1

SONJA ŠLJIVIĆ

Zid bez plača

II izdanje

Jurodiva knjižara, 2010.

2

Cvet Disanje, iz kog se nestaje pa ustaje na molitvu Cvet je što nema mira da bude trn. Hranile me samotne ptice razvrata.

3

Akvarel Lice pokrov snežni u bekstvu. Zavođenje i voda, ni do ramena, što mereći se s Tobom nikad nije tekla. Pri kraju, jabuka za svakog crva neudobna i otisak pepela. Nenapisano preovlađuje.

4

Kristali slova Poklanjaš mi logiku vode? Nemoj samo s Jezikom Zlikovcem zgrešiti! Nek se znanje pokaje i povuče u neku duplju. Neka poste tužne moždane vijuge i utrne reka od izvora nanizana na konac (ušće se kalemu konca prilagođava). Kristali slova mene ne dotiču.

5

Tamo gde je pao grad Možda taj grad nevidljivih obrisa noću pohodi Orfej gde njegovim glasom ječi kamenje. Onde gde je pao grad Muniscipium Dardanorum u tuđe vreme vrisak zri.

6

Kletva Noći, ko za tebe jamči?! Ni senka te ne prati! Ipak ću reći: nek bude kletva, nek ne ima ijednog jelena.

7

* * * Vino ogrezlo u buncanja, snežno slepilo jutarnjeg zida. Sačekaj da kiša otrezni grad i ispij lek po kazni. Sunce je odalo da si se radovao Tajni, strašne rime Meseca i vode (ni more ne priznaje glad za stenom) kamen je tvoj veliki ideal, drvena statua u kolevci, neupotrebljivo sveznanje lesa. Ogledala kojima ploviš. Nek prsne životinjska krv ranog buđenja.

8

Pesniku u sumrak Sumrak svaki, u sve godine dan je što na noć liči kad predaješ me, Gospode meni na milost i nemilost. Noć u kojoj niko nije zanoćio. A ti ... nikako nisi kašika u tanjiru hladnog Sna.

9

Svatovska Svatovi će svetlosnu godinu pevati, napušteni svet kolom obigrati. Pijani svatovi pregaziše Mesec.

10

* * * Anti su te dozivali pesmom. Voda se ogleda u ogledalu. Iz očiju proviruje zemlja. Mrtvi su se odavno pokajali. Tih dana je kišilo, tačno u bočicu s mastilom. Ležiš u svom šupljem telu, muče te vrtoglavice krošnje platana, težina ćutanja utrobe. Beličasti kamen iščekivanja dok putuješ oko svoje ose. Svetlosti, da li sada vidiš bez očiju?

11

* * * Prozori su ogledala kada gledaš kroza se. Slepi pogled svetiljke proganja belinu odbeglu s mrljom. Rođena inercija kugle. Restauracija svesti. Ona senka preko brega korak je, preko sveta. Sada nećemo govoriti o uzroku naše smrti. Ni o obolima. Ptice strahuju za let put za prostor, linija ne zna za sebe. Dražesno ludilo. Valcer sa Slovom divno je plesati. Stene igraju šah po osenčenim poljima gone svog piona Odiseja ka moru. Kaliopa je mrtva. Vrba kaže: žalost!

12

O Snu Uspavana bolest. Ljubim je, grozničavo. Neću moći da izmislim reku. Okusih samo par reči. Srpskoga jezika. Ovo je kratka priča o Snu: Hipnos mi dodiruje kolena. Ne želim. On je, ipak, bog. Sve je lepa dugonoga laž.

13

Opus Strpljiv je breg pod umornim koracima. Odzvanja čednost u predgrađu mene. Skitnica je moja kolevka. Nađoh sebe. U Sezarovom srcu. Lomljivom ogledalu. Blizak je polen ožiljku obale. Dovršavam opus smrti. Pod vodom. Moj beli izgubljeni grad sada je isti kao pesak Sahare. I žedan san.

14

Grad, prozori Vulkan silno želi biti jezero. Moj potomak je onaj Grad. Vetar mi se poverio. Dajem ruke. Ne budim se više. I u snu mi je loše. Ne prepoznaju me. Pevaju mi pomen- bregu palom s visine. Posmatra me senka, diše, naspram mene izrasta u oblak. Grade, zidaš kulu u meni. Prozori daleko od očiju blizu srca. Verujem u belo, u iskustvo što me proživljava. Nek mi onaj Grad nepremostivo svetlo bude večni oganj bez svake mere.

15

Reč Onu reč malo ko zna! Moja je vojska od stotinu crnih krila. Ne igraj se semenom! Opsene se o pticu otimaju. Staro drvo u ruku ljubi. Prehlađenom kosmosu reka potekla. U grudima raste hleb Sna. Nahrani vatru, prorekni budućnost. Vreme mi se u zovu zaklinjalo da će umiriti čeljusti postelje. Je li zdravica: Pesniče, žedna ti hartija! Jalovi podaniče očaja. Dok prinosim tanjir zmiji prohodaloj senka mi za pčelom otrča.

16

Jesam Biće je ruševina jezika. Izviću se u most iznad mokre linije kojom veslaju vile. Odleteću u pticu. U nemuštost. Kroz let.

17

Letopis sna U bledom letopisu nađoh istoriju sna. Bejah more. Nasukani sprud u grudima pamti plimu i oseku. Sito nezasito poveri mi setvu. Podlegoh mehuru strasti, bacih smrt u bunar. Izgubljena mapa reči u mome sluhu. Uboga od ptica prosih, pod gnezdom se molih. Onoga veka kad brojevi behu u neznanju vino ožednelo za lutanjima. Vatra probuđena neispavana. Koncem mi uzeše meru pa rekoše: Pleti pesmu (jedna pravo, jedna prevrnuto) pa kud te pletivo odvede!

18

* * * Pod oreolom hleba susedi s leve i s desne strane razumevanja oni su što sašaptavaju sebe u proticanju. Zima je potisnuti bes. Za prevarenu obalu ja sam prorok pisma, prve reči. Arhangel vatre.

19

Sporedna glad Sretoše se da i ne bludeći s tačkom u tvome dušniku. Otkuda moja smežuranost u kupini? Čitaš li promaji s usana? Satenski beli su krovovi ispod zadovoljnog mesa. Prenuta larva sna. Zaostala kost jabuke. Kostobolja je dan poraženih disanja. Sumanuta vrtoglavica soneta budi moju nesanicu. Rodoskrvno ljubih kladence. Crvi jutra- na jutrenje! Uranak u slovo! Preklani šećer u vodici o zapremini krila pita se. Životinjski nagon cvêta u nedoumici, raskršća priziva. Sva pijanstva iz moje su glave nenačete pila. Memento mori trenutka piše poeziju. Povorka voštanih lica prosi moje kćeri sekundice. Larva za petama leptiru. Med lutanjima.

20

Drvoredima, posthumno Neizvesno plovi sahranjeni pepeo. Opilo me prerušeno mleko. Upliv mastila na kolenima. Ključ misli vrata. Na onom mestu gde se misli pogreb druga će glava misliti setvu. Ni pojava ni ništavilo moje ruke ne sustižu obalu. Mutne vode Aheronta protiču kroz moju sobu a lađar, u povratku pobornik je moje poetike. Obredno, reka bi izvoru na hodočašće. Svaki je sledeći zalogaj sećanje na prvu prepričanu jabuku. Nestaju drvoredi. Krošnja zamišljena nad svojim pticama. Nesigurno u korak sa zidom severno brojim zime od stabla do stabla.

21

Rukopisi Odraz u vodi traži svoj lik na izvoru. Pokojnim mirišu rukopisi. Nestašno vreme broji, nesigurno. Srce umire kroz trohej naglašeno, kroz sumornu vodu, nečujno.

22

* * * Kazalo mi se, rečju ptice. Umorna kiša nada mnom je bdela. Siđoh na reku.

23

* * * Odlazim. Iz ovog teksta. Slepim ulicama. Između vazduha i mojih zenica postoji trenje. Starost sam vedroga dana. Ogledalo je moja pustinja i dokaz. Bari ne mogu oprostiti. Žalim svaki grad koji ne videh. Suprotstavljam tromost sumornoj košnici sveta.

24

O Srcu Dosledna praznini sazdaću te od kamena, srcem. Odsutnim prisustvom, prevarom mitski raste grad oko tvog srca. Jedro će pevati umesto epitafa napuštenom predvečerju noći- palubi. Ono što aprilske noći krivotvori u bela tugovanja uzdah je, prerušen u dah. Nesanica pod krošnjom, pod pticom prostituisane duše. Koga li doziva ona ptica? Bolesti sveta u mome zdravlju jedino nebo gledamo otvorenih očiju. Kaži pupoljku vreme je najveći urok. Komad srca, komad mesa na francuski način dok noć na Mesec reži. Ne odlaze raskršća na počinak. (Čisto srce je Tao).

25

* * * Lutajući u okorelom srcu. Miris zasađen pokraj cveta. Za početkom svojim ići a ne početi nikada sebe i zalazak. Jek za šumom i čovek od konca. Posveti šumu vetru, ti što veruješ vazduhu. Put ti pod put, sliko!

26

* * * Setih se utrobe. Gospode, da stradam kao sveća! Par glečera čini prosto- bolnu rečenicu. Akrobacija sam srpskoga jezika. Bol je moć daljine.

27

Opasnosti U talogu vizija Privlačim dve daljine. Pevaj, umesto mene, dokolico pokislog perja! Rominja posrnula voda, poigrava tlo u meni groznicom praha i žaoke. Sanjiva opasnosti, koja Hipnosa zavodiš vraćaš me zavičaju, nesanici, budiš sanjivu lipovinu u čaju. Odronjen mlečni put. Sedim na obali, pesak sipi niz mene. Svaka je obala peščani sat. More se zaljuljalo u mesečevoj kolevci. Puzim niz hodnik u čaši mleka. U Tebi dočekati neću gladnu pšenicu. Pratile me horde oblaka, Tobom, zavarah im trag. Kratkovida kiša oslika moje lice, na staklu. Ljubavi, isijaj me u detinjstvo Da poletim preko obala pticama.

28

* * * Ništa se nije ni reklo ni čulo, samo su zvezde postale kupačice sa Renoarovih slika.

29

* * * Hromo zvono. Horde glasova. Sprovod rečenici. Suša u ždrelu. U grlu nema Sejača, nema Obećane Zemlje. Za crvenu prazninu ne postoji renaitre.

30

Akvarel plača Zastakljeni pejsaž. Čestari privida. Gledasmo ka nemogućim vratima.

31

IZGOVARAM TI IME I Panta rei. I ožiljak u snegu. Koprena od meda. Pevušim kroz dah svitaca. U sazvežđima živi moja odanost. Na belom licu vodoskok. Začeta si u jednoj kratkoj rečenici. Recimo: U poljupcu ultramarina i pahulje. Sa pločnika sakupljam dah. Izgovaram ti ime.

32

II Sve je zapisano. U svetlosti. Udahnem sekundice. Zaronim. U mleko. Dotiče me golubije plavo. U suton utonuli anđeo. Gradić kopni na vidiku. Moje ruke odlaze na jug i drhte pod strehama.

33

III U snu prebrojim kristale. Bosonoga nežnost provejava mojom utrobom. Dete sam zabludelih oblaka. Pahulja u avgustu. Tiha obnaženost veje snegom. Zapljuskuje me. U talasima. Tvoje ime... Ime... Ime...

34

Vidici Brod izranja u vidik. Diše. Dokovi svetlosti. U oblacima žive ožiljci. Moja je poezija za Tebe šoljica kafe. U Beogradu je jutro. Tamo dišem.

35

Potopi Slapovi svile. Nemi su vodoskoci riba na mome jeziku. Jato belog paperja. Kolevka- barka. Hladni su prozori u kojima ničem. Jedno drvo cveta mi u susret. Četrdeseti dan. Usidreno jutro. Beskrajne ruke.

36

Suton sveta Prokišnjavaš, svete! Otimaš mi neimenovano. Poljupcima- pupoljcima ljubiti. Maglo, azbuko moga pisma. Umivam se prazninom ozleđenog hleba. Mesečar sam.Govori tiho! Posmatram oreol na nebu. Promiču sveci. Pčele sleću na mene, al' ne biva ništa. Moja krv ima boju tvoga glasa venozno plavi alt. U suton stradaju sene.

37

Svet(l)osti Odsustvo tišine iz moga glasa. Nesputane su obale tamjana. Zografe, u meni ikonostas. Izgrevaš u meni. Uvedi me u svitanje, u Hram. Nisam Sin. Marija je, u svetosti, sanjala stradanje ostrva smisla.

38

* * * Horovi vetra. Moja vatra se njiše, tone. Po jezerima veju moje oči. Visoravan- poleg'o vetar.

39

Evolucija Daleko na putu časovnika bili smo hlorofil. Latice reči. Poezija iz profila. Sveće sestre leda. Breg putanja laste.Belo, misao na vidiku. Ka mramornim pristaništima teku grozdovi.

40

Opusteću Ispariće jutra. Smrt me nikada neće pomisliti. Opusteću. Neminovnost jeste tvrđava.

41

Poezija Odlutam među masline. Gore svetionici meda. Deset rečenica naiskap. Kao šapat vedrine. Uspavanka bliskih ničemu. Poezija je praznik za anđele.

42

U jutro U jutro, podelim telo s umorom. Otključam onostrano. Zalelujam u svesti dima. Povest neprobuđenih jednaka je ravnoteži vejavice. Lebdim iznutra. Tek kroz dubinu putuje zvuk. Nauči me predznanju nade.

43

Mošti Mošti bosiljka. Ocimum basilicum. Basilicum. Basilicum. Tragovi kosti koraka. Smetovi senki. Plitka je krv za lađe.

44

* * * Bulevari mozga. Drvoredi i porušene planine. Jezero nikada neće razumeti dijalektičke halucinacije Dunava. Vatra je smisao iluminacije. Utopiću se. U sutonu.

45

Svadba Nevesto, u kuli kosti drugi se gradovi za tebe zidaju. Svadba se sprema u kiši. Oreolu ili mesecu? Kulu menjaš za senku ptice. Dvorovi ti novi u letu.

46

Morski portret Lica su lađe prepuštene vetrovima. Nežne pozlaćene oči svetaca. Vazduh bi voleo da me nema. Ulični amoreni isplaču anđele. Nečitljivo dišemo u ledu.

47

7 misli Bolim, ponekad, kao mirisi. Gral postoji tek u jutru. Za kandila živi nada. Zlatna usta pevaju sa lica riba. Molitva je fusnota Sunca. Uspavana lepoto, sudilo se cveću. Novi Jerusalim jeste isplakani jelej. U smirenju. Preliva se Knjiga živa.

48

* * * U vrtovima ispijam maglu. Pejsaž sam ovim rečenicama. Nikada neću postići savršenstvo lađe na vidiku. Brod u sutonu moja je tvrđava.

49

Sebi Sebi sam kule vavilonske neimar. Gradovi nikada nisu bili device. Telo je apokrifni konac. Ni so, ni rana. Horizonti će prohodati u poeziji. Anđeli su u zbegu. Poharani vidici. U suncokretima živi blagost Mudrost mora da je paperje. Upitaj me zašto vejem po zvezdama.

50

Put Od šiblja jutra splićem kolevku za put. Ne blagosiljam ekvatorijalni besmisao. Rukopoložite me u arhangela samoće.

51

Zaveštanje Jutros je preminula jedna gondola ranjena ravnodušnošću vode. U ćelijicama sećanja udišem suvo granje a mislim cvetati. Samo drvo i nebo. Nema carstva. Samo zlokobni gutači repova. Želju i mučninu ostavljam u zaveštanje.

52

Posmrtni valcer Moj hlorofil nećete naći na mapama. Htedoh da napišem pesmu koja izaziva sitost. Moja estetika nije osveta, ona je porođaj i počinje aritmijom. Ova pesma nije erupcija eliptične svesti. Začeće, suze su pobačena deca. Glasovi, tu u utrobi, gde raspeta je ikona tu ljubim. Nasušno mi je hladnokrvno čitanje.

53

Dlan Ribari, sa moga dlana između dva mora raspnite mreže i srebro će osvanuti. Naseliše me nevini zbegovi. Vijugavi brzaci mozga poplaviće i njivu i rod. Mrvice kopna i čašu soli, molim.

54

Podnevni testament Veliki Spas ne veruje da postojim. Pesmom ga neću razuveriti. Samo negaženim putevima putnik da sam. Mlečni dani su sanskrit. Čitava klonuća ulivaju se u zamrzla okna bezakonja. Nedeljna podneva jesu nezreo led. Svitak usana krvari. Pahulja je amajlija. Mladim mrazevima izgaraju dani. U nepoznatim predelima glasove sahranim. Nevinosti ništa ne prethodi. Probudih te samo da ti čujem ime. Ametist sam ametistu i tvojim snovima, plačnoj vejavici. Da zavejem, krilato da mi je. Sva su usta posrebrena. Putujući zamirišeš na tek rođenog amorena.

55

Voda Potraži me u ledu. Pospani vazduh prethodi preminulom sutonu. Prazan krug opišem zagrljajem. Gospode, od svih nebesa koje je za moja pleća? U moje odsustvo zasadi cvet. Na jeziku mi se legu daljine. U toplim morima mresti se moja tuga.

56

Sećanje na Atos Na Atosu sveti se gora. Trideset i tri zvona na dlanu Svetog Pantejlemona, najavljuju stradanje lađe na vidiku. Samrtno raspeta se peni, barka. Tvrđava moja pod vodom nudi se ribama. Čujem raspeće, pod rebrima ječi. Ptica i pčela kleče u plavom saću. Na daleku rosu liči krv moja, kad kaplje. Bespućima se tuži moja ptica.

57

Ples Svih mojih mrtvih pir. Zovu na ples. Mutnog proleća biti procvala blud. Oblaci su gorke uspavanke. Belo trnje mesečevo seti me se kad zaspi.

58

Okeani Okeani sklopljenih očiju, jutro sam vaših ostrva. Osedlam Mesec u praznini.

59

Molitva za pticu Prapostojbino milosti, reči, obećaj mi zemlju. Svemu skamenjenom Sizif sam. San žeđi desetorečje dlanova je. Ptico, pomiluj visinu mesto mene. Odjeci-senke su zvukova.

60

Ružokradice Plovidbe ruža krvotokom. Poneki trn usidri se u moreuzu. Prelije se cvetanje, ruj. Latice pohrle na usta, zamirišu u ime svega što ne može da procveta.

61

Zid bez plača Idi od sebe, kao jabuka. Ako umeš plesati s mojim rečenicama... Preda mnom ako si devica... Videh svet. Videh zid bez plača!

62

Beleška o pesnikinji Sonja Šljivić (1981) objavila je dve zbirke pesama : Pre i nakon pesme (Prosveta, 2 001) i Zid bez plača (Raška šk ola, B eograd, 2 006). Ž ivi u Raški i Beogradu.

63

SADRŽAJ Cvet 2 Akvarel 3 Kristali slova 4 Tamo gde je pao grad 5 Kletva 6 Vino ogrezlo u buncanja 7 Pesniku u sumrak 8 Svatovska 9 Anti su te dozivali pesmom 10 Prozori su ogledala 11 O Snu 12 Opus 13 Grad, prozori 14 Reč 15 Jesam 16 Letopis sna 17 Pod oreolom hleba 18 Sporedna glad 19 Drvoredima, posthumno 20 Rukopisi 21 Kazalo mi se 22 Odlazim. Iz ovog teksta 23 O Srcu 24 Lutajući u okorelom srcu 25 Setih se utrobe 26 Opasnosti 27 Ništa se nije ni reklo ni čulo 28 Hromo zvono 29 Akvarel plača 30 Izgovaram ti ime I 31 Izgovaram ti ime II 32

Izgovaram ti ime III 33 Vidici 34 Potopi 35 Suton sveta 36 Svet(l)osti 37 Horovi vetra 38 Evolucija 39 Opusteću 40 Poezija 41 U jutro 42 Mošti 43 Bulevari mozga 44 Svadba 45 Morski portret 46 7 misli 47 U vrtovima ispijam maglu 48 Sebi 49 Put 50 Zaveštanje 51 Posmrtni valcer 52 Dlan 53 Podnevni testament 54 Voda 55 Sećanje na Atos 56 Ples 57 Okeani 58 Molitva za pticu 59 Ružokradice 60 Zid bez plača 61 Beleška o pesnikinji 62

64

SONJA ŠLJIVIĆ Zid bez plača

drugo elektronsko izdanje načinjeno na osnovu autorskog rukopisa

dizajn naslovne strane 8prema13.com

prelom i uređivanje teksta

Bojan Savić Ostojić

© Sonja Šljivić, za Jurodivu knjižaru

Na naslovnoj strani : Žoan Miro, Raspevana riba

Jurodiva knjižara (www.jurodiva-knjizara.yolasite.com)

april 2010.