SLIKE U OGLEDALUETNIČKE MANJINE U ŠTAMPI JUGOISTOČNE EVROPE

MEDIA DIVERSITY INSTITUTEDr SNJEŽANA MILIVOJEVIĆ, autorka

ISTRAŽIVAČKI IZVEŠTAJ

APSTRAKT

Ovaj istraživački izveštaj zasnovan je na analizi sadržaja vodećih štampanih medija u deset zemalja Jugoistočne Evrope. Analizirano je izveštavanje o etničkim manjinama u regionu koji su obeležili surovi među-etnički sukobi tokom protekle decenije. U vreme istraživanja- novembar 2001- situacija u analiziranim zemljama se veoma razlikovala- od još veoma otvorenog konflikta (Makedonija), preko zemalja u neposrednoj, vremenskoj ili georgrafskoj, blizini oružanih konflikata (Srbija, Kosovo, Crna Gora, Albanija ) i post-konfliktnih zemalja (Bosna i Hercegovina, Hrvatska) do onih u kojima nije bilo oružanih etničkih sukoba u nedavnoj prošlosti (Bugarska, Rumunija, Mađarska). Pošto etničke manjine čine značajan deo stanovništva u čitavom reionu, uspešna tranzicija zahteva vođenje demokratskih i tolerantnih manjiskih politika u svakoj od njih.

Medijsko izveštavanje utiče na javnu percepciju 'drugosti' i otkriva opštije političke strategije uključivanja/isključivanja etničkih manjina iz javnog života. Vodeće dnevne novine učestvuju u formiranju javnog govora, obično bliskog vladajućem političkom projektu ali i presudnog za svakodnevno, zdravorazumsko razumevanje događaja. Kritička analiza diskriminativnog izveštavanja zato je presudna za razvoj odgovorne štampe. Rezultati ove komparativne analize ukazuju na etničke predrasude i stereotipe rasporostranjene u celom reginonu i kako se one proizvode i održavaju rutinskim novinarskim delovanjem.

O ISTRAŽIVANJU

Ovaj monitoring - analiza sadržaja jednomesečnog pisanja vodećih štampanih medija u deset zemalja Jugoistočne Evrope - obavljen je u novembru 2001. Analiziran je kvalitet izveštavanja o etničkim manjinama sa ciljem da se ustanove i uporede forme diskriminativnog tretmana različitosti i novinarski obrazci koji ga podstiču. Etničke manjine čine znatan deo stanovništva u regionu a upravo su etničke različitosti zloupotrebljavane i pretvarane u izvore najvećih konflikata tokom protekle decenije. Komparativni istraživački pristup omogućio je da se iza specifičnosti svake zemlje uoče pravilnosti koje ukazuju na:

- vezu između društvene stabilnosti i stepena diskriminacije i isključivosti štampe;

- rasprostranjene, duboko ukorenjene, stereotipe i predrasude koje utiču na vladajuće razumevanje manjinsko-većinskih odnosa;

- slične novinarske standarde i praksu koji otežavaju fer tretman različitosti i podsticanje tolerancije. Monitoring je obuhvatio po dve dnevne novine u svakoj zemlji koje

spadaju među najtiražnije, koje nisu u državnom ili partijskom vlasništvu, a po formatu su reprezentativne za stanja na svojim tržištima štampe. Analiziran je ukupni sadržaj novina i pisanje o svim etničkim manjinama. Metodološki instrumentarij dizajniran je tako da omogući komparativni uvid u izveštavanje u čitavom regionu, ali i specifičnosti manjinskog izveštavanja u svakoj od zemalja. Uzorak su činili sledeći listovi: Albanija- Albania i Shekulli; Bosna i Hercegovina- Dnevi avaz i Nezavisne novine; Buarska - Trud i 24 časa; Crna Gora-Vjesti i Dan; Hrvatska -Jutarnji list i Večernji list; Kosovo- Koha Ditore i Bota Sot; Mađarska- Nepsabadsag i Metro; Makedonija - Dnevnik i Utrinski vesnik; Rumunija- Adevarul i Libertatea; Srbija- Politika i Blic.

Istraživanje je deo većeg edukativnog projekta lolndonskog Istituta za Medije i različitosti (Media Diversity Institute), koji je namenjen podizanju profesionalnih kapaciteta medijskih, istraživačkih i sličnih NGO, zainteresovanih za kvalitetnije izveštavanje o različitosti. Jedan od ciljeva projekta bila je izrada Priručnika za medijski monitoring pa je ovo istraživanje imalo i funkciju interaktivnog treninga: istraživački protokol proveren je kroz sve faze jednog monitoringa , a analitičari iz različitih organizacija u regionu, kroz zajednički trening i rad, oformili su tim koji može postati jezgro specijalizovane istraživačke mreže.

Autorka projekta je dr Snježana Milivojević (Institiut društvenih nauka, Beograd). Savet projekta činili su dr Vera Messing (Center for Independent Journalism, Budapest), profesorka Tierri Rantanen (London School of Economics and Politics), profesor Colin Sparks (Westminster University, London) i profesor Bryan Winston (Westminster University London). Monitoring je sproveo tim od devet analitičara : Ilda Londo -Albanija, Nevena Ršumović- Bosna i Hercegovina, Danail Danov-Buarska, Igor Kanižaj-Hrvatska, Vera Messing-Mađarska, Anton Berishai-Kosovo, Antoaneta Ivanova -Makedonija, Georiana Ilie- Rumunija i Ana Šolović- Crna Gora i Srbija.

Istraživanje je finansirala Evropska Komisija.

GLAVNI ISTRAŽIVAČKI NALAZI

I POLITIČKA STABILNOST I MANJINSKO IZVEŠTAVANJE

Obim, politizacija i konfliktno pisanje o etničkim manjinama raste u uslovima političke nestabilnosti i neharmoničnih među-etničkih odnosa. U stabilnijim okolnostima opada i obim i stepen iskjučivosti u tretmanu etničkih razlika. Ali, smirivanje konflikta, može pratiti i povećana 'nevidljivost' i ignorisanje manjinskih aktera i tema. U odsustvu konflikata, štampa često posvećuje veću pažnju 'svojoj' etničkoj grupi u susednim zemljama nego manjinskim zajednicama u svojoj zemlji. Prema ukupnim odlikama, analizirano izveštavanje može se klasifikovati u dve grupe : (General: Sheet 1)

PRVA GRUPA: OTVORENI KONFLIKT ILI BLIZINA VELIKOG ETNIČKOG KONFLIKTA

Zemlje: Makedonija, Srbija, Crna Gora, Albanija i, uz izvesne specifičnosti, Kosovo

Opšte odlike: veći obim izveštavanja- između 10 i 20 procenata od ukupnog broja tekstova u regionu; dominacija konfliktnog izveštavanja; visoka politizacija; vidljiviji oblici diskriminacije; fokus na jednu etničku grupu; visoka zastupljenost interpretativnih žanrova

MAKEDONIJA (318 tekstova, 19,83 procenta )U analiziranom periodu vidljive su sve odlike zemlje sa velikim etničkim konfliktom. Sadržaj štampe obeležile su rasprave o promenama Ustava, razoružavanju paravojski i opštoj amnestiji. Preko polovine tekstova odnosi se

na razne aspekte oružanog sukoba sa albanskom manjinom, dok je jedna četvrtina posvećena debati o promenama Ustava. Odnosi sa albanskom zajednicom su glavno ‘manjinsko’ pitanje a Albanci su etnička grupa o kojoj se najčešće piše- čine 80 posto svih ‘aktera’. Jedine druge manjinske zajednice koje se značajnije pojavljuju su Srbi i Romi. Deset puta više teskova ima diskriminative naslove nego ukupno diskriminativni sadržaj a, sa retkim izuzecima (u dva slučaja o Romima) oni su uvek o Albancima. Šampa je visoko interpretativna jer manje od jedne četvrtine tekstova čine vesti i izveštaji a više od tri četvrtine ‘feature’ tekstovi, uvodnici i pisma čitalaca.

SRBIJA (219 tekstova, 13,65 procenata)Polovina svih analiziranih tekstova posvećena je predstojećim izborima na Kosovu koji su u potpunosti predstavljeni iz ‘manjinskog’ ugla. Poblematizovano je pitanje izlaska Srba na izbore, čitav događaj je prikazan kao test manjinske politike koju vode vlasti na Kosovu, dok je srpska zajednica na Kosovu instrumentalizovana. Predstavljaju je uglavnom političari iz Beograda, njene političke aktivnosti uvek se razmatraju sa stanovišta podudarnosti sa politikom u Srbiji a očekuje se da odluku o izlasku na izbore donesu državni organi u Beogradu. Akteri o kojima se najčešće piše su podjednako Albanci (42,11 posto) i Srbi (41,30 posto), a izuzev Roma (4,45 procenata ) i Bošnjaka (4,45 procenata) druge etničke zajednice se retko i pominju. Otvoreno diskriminativnih tetskova je malo (oko tri procenta), dok je znatno više diskriminativnih naslova (10 procenata), skoro uvek o Albancima.

CRNA GORA (196 tekstova, 12,22 procenata)Istraživanje pokazuje da je tretman etničkih manjina veoma značajan za ishod projekta zaokruženja nezavisnosti. U veoma polarizovanoj štampi u jednom delu dominira ‘inkluzivna’ verzija izveštavanja, pa su etničke teme i akteri veoma eksponirani. Pritom je pisanje manje konfliktno i incidentno, a više orjentisano na izvešatavanje o svakodnevnom životu, ali samo ‘značajnih’ etničkih grupa - Albanaca i Bošnjaka. U drugom delu štampe, zbog različite političke orjentacije veća je okrenutost prema temama u regionu - prvenstveno izborima na Kosovu i događajima u Makedoniji i Hrvatskoj. Diskriminativni tekstovi su izuzetno retki (samo dva), naslovi češći (oko 10 procenata) a najviše ih je o Albancima.

ALBANIJA (179 tekstova, 11,16 procenata) Neposredna blizina etničkih konflikta (Kosovo i Makedonija) u kojima učestvuje albanska etnička zajednica direktno utiče na sadržinu štampe. Od svih analiziranih priloga samo jedan je o manjinama u Albaniji - o kultunim problemima Roma. Tekstovi su uglavnom o Albancima u drugim zemljama (tri četvrtine) i kosovskim ‘ne-Albancima’ (jedna četvrtina). Nema tekstova sa otvoreno diskriminativnom sadržinom ali ima diskriminativnih naslova (oko sedam procenata) i mnogo interpretativnih priloga - 10 posto svih analiziranih tekstova su uvodnici.

IZUZETAK- KOSOVO (77 tekstova, 4,8 procenata) Izrazito mali broj tekstova o manjinama u pred izbornoj kampanji pokazuje da su prvi izbori od dolaska međunarodnih snaga predstavljeni kao ‘normalan’ politički događaj. Razmatraju se razlike i politička ponuda albanskih partija, a izlazak/neizlazak Srba je problem jedne etničke grupe koji nije važan za ishod celog događaja. Vidljiva minimalizacija i ignorisanje etničkih tema i aktera u skladu je sa post- konfliktnom promenom realnosti u čijem je centru promena odnosa prema Srbima koji više nisu ‘hegemon’ već očigledna i zanemariva manjina. Veoma je vosok postotak diskriminativnih tekstova, više od četvrtine, uvek prema Srbima.

DRUGA GRUPA: POST-KONFLIKTNA DRUŠTVA ILI ODSUSTVO VELIKOG KONFLIKTA

Zemlje: Mađarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska i Rumunija

Opšte odlike: manji obim izveštavanja - između pet i deset procenata od ukupnog broja tekstova u regionu; veći naglasak na manjinskoj politici, svakodnevnom životu, ali i pojedinačnim incidentima; interesovanje za ‘svoju’ etničku grupu u drugim zemljama; veći stepen diskriminacije u post-konfliktnim društvima nego u društvima koja nisu imala velke etničke sukobe.

MAĐARSKA ( 160 tekstova, 9,98 procenata) Prilično veliki broj tekstova povezan je sa važnim ‘manjinskim’ događajem- donošenjem Statusnog zakona koji se odnosi na položaj Mađara u svim okolnim zemljama ( oko petina svih analiziranih priloga). Veoma je visok postotak tekstova o mađarskoj zajednici u regionu - oko četrdeset procenata. Manjina o kojoj se najviše piše su u Romi (oko četvrtina tekstova). O Romima se najšeće piše konfliktno a od ukupnog broja tekstova sa diskriminativnim naslovom o njima je trećina. Česti su i tekstovi sa diskriminativnim naslovima o Jevrejima - četiri od ukupno trinaest tekstova.

BOSNA I HERCEGOVINA (129 tekstova, 8,04 procenata)Prilično ujednačeni rezultati za BIH gde su analizirane jedne novine iz Federacije i jedne iz Republike Srpske govore o uglavnom sličnom obrascu u obe, ali sa različitim manjinama u fokusu. Ipak, manjinske teme su nešto značajnije za štampu u Federaciji. Očigledno je interesovanje za teme iz nedavne prošlosti jer je oko četvrtina tekstova o posledicama zločinima iz nedavne prošlosti. Kad se o piše o događajima u regionu nešto više prostora posvećeno je Kosovu nego Makedoniji. Ima više tekstova o Srbima nego Hrvatima, o Bošnjacima u manjinskom svojstvu, veoma retko. Iz štampe se vidi da je mnogo značajnije pitanje definisanja ‘konstitutivnog’ statusa naroda nego

prava ‘manjinska’ problematika – jedina manjinska zajednica o kojoj se značajnije piše su Jevreji. Nema otvoreno diskriminativnih tekstova, ukupni ton štampe je mirniji, možda i zbog strogih, novouspostavljenih, medijskih pravila.

HRVATSKA (114 tekstova, 7,11 procenata) U analiziranoj štampi očigledni su pokazatelji post-konfliktne situacije ali sa velikim fokusom na pisanje o prošlosti. Veliki je obim ( oko jedna trećina svih tekstova) i vidno diskriminativno pisanje o Srbima uglavnom u vezi sa zločinima iz nedavne prošlosti. Čak i kada nisu pisani u diskriminativnom tonu, primarni fokus na pisanje o zločinima koje su počinili Srbi, čitavu sliku o manjini boji ‘negativno’. Od devet tekstova o ženskim akterima, osam je o Srpkinji koja je osuđena za ratne zločine. Drugi veliku grupu tekstova čine oni o Hrvatima u regionu (oko jedna četvrtina) a još jedina manjina kojoj je posvećena značajnija pažnja su Jevreji.

BUGARSKA (108 tekstova, 6,73 procenta)U zemlji u kojoj nije bilo oružanih etničkih konflikta u skoroj prošlosti, ukupni ton izveštavanja je očigledno mirniji. Ali, pisanje nije uvek manje diskriminativno, naročito o određenim, najvećim, etničkim grupama. Turci i Romi su manjine o kojima se najviše piše - o njima zajedno je oko sedamdeset procenata tekstova. Skoro uopšte nema tekstova u otvoreno ‘konfliktom’ ključu, sve teme su predstavljene kao pitanja manjinske politike ili kroz svakdonevne događaje - političke, kulturne, ili poslovne aktivnosti manjiskih aktera. Ipak, oko deset procenata tekstova o Turcima ima diskriminativne odlike. Od ukupno pet pomenutih ženskih aktera jedna je Romska devojčica koju udaju, jedna Romkinja povezana sa ubistvom svoje bebe a jedna Romkinja gatara.

RUMUNIJA (104 teksta, 6,48 procenata)Dve etničke zajednice privlače gotovo svu pažnju u ne veoma obimnom izveštavanju o manjinama. Romi i Mađari su akteri u oko osamdeset posto priloga. Mnogo tekstova pisano je iz konfliktnog ugla, čak oko četrdeset procenata ukupnog saržaja je o raznim aspektima dugotrajnih nenasilnih konflikata ili o raznim pojedinačnim incidentima. U tekstovima sa temama iz svakodnevnog života dominira izveštavanje o kriminalu (oko četrdeset pet procenata), a njihovi akteri su uvek Romi. Ogromna većina svih diskriminativnih tekstova, kojih ima oko četvrtina, je o Romima. U samo tri teksta akteri su žene i sve su Romkinje - jedna predusretljiva susetka , jedna majka-narkomanka i jedna žrtva drugih ‘Cigana’ svodnika i dilera droge.

II SADRŽINA IZVEŠTAVANJA

1. DOMINANTNE TEME

Na osnovu rezultata pilot istraživanja, formulisana su četiri tematska okvira za klasifikaciju sadržine pisanja o etničkim manjinama- 'konfliktni događaji', 'manjinska politika', 'svakodnevni život' i 'etnički događaji u regionu'. Klasifikacija je vršena na osnovu ukupnog 'sadržaja' teksta – izbora teme, celine novinarskog pristupa i vrste narativa. Na primer, u tematski blok 'konfliktni događaji ' ubrajani su tekstovi o oružanim etničkim sukobima, ali i mnogim pojedinačnim, čak i nenasilnim, incidentima, jer u oba slučaja dominira konfliktni aspekt među-etničkih odnosa. U tematski blok 'manjinska politika' klasifikovani su svi tekstovi u kojima se razmatra političko regulisanje statusa manjina a u okviru bloka 'svakodnevni život' tekstovi o različitim kulturnim, sportskim, poslovnim i svim drugim aktivnostima manjinskih grupa. Svi tekstovi o zbivanjima u drugim zemljama klasifikovani su kao 'etnički događaji u regionu'. Za analizu je bilo značajno ustanoviti njihovu geografsku i političku udaljenost da bi se pokazao njihov eventualni uticaj na domaća zbivanja.

U ukupnom sadržaju konfliktni i regionalni događaji su podjednako često zastupljeni (po jedna trećina) oko petina tekstova je o različitim svakodnevnim aktivnostima (22,27 procenata), a najmanje tekstova je o različitim aspektima manjinske politike- 16,45 posto. Tekstovi često imaju više od jedne 'teme' i nije ih lako klasifikovati prema čistim istraživačkim kategorijama. Mada je u većini, ipak, očigledna dominacija jedne teme , u oko pet posto priloga registrovane su po dve ravnopravne teme pa je zato njihov ukupni broj veći (1684 )od ukupnog broja analiziranih tekstova ( 1604).

(Topic: Sheet 1)

2. KONFLIKTNO MOTIVISANO IZVEŠTAVANJE

Oko jedna trećina analiziranih tekstova tematski je neposredno motivisana etničkim konfliktima - uzrocima, aktivnostima koje ga održavaju, posledicama, analizom prošlih konflikata i slično. Vrsta konflikata o kojima se izveštava se razlikuje ali je ‘konfliktni’ pristup prilično rasprostranjen u čitavom regionu. Dominacija konfliktnih tema očigledna je u zemljama koje su nedavno imale violentne etničke sukobe - i to očiglednije, na primer, na Kosovu, gde je to slučaj sa oko 80 posto svih tekstova nego u Makedoniji, gde su konfliktne teme dominantne u 45 posto tekstova. Pritom je u Makedoniji još više od jedne petine tekstova posvećeno političkim inicijativama za smirivanje konflikta (dvadeset

i dva procenta) i konfliktima u regionu (jedanaest procenata), pa je ukupna orjentacija na pisanje o konfliktima u toj zemlji znatno veća.

Iz tematske strukture izveštavanja vidljiva je važnost konflikta u svim zemljama u geografskoj ili vremenskoj blizini velikih etničkih sukoba: u Srbiji je preko polovine tekstova neposredno konfliktno motivisano, u Crnoj Gori oko jedna trećina. U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj veoma je zastupljeno izveštavanje o konfliktima, ali u formi istraživanja prošlosti i utvrđvanja istine o njoj. U Hrvatskoj su čak svi tekstovi o konfliktima iz kategorije utvrdjivanja istine o sukobima iz skore prošlosti , a o obnovi poverenja piše se samo izuzetno.

U zemljama koje nisu imale oružane etničke sukobe vrste konfliktnog izveštavanja su drugačije. U Bugarskoj, na primer, uopšte nema dominantno konfliktnog pristupa, ali je petina tekstova o svakodnevnom životu manjina vezana za njihove kriminalne aktivnosti. U Mađarskoj je, takođe, otvoreno konfliktno pisanje relativno retko –7,14 procenata, ali je u Rumuniji izuzetno visoko –37.14 procenata.

I u preostalim tematskim blokovima - izveštavanju o etničkim temama u regionu, manjinskoj politici ili svakodnevnim aktivnostima – najveća pojedinačna tema su uglavnom opet različite vrste sukoba ili incidentne situacije. Iz regiona se najčešće piše o događajima na Kosovu i Makedoniji i to uglavnom o tamošnjim sukobima, a u događajima iz svakodnevnog života manjinskih zajednica skoro petina tekstova je o kriminalu. Prema različitim atributima, ukupni ‘konfliktni’ ton i orjentacija dominiraju u oko dve trećine ukupnog sadržaja. (Topic: Sheet 2, 3, 4,5)

3. POLITIZOVANO IZVEŠTAVANJE U ogromnoj većini teksova, skoro 90 procenata, etničke teme i akteri predstavljaju se i tumače ‘politički’ - to znači da se etničke razlike medijski interpretiraju uglavnom kao da su potencijalni izvori političkih razlika i sukoba. Druge aktivnosti - kulturne, sportske, profesionalne, svakodnevni život - čije pojavljivanje u novinama ukazuje na pozitivno i društveno podsticajno tretiranje različitosti - svedene su na preostalih desetak procenata. Ipak, i u ovim slučajevima, u više od polovine tekstova, medijsku pažnju privlače kriminalne aktivnosti.

Etničke teme najčešće se i plasiraju u političkom bloku novina - više od 40 procenata na unutrašnje-političkim stranama, oko jedna šestina na raznim društvenim stranama, preko jedna četvrtina na spoljno-političkim, a u nešto manje od pet procenata na naslovnoj strani. Ova proporcija je još očiglednija u

tekstovima koji dobijaju i najavu na naslovnoj strani - skoro 80 posto njih su o domaćim političkim događajima, a više od trinaest posto o spoljno-političkim. U stabilnijim i demokratskijim uslovima izveštavanje o manjinama je raznovrsnije ( više inkluzivno) a forme diskriminacije manje vidljive, pa su često sportske ili kriminalne rubrike indikativnije za istraživanje nego naslovna ili političke strane. U štampi Jugoistočne Evrope etničke razlike su i dalje visoko politizovana tema. (General: Sheet 4)

III TRETMAN ETNIČKIH AKTERA

1. SELEKCIJA ETNIČKIH AKTERA

Iako u regionu ima mnogo manjinskih etničkih zajednica - u pripremi istraživanja registrovali smo 90 - u novinama je, u značajnijem vidu pominjano samo tridesetak. Istinski medijski tretman imalo je samo deset. Istovremeno, u oko petini tekstova bilo je više od jednog ‘aktera’- ponekada su oni bili iz dve etničke grupe a ponekada su to bili pripadnici iz iste etničke grupe ali u različitim socijalnim ulogama i sa različitom pozicijom u tekstu. Ukupni broj ‘aktera’ (1948) je zato znatno veći i od broja tema i od ukupnog broja analiziranih priloga. Pojedinačno, manjina o kojoj se najviše piše u regionu su Albanci (u preko 40 posto svih analiziranih tekstova), potom (skoro dva puta manje) Srbi, a potom (još dvostruko manje) Romi. Prve dve su bile direktni akteri velikog etničkog sukoba, a o Romima ima najviše diskriminativnog i predrasudnog pisanja u skoro svim zemljama. Etnički akteri dobijaju medijsku pažnju prvenstveno kada su iz grupa koje su u konfliktnom odnosu sa većinom.

O nekim manjinama se diskriminativno piše u većem broju zemalja i u velikom procentu - preko četvrtina svih tekstova o Romima ima diskriminativne odlike (26,59 procenata). Dve etničke manjine o kojima se najviše piše, takođe, često su izložene diskriminativnom prikazu u različitim zemljama - Srbi (17,4 procenta) i Albanci (15,24 procenta). Neke manjine su česta meta diskriminacije samo u zemlji u kojoj su velika manjinska grupa - Mađari u Rumuniji (oko četvrtine tekstova) ili Turci u Bugarskoj, na primer (oko deset procenata). O nekim manjinama se diskriminativnije piše u određenim zemljama, kao na primer o Jevrejima u Hrvatskoj i Mađarskoj - diskriminativni tekstovi o Jevrejima iz ove dve zemlje čine trećinu svih tekstova objavljenih o njima. (Actors: Sheet 1,2)

2. SOCIAJLNE ULOGE

Etnički akteri su načinom prezentacije često ‘depersonalizovani’ i socijalno obezličeni. U tekstovima se najčešće pojavljuju u kolektivnim ulogama (oko 60 procenata), a pošto se taj procenat podudara sa procentom tekstova u kojima etničke aktere definišu drugi, i u kojima su oni samo ‘pomenuti’ (nisu ni citirani ni parafrazirani) - to potvrđuje da je ovakva slika posledica novinarskog rada a ne ‘ realne’ pozicije manjinskih aktera. (Actors: Sheet 8,9 )

Socijalne uloge u kojima se najčešće pojavljuju etnički akteri su različite političke uloge (37.22 procenata), etnička manjina kao celina (28.59 procenata) i vojničke uloge (14.79 procenata). U okviru preostalih dvadesetak procenata najviše je raznih viktimiziranih (raseljeni, izbeglice, žrtve) i profesionalnih uloga. Tako se kolektivna slika manjina u regionu pravi na interesnoj nediferenciranosti (manjina kao kolektivni subjekt) i na prvenstveno političko-vojnom aktivizmu.(Actors: Sheet 3)

Među kolektivnim socijalnim ulogama najčešće se pominje ‘etnička grupa kao celina’ - u skoro polovini tekstova o kolektivnim akterima. Kada su individualizirani, etnički akteri su najčešće političari i državni zvaničnici ( mada su ovi drugi manje od jedne petine u grupi političara), ali i dva puta više kriminalci nego eksperti, najviše svedoci i neimenovani učesnici događaja, a skoro nikada umetnici i ‘poznate’ ličnosti (manje od jednog procenta). (Actors: 4, 5)

IV DISKRIMINATIVNO IZVEŠTAVANJE

1. MEDIJKI FORMAT

Promena medijskih standarda - ‘tabloidizacija’ štampe- odražava se na ukupnu depolitizaciju dnevnih novina pa i na pisanje o etničkim manjinama. U zemljama gde se analizirane novine jasno razlikuju kao ‘ozbiljne’ i ‘tabloidi’, kao u Mađarskoj ili Rumuniji, čak je tri puta veći broj tekstova u prvima, ‘ozbiljnim’. Tamo gde tržištem dominiraju novine sličnog formata - specifična vrsta ‘polu-tabloida’, kao u Hrvatskoj ili Bugarskoj, razlika je mnogo manja (uglavnom oko deset procenata).Takođe, tamo gde su obe novine sličnog formata ali različite političke orjentacije , kao u Makedoniji ili Crnoj Gori razlika je u sličnom rasponu - između deset i dvadeset procenata.

Ponekad je broj diskriminativno naslovljenih, pa i ukupno diskriminativnih tekstova, mnogo veći u tabloidima. Najviše ih je u tabloidu Bota sot - od ukupno 25 objavljenih tekstova u ovim novinama 19 ih ima diskriminative naslove a15 tekstova ima ukupno diskriminativnu sadržinu. Ali, ima i visoko tiražnih ‘ozbiljnih’ novina sa veoma diskriminativnim pisanjem kao Adevarul,

u kome je ukupno objavljen 81 tekst od kojih je 26 diskriminativno naslovljeno a 15 ima i takvu sadržinu, ili kao Nepsabadsag, u kome od 123 teksta 25 ima diskriminativne odlike u naslovima. Diskriminativni naslovi su podjednako česti i u semi-tabloidima, kao u Večernjem listu ( 17 diskriminativnih naslova 51 tekstu) ili Trudu (12 naslova u 60 tekstova). (General: Sheet 2)

2. OTVORENO DISKRIMINATIVNO IZVEŠTAVANJE

Gotovo jedna petina analiziranih tekstova ima različite otvoreno diskriminativne odlike. Većina ih se prepoznaje već u naslovima - više od 15 procenata tekstova naslovljeno je diskriminativno ili senzacionalistički. Senzacionalizam u odnosu prema manjinama podstiče predrasude jer potencira uprošćeno, nekritičko i često neistinito predstavljanje koje je zato i diskriminativno. U svim pobrojanim slučajevima ukupna sadržina tekstova nije takva, što upućuje na direktnu i veliku ulogu novinara koji odlučuju da tekstu daju diskriminativnu poentu, čak i kada je to u nesaglasnosti sa tekstom. Po ukupnom pristupu temi diskriminativno je još oko tri posto tekstova. U ovu grupu ubrojani su samo tekstovi sa otvoreno, sasvim uočljivo uvredljivom ili isključivom sadržinom. (General: Sheet 3)

Potencijalno diskriminativne odlike, međutim, ima mnogo više tekstova budući da ih oko 40 posto ima evaluativni, prognostički ili mobilizatorski opšti pristup. Ovako visok procenat interpretativnog u odnosu na deskriptivni sadržaj znači da se interpretacija događaja uspostavlja uporedo sa prvim informacijama o događaju. To otvara veliki prostor za prosuđivanje aktera i njihovog delovanja u trenutku kada sve činjenice još nisu poznate ili se prvi put prezentiraju. Ukupni obim tekstova sa pretežno evaluativnim pristupom u saglasnosti je sa izborom novinarskih žanrova, jer oko šezdeset procenata tekstova spada u ‘informativene’, a oko četrdeset procenata u ‘interpretativne’ žanrove. Među informativnim su najzastupljenije razne vrste izveštaja (45, 39 posto ), ali su česte i izuzetno kratke informativne forme –vesti (15,45 posto). Među interpretativnim žanrovima, oko jedna trećina su razne vrste ‘feature’ tekstova (31.23%) – to su tekstovi čije pojavljivanje u dnevnim novinama nije neposredno izazvano dnevnim događajima već je u mnogome proizvod uredničke procene o važnosti pojedinih tema. Među interpretativnim žanrovima dva puta je više uvodnika nego pisama čitalaca, a ove forme su u nekim zemljama zastupljenije s obzirom na ukupni broj tekstova u njima - uvodnici u Albaniji i Rumuniji ili pisma čitalaca u Mađarskoj i Srbiji.(General: Sheet 6, 9)

3. MANJE VIDLJIVI OBLICI DISKRIMINACIJE

I mnoge manje vidljive forme diskriminacije posledice su neodgovarajuće novinarske prakse, profesionalne rutine kojom se podstiču etnički stereotipi i doprinosi predaudsama o manjinskim grupama. Ovi postupci podržavaju i podstiču verovanje da su pripadnici etničkih manjina manje aktivni i socijalno manje značajni članovi društva.

Tako se u oko dve trećine tekstova pominju samo kolektivni etnički akteri, nema individualiziranih učesnika u događaju, što doprinosi depersonalizovanom predstavljanju i podstiče svest o etničkim manjinama kao interesno integrisanim ‘drugima’. (Actors: Sheet 3,4,5)

Takodje, u oko dve trećine tekstova, etničke aktere definišu drugi, a u isto toliko tekstova oni nisu ni derktno citirani, ni parafrazirani. Mediji potvrđuju njihovu pasivnu socijalnu poziciju time što aktere koji nisu individualizirani lišavaju definišuće uloge. Budući da akteri nemaju mogućnost da se samo-interpretiraju, proističe da informacije o njihovim aktivnostima, čak i u dnevnim novinama i na nivou osnovnih podataka, uglavnom potiču iz drugih izvora.(Actors: Sheet 8,9)

Pripadnici manjina se retko uopšte vide u novinama. Više od polovine tekstova o njima nema nikavog vizuelnog materijala, a kada ga ima, onda su to u 40 posto slučajeva fotografije. Fotografije, međutim, nisu uvek direktno relevantne u odnosu na sadržinu teksta i samo u približno jednoj trećini to su fotografije pripadnika manjina. U malo manjem broju na fotografijama su drugi akteri, najčešće političari koji govore o manjinama, a u većem broju to su grupne i fotografije različitih objekata koje su u ilustrativnoj a ne funkcionalnoj relaciji sa tekstom. (General: Sheet 8)

U najvećem broju tekstova ( skoro 85 posto) opisani događaji nisu prikazani kao pojedinačna dešavanja već su generalizovani kao tipični za veću grupu, često čak i čitavu manjinu. U izveštavanju koje je često konfliktno, incidentno i visoko politizovano, ove ‘negativne’ i ‘konfliktne’ odlike se tako uopštavaju i sa individualnog nivoa lako projektuju na čitave etničke grupe. (Actors: Sheet 7)

V MANJINA U OKVIRU MANJINA

Rodna struktura etničkih aktera pokazuje multiplikovanje diskriminacije, jer se ženski akteri, već marginalizovani, dodatno diskriminišu kada su iz etničkih grupa. Kako većinu aktera čine različite društvene grupe (romska deca,

kosovski ne-Albanci, Albanski politički faktori, jevrejska zajednica, Mađari u Transilvaniji, biznismeni Turci itd.) u većini slučajeva rodne razlike se ne iskazuju ( 61,6 posto). Ali, kada akteri jesu individiualizirani, žene čine manje od tri procenta ukupnog broja- tri ipo puta manje ne muškarci (35, 47 posto). Međutim, predstavljanje nekih društvenih uloga povezanih sa više društvene moći, prevazilaze i ovako očigledno isključivanje. Oko trećina ženskih aktera su političarke ( 20 procenata političarke i 10 procenata drzavne zvaničnice) što je najčešća pojedinačna socijalna uloga u kojoj se pojavljuju. (Actors: Sheet 6)

Većina ženskih aktera, ipak, pojavljuje se u ulogama koje potvrđuju dominaciju patrijarhalnog obrazca – one su uglavnom žrtve i neposredne svedokinje događaja (oko 40 procenata). Zbog toga su i u nešto većem stepenu medijski ‘aktivine’, imaju definišuću ulogu u oko dve trećine tekstova, a u oko polovini su i direktno citirane ili parafrazirane. Naizgled paradoksalno, socijalno manje značajane uloge - svedok, posmatrač, učesnik - donose medijski aktivniju definišuću poziciju. Ovaj aktivizam, međutim, ne narušava prevlađujuću nejednakost budući da odnose moći teško menjaju osobe koje govore iz manje značajnih društvenih pozicija. Tradicionalni kulturni obrazac je možda i najvidljiviji u disproporciji socijalnih uloga kroz koje se iskazuje aktivnost stanovnica i stanovnika Jugoistočne Evrope - muški akteri su u najvećem procentu političari i borci, ženski – svedokinje i žrtve. (Gender: Sheet 2, 4,5,6)

KLJUČNI ZAKLJUČCI

Komparativna analiza vaodeće štampe u Jugo-istočnoj Evropi pokazala je različitosti ali i zajedničke odlike izveštavanja o etničkim manjinama u celom regionu.

Različitosti među zemljama potvrđuju da neposredne političke okolnosti i kvalitet među-etničkih odnosa značajno utiču na izveštavanje, ali ne uvek na iste načine.

Sličnosti ukazuju da izveštavanje reflektuje preovlađujuća shvatanja većinsko-manjinskih odnosa, obično zasnovana na duboko ukorenjenim obrazcima reazumevanja ‘drugosti’.

Sličnosti, takođe, upućuju na aspekte novinarskog rada koji su uobičajeni a koji direktno doprinose nefer tretmanu raznovrsnosti i netolerantnosti štampe.

Glavni istraživački nalazi ukazuju da:

1. Izveštavanje o etničkim manjinama zavisi od ukupne političke stabilnosti i kvaliteta među-etničkih odnosa u zemlji.

Obim, politizacija i konfliktno pisanje o etničkim manjinama raste u uslovima političke nestabilnosti i neharmoničnih među-etničkih odnosa.

U stabilnijim okolnostima opada i obim i stepen iskjučivosti u tretmanu etničkih razlika.

Smirivanje konflikta, međutim, može pratiti i povećana 'nevidljivost' i ignorisanje manjinskih aktera i tema.

U odsustvu konflikata, štampa često posvećuje veću pažnju ‘svojoj’ etničkoj grupi u susednim zemljama nego manjinskim zajednicama u svojoj zemlji.

Prema ukupnim odlikama, analizirano izveštavanje može se klasifikovati u dve grupe :prva, zemlje sa otvorenim etničkim konfliktom ili u blizini velikih etničkih konflikata- Makedonija, Srbija, Crna Gora, Albanija i Kosovo- svaka sa udelom između 10 i 20 procenata u ukupnom obimu izvešatavnja u regionu, i

druga, post-konfliktne ili zemlje bez velikih etničkih konflikata u skorijoj prošlosti - Hrvatska, Bosna i hercegovina, Bugarska, Rumunija i Mađarska- svaka sa udelom između 5 i 10 procenata u ukupnom obimu izveštavanja u regionu.

2. Rasprostranjeni, duboko ukorenjeni, stereotipi i predrasude koji utiču na vladajuće razumevanje većinsko- manjinskih odnosa odražavaju se na pisanje štampe. Oni formiraju matrice posmatranja ‘drugosti’ koje su često slične u čitavom regionu a koje utiču na opšte viđenje etničke raznovrsnosti i predstave o etničkim manjinama, bez obzira na političke okolnosti.

Etnička raznovrsnost je dominantno politička tema. Razlike se uglavnom doživljavaju i interpretiraju kao politički relevantne- bilo kao ‘opasnost po nacionalno jedinstvo’ bilo kao simbol potencijalnih političkih konflikata. To odražava etničku distancu između grupa i bazično nepoverenjhe prema manjinama.

‘Tipična’ manjinska grupa uobičajeno je prikazana kao ne-diferencirana drugost, kroz kolektivne mnogo češće nego idividualne aktivnosti, čiji su članovi uglavnom muškarci koji se ponašaju ulavnom na tipičan način. Ova slika je u saglasnosti sa stereotipnim viđenjem po kome su ‘svi oni isti’ i uverenjem da je etničko poreklo jedini ključ za razumevanje političkog i javnog delovanja članova manjinskih grupa.

Gotovo bez izuzetka u svakoj zemlji postoji etnička grupa o kojoj se najčešće piše diskriminativno. To je uvek ‘značajna’ grupa- bilo da je brojna, bilo da ima dugu istoriju konfliktnih odnosa sa etničkom većinom bilo da je uobičajeno diskriminisana grupa u čitavoj regiji.

3. Medijski standardi i novinarska praksa koji otežavaju fer tretman različitosti i podsticanje tolerancije, često su slični u čitavom regionu. Ova vrsta novinarskog rada istovremeno i podržava i podstiče verovanja da su članovi etničkih grupa manje aktivni i društveno manje vredni članovi zajednice.

Promene formata dnevnih novina nameću nove nmedijske standarde koji utiču i na kvalitet izveštavanja o manjinama. Na primer, u poređenju sa ‘ozbiljnim’ dnevnicima tabloidi depolitizuju izveštavanje - manji obim, manje analitičko, manje interpretativno izveštavanje- ali i podstiču pojednostavljeno, senzacionalističko i često diskriminativno pisanje. Kako manjinske teme zahtevaju uviđavniji i tolerantniji tretman različitosti, tabloidi često ne pružaju mogućnost da se to bezbedi.

Neodgovarajući žurnalistički standardi direktno doprinose ‘depersonalizovanju ’ i pasivnoj ulozi etničkih aktera. Oni, veoma često, nisu citirani, vizuelno prikazani niti imaju pirliku da samo- interpretiraju svoje delovanje. Rodna struktura etničkog izveštavanja otkriva i multiplikovanje diskriminacije- ženske akterke, već marginalizovane u medijima, dodatno su diskriminisane kada su iz manjinskih grupa.

Novinarstvo senzitibilnije za etničke razlike, obezbedilo bi više mesta za sada isključene grupe iz zajedničkih slika društava Jugo-istočne Evrope.