F E L J T O N

Zagledan negdedaleko prema Knez–Mihajlovoj i

Narodnom pozori{tu krozizlog iz prepoznatljiveintimnosti beogradskog“Ma`estika“ srpski slikarSava Rako~evi} iz ^ikagaopu{teno odbija dimovecigareta i u`iva u –povratku. Oni koji gaznaju naslu}uju da ovajvrhunski umetnik, koga jejo{ po~etkom sedamdesetihlikovni kriti~ar ~ika{kog “Santajmsa“ pobri`ljivosti rada uporedjivao sa renesansnimmajstorima, zuri prema mansandarma u cen-tru. Na jednoj od njih u Kolar~evoj dugo istrpljivo stvara se legat Save Rako~evi}a,budu}e kulturno sastajali{te Beogradjana igalerija sa njegovim potpisom.

Rade}i daleko od otad`bine usvesti mi je bilo da deo svojih najboljihradova ostavim ovde, {to sada i ~inim. Legatje izraz `elje da to ostane u Beogradu i srp-skoj kulturi. Kao {to }u du{u ostavitiTvorcu, a telo i srce otad`bini - ispoveda se.

ISKUSTVO DRU@ENJA SA EMIGRACIJOM

Iako je ve} preko ~etiri decenije udijaspori, a prvi put se vratio posle 18 god-ina od smrti Broza, Rako~evi} govorinaglaskom kao da odavde nikuda nije niodlazio. O~uvao je jezik, ali i bistru patriot-

sku misao. Ako ga jetamo{nje dru`enje sa elit-om politi~ke emigracijesnabdelo posebnimiskustvom, mudro{}u ioprezom, posve}enostisvojoj porodici i korenimasa~uvala ga je da se nezatruje podani{tvom.

Tamo `ivotname}e ljudima neke novevrednosti, a ove na{eblede ili se gase. Ostaosam ovakav sa sve{}u da

mi se ne otme vreme, da ga posedujem i dane pripadam nikome. Nisam bio u trci.Mo`da bih i tr~ao kad bih znao gde se tosti`e - veli.

Taj deo srpske kulture unet umozaik koji nosi pe~at ameri~kogstvarala{tva doprineo je, pored ostalog, dapovodom 200. godine SAD Sava Rako~evi}udje u reprezentaciju ameri~kih slikara zaveliku izlo`bu u Parizu.

- Kada sam 1966. godine napustiozemlju imao sam samo saznanje kako idokle ovde mogu sti}i. Odlaze}i u SADnisam bio u zanosu da }e sve i}i lako, alisam odlu~io - odlazim, ili }u pobediti ilipasti. I jedno i drugo mi je odgovaralo, ni{taizmedju. Malo sre}e i istrajnosti pokazali sumi na put uspeha–pri~a o svojim po~ecimasmatraju}i presudnim osnivanje Muzejamoderne umetnosti i ~injenicu da mu jejednu od prvih velikih izlo`bi organizovaoD`ozef [apiro, ime kojim bi se podi~ili da

su snjim radili mnogi svetski majstori, anisu. Po~eci i napredovanja Save Rako~evi}aslo`eni su u njegovoj monografiji u izdanjuSrpske knji`evne zadruge, a krunu mi{ljenjaameri~kih, ruskih, francuskih i na{ihkriti~ara predstavlja rukopis priredjiva~a iorganizatora Zorana Glu{~evi}a.

Iako je dobar deo svojih radovastvorio u ^ikagu, Rako~evi} de~jomiskrenom radoznalo{}u pita: “A kako }eteme predstaviti”, da bi na pitanje “^iji ste “odgovorio:

- Da sam Kinez, bio bih kineskislikar. Pripadam svojoj kulturi i prirodno seuklapam u ~etu srpskih slikara, {to ne zna~ida bi me Amerikanci odbacili. Radovi sutamo nastali, a njihova tematika na osnovumog razmi{ljanja i slikarskog rukopisa jed-nako je razumljiva i Kinezima. Moje se slikene prevode – govori vi{e kao za sebe.

Sve svoje godine u emigraciji, {toje termin koji naj~e{}e koristi, slikar irodoljub Sava Rako~evi} uzlo`io je u borbuza srpstvo, ma koliko to {iroko zvu~alo.

Svet se u tudjini okuplja oko svo-jih crkava, ~uva svoj jezik, pesmu i molitvu,ipak svestan da Srbija nije u ju`nom ̂ ikagu.I koliko god imamo Gra~anica, samo posto-ji ona koja bi `ivela u duhu ovog naroda ikad je ne bi bilo na Kosovu. I ona zove zaKosovo i na Kosovo.

UMETNOST I POLITIKA

Ulaze}i u spektar politikeprime}uje da umetnost bez nje mo`e, ali da

“maloumetnosti ne bi {kodilo politici“. Alitu ne zastaje:

U ovim danima pre`ivljavamote{ke trenutke, ali to nemora da zna~i pad nikod na{eg naroda van zemlje, jer postojinada u onaj trenutak kada }e Srbi zaista bitiu svojoj dr`avi. Sada smo jedina zemlja kojase odredjuje kao dr`ava gradjana. Poljskapripada Poljacima, Nema~ka Nemcima,Francuska Francuzima, valjda ne}emo bitivan sveta, pa }e i Srbija pripadati Srbima.Ako to va`i za sve, za{to se izvesni na{imudraci trude da budemo ne{to drugo.Polazim od toga da je svaki ~ovek, bez obzi-ra na kojoj politi~koj strani, rodoljub, a neizdajnik. Kao {to u svakom narodu ima onihkoji poslu`e izdajstvu u ovakvim vremenima- isti~e.

Na{ sagovornik slovi za dobrogpoznavaoca srpske politi~ke emigracije. Otome nevoljno pri~a za novine uz opasku: “@iv sam, malo li je!“ Ali ne izdr`ava…

Na{a emigracija sve je vi{e trgo-va~ka, a sve manje patriotska, {to imaopravdanja jer nam je vreme nametnuloborbu za interese. Ipak, u ovom poslednjemratovanju svi su bili okrenuti ka otad`bini,vrlo dobro su se odazvali, a veliku uloguodigrao je pokojni vladika Irinej Kova~evi}.Kod onih starijih generacija, koje je Brozovfeudalni sistem nazivao neprijateljima naro-da, bilo je vi{e ipak ose}anja za svoj kraj,zemlju i jezik, nego kod ovih koji danassti`u. Oni prvi imali su drugi moral, vaspi-tanje i u~itelje. I situacija medju srpskimorganizacijama se promenila. Sa~uvala su sesamo imena, a nacionalno se pretvara uli~no. Drugim re~ima, ono {to se dogadja uotad`bini ima svoj odraz u rasejanju – kat-egori~an je Rako~evi}.

Kad je re~ o otad`binskim pitanji-ma, na{ sagovornik se vra}a porodici. Uku}i Rako~evi}a govori se srpski, {tonikome od njih nije smetalo da vlada sanekoliko jezika.

Ako se zapostavlja jezik, menjaju}ii skra}uju}i imena, onda je te{ko govoriti opripadnosti srpskom narodu. To je izraznesigurnosti koja se prenosi i na decu-zaklju~uje.

U svom beogradskom spokojuRako~evi} brine da legat bude {to bolje ibr`e uradjen, prise}aju}i se za kraj stihovajednog meksi~kog pesnika, kao poruke~itaocima “Politike”.

Zemljo moja, slomljena kako siblizu zapada, a tako daleko od Boga.

Sava Rako~evi} je rodjen 1933.godine u Pe}i. Diplomirao je na Akademijiprimenjenih umetnosti u Beogradu 1960.godine.

Nekoliko godina `iveo je iradio kao slobodan umetnik i honorarni

ilustrator lista “Politika“. Nalaze}i se ustalnom sukobu sa tada{njom vla{}u,1966. godine odlazi u Ameriku, gde idanas `ivi.

Maternja boja koja je prosijavalasa njegovih slika, preto~ena je u maternji

jezik kojim je propevao u knjigama poez-ije: Tami za ledjima, Bal svetlosti, Poslesvega...

Dobitnik je Visokog priznanjaStefan Prvoven~ani, Ra{kih duhovnihsve~anosti i Vukove nagrade.

Sava Rako~evi} je od 1963.godine ~lan Udru`enja likovnih umetnikaSrbije i ~lan Udru`enja knji`evnika Srbije.^lan je ^ika{kog umetni~kog kluba. Bio jestalni ~lan Komiteta organizacije Mir krozkulturu, pri UNESKO-u.

Slikar svetskih razmera i pesnik duboke ekspresije

SAVA RAKO^EVI]

SLIKAR KOJI JE SA^UVAO VREMESava Rako~evi}, koji je svojevremeno predstavljao SAD na izlo`bi u Parizu, o dana{njoj dijaspori, rodoljublju i o~uvanju korena.

21Jul 2016. www.serbianmirror.com

22 Jul 2016.

Z A K O N

Ujeku turisti~ke sezone objavljuje-mo naj~e{}a pitanja i odgovore uvezi sa carinskom procedurom pri

ulasku u Republiku Srbiju.[ta se smatra li~nim prtljagom?- Li~ni prtljag putnika ~ine svi

predmeti (nekomercijalnog karaktera) kojeputnik nosi sa sobom, a slu`e mu dok jena putovanju, npr. ode}a, obu}a, raznitehni~ki uredjaji, sportski rekviziti, pred-meti za odr`avanje li~ne higijene, lek zauobi~ajenu terapiju i drugi predmeti zali~nu upotrebu. Koli~ina ovih predmetazavisi od svrhe putovanja, pola, zaniman-ja putnika, godi{njeg doba i drugih okol-nosti u vezi sa konkretnim putovanjem.Predmeti koji slu`e li~nim potrebama put-nika za vreme putovanja (li~ni prtljag),nezavisno od toga da li ih nose sa sobomili su ih dali na prevoz vozaru, oslobod-jeni su od pla}anja uvoznih da`bina.Ukoliko je putnik li~ni prtljag dao na pre-voz drugim prevoznim sredstvom, nazahtev carinskog organa podnosi i odgo-varaju}i dokaz da se radi o njegovomli~nom prtljagu.

Da li se laptop ra~unar smatradelom li~nog prtljaga?

- Carinski organ du`an je da, usvakom konkretnom slu~aju, utvrdi kojipredmeti (koje putnik unosi u na{u zemljuu putni~kom prometu ili koje je dao naprevoz drugim prevoznim sredstvom), usmislu navedenog u odgovoru na prethod-no pitanje, ~ine li~ni prtljag putnika i daljepostupi u skladu sa propisima. S tim uvezi, laptop mo`ete nositi sa sobom, ali sucarinski slu`benici du`ni da, kao i zaostale stvari koje nosite, utvrde da li sezaista radi o predmetu koji je sastavni deo

li~nog prtljaga ili je pak, u pitanju npr.novi uredjaj koji podle`e naplati uvoznihda`bina. Ne zaboravite dad r ` a v l j a n iRepub l ikeS r b i j e

imajupravo uzemlju daunesu robu u vred-nosti do 100 evra bez pla}anjauvoznih da`bina.

[ta treba da uradim ukoliko mili~ni prtljag stigne po{tom ili na nekidrugi na~in?

- Ukoliko vam je li~ni prtljag sti-gao naknadno, po{tom ili na neki drugina~in, a niste u prilici da budete prisutniprilikom samog carinjenja, u tom slu~aju}ete morati da podnesete carinicima odgo-varju}i dokaz da se radi o va{em prtljagu.To }e najverovatnije biti izjava koju }etedati, na osnovu koje }ete biti oslobodjeniod pla}anja uvoznih da`bina.

Koliko cigareta smem da une-sem u Republiku Srbiju?

- U Republiku Srbiju mo`eteuneti 1 boks (200 komada) cigareta ili 50cigara ili 250 gr. duvana ili ukupno 250gr. od svih navedenih proizvoda.

Koju koli~inu alkoholnog pi}amogu uneti u Republiku Srbiju?

- U RepublikuSrbiju mo`ete

s l o b o d n ouneti 1

litar

`estokoga l k o h o l n o g

pi}a, sa udelom alko-hola preko 22% ili 1 litar alko-

holnog pi}a sa udelom alkohola 22% imanje, 1 litar penu{avih i likerskih vina,do 2 litre ostalih vina ili odgovaraju}a

koli~ina u kombinaciji navedenih pi}a.Koliko parfema/toaletne vode

mogu da unesem u Republiku Srbiju?- Prilikom dolaska u Republiku

Srbiju mo`ete uneti 1 parfem i 1 toaletnuvodu.

Do koje vrednosti robe samoslobodjen od pla}anja uvoznih da`bina?

- Oslobodjeni ste od pla}anjauvoznih da`bina na predmete koje unositeiz inostranstva za svoje li~ne potrebe ipotrebe svog doma}instva – u vrednosti od100 evra u dinarskoj protivrednosti, poduslovom da ti predmeti nisu namenjenipreprodaji. Ova povlastica se odnosi nadr`avljane Repulike Srbije.

[ta treba da uradim ukolikoimam kod sebe i robu koja treba da seocarini?

- Ukoliko kod sebe imate robukoja je ve}e vrednosti od 100 evra i zakoju se pla}aju uvozne da`bine, nagrani~nom prelazu to treba da prijavitecariniku.

Ovu rubriku redakcija lista “Ogledalo” realizuje u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbijeu ^ikagu. To je prilika da putem našeg lista postavite pitanja na koje }e vam odgovoriti Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu.

Vaša pitanja mo`ete nam slati na e-mail ogledalo@gmail.com ili na adresu: Ogledalo – Serbian Mirror, PO BOX 13472 Chicago, Il 60613.

VI PITATE, KONZULAT ODGOVARA

Utoku je upis bira~a za gla-sawe iz inostranstva naLokalnim izborima u Bosni

i Hercegovini, koji }e se odr`ati unedjequ, 02. oktobra 2016. godine.

Krajwi rok za REGIS-TRACIJU je 19. juli 2016. godinedo 24.00.

Uz popuwenu prijavu, kojupotpisuje, podnosilac prijaveprila`e i kopije dokumenata pred-vi|ene Izbornim zakonom BiH, i uprijavi navodi na~in na koji `elida glasa (Glasawe u DKP-u BiH iliglasawe putem po{te). Obrasciprijava za glasaw mogu se na}i nainternet stranici Centralneizborne komisije BiH(www.izbori.ba), interne straniciMinistarstva inostranih poslovaBiH (www.mvp.gov.ba ), kao i li~nopreuzeti u prostorijama AmbasadeBiH u Va{ingtonu.

Ambasada Bosne iHercegovine Va{ington poziva sve

svoje dr`avqane koji imaju bira~kopravo, a nalaze se na privremenomboravku ili imaju status izbjegleosobe u Sjediwenim Ameri~kimDr`avama, da se registruju zali~no glasawe ili u Ambasadi BiHu Va{ingtonu ili Generalnomkonzulatu BiH u ^ikagu. U zavis-nosti od broja registrovanihbira~a za li~no glasawe u DKPBiH, Centralna izborna komisijaBosne i Hercegovine }e – nakonisteka roka za registraciju bira~a,donijeti kona~nu odluku oDKUP-ima BiH u kojima }e bitiorganizovano glasawe.

Prijave se mogu poslati:- elektronski na e-mail adresu:prijavapp@izbori.ba

- na faks broj: + 387 33251-333 ili 251-334, ili

- putem po{te na adresu:Izbori u BiH, po{tanski pretinac451, 71000 Sarajevo.

GLASANJE JE DEMOKRATIJA,GLASANJE JE PRAVO

POZIV AMBASADE BOSNE I HERCEGOVINE U VA[INGTONU ZA PRIJAVU BIRA^A ZA GLASANJE NA LOKALNIM IZBORIMAU BIH 2016. GODINE

GLASAJTE!

A P E L

23Jul 2016. www.serbianmirror.com

Po~ele su pripreme zakompletnu obnovutvr|ave sredw-

evekovnog grada Stala}a, saciqem da u potpunostipovrati izgled kakav je imaopre {est vekova. Radi se okulturnom dobru od velikogzna~aja, a obnova tvr|ave }ebiti u skladu sa konzerva-torskim uslovima Zavoda zaza{titu spomenika kulture izKraqeva. Zajedno sa ovimambicioznim projektom nas-tavi}e se sa obnovom velikogbroja crkava MojsiwskeSvete gore na istom lokalite-tu.

Utvr|eni grad Stala}podignut je na ogrankuMojsiwske planine, 2,5 kmju`no od sastava Zapadne iJu`ne Morave. Stala} je imaostrate{ki zna~aj, usmerenprvenstveno na kontrolu iodbranu prilaza srpske sred-wovekovne prestonice.Podignut kad i Kru{evac,sedamdesetih godina XIVveka, prvi put se pomiwe uravani~koj poveqi KnezaLazara 1377, potom 1395. upoveqi kwegiwe Milice man-astiru Sv. Pantelejmonu uSvetoj Gori. PremaKonstantinu Filozofu,Stala} je razorio turski sul-tan Musa 1413. u svom pohoduprema Kru{evcu.

Veliki grad Stala}utvr|en je masivnim bedemomsa hodnom stazom, zupcima istrelnicama i monumental-nom ~etvorospratnom don`onkulom, poznatom pod imenomTodorova kula. Ona je {titi-la Mali grad, naju`e gradskojezgro, naknadno formiranopregra|ivawem ju`nog delaVelikog grada. Centralnomesto u Malom gradu zauzimapalata sa tremom. Na suprot-noj strani od palate, uz samebedeme, razme{tene su zgrade~ija je namena bila razli~ita.Mali grad za{ti}en je ni`imzidom i suvim rovom ispreddon`on kule. Tvr|ava imaelipsasto romboidni oblikdu`ine 350 m, {irine 200m.Komunikacija izme|u gradovaodvijala se kroz kapiju na kojuje kasnije postavqena rampaza pokretan most. Od 1971. do1979. vr{ena su arheolo{kaistra`ivawa i konzervacijazate~enih i otkrivenih

objekata. Pokretan arheo-lo{ki materijal kao zatvorennalaz, zna~ajan je zaprou~avawe sredwovekovnematerijalne kulture.

Op{tina ]i}evac na~ijoj je teritoriji ovaj

zna~ajan spomeni~ki kom-pleks,jedna je od najmawih uSrbiji i izuzetno skromnihfinansijskih mogu}nosti. Iztih razloga osnovana jeOrganizacija za obnovu iure|ewe tvr|ave Stala} iMojsinskih planina –Mojsiwske Svete gore “Todor

od Stala}a“, (skra}enoUdru`ewe “Todor odStala}a“) kao neprofitna,nevladina i nestrana~kaorganizacija. Organizacija jezvani~no registrovanapo~etkom decembra2015.godine i do sada okupqavi{e od 23 000 ~lanova iz

cele Srbije ali i iz dijas-pore. Za predsednikaOrganizacije izabran je DrQubi{a Popovi}, lekar,pedijatar, a za potpredsedikeDragan ^apkunovi} izStala}a i Bla`o \urovi} iz

Beograda. Organizacija jezapo~ela sa sakupqawemnov~anih priloga.

Obnova tvr|ave uStala}u i{la bi u tri faze.Prva faza podrazumevaobnovu don`on kule koja jebila visoka oko 20 m, imala je6 spratova, stepeni{te i

krovnu konstrukciju.U drugoj fazi

obnovio bi se takozvaniMali grad koji je pre~nikaoko 80 metara i u tre}oj faziobnovila bi se tvr|ava ucelini a ona je povr{inu odpreko 4,5 hektara i bila zbogsvog vojnog zna~aja ve}a od

tada{weg prestonog gradaKru{evca.

Nedaleko od kuleuskoro }e da bude otkrivenspomenik vojvodi Prijezdi iJelici visok 7,5 metara, radakademskog vajara Borisa

StaparcaOsim obnove tvr|ave

u Stala}u u gra|evinskomsmislu ovaj veliki nacional-ni projekat podrazumevao`ivqavawe ovog prostora ipretvarawe u duhovno i kul-turno sredi{te koje se nalaziu srcu Srbije (pozornica sa

amfiteatrom) gde bi seodr`avale mnogobrojne kul-turne i sportske mani-festacije i doga|aji (festi-vali, umetni~e i de~ijekolonije. Kao novaturisti~ka atrakcija na triMorave, bi}e interesantna zadoma}e ali i za strane tur-

iste. Osim spomenika vojvodiPrijezdi i Jelici, uveliko seradi na snimawu albuma“Stala} na dlanu od triMorave“ na ~emu radi poz-nati muzi~ar Asim Sarvan.Napisan je i libreto za operuZavet vojvode Prijezde.Autor libreta je Neboj{aLap~evi} iz Kru{evca, aoperu komponuje poznati iafirmisani kompozitorMiroqub Aran|elovi}Rasinski.

U Srpskoj sred-wovekovnoj kulturnojba{tini crkve i manastiriMosiwske Svete gore (bilo ihje ukupno 77) imaju odre|eno iizuzetno va`no mesto. Ovihramovi i wihovi ostaci suwen posebni deo, a u nasle|uMoravske Srbije predstavqa-ju nedovoqno ispitanu iveoma zna~ajnu komponentu, u~ijem se budu}em kompleksnomnau~nom osvetqewu skrivakqu~ za re{ewe nekih funda-mentalnih pitawa u razvojukulturnih, crkvenih, idejnihi umetni~kih shvatawa na{egsredweg veka. Bez wih imalibi oskudniju predstavu oslo`enosti organizmamoravske umetnosti, posled-we velike epohe u na{oj kul-turnoj pro{losti. Radi se omalim crkvama od kamenakoji su u 14.veku gradili samimonasi isihasti. Obnova ovogkompleksa crkava i manasti-ra odvija}e se istovremeno saobnovom stala}ke tvr|ave uskladu sa materijalnimmogu}nostima. O~ekujemo da}e mnogi pojedincizatar`iti blagoslov iodobrewe da samostalnoobnove pojedine crkve iz togkompleksa. Na{ ciq je da urealizaciji ovog velikognacionalnog projektau~estvuje {to vi{e qudi i izotad`bine ali i dijaspore.Dovoqno je da svako prilo`imarar po jedan kamen. @eqanam je da sada{we generacijezajedni~ki naprave podvigkojim }e se budu}e generacijeponositi.

Pozivamo sve qudedobre voqe, koji shvatajuzna~aj ovog nacionalnog pro-jekta da sa svojim prilozimadoprinesu da se ova ambicoz-na i dobra ideja {to pre ost-vari.

POMOZIMO U IZGRADWI MOJSIWSKE SVETE GORE I TVR\AVE U STALA]U

UUSSKKOORROO PPOO^̂IIWWEE OOBBNNOOVVAA TTVVRR\\AAVVEE UU SSTTAALLAA]]UUII KKOOMMPPLLEEKKSSAA MMOOJJSSIIWWSSKKEE SSVVEETTEE GGOORREE

Mojsinjska sveta gora

Tvrdjava na Stala}u

Udru`ewe ““Todor ood SStala}a“, Ora~ka 49, Beograd-ZemunDinarski `iro ra~un: 265162031000384285Devizni `iro ra~un: 35265100000016570173

WEb sajt www.todorodstalavca.org.rs email tvrdjavastalac@gmail.com

F E L J T O N

24 Jul 2016.

ZA DU[E KOJE PATE I VOLESa poslovne strane, izda-

vanje LP plo~e Tome Zdravkovi}aje u tom trenutku predstavljao svo-jevrsni rizik, po{to ga na doma}ojestradnouj sceni nije bilo bezmalopunih pet godina. Da li ga je pub-lika zaboravila, koliko ga jo{po{tuju, ima li mesta na muzi~komnebu i za njega?

Sve nedoumice su nestaleu momentu kada se u produkciji”Jugotona“ pojavio njegov album,pod nazivom ”Umoran sam od`ivota”. Malo je re}i da su prvitira`i te LP plo~e prosto planuli, jerje euforija za TomomZdravkovi}em bila velika i, kako jeon govorio – nestvarna. Porednaslovne numere, masovno su sepevale pesme ”Prokleta nedelja“ i”Danka“, a i njegove ranije pesmesu do`ivele reafiramciju, pa jerazloga za zadovoljstvo bilo napretek. Bio je tu, u neku ruku, nje-gov novi po~etak na estradnojsceni.

– Ma, ne treba preterivati– zabele`ene su njegove tada{njere~i – Jednostvano, imao sam vi{esre}e nego pameti. Sa`alio se narodna mene, pa me zato ponovo prih-vata. Da li zbog toga {to im je poz-nato da sam bolestan, da li zato {tosam se toliko dugo potucao poAmerici i Kanadi, pa se sada vratioku}i, da li zato {to su me nakadatako silno voleli, pa se ljubav pono-vo probudila… Bog dragi }e znati.Verovatno je negde gore sudbinskizapisano da sve to tako mora biti,da se sve to mora izdr`ati i da svetako mora da se dogodi.

Toma Zdravkovi} je uprvoj polovini osme dekade pro{logveka delovao opu{teno i sre}no, pase retko ko i se}ao da je samo pargodina ranije ozbiljno naru{enogzdravlja bio na ivici smrti.Svakodnevno je menjao kafane ukojima je nastupao, `ario i palio. Ada bi se odu`io beogradskoj publi-ci, koja ga je dugo i verno i{~eki-vala dok je bio izvan zemlje,odlu~io se za svoj prvi solisti~kikoncert u glavnom gradu. Te{ko jeopisati na kakvo je interesovanjenai{la najava tog koncerta.Dovoljno je re}i samo da je dvo-rana Doma sindikata bila rasproda-ta do poslednjeg mesta dvadesetputa zaredom! Isto interesovanje jebilo te 1982. godine, bilo u svakomjugoslovenskom gradu u kome je

nastupao. Nije bilo nikakve dilemeda se njegova muzi~ka karijera,zapo~eta dve i po decenije ranije,vrtoglavo kretala ponoovo premavrhu. Postao je legenda u ~ijem

dru{tvu su u`ivalii i mnogiintelektualci utrkuju}i se damu udele kompliment.Njegovi stihovi su uporedji-vani sasthovima Bodlera iPrevera, pa je TomaZdravkovi} dobio epitet srp-skog {ansonjera. Svojimstvarala~kim opusom jedinije na doma}oj estradipovezao narodnjake i rokere.Obe, nepomirljive i nespo-jive strane, su ga obo`avale.U njegovom slu~aju, to jebilo jednostavno i o~eki-vano, jer sve {to je radio,radio je iz ubedjenja i sadu{om dobro}udnog boema,koji je magi~no uspevao daspoji tugu i sre}u. A to sena Balkanu najprostije re~eno –voli!

Iz tog perioda }e, takodje,ostati zauvek upame}na njegova{eretska rola u TV seriji i filmu”Balkan ekspres“ u re`iji BrankaBaleti}a, kada je okupatorima odbioda peva ”Lili Marlen“.

– Ne}u to da pevam, neznam to da pevam – rekao je Tomanamrgodjenom nema~kom oficiru.

– Trebalo je se potrudi{ –osorno mu je kroz zube prosiktaogrmalj u nema~koj uniformi.

– E, vidi{, nisam `eleo dase potrudim – hrabro mu odbrusiToma, koji je zatim dobio batine,ali je izre~ena poruka u njegovojinterpretaciji bila vi{e nego jasna.

Oni koji su ga dobroupoznali, tvrde da mu je ta ulogalegala, po{to je i privatno umeo dabude svojeglav i tvrdoglav.Medjutim, kada bi zapevao, bio je

melem za ranjene du{e.Iako povremeno fizi~ki

nije bio u stanju da izdr`i naporekoje zahteva svakodnevno pevanje,Toma se nije predavao, niti je `eleoda bilo ko uo~i da je bolestan.Nastavio je da istim tempom orga-nizuje koncerte i peva u kafanama.

Toma je pa`ljivo gradioodnos prema onima koji su satimahipnotisano umeli da ga slu{aju. Turazmenu emocija, ~ije je graniceneprestano pomerao, doveo je do

savr{enstva. Ono {to je na sceniradio, radio je iskreno i otvoreno,bez kalkulacije. Kod njega nije biloimitacije `ivota, ve} je emocijedelio ”na izvolte“.

Uprkos bolesti koja ga jelagano i podmuklo slamala, pre-duzeo je po~etkom 1987. godineturneju pod sloganom – ”Opro{tajnikoncerti Tome Zdravkovi}a”.Zapo~eo je o~ekivano u velikojdvorani Doma sindikata, koja je zanjega bilo mesto velikih trijumfa.Svi koncerti su odr`avani ”na kartuvi{e“, a publika je sa suzama uo~ima napu{tala dvorane i sale, pre-dose}aju}i da mo`da poslednji putima prilike da vidi i ~uje TomuZdravkovi}a na sceni. A posle kon-certa, umesto da se odmara za ono{to ga ~eka sutra, zaglavio bi sadru{tvom u nekoj kafani do jutra.

U maju iste godine, TomaZdravkovi} je objavio novu LPplo~u, koju je nazvao ”Da l’ jemogu}e”. Svaki diskografskipoduhvat je zahtevao posebnoume}e, jer je publika `eljno i{~eki-vala ne{to novo. I na tom albumu,koji je doneo nove poklonike azadr`ao stare, dominiraju pesmene`nog sadr`aja, u kojima setnizvuk violine daje melanholi~nuatmosferu, tako karakteristi~nu zaTomu Zdravkovi}a. Pored naslovnenumere, na tom albumu su seodmah izdvojile pre svih dve pesmeKemala Montena: ”Pesme moje” i”Sviraj, nepoznati dru`e”. Srodnesetne du{e Tome i Kemala su seprepoznale, pa je saradnja bilaneizbe`na. Po{to je tira` te LPplo~e vrtoglavom brzinom dosegaocifru od 250.000 primeraka, Tomaje ponovio ranije diskografske uspe-he, sli~ne onima sa ”Umoran samod `ivota” (1979.), ”Prokleta nedel-ja“ (1982.) i ”Dotako sam dno`ivota” (1984). Sve one odi{u pre-poznatljivim kafanskim motivima,ispreplitanim ljubavnim patnjama,kojima posebnu aromu daje Tominsmireni glas.

Snimio je kasnije jo{ dvaalbuma – ”Evo me opet” (1988.) i”Kafana je moja sudbina“ (1990).pa je tako zaokru`io cifru od tri-naest albuma! Objavljuju}i posled-nji album, verovatno je samo onpredose}ao da vi{e nikada ne}e uu}i u studio. Publika to nije moglada zna, a i da je znala, tu nemi-novnost nikada ne bi prihvatila. Za

njih je Toma Zdravkovi} bio –besmrtan!

@ivotni put TomeZdravkovi}a ima sve elementeprave holivudske drame, sa elemen-tima trilera. Sa statusom ”kraljakafana” ili ”poslednjim velikimboemom”, spoznao je sve {to se ujednom ljudskom veku mo`e upoz-nati. Bio je ~ovek koji bi jednogdana bio ekstremno bogat, a ve}slede}eg jutra nije imao ni{ta. Dokraja je ostao nepopravljivi roman-ti~ni zanesenjak i zaljubljenik ukafanu.

Na vrhuncu karijere, poslejo{ jednog po tira`u ”zlatnog” albu-ma, kome je nazivom ”Kafana jemoja sudbina“ utisnuo li~ni pe~at,Toma Zdravkovi} je u jesen 1991.godine bole{}u bio prikovan zapostelju na Vojnomedicinskojakaedemiji u Beogradu.

Posle sedamanest godinaneprestane borbe sa rakom prostate,preminuo je 30. septembra 1991,godine. Mediji su objavili vest daje umro ”peva~ sa najtu`nijimo~ima na svetu“ i da je oti{aopeva~ koji je svoja najtaninijaose}anja utkao u pesme posve}ene`enama: ”Andjela”, ”Nada”,”Danka“, ”Marta”, ”Ej Branka,Branka“, ”Za Ljiljanu”, ”Fatima”,”Aleksandra”, ”Ne mo`e{ meute{iti, Dragana”… Oti{la jemuzi~ka legenda, a ostale su pesme”Umoran sam od `ivota”, ”Prokletanedelja”, ”{to te ve~eras nema“,”Tambura{i, tambura{i”, ”Slikutvoju ljubim”, ”Svirajte mi tiho,ti{e“, ”Dodji moja tugo“, ”Ostala jesamo uspomena”, ”Svirajte no}as,samo za nju“ , ”Odlazi, odlazi“,”Da l’ je mogu}e”, ”Ostao samsam“, ”@ena je plakala”, ”E, mojbrate”, ”Du{a boli“, ”Kafana jemoja sudbina”…

Imao je samo 53. godinekada se preselio u legendu.Leskov~ani su ga smatrali svojim,pa su mu 2011. godine podiglispomenik, smatraju}i da je to naj-manje {to mogu da u~ine za njega.I Beogradjani ga svojataju, pa je2014. godine, na ulazu u zgradu ukojoj je stanovao na Banovombrdu, otkrvena spomen-plo~avelikom kompozitoru i peva~u, kojije promenio narodnu muziku, ople-menjuju}i je novim muzi~kimukrasima i novim tekstovima.

Kraj

Specijalno za na{e ~itaoce prenosimo najzanimljivije odlomke iz knjge Aleksandra Gajovi}a ”ZA DRU[TVO U ]O[KU”.

Knjiga govori o `ivotnim pri~ama legendarnih peva~a kafanske boemije.

TOMA ZDRAVKOVI]

7.deo

Knjigu ”Za dru{tvo u }o{ku”mo`ete poru~iti preko

nas cena $15

I Z V A [ E G U G L A

25www.serbianmirror.comJul 2016.

Ja sam izSrbije, baškao i mnogi

od vas koji~itate ovaj~lanak. “Pašta?!“ re}i }eneki od vas.Ali, hajde dabudemo iskreniprema sebi –svi mi, koji`ivimo u inos-transtvu, volimoda ~ujemo svoj maternji jeziku prodavnicama, u kafi}ima,da se pozdravimo sa našimljudima, da im seosmehnemo i upitamo odak-le su, iz kog kraja, i sl.

Pre nekoliko godina~itao sam magazinNewsweek (8/16/2010), na~ijoj se naslovnoj straniko~operio veliki naslov“Najbolja zemlja na svetuje…“ Glavna tema ~lanka jebila sumirana u jednojre~enici: “Da ste rodjenidanas, koja bi vam zemljaobezbedila najboljummogu}nost da pro`ivitezdrav, bezbedan, realnoimu}an i mobilan `ivot.”Naravno, odmah sam okren-uo stranicu na kojoj senalazio spisak od sto zemal-ja, ra~unaju}i da }u medjunjima prona}i i svojuotad`binu, Srbiju.

Prelaze}i pogledompo spisku zemalja primetiosam Finsku na prvom mestu,Burkina Faso na poslednjem,stotom. Pomislio sam: “Pa,valjda se moja zemlja nalazinegde u sredini?” Negdeizmedju najboljih i najgorih.Na moje razo~arenje, Srbijeuopšte nije bilo na spisku.Moja otad`bina nije naspisku! Naše susedne zemljepoput Hrvatske koja je ocen-jena 28 mestom, Slovenija24, Bugarska i Rumunija na38 i 39. ~ak se i Albanijanekako uglavila na 57 mestu.Na spisku su još i Kazahstan,Bocvana, Nigerija, itd.

Šta da ka`em?Siguran sam da biste danas ucentru Beograda ili u nekomdrugom gradu Srbije, pron-ašli prose~nog ~oveka koji bivam kazao da nismosavršeni, ali da ipak volisvoju zemlju i da bi je stavio– ako ne medju prvih deset –barem medju prvih sto po

kvalitetu `ivota.Iskreno, puto-vao sam pomnogim zemlja-ma Severnehemisfere ivideo mnogaprelepa mesta,p e j z a ` e ,gradove, reke iplanine, imogao bih da`ivim u nekim

od tih mesta dokraja svog `ivota. Medjutim,u svakom mestu, u svakojdr`avi – bez obzira kakoprelepo izgledala, kakonapredna bila, ili uslovi za`ivot bili dobri – mo`ete dapronadjete GROBLJA. Ovomi ka`e da bez obzira kolikoje dr`ava ili društvo napred-no i razvijeno, niko vam nemo`e garantovati sigurnostod smrti – ona je svugde ipogadja svakog pre ili kasni-je gdegod `iveli.

Svima nam je potre-ban dom, mesto gde pri-padamo! Mesto gde }emobiti prihva}eni kakvi jesmo;mesto gde }emo se ose}atibezbedno i gde }emo na}iispunjenje naših najosnovni-jih potreba, i mo`da maloviše. Zar ne? Vebsterovre~nik definiše dom kaomesto gde nešto ili neko nor-malno ili prirodno `ivi ili jesmešteno. Neko je kazao:“Dom je tamo gde je srce!“Druga definicija ka`e da jedom mesto prebivanja saporodicom; okolina kojapru`a sigurnost, radost, isre}u, i mogli bismo da nas-tavimo. ~ak je napisanomnoštvo pesama, snimljenofilmova ili napisano knjiga opojedincima koji se vra}ajusvome domu: “Lesi se vra}aku}i”, “Vra}am se domu”,“Gospodar prstenova”,“Odiseja“, “^arobnjak izOza”, i drugo.

Nekako smo svi mi upotrazi za domom! Svi smomi putnici ~ak i kada mislimoda negde pripadamo.Ponekad, ose}am se tolikorastegnut izmedju dve zeml-je, one koju sam napustiopre više godina, i ove gde`ivim sa svojom porodicom.Ne mogu da do~ekam daposetim svoju otad`binu,svoje roditelje, brata, pri-jatelje; a onda, kada sam

tamo, ne mogu da do~ekamda se vratim nazad zaAmeriku svojoj supruzi i}erki, svojim novim prijatelji-ma, i boljem društvenomuredjenju (barem donekleboljem).

U Svetom pismupronalazimo patrijarhe kojisu putovali od mesta domesta drevnim BliskimIstokom, zatim Izrailjaca kojisu putovali iz Egipta premaObe}anoj zemlji punih~etrdeset godina, ~ak i kadasu se smestili u Obe}anojzemlji, lutali su od Boga doBoga, umesto da su slu`ili`ivome Bogu; zatim su odve-deni u Vavilonsko ropstvo,pa su se vratili; Isus je ujevandjelju po Luki ispri~aopri~u o izgubljenoj ovci, iizgubljenom sinu koji jetra`io put nazad svomedomu; u Otkrivenju vidimoBo`ju crkvu u pustinji, aonda, kona~no, Biblijski nara-tiv se završava dolaskomBo`je dece pravom mestunjihovog pripadanja, domu.

Dozvolite mi daupravim vašu pa`nju tomdomu. Pogledajmo tekst uposlanici Jevrejima 11,8-16.Ovde se govori o Avramu,bogatom patrijarhu iz ple-menite porodice. @iveo je uUru, u Mesopotamiji izmedjureka Tigrisa i Eufrata. Jednogadana dobio je poziv od Boga:“Idi iz zemlje svoje i od rodasvog i iz doma oca svog uzemlju koju }u ti ja pokazati.“1 Mojsijeva 12,1 Tekst ka`eda je Avram poslušao ~akiako nije znao kuda ide:“Verom posluša Avram kadbi pozvan da izidje u zemljukoju htede da primi u nasled-stvo, i izidje ne znaju}i kudaide.” Jevr. 11,8

Avram nije znaokakvi ljudi `ive u toj zemlji,kakve su škole, bolnice, stopakriminala, mogu}nosti zaposlove – ništa nije znao o tojzemlji. Kako je mogao danapusti sigurnost Ura, metro-pole onog vremena? Pisacka`e “verom“. Napustio jeudobnost Ura i `iveo u šatori-ma sa porodicom, sele}i seod pašnjaka do pašnjaka sasvojim stadima, `ive}i `ivo-tom nomada i podi`u}i oltare`ivome Bogu kaosvedo~anstvo svoje vere.Verom “~ekaše grad koji ima

temelje, kojemu je zidar itvorac Bog.” Jevrejima 11,10Avram je znao i priznao da jesamo “gost i došljak nazemlji” ma gde god `iveo.Znao je da, gde god `ivimo,to je samo privremeno.

Pomislih, kakva`ivotna filozofija! Kakav`ivotni moto! Gde god `iviš,bez obzira na uslove, dobreili loše, samo si došljak i gostna zemlji! Ako smo, dakle,gosti i došljaci, zna~i danegde postoji zemlja ili gradgde pripadamo. Zar ne? Gdeje dakle to mesto gde pri-padamo? Poslanica Jevrejima11,16 nam daje odgovor:“Ali sad ~eznu za boljom, tojest, nebeskom otad`binom.Zato se Bog ne stidi njih, nitise stidi da se naziva njihovimBogom; je rim je pripremiograd.“ Kakva izjava! Bog sene stidi nas! Bog naziva sebenašim Bogom; pripremionam je grad! Iskreno, akoneko ima razloga da nas sestidi, to je onda Bog. Daonam je sve: `ivot, zdravlje,snagu, mogu}nosti, a miuništavamo sopstveni `ivot izdravlje, snagu i priliku da`ivimo po moralnim

na~elima. Bog `eli da mu seposvetimo i `ivimo poNjegovim na~elima, dabismo bili naslednici našeprave otad`bine koju nam jepripremio.

Na kraju, svejednomi je da li se zemlja mogporekla nalazi na listinajboljih dr`ava za `ivot.Listu su pravili ljudi, a neBog. I drugo, svi smo misamo gosti i došljaci gde god`iveli. Bog je pripremio zanaš nešto mnogo lepše ive}e od bilo kog mesta ovdena planeti. Kvalitet `ivotasvih zemalja ovoga svetazajedno ne mo`e da seuporedi sa ve~nim `ivotomkoji je Bog pripremio za nas.Ovo je ohrabruju}a misao iinformacija jer je najboljazemlja na svetu zemlja kojuje Bog pripremio za one kojiga slede. Danas, verom,svako od vas mo`e postatigradjanin te zemlje, a kadase Isus uskoro vrati, i zapra-vo. Ohrabrujem vas dauzmete Sveto pismo u svojeruke i odvojite vreme dabiste se informisali o tome.Vide}ete pozitivnu razliku usvom `ivotu, ve} danas.

U POTRAZI ZA DOMOM

Biblijski institut STAZAMA NADE organizuje seriju predavanja

“VAŠ ^UDESNI IMUNITET”Septembar 10-18. 2016.

Prim. dr. med. Petar Borovi}

Predavanja }e tretirati pitanja o~uvanja i popravljanjaimuniteta. Izdvajamo

“Uzmi najbolje izprirode: hrana, zdravlje,

imunitet“, “Kakoduhovnost uti~e na imu-nitet”, “Klju~no pitanje

imuniteta – o~istiteotrove iz tela“, itd.

Srda~no vas pozivamo da nam sepridru`ite od 10-18 Septembra, 2016,

u prostorijama biblijskog instituta

“Stazama nade”.

Milenko Tanurd`i}

26 Jul 2016.

A S T R O L O G I J A

OVANPosao: U prvihdvadesetak dana

jula, orijenti{ite se nanedovr{ene poslove iz pred-hodnog perioda i odr`avajnjerutinskog poslovanja. Prgledajteponovo dokumentaciju, dugov-anja, poreze i re{ite se zaostal-ih poslova. Ceo mesec je povol-jan za sklapanje ugovora, kao ire{avanje svih spornih pravnihpitanja. Poslovi sa inos-transtvom mogu biti odlo`eni.Poslednja dekada jula, bi}eposlovno uspe{nija.Ljubav: Ako ste u vezi ili brakuva{a pa`nja bi}e usmerena nadom, partnera i porodicu. Ovajperiod je dobar za re{avanje stam-benog pitanja, kupovinu nekretni-na, preseljenje, kao i renoviranje iulep{avanje doma, u kojem }etezajedno u`ivati. Slobodni Ovnovi,osami}e se u prvoj polovini mese-ca, dru`i}e se samo sa malim bro-jem intimnih prijatelja i razmi{ljatio pro{lim ljubavima. Krajemmeseca mogu}e je neo~kivanopoznanstvo sa osobom, koja mo`ebiti “ona prava“.Zdravlje: Potrebano vam je vi{eodmora i relaksacije na dnevnojbazi, a preporu~je se i du`i odmorovog meseca. Mogu}i su problemisa krvnim pritiskom.

BIKPosao: Tokom jula,o~ekuje vas ve}a

poslovno finansijskadinamika i potrebno je daracionalizujete potro{nju i save}om pa`njom investirate.O~ekujte smanjenje ukupnezarade u poredjenju sa predhod-nim periodom. Izbegavajte kon-flikte sa nadredjenima i partneri-ma od kojih vam zavisi uspeh.Ljubav: Ako ste u braku ilidugoj vezi, u ovom mesecuuspe}ete da postignete ravnote`uizmedju anga`ovanosti na poslu iobavezama prema partneru iporodici. Kraj meseca je idealanza zajedni~ki odmor, kada }etese opustiti sa partnerom i porod-icom. Slobodni Bikovi ima}evrlo uzbudljiv mesec, pun novihizazova i susreta sa interesantnimosobama. Obratite pa`nju naosobu iz va{e neposredneblizine, koja poku{ava da vam sepribli`i.Zdravlje: Manjak energije ikondicije, ukazuje na neophodnostza odmor, relaksaciju i zdravre`im ishrane. Potrebna je kontro-la hormonalnog stanja.

BLIZANCIPosao: Ovog mesecamo`ete da nadma{ite

biznis plan i ostvariteve}u materijalnu dobit od o~eki-vane. Oslonite se na sopstveneve{tine i poslovnu intuiciju kadasu u pitanju transakcije i manipu-lacije sa novcem. Od 21. jula,napredova}e svi poslovi vezani zainternet, trgovinu, komunikaciju itransport.Ljubav: Ako ste u braku ili dugojvezi, ovog meseca ste vrlo emo-tivni i bri`no okrenuti familiji ipartneru. Na po~etku meseca,pazite da svojom nervozom neiziritirate partnera i izazoveteozbiljnu svadju. Sve emotivneprobleme mo`ete re{iti “hladnomglavom”.Za slobodne Blizance, ovo je zan-imljiv mesec, pun dru`enja,izlazaka i zabave. Neki susreti selako mogu pretvoriti u povr{anljubavni odnos, posebno negde naodmoru.Zdravlje: Tokom jula, nervozu,uznemirenost i nesanicu, otkloniteaktivnim odmorom i rekreativnimsportom, jogom ili meditacijom.

RAKPosao: Prvih dvade-

set dana, iskoristite zapro{irenje poslovnog kapaciteta, aposlednja dekada je najbolja zanov~ane transakcije. Dosta posla i

napornog rada, ~eka zaposleneRakove, ali velikim strpljenjem iuporno{}u sve }ete uspeti dazavr{ite, a va{ trud }e nadredjeniceniti. Ve}u finansijsku dobitmo`ete ostvariti u delatnostimavezanim za turizam, ugostiteljstvo,uvoz–izvoz, gradjevinarstvo.Ljubav: Ako ste u braku iliozbiljnoj vezi, potrebno je da va{odnos osve`ite i “izvu~ete” izmonotonije. Povratite raspolo`enjei bliskost romanti~nimzajedni~kim trenutcima, kao i pri-jatnim familijarnim dru`enjima.Ako ste slobodni, ovo je va{mesec u kome }ete blistati. Va{dru{tveni `ivot }e postati bogatijii bi}ete ~esto vidjeni u no}nimizlascima i u razdraganomdru{tvu. Raspolo`enje i zado-voljstvo, stvori}e uslove za flert,udvaranje i po koju avanturu.Zdravlje: Uglavnom ste u dobrojkondiciji. Mogu}i su stoma~niproblemi u vidu trovanja ili infek-cija, izazvanih neadekvatnom hra-nom.

LAVPosao: Odredjenanestabilnost na tr`i{tu,

prvih dana jula, }e vasnavesti da promenite strategiju iosmislite izmene u vezi plasiranjaprodukata, usluga ili projekata, ali}ete tako napraviti i pomak urazvuju va{eg biznisa i karijere.

Ovo }e biti poslovno uspe{anmesec za vas. Zaposleni Lavovi,mogu da o~ekuju turbulentnureorganizaciju u okviru firme, ali}e zato, neki od njih zauzetiupravlja~ke pozicije, a ve}ina }esebi osigurati sigurno radnomesto. Nezaposleni mogu na}iposao.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi,mogu}i su problemi u komu-nikaciji sa partnerom u prvojpolovini meseca. To }e vasnaterati da realnije sagledate va{odnos. Sre}om, sredinom mesecaprona}i}ete zajedni~ki jezik,povratiti uzajamno poverenje iobnoviti ljubav.Ako ste slobodni, izgledate mo}noi zanosno i mamite zadivljenepoglede va{e okoline. Posle 20.jula, mogu} je susret sa osobomkakvu ve} dugo pri`eljkujete.Zdravlje: Do 20. jula, obratiteve}u pa`nju na va{e op{tezdravstveno stanje. Vitamini,relaksacija i meditacija, pomoi}i}e vam da br`e izbalnsirate stanjeduha i tela.

DEVICAPosao: Ose}ate prilivkreativne energije i

potrebu da u potpunostiostvarite svoje ciljeve i intereso-vanja. Samopouzdanje i pozitivnitrend, koji pratite donosi vam sja-jnu priliku za ubrzanim napre-

dovanjem na razlii~tim stranama.Va{e ambiciozne vizije ostavljajudobar utisak na poslovne partnere,koji su spremni da podr`e va{eideje. Posle 15. jula, fokusirajte sena susrete i kontakte sa inos-transtvom i udru`ite svoje interesesa pouzdanim saradnicima. Nekood prijatelja mo`e vam ponuditihonorarni posao.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi,tokom jula, o~ekujte komplikovanodnos sa partnerom. Nesporazumi,nesuglasice, besmislena ubedji-vanja, optu`ivanja i uzajamna pre-bacivanja, samo }e vas iscrpljivatii udaljavati jedno od drugog.Sre}om to je prolazno. Odlu~itese za zajedni~ki odmor u avgustu.Ako ste slobodni, u`iva}ete vi{e udru{tvu prijatelja nego u traganjuza partnerom. Mogu}e je dasasvim slu~ajno, sretnete biv{uljubav. Bi}e to prijatno iznenad-jenje koje }e probuditi stare emo-cije.Zdravlje: Relativno dobro.Izbegavajte svaku vrstupreterivanja. Hroni~ni bolesnicimogu imati reumatske i stoma~netegobe. Izbegavajte alkohol ibudite oprezni u vo`nji.

VAGAPosao: Tokom jula,stvaraju se prilike za

promene i otvaraju senove mogu}nosti za poslovnekontakte i unapredjenje va{egbiznisa. O}ekujte finansijskupomo} i podr{ku od uticajnih pri-jatelja i poslovnih partnera.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi,u`iva}ete u harmoni~nom periodusa partnerom. Va{ odnos je punne`nosti, podr{ke i razumevanja.Ne dozvolite da va{u ljubavnuharmoniju remete familijarni prob-lemi. Ako ste slobodni, o~ekujuvas novi kontakti, flertovi i mo`daljubavna avantura, koja se krajemmeseca mo`e pretvoriti u ozbiljnuvezu.Zdravlje: Tokom jula ose}a}etemanji energetski pad. Potrebno jeda podignete energiju na vi{inivo, jer u ovom periodu lakomo`ete postati osetljivi na virusnei bakterijske infekcije.

[KORPIJAPosao: Od polovinemeseca otvaraju vam

se vrata za napredak iuspon u karijeri. Okolnosti vamidu na ruku i imate odli~ne sarad-nike i poslovne partnere, tako da uposlednjoj dekadi meseca dosti`etesvoje maksimume za ovu godinu.

HOROSKOP ZA JUL 2016.

DOPISNA [KOLA ASTROLOGIJENajbr`i na~in da nau~ite za 10 meseci:

-NATALNU ASTROLOGIJU i osposobite se za samostalno tuma~enje Natalne karte;-PREDIKTIVNU ASTROLOGIJU i samostalno prognozirate dogadjaje.

Kontakt:E-mail: astrotarget@yahoo.com, branka1812@yahoo.com

Skype: astro.target, branka-belgrade Tel. +381 64 565-0149.

A S T R O L O G I J A

Reorganizacija finansija u pro{lom periodu,omogu}i}e vam dobru zaradu. Zaposlenimogu o~ekivati unapredjenja, a nezaposlenidobar posao.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi, sve dopolovine jula, usled brojnih obaveza inedostatka vremena za partnera, va{ odnosmo`e biti ozbiljno uzdrman. Uz to,posta}ete svesni da izmedju vas postojeozbiljne razlike u shvatanju `ivota, pa }evas to jo{ vi{e udaljiti. Potrebno je daulo`ite veliku energiju i mnogo vremena,da bi se vratili romanti~ni trenutci u va{zajedni~ki `ivot. Bilo bi dobro da u drugojpolovini jula odete zajedno na odmor. Akoste slobodni, u drugoj polovini meseca nanekoj poslovnoj proslavi ili sastanku,mo`ete sresti osobu koja }e vas emotivno imentalno privu}i.Zdravlje: Odli~nog ste zdravlja tokomcelog meseca i to odr`avajte rekreacijom,meditacijom i zdravom ishranom.

STRELACPosao: Tokom jula, vi nastavl-jate sa gradnjom uspe{ne kari-

jere, uz usavr{avanje, preuredjenjei modernizaciju. Za to su vam potrebnadodatna finansijska sredstva, pa se bez stra-ha, obratite bankama i poslovnim partneri-ma za pozajmicu. Slobodno reskirajte, jervas planete podr`avaju u svim manipulaci-jama sa tudjim novcem. Va{e vreme uspe-ha tek dolazi. Za one, koji su u radnomodnosu, ovo je izuzetano uspe{an period, anezaposleni imaju {anse da krajem mesecapronadju odgovaraju}i posao.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi, sve do10. jula mo`ete da o~ekujete razne neprijat-nosti, svadje i ljubomorne scene od stranepartnera. Izbegavajte svaku vrstu sukoba isa partnerom uspostavite harmoni~nu komu-nikaciju. Ako ste slobodni, va{ optimizam ientuzijazam, magnetski }e privl~iti ljudegde god se pojavite, pa }e flertovi iljubavne avanture obele`iti ovaj mesec.Zdravlje: Tokom jula, nemate zdravstvenihproblema, ali vam se preporu~uje detok-sikacija organizma, posebno jetre i `u~i.

JARACPosao: Do 24. Jula, pa`ljivoanalizirajte sva de{avanja na

poslovnoj sceni i do tada zavr{itesve ve}e obaveze, pa uz dobru procenu iorganizovanost krenite u akciju i uspeh }evam biti zagarantovan. Zaposlenima sesavetuje izbegavanje svakog konflikta sakolegama i nadredjenima, posebno 09. i 10.jula. Krajem meseca mo`ete o~ekivatiprie`ljkivane materijalne beneficije, kao ipromenu radnog mesta.Ljubav: Ako ste u braku ili vezi, o~ekujevas skladan i veoma sre}an period sa part-nerom. Partner }e vam sada, vi{e negoobi~no, ugadjati, pokazivati ljubav iprivr`enost, a vi }ete velikodu{no touzvra}ati. Oni koji su u dugim i stabilnimvezama, ovog meseca, mogu odlu~iti daudju u bra~ne vode. Ako ste slobodni, predvama je uzbudljiv period u kome }ete bitiveoma aktivni u zabavama, izlascima idru`enjima, pa }ete se lako upu{tati upovr{ne veze i avanture. Neki }e se krajem

meseca, toliko zaljubiti da }e po`eletiodmah da se ven~aju.Zdravlje: Tokom jula, va{e zdravstvenostanje iziskuje pa`nju, jer su mogu}e manjezdravstvene pote{ko}e, kao {to su nesanica,nervoza i stoma~ni problemi. Preporu~ujese pasivan odmor i meditacija.

VODOLIJAPosao: Tokom ovog mesecastvori}e se puno sre}nih okol-

nosti koje }e vam omogu}iti dasprovedete delotvorne promene u razvojuva{eg biznisa, kao i uslove za povezivanjesa uticajnim partnerima, ~ija }e vam sarad-nja i podr{ka, doneti mnogostruke koristi ubudu}nost. Finansije ne}e pratiti va{ nagliposlovni uspon, ali }e biti zadovoljavaju}ei omogu}i}e vam nesmetano poslovanje.Zaposlenima, promene nastale u okvirufirme, done}e napredak i eventualno odgov-orniju poziciju. Mnogi nezaposleni }edobiti posao, u ovom periodu.Ljubav: Ako ste u braku ili stabilnoj vezi,o~ekujte stabilnost i harmoni~ane odnose sapartnerom. Va{a zajedni~ka svakodnevnicaposta}e dinami~nija i zanimljivija, jer }ete~esto biti u dru{tvu sa prijateljima i rodjaci-ma, na prijemima i proslavama u pratnjipartnera. Ako ste slobodni verovatno }etedo prve polovine meseca, bezuspe{novirtuelno tragati za partnerom, na razniminternet sajtovima za poznanstva. U drugojpolovini meseca, okre}ete se realnosti,dru`enju, zabavi i u`ivanju sa prijateljima,kada neki od vas, na veoma neobi~an na~inmogu upoznati budu}eg partnera. Mogu}isu flertovi i avanturice i u radnomokru`enju.Zdravlje: S vremena na vreme, usledpromenljivog energetskog stanja, ose}a}eteumor i nervozu. Aktivan odmor, meditaci-je, uredan san i zdrava ishrana, u mnogomemogu da pomognu da energiju dovedete ubalans. Mogu}i su problemi sa cirku-lacijom.

RIBEPosao: O~ekuje vas dobar,dinami~an i uspe{an poslovni

mesec. Otvara vam se put zakooperativnu saradnju i udru`ivanje i vi}ete morati da se prilagodite novimposlovnim uslovima, koji }e vam donetidaleko solidniju zaradu i stabilnost u poslo-vanju. Zaposlene Ribe, ulaze u jedan mirni-ji i vrlo kreativan poslovni period. Va{ poz-itivni pristup, prilagodljivost i trud,omogu}i}e vam da dobijete zaslu`enepohvale i priznanja od pretpostavljenih.Nezaposlene Ribe u poslednjoj dekadimeseca, mogu da dobiju zaposlenjeLjubav: Ako ste u braku ili stabilnoj vezi,u`ivajte sa partnerom u o`ivljenim roman-ti~nim trenutcima i harmoni~anom ose}ajubliskosti. Ako ste slobodni, u ovom perio-du posebno }ete zra~iti prefinjeno{}u i lep-otom i brzo }ete sklapati nova poznastva,koja se lako mogu pretvoriti u flert i letnjuljubavnu avanturu. Opustite se i u`ivajte.Zdravlje: Va{e zdravstveno stanje jeizvanredno. Radost i pozitivno raspolo`enjedonose vam energetsku izbalansiranost idu{evni mir.

27Jul 2016. www.serbianmirror.com

Jul 2016.

M A L I O G L A S I I P O R U K E

PONUDE ZA POSAO“Auto Carrier company is looking for an experienced drivers”.

Email az@autosinmotion.com or call (630) 915-2526Auto Carrier kompaniji potrebni vozaci sa iskustvom javite se na email

adresu: az@autosinmotion.com ili pozovite na (630) 915-2526

***Potrebar kuvar, kao i osoblje za rad u restoranu:

{ankerice/{ankeri i konobarice/konobari. Isto~no-evropski restoran & barAVENUE –BG (Elk Gove Vilalage)

Nudi srda~nu atmosferu, fleksibilno radno vreme i vi{e od toga!Iskustvo dobro do{lo, ali nije neophodno.

Preferiraju ljude koji govore jezike isto~ne Evrope: Bugarski, srpski, makedonski…Prijave za posao li~no na adresi:

1000 E Higgins Rd., Elk Grove Village,IL-60007Poslati rezimena e-mail : avenuebg@aol.com

Ili pozovite Neli : 773.470.5589 / 847.979.2222www.BGavenue.com

****“Busy tailor shop in Willowbrook seeking experienced seamstresses for

immediate positions. Full time and part time available. For more information,please call Tina at 630.986.0225. Please, experienced inquiries only. “

****Potrebni ambiciozni ljudi za marketinski rad u redakciji Ogledalo.

Zainteresovane osobe javite se na: ogledalo@gmail.comIli na tel: 773.744.0373

****

BRA^NA PONUDAOsamdesetogodi{nji udovac tra`i `ensku osobu od 45-60 godina, a mo`e i

mladja, sposobna za ku}ne poslove i pomo} doma}inu. Zauzvrat: penzija u Republici Srpskoj u iznosu od 400km

Zainteresovane osobe pozovite na telefon:773.883.1028 Vasilija Radonji}a

M A L I O G L A S ISre}an

rodjendan Petru

Petrovi}u i sve

najbolje `ele, brat Sa{a

sa porodicom imajka

Slavica.

Sre}an rodjendan KikiDedi}u , sa malimzaka{njenjem, `èleMika, Bojana i Slavicasa redakcijomOgledala.

28

Akademija Sveti Sava, osnovna škola pri Sabornom HramuSvetog Vaskrsenja Hristovog u ^ikagu`eli da vas obavesti da je u pripremi:

JUBILARNA PROSLAVA 15-TE GODIŠNJICE POSTOJANJA AKADEMIJE

Molimo vas da u vaš kalendar upišete datume:1. i 2. oktobar 2016. godine.

Nadamo se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovu sve~anost koja je odvelikog zna~ajna za našu školu i zasrpsku zajednicu.Obaveštenje o detaljima proslavesledi.

Akademija Sveti Sava je jedinaSrpska pravoslavna škola u SevernojAmerici koja pru`a dvojezi~nu nas-tavu, Od predškolskog uzrasta pasve do osmog razreda. Nastava jeuskladjena sa standardimaMinistarstva prosvete dr`ave Ilinoj.Program na srpskom jeziku je sas-tavljen po nastavnom planu i pro-gramu Ministarstva prosveteRepublike Srbije. Takodje, u~enici seupoznaju sa pravoslavnom verom isrpskom kulturom i istorijom.Akademija Sv. Sava je priznata odstrane Ministarstva prosvete dr`ave Ilinoj. Školski program i diploma supriznati u svim školama u Americi. Naši u~enici posti`u veliki uspeh inajbolje rezultate na dr`avnim i standardnim testovima. Ove školskegodine, nastavu poha|a 105 u~enika.

Saint Sava Academy, the parochial school of HolyResurrection Serbian Orthodoy Cathedral in Chicago

ispleased to announce:A CELEBRATION HONORING THE ACADEMY’s

15THANNIVERSARYPlease save the dates:

October 1st and October 2nd, 2016

We would be honored with your presence as we celebratethis significant event for our school and the entireSerbian communityAnniversary details will be forthcoming

Saint Sava Academy is the only Serbian Orthodoy ele-mentary school in North America that offers aSerbian/English, dual-language education for children

in grades preschool through 8th grade. St. SavaAcademy’s curriculum is aligned with the standardsand guidelines of the Illinois State Board of Education.Likewise, the Serbian language portion of theAcademy’s curriculum was developed using the edu-cational standards and guidelines provided by theMinistry of Education for the Republic of Serbia. Inaddition to the core subjects, students are introducedto the Serbian Orthodoy faith, customs, culture and his-tory.St. Sava Academy has earned Illinois State Boardof Education registration as a parochial school. All

coursework, including the St. Sava Academy 8th gradediploma, is recognized by all schools. Our students eyceed grade levelnorms on all local and national standardized assessments and are recog-nized as well-rounded individuals. This school year, Saint Sava Academy hasenrolled 105 students.

29www.serbianmirror.comJul 2016.

^ E S T I T K E I M E D I J I

Z A B E O G R A DSre}an rodjendan Ivani

Matijevi}, dug `ivot punradosti `ele Marko, Ma{a,Simona i Slavica iz ^ikaga.

Sre}no diplomiranje

psihologije, na Dipol

univerzitetu Sari Go{i}, `ele

brat Adam, mamaMarina i tata

Dule. Iskrenim ~estitkama

pridru`uje seSlavica sa

redakcijomOgledala.

Z A B E O G R A DDragom tati Zoranu,

sre}an rodjendan `eli njegov sin Filip i redakcija Ogledala.

Ma{i i Kosti sre}an rodjendan `ele brat Novak, tetka Marijana

i te~a Predrag.

30 Jul 2016.

V E D R A

IkonaZaboravi da negde na

svetu postoje nekakvi tvojimu`evi, i moje `ene,i postelje u kojima su

snovi zanat.

Neka drumovi budu za mene i tebe pru`eni

ove slu~ajne ve~eri daleko u nepovrat.

Mo`da smo zato i rodjeni dajednom tuda odemo.

Da ti milujem kosu kao dasam ti prvi.

A posle, da jedno drugomemalo lepog dodamo

uz dve – tri mrve ljubavi ijednu kapljicu krvi.

Nikada ne}u zbog tebe i}i da lo~em rum, ni da sro~imza ve~nost najbolju pesmu

kraj caše.

Malo mi se osmehni kad sevratiš niz drum.

I nemoj da mi mašeš. Ni ja ne}u da mašem.

MIKA ANTI]

Mene je gradila patnja

Mene je gradila patnja,uz zli osmeh sudbe.Tuga, u korak, išla ko

pratnja,i pravila crte lica - muške i grublje.

Mene je kovala zla sre}a, i kvasila kiša, prljava

i `uta.I hiljadu me je pratilo sve}a, da vide kako

skre}em s puta.RATKO PETROVI]

NNAAJJVVEE]]II NNAACCIIOONNAALLNNII PPRRAAZZNNIIKK UU AAMMEERRIICCII

Mladi bra~ni par dobiodete, oboje su belci a detecrn~e.

Bude to mu`u sumnjivo iupita `enu:

-Pa dobro `eno za{to jena{e dete crno, a mi smobeli? @ena mu ka`e:

- A to, e pa zna{ kadasam se porodila, nakon kra}egvremena dete zapla~e zboggladi, a po{to ja nisam odmahimala mleka zamolim jednucrnkinju da ga podoji. I etotako na{e dete postade crno...

Mu` ode ku}i...

Kod ku}e ga ~eka majka:- Jeli sine, pita ga - kako

je unu~e.- Zna{, dobro je, ka`e on,

ali moram nesto da te pitam...Moja `ena nije imala odmahmleka pa je na{e dete podoji-la crnkinja i sada je crn~e, da

li je to mogu}e!?- Jeste sinko mogu}e, ja

kad sam tebe rodila nisamimala dovoljno mleka, pa samti dala kravlje mleko i zbogtoga si glup kao bik rogonja,odgovori mu majka...

VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII- VVIICCEEVVII

Za Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}

B I Z N I S

31www.serbianmirror.comJul 2016.