegovog aktiviranja. Mogu se preneti kopiranjem programa, downloadovanjem i otvaranje attachmenta iz maila. Oni su najopasniji jer se izvršavaju u okviru kernela iliti jezgra OS. Virusi – program koji se može sam reprodukovati tako što dodaje sopstveni kod nekom drugom programu. Rezultat može biti ispisivanje neke poruke, prikaz slike na ekranu, menjanje i brisanje neke datoteke.. Polimorfni virusi – virusi koji se mutiraju. Mehanizmi zaštite su:

- Fizička zaštita - Putem lozniki - Uvođenje prava pristupa

Principi projektovanja zaštite:

- Princip zabrane - Princip kompletnosti - Princip najmanje privilegije - Princip otvorenosti - Princip bezbednog kernela - Princip jednostavnosti - Princip višenivoske zaštite

Autentikacija – je proces utvrđivanja identiteta korisnika. Ona se može uraditi na više načina ali se zasniva na 3 principa.

- Nešto što korisnik zna - Nešto što korisnik ima - Nešto što korisnik jeste

Kriptografija – je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem matematičkih metoda i tehnika vezanih za različite aspekte informacione sigurnosti, kao što su tajnost ili poverljivost, integritet podataka, autentičnost entiteta i izvora podataka. Blok šema sistema za rad sa asimetričnim algoritmima ima 2 ključa:

- Javni – poruka koju želi da pošalje - Tajni – poruka koju primi

Eulerova funkcija (trapdoor) omogućava da se koristi par ključeva gde se jedan ključ koristi za enkripciju a drugi za dekripciju podataka. Digitalni potpis – garantuje autentičnost poslate poruke na mestu prijema i očuvanje integriteta, tj. Da u toku prenosa nije došlo do promene u sadržaju poruke. Garantuje takođe i nemogućnost poricanja slanja, odnosno prijema date poruke. X.509 Sertifikat- preduslov za rad sa digitalnim potpisom jeste posedovanje ovog sertifikata. Ovo je dokument koji obezbeđje potvrdu identiteta datog entiteta u sistemima za rad sa javnim ključevima. Dominantna verzija ja 3 X.509.

www.puskice.org

SQL injection – je tehnika modifikacije SQL upita sa eksterne lokacije. Najpoznatiji simetrični algoritmi: DES, 3DES, AES Najpoznatiji asimetrični algoritam: RSA Retrovirusi – su programi koji su namenjeni blokiranju antivirusnih programa. Dužine ključeva kod primene AES algoritma: 128, 192, 256 bitova. Autorizacija – pravo datog subjekta da pristupi datom objektu. Provera autentičnosti - verifikacija datog subjekta ili izvora date poruke. NONCE – slučajna vrednost koja se dodaje datoj poruci da bi se obezbedila jedinstvenost.

www.puskice.org