VISOKA TEHNIKA SKOLA VISOKA TEHNIKA SKOLASADRAJ:

1. UVOD..................................................................................................22. PODELA PEI PREMA KONSTRUKCIJI.........................................23. SONA KUPATILA..............................................................................34. SASTAV SONIH KUPATILA............................................................65. KUPATILA ZA GRAJANJE NA OTVORENOM...............................96. KUPATILA ZA UNUTRANJE GREJANJE...................................127. ELEKTRODNA KUPATILA.............................................................168. LITERATURA...................................................................................20

1. UVOD

Za izvoenje postupaka termike obrade koriste se pei za zagrevanje, postrojenja za hlaenje kao i pomona oprema.Pei koje se koriste u termikoj obradi dele se prema razliitim kriterijumima, npr. prema: nameni, nainu zagrevanja (izvoru toplote), atmosferi koja vlada u pei, konstrukciji, itd..

2. PODELA PEI PREMA KONSTRUKCIJI

Sve pei koje se koriste u hemiosko-termikoj obradi po nainu rada su ili periodinog ili neprekidnog dejstva. Kod svih pei periodinog dejstva po ulaganju uloka, za izvoenje termicke obrade eka se odreeno vreme. Novi uloak (nova ara) ulae se tek nakon vaenja prethodnog uloka dok se kod kontinualnih pei proces ulaganja i vaenja (izlaska) komada iz pei odvija kontinualno, tj. istovremeno.Pei periodicnog dejstva su dugo prisutne u praksi, a pei neprekidnog dejstva su novijeg datuma. Broj kontinualnih pei za hemijsko-termicku obradu jo uvek je mali ali se, ipak poveava. Broj, kao i asortiman periodinih pei je veliki.Dalje se moe navesti da je jedan od kriterijuma za podelu pei prema konstrukciji i pod pei: pod pei obino je nepokretan ali moe biti i pokretan i to je jo jedan osnov za razvrstavanje pei po konstrukciji. Mehanizacija pei, koja se odnosi na nacin ulaganja ili vaenja komada, takoe, predstavlja osnov za dalju podelu pei, a sve to ukazuje na sloenost odgovarajue podele pei.Obzirom na konsrtukciju, najee se navode sledee vrste pei: komorne pei, vakuum pei i sona kupatila.

3. SONA KUPATILA

Sona kupatila su posebna vrsta pei za izvoenje termike obrade. Slue za zagrevanje ali i za postupke kaljenja, kao to je izotermalno kaljenje, odnosno za hemijsko-termiku obradu. to se zagrevanja tie, sona kupatila se primenjuju prilikom zagrevanja za kaljenje, kao i za otputanje. U hemijsko-termickoj obradi sona kupatila se primenjuju za postupke cementacije, nitriranja, karbonitriranja, sulfonitriranja, boriranja i sl.U radnom prostoru sonog kupatila nalazi se rastop soli. Do stapanja soli dolazi pod dejstvom toplotne energije, koja nastaje iz elektrine energije na dva naina: elektrootporno i indukciono.Kada se primenjuje princip elektrootpomog zagrevanja tada se koriste elektrode izraene od elika. Elektrodna sona kupatila se izraduju kao jednofazna (tada postoje j sajno dve elektrode) i kao trofazna (u tom sluaju postoje najmanje tri elektrode). Kroz elektrode, koje se nalaze u sonom kupatilu, proputa se elektricna struja niskog napona (5 20 V). Struja koja prolazi kroz elektrode dostie veliku jaoinu (5000 l000 A). Usled toga se oko svake elektrode javlja jako magnetno polje. Pod dejstvom stvorenog magnetnog polja dolazi do intenzivnog meanja rastopljenih soli u kupatilu. Cirkulacijom soli oko elektroda i u ostalim delovima kupatila se izjednaava temperatura u kupatilu i istovremeno se spreava pregrevanje soli blizu elektroda.

1 poklopac 2 elektroda 3 dovod struje4 plat 5 lonac 6 vatrostalni sloj 7 termopar 8 ventilacija

I nivo soli

sl. 1. Elektrodno sono kupatilo: a) presek i b) pogled odozgo

Slika 1 . sematski prikazuje elektrodno sono kupatilo koje se sastoji iz celinog plata obloenog vatrostalnom opekom, zatim iz tzv. elektrodne grupe (to su elektrode i drzai elektroda), opreme za snabdevanje elektrinom strujom (transformator, komandni orman) i, mada ne uvek, sistema ventilacije.Broj i poloaj elektroda u svakom sluaju smanjuju radni prostor sonog kupatila i to je jedan od bitnih nedostataka ovih kupatila.

Slikom 2. prikazan je vertikalni presek jednog sonog kupatila u kome do stapanja soli dolazi indukcionim nainom zagrevanja.

sl. 2. Poduni presek indukcionog sonog kupatila sa grafitnim loncem

1 azbestno cementna ploa2 vatrostalna potpora3 azbestne ploe (3 5 mm)4 grafitni lonac5 induktor6 vatrostalni naboj7 ram pei8 amotna opeka9 odstojnik10 dielektrini dra indukcionih namotaja11 graninik izmeu draaPostojanje grafitnog lonca nije obavezno. Umesto njega moe biti upotrebljena vatrotalna opeka ili naboj kao kod prethodnog, elektrodnog sonog kupatila.Vatrostalna opeka je kod svih vrsti sonih kupatila izloena vrlo sloenim i agresivnim uticajima istopljenih soli. Za uvanje vatrostalne opeke kao i za korienje sonih kupatila, uopte, neophodno je naglasiti da je obavezno korienje potpuno suvih soli. U protivnom, dolazi do intenzivnog prskanja istopljene soli. Opekotine nastale na ovaj nain mogu da budu vrlo teke. Za vreme rada, temperatura sonog kupatila treba da se kontrolie. Merenje temperature rastopa soli ostvaruje se termoparovima (koji su stalno potopljeni u rastop soli) ili optikim pirometrima (koji su uvek na odreenom rastojanju od povrine rastopa soli). Poslednja metoda nije uvek pogodna jer stvorena skrama na povrini rastopa soli (skrama se stvara usled hlaenja rastopa soli u dodiru sa vazduhom) daje iskrivljenu sliku o stvarnoj temperaturi unutar kupke.Posle tretiranja u sonom kupatilu neophodno je pranje komada bez obzira na vrstu sonog kupatila jer su zaostale soli direktan uzronik korodiranju obraenih komada.

4. SASTAV SONIH KUPATILA

Pei kupatila se koristi za grejanje u tenom okruenju za kaljenje i gaenje; cijanidisanje malih delova i alata, patentiranje ica i traka, grejanje delova izraenih od lakih legura. Teni mediji vam omoguavaju brzo i ravnomerno zagrevanje delova sa visokom tanou, odranje eljene temperature i da se izbegne oksidacija povrine. Prema klasifikaciji usvojenom metodom grejanje kapatila mogu se podeliti u etiri grupe: sa spoljnim grejanjem, sa unutranjim grejanjem (uz pomo specijalnog gasa ili elektrine tubularne), elektrodne i fluidnim slojem. U tenom medijumu grejanje je izabrano prema eljenoj temperaturi i toplotnom procesu termike obrade. Za grejanje do 300C se uglavnom koristi ulje (para, viskozin broj 10), za visoke temperature kaljenja elika i delova za grejanje ovravanja legura aluminijuma - alitra kupatilo i rastopa alkalije. Kada se zagreje, kaljenje elinih delova do 700-900C koristei meavinu hloridnih soli, a tokom zagrevanja za velike brzine kaljenja elika do 1300 C - hlorobaridna so. Za tenu cementaciju i cijanid se primenjuju kupatila od soli cijanida. U sluaju brzih i izometrmikih ovravanja je u iroku upotrebi kupatilo od livene kaustine alkalije (NaOH, KOH). ice i trake patentirucija u slanih ili olovnih kupatila. Najei sastavi kupatila sa njihovom takom topljenja i gustinom su dati u tabeli 1.

Tabela 1.Sastav kupatilaTemperaturatopljenja,CTemperaturaprimene,CGustina pri temperaturi,COblast primene

Sona kupatila

46% NaNO3+ +27%NaNO2+27%KNO355%KNO3+45%NaNO255%NaNO3+45%NaNO255%NaNO3+45%KNO345%NaNO3+55%KNO3100%NaNO3100%KNO395%NaNO3+5%Na2CO3120137220218218317337304140-260150-500330-550230-550230-550325-600350-600380-520--17701770-180017501800------

-Grejanje za ovravanje obojenih legura za praznike

20%NaOH+80%KOH++6%H2O35%NaOH+6,5%KOH100%NaOH100%KOH60%NaOH+40NaCl130155322360450150-250170-370350-700400-650500-700----------Kao rashladni medijum za svetlosno gaenje, bar za zagrevanje

28%NaCl+72%CaCl250%KCl+50%Na2CO335%NaCl+65%Na2CO350%CaCl2+50%BaCl222%NaCl+78%BaCl244%NaCl+56%KCl100%NaCl100%BaCl21/3NaCl+1/3BaCl2++1/3CaCl2500560620600654663810960

570540-870580-820650-820650-900675-900700-870850-11001100-1350

600-800--------

--16301700-150027001540-

2050Zagrevanje za kaljenje

Metalna kupatila

Lim 100%Lim 85%+olovo 15%Lim 60%+olovo 40%Lim 35%+olovo 55% ++kadmijum 10%327280200

150350-850300-600220-600

160-600---

----

-Kao rashladni medijum za izotermne procese

Kao soli za kupanje sa temperaturom od 800-900C moe da se koristi u mineralnoj silviniti, koja je prirodna legura natrijum-hlorida i kalijum-hlorida, to je 50 puta jeftinije od konvencionalne soli. Pregrevanje nitrata, naroito u prisustvu aluminijumskih legura i a, moe izazvati eksploziju. Kaustine alkalije su opasne za kou. Ne preporuuje se za olovne kade, kao formirane u procesu grejanja olova su otrovni.Kada se zagreva u metalu soli za kupanje mogu da se oksiduje ili oduzmu ugljenih iz jedinjenja zbog formiranja oksida, tako da kupatilo mora biti redovno deoksidisati veziva oksida (najmanje jednom ili dva puta po smeni). Visoke temperature kupatila sa hloridnim barijumom deoksidisati sa fluridnim magnezijumom MgR2 (5-6% po masi soli), 70-80% ferosilicium u prahu (1-2%) ili braon Na2V4O7 (0,5-1,0%). Deoksidisani braon moraju biti izvrene u saradnji sa ferosilicium da sprei putanje pare. Medium-kupatila sa hloridnom soli obino deoksidisani braun (2-3% po teini), ili zagrijati ogledalu kupatila sa ugljem (jednom ili dva puta po smeni). Kada se zagreva u opsegu 750-950C ima dobre zatitne osobine meavine hloridnih soli (70% BaCl2 i 30% NaCl). Kao deoksidisani rastop alkalije kupatila se koristi ferocianide soli K4FeCN6 (0,2 - 0,3% po masi). Trajanje deoksidacije tri ili etiri smene. Znak loe deoksidacije je prisustvo alkalije kupatila na proizvod braon oksida.Kada se zagreva za kupanje u saltpetrous proizvoda od aluminijumskih legura na koroziju izaziva alkije hlorida i oksida. Najnovije iz topljenja su uklonjeno periodino ienje (jednom meseno) i zamena otpada nitrata sveim (est meseci). Nedavno prouavana mogunost zamene soli rastopa sintetikom ljakom, staklom, silikata i borosilicates. Za bezokisli-parlamentarne toplote na uklanjanju iz skale koristi silikata stakla topljenja na osnovu koje se sastoje od 37-72 % SiO2; 10-25% B2O3; 14-25 % (Na2O+K20). Oni se mogu koristiti do temperature od 1100 C, u kojoj je rasputanje vremenske skale od 20-50 c. Najefikasniji je da se koristi kao medijum za grejanje tenosti natrijum-boro-silikatnog rastop, ine 32-36 % SiO2; 28 - 32% B2O3; 20-24% Na2O; 6-7% K2O; i na 1-2% A12O3 CaO, MgO. To topljenje moe da se koristi na temperaturama od 850-1300C. On ima malu gustinu, dobro nanoenje i titi elikvod oksidacije i decarburization, ne koroziraju povrinu proizvoda, rastvara razmere i daje istu povrinu metala. Poboljava svojstva aditiva KF, Na3AlF6.

Kada se zagreva toplom plastinom deformacijom proizvoda formiranu u silikatnom filmu titi metal od oksidacije, slui i kao mazivo i smanjuje napore deformacije od 20-30%, poboljava kvalitet povrine, ime je mogue smanjiti dodatak za obradu. Silikati filma e ukloniti pri kaljenja u proizvodnju vode. Ukoliko film ostaje na proizvod posle kaljenja (od nerajueg elika velike brzine), da e biti uklonjeni u roku od 3-10 min pranje u slabim vodenim rastvorima kiselina ili alkalnoj (10% HNO3 od grejanja na 70 C ili 15% KOH). Protok rastopa od 60-80 kg/t metala.Natrijum-boro-silikat rastop se preporuuju za grejanje na ovravanje velike brzine, nerajui, otporan na toplotu, kuglinih leaja i drugih specijalnih elika. Takoe se mogu koristiti za elektrolize boridnog elika. Kada je sadraj rastopa 50 % B2O3, temperatura 950 C, gustina struje 0,3 A/cm2 i 5 h izlaganja dubine borirovanog sloja je 260 mikrona, i na 1,5 h vremena ekspozicije - 80 mikrona.

5. KUPATILA ZA GRAJANJE NA OTVORENOM

Pei - kupatila za grejanje na otvorenom su uobliena ili zavarena sona kupatila sa debljinom zida od 15-30 mm, ubaeni u radni prostor, zagrejanim gorivom ili elektrine otpornosti elemenata. Mala kupatila esto nastupaju sa okruglim livom. Vee dimenzije imaju samo kupatila alitra za termiku obradu elinih cevi i profila izraenih od lakih legura i soli za kupanje za patentiranje od ice. Obim ovih kupatila moe biti do 20 m3. Nedavno, velika kupatila alitra, imajui u vidu eksplozije, zamena ventilatora pei. U kupatilima sa spoljnim zagrevanjem da izbegne direktan uticaj plamena u sutinu. U malom okruglom plamena kupatila se povrno usmerena povrina, i veliki pravougaoni - du zidova u kadi. Niske temperature kupatila imaju posebnu malu komoru za sagorevanje. Svaka sona kupatila moraju obezbediti poklopac zato to kroz otvor ogledala se izgubi i do 30 % ukupne proizvodnje toplote. Procenjena produktivnost malih sonih kupatila je 2-2,5 kg/h po 1 litru zapremine soli.

sl. 3. Konstrukcija velikog sonog kupatila za grejanje na otvorenom

Na slici 3. pokazana je izgradnja velikog kupatila sa dva pravougaona dela, greja od gorionika ili mlaznica nalazi na dnu pei. Proizvodi sagorevanja iz dna pei uzdie do krajnjeg zida soli, izolovanog polaganju iz direktnog delovanja vrelih gasova usmerene su du bonih zidova i prazniti na kanalu, na suprotnom kraju zida kupatila. Da unapredi jednoobraznost grejanja sutinu u pei se vri svodik. U otvorena kupatila zagrejanih su korisna loita sa strane, a proizvodi sagorevanja da uzimaju dno kupatila. U elektrinim kupatilima na otvorenom topli grejai se nalaze na unutranjim povrinama zidova u nekoliko redova u visinu. Temperatura grejnih elemenata tipino 100-150C iznad radne temperature od kupanja. Da biste spreili sagorevanje na bojleru kada je grejanje temperature pod kontrolom ne samo u sonim, ve i u prostoru pei . Elektrodna kupatila su opremljena transformatorima sa vie faza regulacije. Mala visokotemperaturna kupatila se koriste za rad dugakih proizvoda (kao to subroevi velike brzine elika), kada se zagrevaju visoke frekvencije, uspostavljanje grafitnim ili karborundografitnom soli. Takva kupatila, sona koja su prenika od 200mm i dubine od 1300mm, omoguavaju ravnomernu raspodela temperature u opsegu od 7-10C.

sl. 4. Polumehanizovano elektrodno sono kupatilo sa cijanidnim spoljnim grejanjem

U kupatila rastopljenih soli cijanida, svi procesi bie mehanizovani do te mere da se sprei kontakt izmeu radnika. Na slici 4. prikazano je polumehanizovano elektrodno sono kupatilo. Delovi se uitavaju u njega povlaenjem kaseta. Sono kupatilo ima korpu , koja je nagnuta na volanu. Zagrejani deo sipati u rezervoar za pranje. Iz ovog rezervoara, oni su polivali isti ko u drugom, pranje rezervoara. Konano, soli cijanida oprati iz nekih delova. Cela instalacija zatvorena je koom, opremljena sa dobrom ventilacijom. Sa prenikom od 350-400 mm i dimenzija 1,5x2,9x2,6 m. Nedostaci kupatila za grejanje na otvorenom su znaajan gubitak toplote, niska efikasnost, slaba stabilnost soli i sloenost promena u sluaju izgaranja i velika koliina zidova. To je zahtevno nastajanje pei, kupatila sa unutranjim grejanjem.6. KUPATILA ZA UNUTRANJE GREJANJE

U pei, kupatila sa unutranjim grejnim grejai su cevni elementi, koji su postavljeni unutar kupatila. Cevni elementi mogu da zagreju toplota dobijenu sagorevanjem goriva, gasa ili elektrina grejanja koja su na slici 5.

sl. 5. Konstrukcija kupatila sa unutranje grejanje

Kada unutranje grejanje poveava efikasnost pei, manji gubitak toplote, poveava otpornost soli i olakava njihovu popravku. Na slici 5. pokazano je kupatilo sa osam cevastih elemenata, zagrevanje pomou ubrizgavanja gasnih gorionika, sa automatskom kontrolom temperature. Cevasti radijatori su smeteni du rezervoara, to joj ognjite dve petlje. Gasovi nastali sagorevanjem se kombinuju u jedan auspuh. Svaki greja je opremljen elektrinim kalemom za paljenje. U velikim elektrinim kupatilima grejnih elemenata su beavne cevi prenika 25-40 mm, koji se nalazi unutar nehromirane spirale. Drugi je izolovan od zidova cevi sa keramikim ploicama. Kao izolator za kupanje na temperaturi ispod 600C se koristi kristalni magnezijum-oksid u prahu, koja ima visoku toplotnu provodljivost i dobra dielektrina svojstva. Cevasti radijatori su spirala stavlja u cev i napunite je, a zatim cev staviti na hladnu kompresiju od 20-30%, a zatim savijte ga do eljenog oblika.Zbog znaajnog poboljanja u prenos toplote iz grejnih elemenata na slanim kupatila sa unutranjim grejanjem prenika ice kalema grejaa mogu se znatno smanjiti. U kupatilu veliine 1,0x10x1.5m, kapaciteta 300 kV, rade na temperaturi od 500C, unutranja grejanje je izvreno uz pomo sedamdesetak U-oblika grejaa od 4,2 kV. U ovom sluaju, upotreba ice prenika 0,9 mm smanjio je potronju od 225 do 20 kg, da povea otpornost soli na pola, da zameni masivne izlivene nikla, isei jednostavnu promenu u kupatilu grejaem, 35% poveanje produktivnosti. Na slici 3.b. pokazan je presek alitra kupatila od 300 kV, dimenzija 2x8x1.5 m3 u U-obliku elektrinih grejnih elemenata, koji se nalazi na bonim zidovima. Ovaj aranman omoguava vam da brzo zamenite spaljene predmete. Prosene performanse iz kupatila po grejanja stanja legure aluminijuma do 500C je 0,7 t/h. Da bi se poveala otpornost soli moe se izrei sa vatrostalnim ciglama.Slana kupatila se esto koriste za hlaenje i odravanje delova u izotermskom koraku ili gaenju.Poto je u ovom sluaju temperatura jednaka 500C i ispod,koristi elektrina kupatila za spoljne ili unutranje grejanje. Za vie ravnomerno hlaenje proizvoda topljenje proizvoda se isporuuje u soli komprimovanog vazduha. Grejanjem se uvode zagrejani metal koji apsorbuje povrinskom duvanje vazduha soli, impresionirano istopio hlaenja namotaja, pumpanje topi ohladjen vazduh iz jednog odeljka soli u drugi. Meutim, gaenje velikih masa metala ove metode nisu delotvorne. U tom sluaju, bolje da se ohladi rastopljenog soli uvoenjem povrinu vodenom kupatilu dok meate nego mealice ili duvanje komprimovani vazduh. Voda oduzima toplotu iz snagom od topljenja zbog svoje visoke toplote latentne isparavanja.

sl. 6. Ureaj za bezbedno uvoenje vode u rastopljenoj soli

Na slici 6. prikazan je ureaj za bezbedno uvoenje vode u rastopljenoj soli. Voda se dovodi kroz cev u vrhu kutije, uronjen topi donju ivicu i iri na tanjiru. Rezultat pare izlazi kroz prorez u obliku slova L-cevi. Pljuskanje soli i vode ostaju unutar kutije. Ako je dugo kupanje, zatitne titove u obliku L treba da se instalira bez kraja kutije, i to celom njegovom duinom.Za izotermiki i korak kaljenja je bolje koristiti livene kaustine alkalije, jer je brzo hlaenje (bre od ulja) zbog isparavanja vode kristalizacije, mogu da dobiju svetlo, ne oksidovan detalj povrine i eksploziju.

Do kaljenja rastopljenih soli u kupatilu zajedno sa detaljima prenosi soli sa visokom takom topljenja, to dovodi do zadebljanja od topljenja i smanjuje njen kapacitet hlaenja. Rastop treba oistiti od takvih soli. U ovom sluaju, koristite kupatila slika 7. sa dve pregrade, jedna od ovih radi a druga je za taloenja uvedena u kupatilo soli. Rastopljenom soli se destiluje sa mealicom u odeljenju za taloenja, u kojima su vazduh uduvava kroz cevi, sto smanjuje temperaturu. U odeljku topljenja se filtrira i nazad vrae u radne komoru od strane druge mealica.

sl.7. Kupatilo sa taloenjem soli

7. ELEKTRODNA KUPATILA

U elektrodno kupatilo greja je vrlo slan. Elektrina struja na niskom naponu (24,6 V) po masivnim gvozdenim elektrodama proao kroz rastopljeni soli. Ona prua otpor protoku struje i zagrevanje. Pei rade na naizmeninu struju, jednosmerna struja se ne mou koristiti, kao u ovom sluaju, elektrolize soli. Elektroda se koristi da proizvode grejanja kupanje u temperaturnom opsegu 400-1300C. Oni ne mogu da koriste toplotno otporne soli, to je veoma vano u sluaju grejanja za kaljenja brzih i nerajueg elika. Radni prostor elektrodnih kupatila glina je postavljena i izolovana zemljanom ciglom. Da biste izbegli curenje soli, na vatrostalni ciglama postavljeno je gvoe izmeu.Presek radnog prostora visokotemperaturnih elektrodnih kupatila urade okrugli ili estougaoni, i na niskim temperaturama - pravougaonog oblika. U ovom drugom sluaju duina dostie kupatila 6m i vie. Kupatilsko napajanje haube ili ploe usisne jedinice. U estougaoni presek elektrode kupatila koristi tri elektrode postavljene preko lica. Struja se isporuuje sa elektrodama na bakarne ine iz trofaznog transformatora primarnih namotaja koji ima pet stadijuma, a moe da se prebacuje na zvezde i trougao. Tako, kupatilo ima 10 nivoa napona (od 5,5 do 17,6 V). Vrh poret haube je instaliran. Za grejanje soli snabdevanje pomone elektrode i poseban ureaj. Meutim, ujednaenost grejanje elektrode u kupatilu je 20C. To u velikoj meri zavisi od veliine potopljenih kaveza, jer to menja otpor struje,ivine komponente mogu pregrejati,pa ak i istopiti.Najprikladniji dizajn elektrode su kupatila sa elektromagnetnih meanjem soli. Elektrode se postavljaju na zadnjoj strani u paru sa kupatilom, rastojanje izmeu svakog para 26-40 mm. Za monofaznu naizmeninu struju broj elektroda mora biti deljiv sa dva, a trofaznu sa est. Kupatila su opremljena podesivim transformatorom sekundarnog napona, koji iznosi od 5-20 V.

sl.8. Sona elektrodna kupatila sa magnetnim meanjem

Elektrina struja prolazi kroz soli izmeu elektroda kao provodnik, reaguje sa magnetnim poljem stvara oko elektroda, a pravilo leve ruke govori pokret provodnika do dna (sl.8). Ako promenite polaritet elektroda u isto vreme se menja pravac polja. Dakle, dobijena sila, koje odreuje kretanje soli je uvek usmeren nadole. Postoji ivahna meavina soli, to obezbeuje ujednaenost temperature kupatila u okviru 5C. Ponekad da se izbegne radni prostor nosi se lokacija na elektrodama vertikalnih toplotnih otpornih listova, ako neto ne dopire do dna i vrha kupatilai. Ovo spreava prodor elektrine struje u radnom prostoru kupatila i doprinosi dodatno poveane konvektivnih uliva zagrejanim soli.Na slici 8.b pokazan je presek elektrodnog kupatila tenog cementita, kao to je prikazano na slici 8. V-sloj za estoelektrodna kupatila. Kupatilo ima kapacitet od 120 kV za veliine radnog prostora 0,60x1,20x0,50m. Kapacitet kupatila 150 kg/h. On zatvara poklopac i dolazi sa linijama haube izduvnih gasova. Elektrode se postavljaju du bonog zida kupatila. Elektrodna kupatila 30-40%, gustina struje na elektrode je oko 100A/cm2, i specifina povrina optereenje 30-20 V/cm2. U dubokom elektrodnom kupatilu za poboljanje ravnomernosti grejanja delove elektroda ima u vie slojeva (slika 8. d). U ovom sluaju, najodgovornija lokacija izlaza dizajna je uvuen izlaz elektrode 1. Elekrtodna upatilo mogu da se kombinuju (dva - etiri) u jednom uredjaju. Ovo je korisno za grejanje velike brzine elika, kada je potrebno zagrevanje za kupatilo 800-850C i konana grejanje na 1260-1300C i postupna kaljenje na 400-600C. Birajui kupatila po gore datim veliinama i performansama, moete dobiti jedinicu sa kompletnom ciklusu tretmana.Kada se koristi kao medijum za grejanje elektrodnih kupatila boratne sintetike ljaka je unitavanje vatrostalnih materijala. U ovom sluaju, koristite kupatila tipa "Magma", u kojoj nema vatrostalnih materijala. Kupatila imaju interni metal soli niskog ugljenika elika, koja se nalazi u hladnoj vodi spoljnog kuita metala. Praznina izmeu soli i kuita je ispunjen mlevenim vrstom ljakom iste marke kao i topljenja u soli. Kada koristite kupatila na spoljnom zidu rastopa soli, stvarajui neprekidan film, ali blie koi iz kupatila temperature sputa i oko ljaka se formira lobanja, koja slui kao izolacija. Radna temperatura u kadi, u zavisnosti od korienja marke ljake dostie od 820-1150C. Vek trajanja soli - ne manje od est meseci. Sekundarni napon transformatora jednak je 25-37 V. Na temperaturi od 1100C i veliine radnog prostora kupatila 360x420x500 mm svoje snage je 110 kV. Maksimalna teina 40 kg, potronja ljake do 3 kg/dan. Pri termikoj obradi rastopljene ljake na povrini delova se dobija svetlije, ona se ne korozira i deoksidizuje.Tehniki podaci o elektrodnim kupatilima, u produkciji postrojenja date su u tabeli 2.

Tabela 2.Indeks kupatilaDimenzije rada prostora, mObim m2Temper-atura,CDimenzije, mSna.kV Proi.kg/h

Elektrodna kupatila

SVS-1.1,5.3,2/13SVS-1,5.2,5.3,2/13SVS-2.3,5.3,2/13SVS-3,6.5.5/13SVS-3,6.3,2.1,6/13SVS-3,6.5.5/8,5SVS-6.9.4,5/8,5SVS-3,5.8.3,5/60,1X0,15X0,320,15X0,25X0,320,20X0,35X0,320,36X0,5X0,50,36X0,32X1,60,36X0,5X0,50,6X0,9X0,450,35X0,8X0,350,0050,0120,0220,0900,1850,090,240,10130013001300130013008508506501,6X3,0X2,01,6X3,0X2,01,7X3,0X2,11,8X3,0X2,21,8X2,8X3,01,8X1,2X2,11,7X2,1X1,51,7X1,7X1,335601001501501001006090100160250300160160100

Indukciona kupatilasona

SBG-2.3,5/8,5SBG-3.5,4/8,5SVG-4.5,6/8,5SVS-1,5.3.4/8,5SVS-3,5.8.4/8,5SVS-3,5.8.4/6,5D=0,2; 0,35D=0,3; 0,54D=0,4; 0,560,15X0,3X0,40,35X0,8X0,40,35X0,8X0,40,0110,0380,0700,0180,110,118508508508508506501,2X1,1X1,81,4X1,3X2,01,5X1,3X2,31,2X1,1X2,11,7X1,9X2,61,7X1,9X2,61020303510065256012070200160

uljna

SVM-2,5.2,5/3SVM-3,5.5/3SVM-5.5/3SVM-8.10/3SVM-8.8.10/3SVM-10.10.10/3D=0,25; 0,25D=0,35; 0,35D=0,5; 0,5D=0,8; 1,00,8X0,8X1,01,0X1,0X1,00,0120,0480,0980,500,641,002602602602602602601,2X1,0X1,81,4X1,4X2,01,6X1,3X2,01,3X1,3X2,01,4X1,3X2,21,5X1,5X2,258122030401550120200300400

8. LITERATURA

1. Vidojevi N., Termika obrada metala, Tehnoloko-matematiki fakultet, Beograd, 1973.2. Nikoli V., Mainski elementi, Mainski fakultet, Kragujevac, 2004.3. Devedi B., Plastinost i obrada metala deformisanjem, Nauna knjiga, Beograd, 1992.4. Waller J., Press Tools and Presswork, Portcullis Press, Bristol, 1978.5. Romanovski V. P., Spravonik po holodnoj tampovke, Mainostrojenije, Leningrad, 1979.6. Kalpakjian S., Manufacturing Process for Engineering Materials, Adison-Wesley P.C., 1997.7. K.Lange, Handbook of Metal forming, Mcgrow-Hill Book Company, New York, 1995.8. Web adrese: www.google.com www.wikipedia.org

12