SPECIFIČNOST NAUČNOG PRISTUPA U RADOVIMA PROF. DR PREDRAGA JOVANOVIĆA GAVRILOVIĆA

THE SPECIFICITY OF THE SCIENTIFIC APPROACH IN THE WORK OD PROF. PREDRAG JOVANOVIĆ GAVRILOVIĆ, PHD

SANJA UGRČIĆ, treća godina, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

PROF. DR BILJANA JOVANOVIĆ GAVRILOVIĆ, naučni saradnik, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

REZIME

U znak velike zahvalnosti prof. dr Predragu Jovanoviću Gavriloviću za inspiraciju i razumevanje koje je pokazao kada je to meni bilo najpotrebnije, kroz pregled samo nekoliko radova koje je ostavio za sobom, izvršila sam kratku analizu njegovog specifičnog naučnog pristupa.

Kao glavne karakteristike njegovog stila mogu se izdvojiti: širok spektar znanja iz oblasti opšte kulture, potreba za korišćenjem različitih naučnih oblasti u izučavanju ekonomskih fenomena, jednostavnost u izrazu, duhovit pristup izlaganju, kao i jasno isticanje potpune naučne istine uz izražene elemente esejizma.

Ključne reči: prof. dr Predrag Jovanović Gavrilović; specifičnost naučnog pristupa; elementi esejizma.

SUMMARY As a token of gratitude to Prof. Predrag Jovanovic Gavrilovic, PhD for inspiration

and understanding that is shown when it is my time of need, through a review of only a few papers that were left behind, I conducted a brief analysis of his specific scientific approach.

As the main characteristics of his style can be identified a wide range of knowledge in the field of general culture, the need for using different scientific fields in the study of economic phenomena, simplicity in expression, humorous approach to presentation, and clearly highlight the complete scientific truth with the expressed elements of essayism.

Key words: Prof. Predrag Jovanović Gavrilović, PhD; the specificity of the scientific approach; the elements of essayism.

1

Razgovarajući sa kolegama sa Univerziteta u Beogradu, došla sam do zaključka da većina njih, zapravo, nema jasnu sliku o ekonomiji kao oblasti naučnog istraživanja. Najčešće zablude se odnose na brkanje pojmova poslovne ekonomije i ekonomske nauke. Kako bi se uvidela distinkcija između pomenutih pojmova neophodno je navesti njihove precizne definicije.

Poslovna ekonomija predstavlja skup disciplina ekonomske nauke koje, svaka sa svog stanovišta, izučavaju poslovanje preduzeća u cilju definisanja upravljačkih pravila, principa i tehnika, čija primena u privrednoj praksi omogućava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeća. Prema tome, poslovna ekonomija nije jedna naučna disciplina već sistem disciplina ekonomske nauke, odnosno oblast ekonomske nauke.1

Ekonomija, kao oznaka za sve ekonomske nauke (za sve discipline ekonomske nauke, prim. aut.), se izučava s ciljem da se naučno pronikne u sve ekonomske zakone, principe i mehanizme funkcionisanja privrede. Drugim rečima, zahvaljujući naučnoj spoznaji pitanja kojima se ona bavi, ljudima se omogućava da racionalno i efikasno koriste ograničene proizvodne resurse, koji se mogu upotrebiti na različite načine i da proizvode i raspodeljuju materijalna dobra na način koji pri datim okolnostima (tehničko-tehnološki i društveni stepen razvijenosti) omogućuje najpotpunije zadovoljavanje njihovih potreba.2

Po mom skromnom mišljenju, da bi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao budući ekonomski stručnjaci, doprineli privrednom razvoju3 Republike Srbije, neophodno je da prošire svoje vidike. To je, svakako, moguće ostvariti percepcijom koju nudi prof. dr Predrag Jovanović Gavrilović. On je u svojim radovima jasno istakao značaj interdisciplinarnog pristupa izučavanju ekonomskih fenomena. Kao ilustraciju, navešću citat iz njegovog članka posvećenog istraživanju smisla i istorijskih korena procesa globalizacije.

“Istorija je bogata primerima pokušaja da se stvori i održi svetski sistem po modelu koji odgovara tada vladajućoj sili (u literaturi se za ovakvu silu ponekada koristi termin hegemon). Radi zvučnosti, ovom tekstu je dat naslov: «Globalizacija od Džingis Kana do Ujka Sama», ali pokušaj ustrojstva sveta prema željama (i interesima) jedne sile imamo i u ranijem periodu. Kroz istoriju su mnoge države, mnogi narodi, organizacije i pojedinci nastojali da ovladaju svetom, da druge potčine, da ih upotrebe za ostvarenje sopstvenih ciljeva, sopstvenih interesa. Da bi se to postiglo, korišćena su razna sredstva - najčešće gruba sila, ali i religija, kultura, umetnost, nauka, tehnologija, jezik, sport, propaganda - sve što može da pomogne ostvarenju postavljenih ciljeva. Po pravilu, bez ikakvih obzira… Kao svojevrsne oblike globalizacije kroz istoriju nalazimo i u vidu osvajačkih pohoda Džingis Kana, Otomanske države, Austro-Ugarske carevine, kolonijalnih imperija, Napoleonovih pohoda, Hitlerovog novog poretka, Socijalističke internacionale. I nastojanje da se širi određena religija (katoličanstvo, islam) ima svojstva

1 Paunović B., Ekonomika preduzeća- preduzeće, okruženje i ulaganja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 6. 2 Dragišić D., Medojević B., Ilić B., Pavlović M., Osnovi ekonomije- izabrani tekstovi, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 4. 3 Privredni razvoj možemo definisati kao proces dugoročno održivog rasta proizvodnje i dohotka uz strukturna poboljšanja u njegovom stvaranju i distribuciji, a što sve rezultuje u dugom roku u opštem porastu životnog standarda, finansijske samostalnosti i političkih sloboda stanovništva. Dragutinović D., Filipović M., Cvetanović S., Teorija prvirednog rasta i razvoja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005, str. 255.

2

globalizacije. Danas, a naročito posle pada Berlinskog zida, Amerika je ta koja nastoji da ostvari globalizaciju po sopstvenom modelu, što znači – prema sopstvenim interesima.” 4

Iz navedenog teksta profesora može se jasno uočiti značaj razvijanja sposobnosti šireg posmatranja situacija, pojmova i pojava koje student (ili istraživač) izučava. U jednom svom prilogu, u fusnoti, profesor navodi kako je došao na ideju rešavanja problema utvrđivanja prave osnovice za porez na imovinu.

‘’Na ovu ideju sam došao odavno, kada sam od Marjana Hubenija, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, čuo jednu anegdotu. Naime, svojevremeno je marokanski kralj, čuvši da je jedan njegov ministar korupcijom stekao veliko bogatstvo i da ima vilu vrednu 10 miliona dolara, upitao tog ministra da li je to tačno. «Ma ne, Vaše visočanstvo, ta vila ne vredi ni 1 milion», odgovorio je osumnjičeni. Na to je kralj rekao: «Dobro, dajem ti 2 miliona i vila je sada moja».”5

Nikada se ne zna kako i kada mogu da nam koriste znanja iz različitih oblasti. Da bi se došlo do adekvatnih odgovora na aktuelne ekonomske probleme neophodno je, pored ekonomskih principa i zakonitosti, poznavati kako nacionalnu, tako i svetsku istoriju, psihologiju pojedinca (naročito ekonomsku psihologiju), ali i psihologiju mase, sociologiju, kao i mnoge druge naučne discipline. Ekonomska nauka pruža mogućnost da se prikupe i primene saznanja iz prirodno-matematičkih, društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških, ali i medicinskih nauka. Zašto zanemarivati takvu šansu? Možda je ključna reč zapravo baš “izučavanje”. Studenti ne treba da “beže” od mogućnosti da se bave naukom, da se posvete oblasti koja izaziva interesovanje u njima. Neophodno je da studenti, budući stručnjaci, izađu iz okvira nametnutih obaveznim nastavnim planom i programom. Ne treba tvrdoglavo braniti granice nauke kojom se bavimo, već omogućiti da, sticanjem novih znanja, doprinesemo njenom razvoju. Dakle, potrebno je pospešiti kreativnost kod studenata.

Po svojoj prirodi, kreativnost je stalno traganje za novim i predstavlja preteču inovacije. Obično se definiše kao sposobnost razvijanja novih ideja i otkrivanja novih načina posmatranja problema i mogućnosti. Kreativnost predstavlja primenu ingenioznosti i imaginacije koja ima za rezultat nov pristup ili unikatno rešenje problema.6

Kada sam ja u pitanju, profesor je ličnost koja je svojim radovima i jedinstvenim pristupom ekonomskoj problematici uspeo da podstakne kreativnost i dublje interesovanje za ekonomsku nauku.

Prvo bih se osvrnula na specifičan vid njegovog izražavanja. “U mnogim zemljama, kao što je slučaj u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili

Hrvatskoj, govori se o potrebi da se smanji javna potrošnja, iako ona iznosi samo oko 40% društvenog proizvoda. Zahtev da se smanji javna potrošnja je omiljeni šlager koji emisari Međunarodnog monetarnog fonda emituju kad god dođu (pozvani ili nezvani) u posetu ovakvim zemljama. Prema nekim starijim podacima, ukupna javna potrošnja cele Bosne i Hercegovine iznosila je jedva jednu trećinu budžeta samo grada Beča. Smešni su oni političari, a još su smešniji oni ekonomisti koji se zalažu za smanjenje poreza i carina

4 Jovanović Gavrilović P., Globalizacija od Džingis Kana do Ujka Sama, prilog raspravi na međunarodnom simpozijumu “Latinska Amerika u procesu globalizacije i regionalizacije”, Beograd, mart 1998, str. 1-3. 5 Jovanović Gavrilović P., Uticaj budžetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vrućica, Republika Srpska, 17-18. jun 2010, str. 7.6 Đuričin D.N., Janošević S. V., Kaličanin Đ. M., Menadžment i strategija, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010, str. 193.

3

i, istovremeno, za povećanje plata u zdravstvu, školstvu i sl. Odakle? Dokazano je da alhemičari nisu bili u pravu (ili za to još nisu čuli gore pomenuti političari i ekonomisti?).”7

Iz navedenih izvoda, lako je uočljiv dominantan esejistički pristup pisanju, koji bi, po mom mišljenju, trebalo podstaći i ohrabriti. Razlog tome leži u neophodnosti smanjivanja jaza u razumevanju, koji, ponekad, postoji između čitaoca i autora (naročito kada su čitaoci, zapravo, mlađi studenti). Sa jedne strane, na ovaj način autor pokušava da svede materiju na što jednostavniji nivo u cilju boljeg razumevanja suštine. Sa druge strane, pak, prema stavovima filozofa nauke Karla Popera, treba težiti jednostavnosti u nauci. Još jedan izvod iz teksta prof. Jovanovića Gavrilovića, na kristalno jasan način ističe karakter njegovih stručnih i naučnih radova.

“Fukuyama smatra da je kapitalizam kraj istorije, što će reći da je to konačan, najbolji vid organizacije društva. Posle toga ide se samo u raj ili pakao. Meni nije žao što u raju neću, valjda, sresti fukujamiste i njima slične.”8 Kakva duhovita opaska! “Ministri finansija su, po pravilu, u sukobu sa “ministrima za potrošnju”: zdravstvo, školstvo, kulturu, odbranu, policiju, infrastrukturu, ekologiju. “Ministri potrošnje” su izuzetno sposobni, samo im “nedostaju pare i vreme”, kako je to politikantski “mudro”, svojevremeno, formulisao jedan od “ministara potrošnje” u Srbiji. “Da je masla i pšeničnog brašna, i moja bi nana gibu gibala”- kaže narod.”9

Iako je moguće da neki neće, bar ne na ‘’prvu loptu’', shvatiti svaku profesorovu pošalicu, ipak će biti “primorani” da daljim, dubljim, izučavanjem i iščitavanjem, saznaju na šta se zapravo to odnosilo. U mom slučaju, koji je, uzgred, i bio neposredan povod i inspiracija za ovaj osvrt, potreba za daljim istraživanjem, radi boljeg razumevanja, pojavila se prilikom čitanja fusnote u profesorovom radu u kojoj navodi pesmu austrijskog pisca leve orijentacije, Erich Fried-a, iz 1985. godine, koja glasi:

Razgovor dva velika državnika u raju ili paklu“Možda je trebalo da ostanem slikar”, reče jedan.

“A ja glumac”, reče drugi. 10

Profesor jasno navodi da čitaocima nisu potrebna tumačenja, mada je meni, da budem iskrena, bilo potrebno tumačenje: ko je bio glumac u ovoj paraboli? Ispostavilo se da je u pitanju Ronald Regan, četrdeseti predsednik SAD.

Čitajući pojedine udžbenike Ekonomskog fakulteta u Beogradu, primetila sam da postoji tendencija ka pisanju u skladu sa francuskom izrekom “Treba uvek govoriti istinu, ali - nikada celu”, koju je istakao prof. Jovanović Gavrilović. Ne mogu reći, niti sam kompetentna za to, da li je u pitanju prikrivanje istine ili potreba za što manjim opterećivanjem studenata “suvišnim” informacijama. Ili je, pak, u pitanju nešto treće? 7 Jovanović Gavrilović P., Uticaj budžetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vrućica, 17-18. jun 2010, str. 7. 8 Jovanović Gavrilović P., Teorija konvergencije i mogućnost “trećeg puta”, referat za naučni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8., brj 12, 2010. str. 12-13.9 Jovanović Gavrilović P., Uticaj budžetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vrućica, Republika Srpska, 17-18. jun 2010, str. 9. 10 Jovanović Gavrilović P., Teorija konvergencije i mogućnost “trećeg puta”, referat za naučni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8., br. 12, 2010, str. 13-14.

4

Treba imati uvid u definicije, teorije i pravila, ali svakako treba obraćati pažnju na realnu suštinu svega što izučavamo. Profesor je to, vrlo inspirativno, “otkrio” u jednom svom radu.

“Kada je reč o odnosu između teorije i politike, u društvenim sistemima veza je zapravo obrnuta od one kakva se prikazuje: nije teorija podloga za politiku, već se za potrebe određene politike, pravi odgovarajuća teorija!”11

Posledice ovoga su višestruke. Studenti, zapravo, gube sposobnost kritičkog posmatranja i rasuđivanja, jer im je prezentovana samo neka od ekonomskih teorija, što je, u ovom slučaju, ortodoksna ekonomska teorija ili neoklasika, kao i neoliberalizam. Zašto ograničavati studente? Trebalo bi da im se pruži mogućnost izbora između široke lepeze ekonomskih teorija koje su se javljale kroz istoriju ekonomske nauke. Studenti treba, svojevoljno ili uz pomoć svojih profesora, da utvrde kojoj školi ekonomskih misli teže. Postoji snažna potreba za “ukalupljivanjem” studenata ekonomskih fakulteta širom sveta u vladajuće ekonomske teorije. Na ovu tendenciju jasno ukazuje profesor; rad se odnosi na proces globalizacije i težnju SAD-a ka ustrojstvu sveta prema takvom modelu kako bi ga (svet) prilagodile svojim potrebama.

“Uređenje celog sveta prema jednom obrascu (čak i ako bi bilo moguće) značilo bi veliko osiromašenje: kao kada bi ceo univerzum bio sazdan samo od jednog elementa, a ne od svih iz Mendeljejevog sistema. Različite kombinacije protona, neutrona i elektrona omogućavaju svu raznovrsnost i lepotu sveta. Kinezi bi rekli: «Neka cveta hiljadu cvetova!».”12

Na jednom od predavanja, na drugoj godini mojih studija, jedna profesorka nam je, pre svog izlaganja određene materije, rekla da joj možemo verovati na reč, ali da nikada ne treba slepo verovati svemu što nam govore profesori i da je potrebno sve prihvatati sa rezervom. Da, baš to, takvi ‘’nalozi’’ i uputstva najviše nedostaju studentima. Time se stimuliše potreba da saznaju više, da tragaju za istinom, da imaju kritički odnos prema gradivu koje izučavaju, kao i da se hrabro i argumentovano suprotstave gledištima kako profesora, tako i studenata. Ekonomskoj nauci je to očajnički potrebno. Ukoliko okrnjeni koncept privrednog razvoja primenimo u okviru ekonomske nauke, i govorimo o njenom razvoju, neophodno je da bude zadovoljena osnovna komponenta slobode pojedinaca: sloboda mišljenja, izražavanja i delovanja u okviru ekonomske nauke.

Takođe bih želela da istaknem svoje oduševljenje radovima prof. Jovanovića Gavrilovića i zbog njegove stalne potrebe da stvari nazove pravim imenom; bez prikrivanja istine i potrebe za stvaranjem “dimnih zavesa”- kako bi on to rekao.

“Kada se pomenu multinacionalne kompanije, obično se pomisli na dvadesetak velikih preduzeća koja imaju razgranatu mrežu svojih afilijacija u većem broju zemalja, kao što su: General Electric, Exxon Mobil, Ford, General Motors, British Petroleum, Royal Dutch Shell, Toyota. Međutim, UNCTAD (Konferencija Ujedninjenih nacija o trgovini i razvoju) multinacionalne kompanije definiše mnogo šire. Po toj definiciji, u ovu grupu spadaju sva preduzeća koja imaju svoje delove, afilijacije, u drugim zemljama, gde je njihovo učešće u kapitalu ili upravljanju iznad 10%... Može se reći da UNCTAD namerno koristi tako blage kriterijume za definisanje multinacionalnih kompanija da bi se

11 Jovanović Gavrilović P., Karakteristike međunarodnog ekonomskog okruženja, kongres SRRRS, Banja Vrućica, Republika Srpska, oktobar 2009, str. 3.12 Ibid. str. 6.

5

zamaglila suština problema: ogromna snaga malog broja pravih multinacionalnih kompanija.”13

Uočljiv je krajnje elegantan način otkrivanja suštine; upravo ono čemu se teži u nauci (elegancija, jednostavnost…). To se može primetiti i u sledećem citatu:

“… U detaljnim pregledima koji su se ranije mogli naći na sajtu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom bilo je čudnih informacija kada je reč o nameni sredstava (iz donacija, prim. aut.), a često je u rubrici “korisnik” pisalo: nepoznat. Zna se da je mnogo sredstava otišlo raznim nevladinim organizacijama (a ja ih ispravnije nazivam: ne naše vlade organizacijama), kako posle 2000. godine, tako i pre.”14

Moram se osvrnuti na inspirativne komentare profesora, koji prosto bude potrebu za daljim saznavanjem.

“U pretposlednjem pasusu sam podvukao da je zlato bespogovorni novac. Ono nema guvernera, nema nacionalnu ni državnu pripadnost, rado se prima od prijatelja, a još radije uzima od neprijatelja, i najokoreliji srpski nacionalista prihvata dukate sa likom omraženog cara Franje Josifa. U tome je veličina zlata (ne Franje Josifa).”15

Može li iko ostati ravnodušan čitajući radove uvaženog profesora? Ja, svakako, ne mogu! Pisanje na ovakav način je svojevrsna poezija ekonomije.

Uverena sam da će se mnogi sa mnom složiti.

ZAHVALNOST

13 Jovanović Gavrilović P., Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, „Finrar“, Jahorina, 2009, str. 1.14 Jovanović Gavrilović P., Zaduženost Srbije i donacije, zbornik Naučnog društva, Beograd, 2008, str. 8.15 Jovanović Gavrilović P., Potreban je novi, viševalutni svetski monetarni sistem, Acta economica br. 10, januar 2009, str. 4.

6

Želela bih da izrazim izuzetnu zahvalnost svojoj mentorki i dragoj profesorki dr Biljani Jovanović Gavrilović na ukazanom poverenju, strpljenju, kao i mogućnosti uvida u radove profesora dr Predraga Jovanovića Gavrilovića.

LITERATURA

7

1. Dragišić D., Medojević B., Ilić B., Pavlović M., Osnovi ekonomije- izabrani tekstovi, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007.

2. Dragutinović D., Filipović M., Cvetanović S., Teorija prvirednog rasta i razvoja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.

3. Đuričin D.N., Janošević S. V., Kaličanin Đ. M., Menadžment i strategija, za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010.

4. Jovanović Gavrilović P., Globalizacija od Džingis Kana do Ujka Sama, prilog raspravi na međunarodnom simpozijumu “Latinska Amerika u procesu globalizacije i regionalizacije”, Beograd, mart 1998.

5. Jovanović Gavrilović P., Zaduženost Srbije i donacije, zbornik Naučnog društva, Beograd, 2008.

6. Jovanović Gavrilović P., Karakteristike međunarodnog ekonomskog okruženja, kongres SRRRS, Banja Vrućica, Republika Srpska, oktobar 2009.

7. Jovanović Gavrilović P., Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, „Finrar“, Jahorina, 2009.

8. Jovanović Gavrilović P., Potreban je novi, viševalutni svetski monetarni sistem, Acta economica br. 10, januar 2009.

9. Jovanović Gavrilović P., Teorija konvergencije i mogućnost “trećeg puta”, referat za naučni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8, br. 12, 2010.

10. Jovanović Gavrilović P., Uticaj budžetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vrućica, 17-18. jun 2010.

11. Paunović B., Ekonomika preduzeća- preduzeće, okruženje i ulaganja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007.

PRILOG

8

PROF. DR PREDRAG JOVANOVIĆ GAVRILOVIĆ

Rođen je 25. jula 1941. godine u Vučkovici kod Kragujevca. Diplomirao je 1965. magistrirao 1971. a doktorirao 1975. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Predavao je na osnovnim studijama predmete: Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomika spoljne trgovine i Ekonomika Evropske unije, a oformio je i predmet Međunarodno poslovno finansiranje. Na postdiplomskim studijama držao je nastavu na predmetima: Savremene tendencije u svetskoj privredi, Međunarodne finansije, Globalizacija svetske privrede, Međunarodne finansijske i trgovinske organizacije, Razvoj svetske privrede.

Predavao je i na ekonomskim fakultetima u Kragujevcu, Banja Luci, Podgorici, Istočnom Sarajevu i Kninu i na odeljenjima fakulteta u Šapcu, Užicu, Vrnjačkoj Banji i Bijeljini.

Bio je mentor pri izradi velikog broja magistarskih radova i doktorskih disertacija.

Biran je za dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu (dva puta - od 1991. do 1994. godine), prodekana (od 1987. do 1989), šefa katedre (dva puta), člana Saveta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, člana Saveta Univerziteta u Beogradu (dva puta), zamenika predsednika Veća društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, člana Ekonomskog saveta Savezne vlade. Obavljao je i funkciju predsednika izdavačkog saveta naučnog časopisa za ekonomiju Financing.

Bio je član najužeg ekspertskog tima pri izradi tzv. Avramovićevog programa monetarne reforme 1994. godine. Njegov tekst: Korenita monetarna reforma, napisan polovinom avgusta 1993. objavljen u časopisu Ekonomski anali (br. 118, 1993) i u Politici (u skraćenoj verziji 13. decembra 1993), korišćen je u pripremi programa monetarne

9

reforme i uvođenja novog dinara, programa koji je počeo da se primenjuje 24. januara 1994. godine. Bio je na studijskim boravcima u Poljskoj 1975. u Velikoj Britaniji 1987. i 1989. i u Irskoj 1992. godine.

S P I S A K R A D O V A

1. Jovanović Predrag, Uključenost Jugoslavije u svetsku privredu, članak, 16 strana, Ekonomski anali br. 31-32/1970;

2. Jovanović Predrag, Preferencijali u medjunarodnoj trgovini, magistarski rad, 127 strana, branjen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1971;

3. Jovanović Predrag, Uticaj devalvacije na ekonomske odnose sa inostranstvom, članak, 17 strana, Direktor br. 2/1973;

4. Jovanović Predrag, Teorijske osnove preferencijala, članak, 24 strane, Ekonomski anali br. 38/1973;

5. Jovanović Predrag, O preferencijalima u korist zemalja u razvoju, članak, 9 strana, Nova trgovina br. 2/1973;

6. Jovanović Predrag, Spoljna trgovina male zemlje, doktorska disertacija, 267 strana, branjena na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1975;

7. Jovanović Gavrilović Predrag, 45 odradnica za Ekonomski leksikon (Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, Evropski monetarni sporazum, Liberalizam u međunarodnim ekonomskim odnosima, Protekcionizam, Intervencionizam, Režim spoljne trgovine i druge), 48 strana, Savremena administracija, Beograd 1975;

8. Jovanović Gavrilović Predrag, Elementi novog svetskog ekonomskog poretka, članak, 16 strana, Socijalizam br. 1/1976;

9. Jovanović Gavrilović Predrag, Robna koncentracija izvoza i uvoza, članak, 18 strana, Ekonomist br. 4/1976;

10. Jovanović Gavrilović Predrag, O neophodnosti novog međunarodnog ekonomskog poretka, članak, 9 strana, Treći program Radio Beograda, 3.4.1977;

11. Jovanović Gavrilović Predrag, Sredstva iz inostranih izvora za zemlje u razvoju, članak, 15 strana, Marksistička misao br. 4/1977;

12. Jovanović Gavrilović Predrag, Towarowa koncentracja handlu zagranicznego krajow rozwijajacych sie, članak, 12 strana, objavljen u kvartalniku Varšavskog univerziteta Przeglad informacji o Africe br. 2/1977;

13. Jovanović Gavrilović Predrag, Wassily Leontieff et al.: Future of World Economy, A United Nation Study, Oxford University Press, New York 1977, prikaz, 8 strana, Gledista br. 6/1978;

14. Jovanović Gavrilović Predrag, Budućnost svetske privrede i zemlje u razvoju, članak, 15 strana, Ekonomist br. 2/1979;

15. Jovanović Gavrilović Predrag, Koncentracja towarowa w eksporcie i imporcie, članak, 11 strana, Folia oeconomica cracoviensia, izdanje Poljske akademije nauka, Varsava-Vroclav-Krakov-Gdanjsk, Vol. XXII (1980);

10

16. Jovanović Gavrilović Predrag, Zavisnost nacionalne privrede od inostranstva u konfliktnim međunarodnim situacijama, referat na naučnom skupu Ekonomija i rat, Beograd 1980;

17. Jovanović Gavrilović Predrag, Finansijska situacija u svetu i položaj Jugoslavije, članak, 14 strana, Reforma br. 275, decembar 1982, Tanjug;

18. Jovanović Gavrilović Predrag, Zavisnost jugoslovenske privrede od inostranstva u razmeni faktora proizvodnje, prilog raspravi na naučnom skupu "Privredni razvoj - dugoročni ciljevi i potrebe", objavljeno u knjizi Dugoročni razvoj Jugoslavije, SANU, Beograd 1982;

19. Jovanović Gavrilović Predrag, Značaj politike realnog deviznog kursa, prilog raspravi na savetovanju SES o rezoluciji o politici ostvarivanja Društvenog plana SR Srbije u 1983. godini, Ekonomska misao br. 4/1982;

20. Jovanović Gavrilović Predrag, Devizni sistem - nova rešenja i njihova primena, redaktor knjige i autor predgovora, Potrošački informator, Beograd 1983;

21. Jovanović Gavrilović Predrag, Sopstvenim snagama do boljeg mesta u svetskoj privredi, prilog raspravi za okruglim stolom "Otvorena pitanja ostvarivanja koncepcije kolektivnog oslanjanja na sopstvene snage", Međunarodni problemi br. 1/1983;

22. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomski odnosi sa inostranstvom - nova sistemska rešenja i njihova primena, redaktor materijala sa savetovanja SES (Beograd, april 1983.), Ekonomika udruženog rada br. 9/1983;

23. Jovanović Gavrilović Predrag, Zavisnost jugoslovenske privrede od inostranstva u razmeni faktora proizvodnje, rad koji je redakcija časopisa "Direktor" preuzela iz zbornika "Dugoročni razvoj Jugoslavije" (u izdanju SANU) za svoju rubriku "U žiži", Direktor br. 8-9/1983;

24. Jovanović Gavrilović Predrag, O strategiji ekonomskih odnosa Jugoslavije sa inostranstvom, izlaganje na zajedničkoj sednici Saveznog društvenog saveta za međunarodne odnose i Saveznog društvenog saveta za privredni razvoj i ekonomsku politiku, Beograd 24.11.1983;

25. Jovanović Gavrilović Predrag, 40 odrednica za Školsku enciklopediju iz oblasti međunarodnih finansija i međunarodne trgovine (Devize, Devizni sistem, Devizna politika, Devizni kurs, Devizno tržište, Revalvacija, Izvoz kapitala, Platni bilans, Multinacionalne kompanije, IMF, EPU, EEZ, GATT, Međunarodni ekonomski odnosi, Spoljna trgovina, Carine i druge), više od 2 autorska tabaka, Prosveta, Beograd;

26. Jovanović Gavrilović Predrag, 44 odrednice iz oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa za Ekonomsku enciklopediju (IBRD, IDA, OECD, ECOSOC, Exim banka, IFC, Međunarodna trgovinska komora, Francuska zajednica, Komonvelt i druge - neke odrednice su preuzete iz Ekonomskog leksikona), oko 55 strana, Savremena administracija, Beograd 1984;

27. Jovanović Gavrilović Predrag, Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom kao faktor jedinstva jugoslovenskog tržišta, 22 strane, deo studije "Kljčna pitanja funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog tržišta" rađene za Savezni sekretarijat za tržište i opšteprivredne poslove, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1984;

28. Jovanović Gavrilović Predrag, O ciljevima razvoja i strategiji ekonomskih odnosa sa inostranstvom, refetat za naučni skup "Strategija dugoročnog društveno-

11

ekonomskog razvoja jugoslovenskog samoupravnog društva", maj 1984, objavljeno u knjizi pod istim naslovmom u izdanju Univerziteta u Kragujevcu;

29. Jovanović Gavrilović Predrag, Za ostvarivanje programa stabilizacije neophodne su promene u drustveno-ekonomskom sistemu, 9 strana, prilog raspravi na temu Nužnost istovremene i brze primene prve faze dugoročnog programa ekonomske stabilizacije", objavljeno u knjizi pod istim naslovom u izdanju Centra za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1984;

30. Jovanović Gavrilović Predrag, oko 45 odrednica za Ekonomsku enciklopediju, Savremena administracija, Beograd 1984;

31. Jovanović Gavrilović Predrag, Negativni efekti potcenjenosti dinara, 6 strana, Komunist br. 1454 od 8.2.1985;

32. Jovanović Gavrilović Predrag, Zašto imamo inflaciju?, prilog raspravi na naučnom skupu Kako otkloniti inflaciju?, objavljeno u knjizi pod istim naslovom, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1986;

33. Jovanović Gavrilović Predrag, Medjunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, 16 autorskih tabaka, Ekonomski fakultet, Beograd 1986;

34. Jovanović Gavrilović Predrag, Organizaciona struktura RO "Centroprom export-import" - analiza, ocena i predlozi za unapređenje, deo studije Mikroorganizacija SOUR "Centroprom", NICEF, Beograd 1986;

35. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomski subjekt u jugoslovenskom privrednom sistemu, učešće u raspravi na naučnom skupu u organizaciji Univerziteta u Kragu-jevcu, maj 1986;

36. Jovanović Gavrilović Predrag, Pristupanje Španije i Portugalije Evropskoj ekonomskoj zajednici - posledice i dalji razvoj saradnje EEZ - Jugoslavija, učešće u raspravi na naučnom skupu, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, mart 1986;

37. Jovanović Gavrilović Predrag, Plan i tržište u jugoslovenskom ekonomskom sistemu, učešće u raspravi na naučnom skupu u organizaciji SANU i Univerziteta u Kragujevcu, novembar 1987;

38. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodne ekonomske integracije i položaj Jugoslavije, učešće u raspravi na tribini Marksističkog centra i Narodne biblioteke Srbije, jun 1988;

39. Jovanović Gavrilović Predrag, Aktuelni problemi sistema priširene reprodukcije u Jugoslaviji, učešće u raspravi na naučnom skupu u organizaciji Instituta za ekonomska istraživanja i Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, oktobar 1988;

40. Jovanović Gavrilović Predrag, Medjunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, izmenjeno i aktuelizovano izdanje, Savremena administracija, Beograd 1988;

41. Jovanović Gavrilović Predrag, Mogućnosti finansiranja beogradske privrede iz inostranih izvora, deo studije Proizvodna efikasnost, korišćenje kapaciteta, osavremenjavanje beogradske privrede i njeno intenzivnije uključivanje u međunarodnu podelu rada, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1988;

42. Jovanović Gavrilović Predrag, Balance of Payments, Exchange Rate Policy, and Economic Reform in Yugoslavia, uvodno izlaganje na kolokviju Economic Reforms in Socialist Countries - Some Experiences of Yugoslavia and Germany DR, Humboldt University, Berlin, 22. XII 1988;

12

43. Jovanović Gavrilović Predrag, Šta jeste a šta nije bit socijalizma, prilog u zborniku sa naučnog skupa Problemi savremenog socijalizma, Univerzitet u Kragujevcu, 1989;

44. Jovanović Gavrilović Predrag, Malogranični promet Jugoslavije, okrugli sto u organizaciji JIK banke, objavljeno u istoimenom zborniku, Beograd 1989;

45. Jovanović Gavrilović Predrag, Konvertibilnost kao instrument ekonomske politike, u zborniku sa naučnog skupa Monetarni činioci i stabilizaciona politika, Univerzitet u Kragujevcu, maj 1990;

46. Jovanović Gavrilović Predrag, Restriktivna monetarna politika i konvertibilnost, prilog raspravi za okruglim stolom Nova uloga banaka u tržišnim uslovima, JIK banka i Savez ekonomista Jugoslavije, Beograd, maj 1990;

47. Jovanović Gavrilović Predrag, Hipotekarni, lombardni i založni krediti u novim uslovima privređivanja, učešće u raspravi za okruglim stolom koji je organizovala Jugoslovenska izvozna i kreditna banka, Beograd april 1990;

48. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomske funkcije federacije, učešće u raspravi za okruglim stolom u Marksističkom centru CK Srbije, maj 1990;

49. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, prošireno i aktuelizovano izdanje, 21,5 autorskih tabaka, Ekonomski fakultet, Beograd 1990;

50. Jovanović Gavrilović Predrag: Ljubiša Adamović, Yon R. Lempi, Rasel O. Priket, Američko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle drugog svetskog rata, prikaz, Ekonomski anali br. 110/1991;

51. Jovanović Gavrilović Predrag, Prisutan je koktel svih uzročnika inflacije, intervju, Beogradska banka br. 181, april 1992;

52. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomske posledice raspada SFR Jugoslavije – Ni mir ne donosi blagostanje, intervju, Biznis, br. 33, mart 1992;

53. Jovanović Gavrilović Predrag, Promene u svetskoj privredi i položaj Jugoslavije, predavanje na Kolarčevom narodnom univerzitetu u okviru ciklusa «Jugoslovenski privredni prostor danas», 25. februar 1992;

54. Jovanović Gavrilović Predrag, Pitanje ekonomske integracije u Jugoslaviji, izlaganje na naučnoj tribini «Istorijski koreni krize i raspada Jugoslavije 1918-1991» u organizaciji Instituta za savremenu istoriju, Beograd, april 1992;

55. Jovanović Gavrilović Predrag, Novi dinar i korenita monetarna reforma, Politika 13. decembar 1993;

56. Jovanović Gavrilović Predrag, Korenita monetarna reforma jugoslovenske privrede, Ekonomski anali br. 118, 1993;

57. Jovanović Gavrilović Predrag, O monetarnoj reformi – Groznica zdravog novca, intervju, Duga br. 520 od 5. februara 1994;

58. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, peto dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 1994;

59. Jovanović Gavrilović Predrag, 47 odrednica za Ekonomsku i poslovnu enciklopediju, Savremena administracija, Beograd 1994;

60. Jovanović Gavrilović Predrag, Problemi jugoslovenske privrede 1993-1995. i način njihovog rešavanja, članak, Ekonomist br. 1-2/1995;

61. Predrag Jovanović Gavrilović, Monetarna stabilnost i privredni rast, u zborniku Perspektive jugoslovenske privrede posle 1994, SANU, Beograd 1995;

13

62. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, prošireno i aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 1996;

63. Jovanović Gavrilović Predrag, Devizni kurs i struktura jugoslovenske privrede, Ekonomski anali br. 129, Beograd, 1996;

64. Jovanović Gavrilović Predrag, Značaj monetarne stabilnosti, Zbornik radova o ekonomskoj politici, Ekonomski fakultet, Beograd 1997;

65. Jovanović Gavrilović Predrag, Kreditiranje izvoznih poslova - potrebe i mogućnosti, zbornik Reintegracija Jugoslavije u svetsku privredu, Ekonomski fakultet, Beograd 1997;

66. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodni ekonomski odnosi, koautor, Ekonomski fakultet, Beograd 1997;

67. Jovanović Gavrilović Predrag, Osnovi finansija, koautor, Zavod za udžbenike, Beograd 1997;

68. Jovanović Gavrilović Predrag, Novčani odbor (currency board), zbornik radova sa simpozijuma SRRRS, Banja Luka 1998;

69. Jovanović Gavrilović Predrag, Procesi ekonomske integracije na američkom kontinentu, Ekonomski signali br. 48, Beograd 1998;

70. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd 1998;

71. Jovanović Gavrilović Predrag, Mogućnosti i strategija delotvornog uključivanja jugoslovenske privrede u međunarodnu privredu, ocena projekta rađenog za Savezno ministarstvo za nauku, Beograd 1998;

72. Jovanović Gavrilović Predrag, Politika deviznog kursa, deo projekta za Saveznu vladu o ekonomskoj politici, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1999;

73. Jovanović Gavrilović Predrag, Finansijsko poslovanje sa inostranstvom, Poslovne finansije, Zavod za udžbenike, Beograd 1999;

74. Jovanović Gavrilović Predrag, Politika deviznog kursa i devizno tržište u Jugoslaviji, NICEF i Narodna banka Jugoslavije, Beograd 1999;

75. Jovanović Gavrilović Predrag, Značaj monetarne stabilnosti za privlačenje stranog kapitala, prilog raspravi za okruglim stolom "Kako privući strani kapital u privredu Jugoslavije", Novi Sad, decembar 1999, objavljeno u Ekonomskoj politici;

76. Jovanović Gavrilović Predrag, Mikroekonomske funkcije deviznog kursa, u zborniku o deviznom tržištu, NICEF, Beograd 1999;

77. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodni ekonomski odnosi, koautor, Ekonomski fakultet, Beograd 1999;

78. Jovanović Gavrilović Predrag, O dvovalutnom sistemu, intervju, Glas ekonomista, septembar 1999;

79. Globalizacija od Džingis Kana do Ujka Sama, objavljeno i na engleskom jeziku: Globalization from Genghis Kahn to Uncle Sam, Latin America in Current Process of Globalization – possibilities, obstacles and options, Metropoliten Agency, Belgrade 2000;

80. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomski rečnik, Ekonomski fakultet, Beograd 2001, odrednice: Međunarodna organizacija rada, Ekonomska i monetarna unija, EMU, EUA, AKA, Agrarni protekcionizam, Banka sa velikim ovlašćenjima, CHIPS, HERMES,COFACE, COMECON, SEV, Currency board, Novčani odbor, Denominacija, Demonetizacija, Devizni račun, Retenciona kvota, Međunarodna

14

podela rada, Bimetalizam, Devizna štednja, EMA, Evropski monetarni sporazum, ERM, EURIBOR, Fina unca, Graduacija, Grupa 7, ICIA, NYSE, Međunarodno udruženje za razvoj, IDA, Havanska povelja, Novčani odbor, SWIFT, Transnacionalne korporacije, Multinacionalne kompanije, Preferencijali – trgovinski, Retorzija, Robne liste, Supstitucija uvoza, Islamska banka za razvoj, Maršalov plan, Prelevmani, Zemlje u razvoju, Pogranični promet, Izvoz kapitala, Terminski ugovori, Stand-by aranžman, Špekulacija, Restrikcije – devizne, JUBMES, Jugoslovenska banka za ekonomsku saradnju, Bernska unija, Međunarodna unija za osiguranje izvoza i investicija, Katastrofalni rizik, Kenedi runda, Pariski klub, Napuljski uslovi, Kredit dobavljača, Kredit kupcu, Kofinansiranje, Manipulativni kredit, Međunarodna likvidnost, Društvo naroda, Međunarodni dolari, Monometalizam, Multilateralizam, Naftni šok, Novi međunarodni ekonomski poredak, Nacionalni tretman, Zlatni standard, Najpovlašćenija nacija, Prezaduženost zemalja u razvoju, Reprogramiranje dugova, Globalizacija, Slobodna carinska zona, Reparacije, Petrodolari, Pismo o namerama;

81. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodne finansije, u kolektivnom radu Osnovi finansija, Zavod za udžbenike, Beograd 2001;

82. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodni ekonomski odnosi, koautor, šesto aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2001;

83. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, deveto dopunjeno i aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2001;

84. Jovanović Gavrilović Predrag, Položaj Republike Srpske u svetskoj privredi, zbornik sa simpozijuma SRRRS, Teslić – Banja Luka 2003;

85. Jovanović Gavrilović Predrag, Teret spoljnog duga Srbije, specijalni broj časopisa Ekonomski anali, 2005;

86. Jovanović Gavrilović Predrag, Uloga inostranih sredstava u razvoju BiH i Republike Srpske, zbornik sa simpozijuma SRRRS, Teslić – Banja Luka 2005;

87. Jovanović Gavrilović Predrag, Uticaj multinacionalnih kompanija na razvoj Republike Srpske i BiH, u zborniku radova sa simpozijuma SRRRS, Teslić – Banja Luka 2006;

88. Jovanović Gavrilović Predrag, Bojović Petar, Mladenović Dragoslav, Ivanišević Milorad..., Osnovi finansija, udžbenik za ekonomsku školu, četvrto izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd 2006;

89. Jovanović Gavrilović Predrag, Ekonomski rečnik, drugo izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2006;

90. Jovanović Gavrilović Predrag, Karakteristike savremenog međunarodnog finansijskog tržišta, zbornik sa kongresa SRRRS, Teslić – Banja Luka 2007;

91. Jovanović Gavrilović Predrag, Ivanišević Milorad, Bogdanović Dragana, Poslovne finansije, udžbenik za ekonomsku školu, treće izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd 2007;

92. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, XII izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2008;

93. Jovanović Gavrilović Predrag, Teret spoljnog duga Srbije i donacije, zbornik Naučnog društva, Beograd 2008;

94. Jovanović Gavrilović Predrag, Potreban je novi, viševalutni svetski monetarni sistem, Acta Economica br. 10, 2009;

15

95. Jovanović Gavrilović Predrag, Karakteristike međunarodnog ekonomskog okruženja, u zborniku sa Kongresa SRRRS, Teslić – Banja Luka 2009;

96. Jovanović Gavrilović Predrag, Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, «Finrar», Jahorina, 2009;

97. Jovanović Gavrilović Predrag, Teorija konvergencije i mogućnost «trećeg puta», naučni skup povodom dana Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, februar 2010;

98. Jovanović Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, udžbenik, XIII izmenjeno izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2010;

99. Jovanović Gavrilović Predrag, Uticaj budžetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vrućica, 17-18. jun 2010.

Ovome treba dodati i veći broj recenzija, novinskih tekstova i intervjua u štampi, na radiju i televiziji.

16