specijalno izdanje 6april 2019

privredni.rs

INVESTICIJE

foto: TO Zlatibor

Marija Labović: Četvrtu godinu zaredom beležimo dvocifrenu stopu rasta turizma

Hoće li jadarit postati naše crno zlato?

Devizni priliv od turizma 1.3 milijarde evra

Agrosavet-Irrigation d.o.oPodizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina koje su pod sistemima za navodnjavanje je tema kojom bi se sigurno trebalo baviti mnogo više u vreme tržišne ekonomije. Uprkos dugogodišnjem zanemarivanju, jednostavna računica veće ekonomske isplativosti pri korišćenju svih agrotehničkih mera navela je na podizanje novih i revitalizaciju starih sistema, čime smo se po veličini i broju obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje vratili na godine do pre rata(u SFRJ 200000ha je bilo pod zalivnim sistemima). Postoji nada da će taj broj ići na više iz godine u godinu i da će država/e pomoći i malim i velikim proizvodjačima pod otvorenim nebom. Kompanija Agrosavet-Irrigation je osnovana iz razloga i sa ciljem revitalizacije starih i izgradnje novih zalivnih sistema .

Šta nas izdvaja od konkurencije i zbog čega se preporučujemo?Osnivač kompanije je diplomirani inženjer melioracije, koji poseduje preko 25 godina radnog iskustva u struci na terenima u Vojvodini. Dugogodišnje iskustvo na proizvodnji, servisiranju i održavanju mašinskih i elektro sklopova za mašine za navodnjavanje krasi naše servisere. Lideri smo u našoj zemlji po broju obnovljenih zapuštenih meliorativnih sistema kao i izgradnji potpuno novih sistema za navodnjavanje. Uz pomoć stručnih saradnika gradjevinske operative rešavamo bilo kakav irigacioni problem . Radimo zaštine sisteme protiv kradja sistemom alarma - dojave, kako za već postojeće sisteme tako i za nove. Takodje radimo revitalizaciju, servis, remont automatskih mašina bilo kog drugog proizvodjača, a da to nije Valmont odnosno nekada Sever

Ovlašćeni smo distributeri i serviseri

Najpoznatijeg svetskog proizvodjača iz oblasti potpuno automatskih sistema Valmont Valley, automatskih mašina tipa Linear, Rendžer, Pivot, Univerzal.

Italijanske ćerke kompanije Nettuno Irrigacione koja proizvodi poluautomatske sisteme, tzv. Tifone.

Italijanske kompanije Visa, koja je vodeći proizvodjač-serviser agregata, kako strujnih tako i za posebnu namenu (crpne pumpe, cevi i opreme za navodjavanje)

Kineske kompanije RedStar valve, koja je vodeći proizvodjač livenarije , zasuna i ventila

Italijanske kompanije SAB, koja je vodeći proizvodjač creva i traka za KAP PO KAP navodjavanje ,razlicitih tipova spojnica i opreme za cevovode

Turske kompanije PM Group , koja je vodeći proizvodjač Lay Flat creva za distribuciju vode

Nemacke kompanije MMM tech , koja je vodeći proizvodjač opreme , uredjaja za merenje vlaznosti zemljista i meteo stanica.

http://www.navodnjavaj.com/

Radovima na izgradnji regionalnog sistema „Mali Iđoš“ proširena je prva faza izgradnje sistema za navodnjava-nje finansiranih iz „Abu Dabi razvoj-nog fonda“ u AP Vojvodini, saopšte-no je na sajtu Pokrajinske Vlade. Ti radovi predstavljaju nastavak radova na iskopu kanala Kula-Mali Iđoš, a po njihovom završetku biće omogućeno navodnjavanje novih 11.500 hektara poljoprivrednih površina na području opština Kula, Vrbas, Mali Iđoš i Bačka Topola.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mi-rović izjavio je tokom obilaska da će završetkom radova na iskopu kanala u dužini od pet kilometara biti završen ogroman po-sao u okviru prve faze iz-gradnje sistema za navod-njavanje, koji se finansiraju iz „Abu Dabi razvojnog fon-da“. On je ukazao da je rea-lizovano do sada 11 velikih projekata u okviru ovog programa, rekonstruisani i regionalni i dvonamen-ski sistemi i obezbeđeno navodnjavanje za novih 37.000 hektara poljopri-vrednog zemljišta.

Prema njegovim rečima, u 2019. godi-ni je predviđeno da počnu radovi na realizaciji druge faze, novih 18 proje-kata finansiranih iz Abu Dabi razvoj-nog fonda, čime će biti omogućeno navodnjavanje za još 70.000 hektara zemljišta. “Sa novim investicionim za-hvatom, koji je vredan više od šest mi-lijardi dinara, planiramo da okončamo ovaj veliki i važan posao na najbolji na-čin i na korist naših poljoprivrednika“, poručio je Mirović. Kako je dodao, ove godine, pored Banata i Bačke, raditiće se i u Sremu. “Naš cilj je da obezbe-dimo navodnjavanje na svakom delu teritorije u Vojvodini, kako bi poljopri-vrednicima obezbedili što bolje uslo-

ve”, rekao je direktor JVP “Vode Voj-vodine”, Slavko Vrndzić.

Inače prema podacima Republičkog zavoda za statisitiku (RZS) u prošloj godini je navodnjavano manje povr-šina nego u 2017. Za navodnjavanje je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 hiljada metara kubnih vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. Najviše vode crpeno je iz vodotoko-va, 88,3 odsto, dok su ostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Od ukupne površine, takozvanim oroša-vanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površina, sa kap po kap 6,0 odsto, dok

se površinski navodnjavalo svega 0,1 odsto

Kako navodi RSZ u Srbiji je u 2018.godini navodnjava-no, 46.823 hektra poljopri-vrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Oranice i bašte imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, čak 95,3 od-sto, potom slede voćnjaci sa 4,3 i ostale površine sa 0,4 odsto, ističe se u saop-štenju RZS-a.

U ovoj godini krećU radovi na još 18 projekata za navodnjavanje

“Ovi projekti će označiti početak druge faze sistema finansiranih iz Abu Dabi fonda, čime će biti omoguće-no navodnjavanje još 70.000 hektara zemljišta”, istakao je Igor Mirović u Malom Iđošu. Zvanična statistika kaže da je u prošloj godini navodnjavano manje površina nego u 2017.

Mirović u obilasku Malog Iđoša foto: JVP Vode Vojvodine

Uređenje kanalske mreže foto: JVP Vode Vojvodine

3 Investicije

4 Investicije

U 2018. za 62 projekta 750 miliona dinara

„Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija konstantno ulaže i podstiče razvoj turističke industri-je. Već godinama unazad ulaže u izgradnju turističke infrastrukture, kao što su vizitorski centri, pristani, različite atrakcije, vidikovci, pristu-pne saobraćajnice do turističkih lo-kacija, pešačke i biciklističke staze, turistička signalizacija, adaptacija i izgradnja sportsko-rekreativnih sadržaja, izgradnja i renoviranje ugostiteljskih objekata za smeštaj i drugo“, ističe za „Investicije“ dr-žavni sekretar u pomenutom mini-starstvu Miroslav Knežević. Kako on ukazuje, ministarstvo takođe odo-brava sredstva za projekte promo-cije, edukacije i treninga u turizmu. „Prepoznali smo značaj brojnih ma-nifestacija koje ne samo da privlače domaće već i veliki broj stranih tu-rista. Podržali smo festivale poput Egzita, Lovfesta, Guče, Bir festa, Nišvila i drugih. Svi oni doprinose

rastu turističkog prometa i de-

viznog priliva od turizma, ali i una-pređenju imidža naše zemlje kako u regionu tako i u Evropi i svetu“, kaže Knežević. Nadalje, u 2018. go-dini odobreno je ukupno 750 mili-ona dinara bespovratnih sredstava za realizaciju 62 infrastrukturna projekta čiji je cilj unapređenje i razvoj u oblasti turizma, dok je za 126 projekata promocije, edukacije i treninga u turizmu izdvojeno uku-pno 115 miliona dinara.

U 2019. za razvoj turizma 875 miliona dinara“Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i u 2019. godini nastavlja da kontinuirano ulaže u razvoj postojećih i naročito novih proizvoda u skladu sa zahtevima tržištaima koja su Strategijom ra-zvoja turizma RS od 2016. do 2025. godine definisana kao prioritetna”, objašnjava državni sekretar Kne-žević. Prema njegovim rečima, za 2019. godinu izdvojeno je ukupno 875 miliona dinara za finansiranje projekata razvoja turizma. Sredstva su predviđena za izgradnju turistič-

ke infrastrukture i suprastruktu-re u turističkim destinacijama, kao i za projekte promocije turi-stičkih proizvoda, turističkih desti-nacija i turističkih prostora Srbije, projekte unapređenja kvaliteta i sadržaja receptivne turističko-ugo-stiteljske ponude, realizacije sta-tističkih istraživanja kao i projekte edukacije i treninga u turizmu. “Kao i do sada i ove godine, nastavljamo sa realizacijom programa kreditne podrške privatnom sektoru, odno-sno, kreditiranje malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih gaz-dinstava pod povoljnim uslovima (1 odsto kamata na godišnjem nivou uz valutnu klauzulu i 6 go-dina otplate) sa ciljem unapređe-nja turističke ponude, a pre svega kroz projekte izgradnje novih i re-noviranja postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj i dodatnih sa-držaja i atrakcija“, navodi Knežević. On podseća da je u 2018. godini kreditirano je 10 projekata ukupne vrednosti 180.850.000 dinara.

devizni priliv od tUrizma

U 2018. iznosio

1.3 milijarde evra

Rezultati pokazuju da je 2018. godina bila rekordna za srpski turizam. Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, devizni priliv koji je iznosio 1.317 miliona evra porastao je za 11,6 odsto u odnosu na 2017. godinu. Sve veći broj turista povezan je i sa sve boljom turističkom ponudom i konstantnim ulaganjima u smeštajne kapacite i razne manifestacije.

Beogradski festival piva foto: https://www.beograduzivo.rs

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević

U banje uloženo oko 452 miliona dinara

Među posećenije destinacije u Srbiji svakako spadaju banje. I sa njima ministarstvo ima velike pla-nove.“U Strategiji razvoja turizma Repu-blike Srbije od 2016. do 2025. go-dine na listi turističkih proizvoda od posebnog značaja za razvoj turiz-ma nalazi se i zdravstveni turizam. Takođe, pomenutom strategijom prema kriterijumu dosada razvije-ne infrastrukture i suprastrukture, dostupnosti i ostvarenog turistič-kog prometa, među 18 prioritetnih turističkih destinacija, identifiko-vana su i sledeća banjska mesta: Palić, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Ivanjica, Vranjska Banja i Banja Ko-viljača dok se zdravstveni turizam nalazi na listi turističkih proizvodi od posebnog značaja za razvoj tu-rizma u RS”, kaže Knežević. Prema njegovim rečima, ministarstvo je u periodu od 2015. do 2018. godine za razvoj banja izdvojilo skoro 452 miliona dinara za projekte infra-strukture, što je značajno unapre-dilo kvalitet turističkog proizvoda zdravstvenog turizma i doprinelo kontinuiranom povećanju turi-stičkog prometa, što potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za sta-tistiku.Prema ovom izvoru, u 2018. godi-ni u banjskim mestima zabeležen je porast ukupnog broja dolazaka (596.884) od 15,0 odsto, od čega su domaći turisti (487.302) imali rast od 13,6 odsto, a strani (109.582) rast od 21,6 odsto. Takođe, ukupan

broj noćenja turista u banjskim me-stima iznosio je 2.542.391 (rast od 14,1 odsto). Kod domaćih turista je registrovano 2.226.627 noćenja

(rast od 13,8 odsto), a kod stranih 315.764 noćenja (rast od 16,4 od-sto). Najposećenije su Vrnjačka Banja, Sokobanja, Bukovačka Banja i druge.

Povećanje kapaciteta prati ekspanziju turizmaDa bi broj turista rastao, moraju i smeštajni kapaciteti biti povećani

i poboljšani. Kako Knežević ukazu-je, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija propisuje stan-darde u domenu smeštajnih kapa-citeta različitih vrsta i specijalizacija te na taj način usmerava i upravlja

razvojem njihovog kvaliteta, dok njihov broj i vrsta zavise od pre-poznatog interesa tržišta. “Srpski turizam doživljava pravu ekspan-ziju, ne gradi se samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Zlatibo-ru, Kopaoniku i drugim delovima zemlje. U 2018. godini otvoreno ju ukupno 28 objekata hotelskog tipa, sada ih u Srbiji ima ukupno 372 od čega su 246 standardni hoteli, 121 garni hoteli i 5 apart hoteli”, navodi državni sekretar Knežević.

U Srbiju 2018. došlo 3,4 miliona turistaKako navode iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, ukupan broj dolazaka turista u Srbiju iznosio je 3.430.522 (porast od 11,2 odsto u odnosu na isti period 2017.), od čega su domaći činili 1.720.008 (porast od 8,3 odsto), a strani turista 1.710.514 (porast od 14,2 odsto u odnosu na 2017. godinu). Tako-đe, ostvareno je ukupno 9.336.103 noćenja što je porast od 12,1 odsto u odnosu na 2017. godinu. U ukupnom broju noćenja domaći turisti su učestvovali sa 60,8 odsto a strani sa 39,2 odsto.Najviše turista dolazi iz zemalja regiona a zatim iz Kine, Nemačke,

Italije, Turske, Poljske...

Soko Banjafoto: http://www.tosokobanja.rs

Ivanjicafoto: http://ivanjica.gov.rs

Prošla godina je bila uspešna za srpski turi-zam. Kako ocenjujete te rezultate i šta po-sebno želite da istaknete?Prema podacima Republičkog zavoda za stati-stiku Srbija je u 2019. godinu ušla sa 11 odsto više turista u odnosu na pret-hodnu godinu, od čega je doma-ćih bilo 8,0 odsto više a inostra-nih gostiju 14 odsto. Ostvareno je 12 odsto više noćenja (doma-ćih 10, a inostranih 15 odsto). Postavljeni su novi rekordi, a os-tvareni devizni priliv u 2018. go-dini u sektoru turizma iznosi 1,3 milijarde evra. Podaci govore sami za sebe i predstavljaju po-tvrdu našeg rada, ali bih želela da istaknem i pozitivnu prome-nu imidža Srbije kao turističke destinacije u svetu i to je ono na šta smo posebno ponosni. Pre svega, korisnici portala Booking.

com uvrstili su Srbiju u najgostoljubljivije ze-mlje na svetu, a to je nešto što mnogo govori ne samo o turizmu Srbije već i o našem men-talitetu i ljudima. Značaj digitalnih komunika-cija dostigao je najviši nivo, priznanja poput ovog donose potvrdu da je TOS je odlično

odradio svoj posao kada su tradicionalni ali i digitalni mediji u pitanju. U toku 2018. godi-ne imali smo 123 miliona impresija na našim socijalnim mrežama kao i 7,7 miliona pregle-da video materijala. Lonely Planet, vodeći svetski turistički vodič, proglasio je Novi Sad

za jednu od najboljih svetskih destinacija u 2019. godini. Sva-kako da treba istaći i priznanje Srbiji u vidu pozicije broj 1. na izboru za najbolju destinaciju „Emerging Destination Awar-ds“, na sajtu Travel Lemming, posvećenom promociji novih svetskih destinacija i podstica-nju turista da razmišljaju dalje od tradicionalnog koncepta godišnjeg odmora. Nagrada za prvo mesto u svetu dodeljena je od strane žirija sačinjenog od 12 svetski najuticajnijih blogera i influensera u turizmu.

„Postavili smo nove rekorde, u ovu godinu smo ušli sa 11 odsto više tu-rista, i sa deviznim prilivom od turiz-ma u iznosi 1,3 milijarde evra. Podaci govore sami za sebe i predstavljaju potvrdu našeg rada, ali bih želela da istaknem i pozitivnu promenu imidža Srbije kao turističke destina-cije u svetu i to je ono na šta smo posebno ponosni“, kaže u razgovoru za „Investicije“ direktorka Turistič-ke organizacije Srbije (TOS) Marija

Labović. Kada je reč o planovima za ovu godinu, ona kaže da očekuje na-stavak dvocifrenog rasta.

Da su građani Srbije dobri domaćini svako malo se može čuti od stra-

nih turista koji posete našu zemlju. U prilog tome govori i podatak da su korisnici portala Booking.com uvrstili Srbiju u najgostoljubljivije zemlje na svetu. I nije tu poenta samo u turistič-kim lepotama kojih je na pretek, već naprosto u mentalitetu ljudi odavde.

Kada se te dve stvari spoje dobiju se više nego zadovoljavajući podaci koje smo čuli u razgovoru sa Marijom La-bović, direktorkom Turističke organi-zacije Srbije. Sa njom smo o uspešnim rezultatima domaćeg turizma i daljim planovima, o “top” destinacijama, o važnosti permanentnog promovisanja domaćih turističkih lepota širom sve-ta, o turističkim vaučerima, kultnim manifestacijama razgovarali za novi broj našeg izdanja “Investicije”.

Marija Labović: Četvrtu godinu

zaredoM beLežiMo dvocifrenu stopu

rasta turizMa

foto: Branko Jovanović - Beograd

6 Investicije

Kakva su Vaša očekivanja u 2019. godini?Turističke destinacije u Srbiji postaju sve atraktivnije i organizatori rade sadržajno na svojoj ponudi, što svakako dovodi do kon-stantnog porasta broja turista i noćenja, a statistički trend pokazuje da će tako biti i na-dalje. Prema podacima RZS-a, u 2018. godini u Srbiji je boravilo ukupno 3.430.522 turista,

što je za 11 odsto više u odnosu na 2017. go-dinu, od čega je domaćih bilo 1.720.008 (+ 8 odsto ) ili 50 odstro od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1.710.514 ( + 14 odsto), takođe 50 odsto od ukupnog broja gostiju. Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti u 2018. godini najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji, zatim slede Zlatibor, Sokobanja, Kopa-

onik, Beograd itd. Mereno brojem ostvarenih noćenja, inostrani turisti u 2018. godini naj-više su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Kopaonik itd. Beograd i Zlatibor su destinacije podjednako atraktivne i za domaće i za inostrane turiste, s tim što u Beograd dolazi 53 odsto od uku-pnog broja inostranih turista u Srbiji.

Iz kojih zemalja imamo najviše turista. Pri-metan je značajan rast gostiju iz nekih ze-malja koje ranije nisu bile među nekoliko najznačajnijih. Šta je najviše uticalo na to?Od inostranih zemalja, najveći broj noćenja u 2018. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (244.120 noćenja, što je 11 odsto više u poređenju sa 2017. godinom), zatim slede turisti iz Crne Gore, Kine, Hrvat-ske, Turske itd. U poređenju sa ranijim godi-nama, primetan je značajan porast turista iz Kine, čak za 89 odsto, zatim Turske, Rumunije i Bugarske. Oni dolaze u Srbiju, između osta-

log, posle intenzivnih promotivnih aktivnosti TOS-a na ovim tržištima, a naročito u Kini. TOS je veoma aktivan na domaćem i interna-cionalnim tržištima poput SAD, tržišta zema-lja EU, Rusije, Kine, tržištima zemalja u našem okruženju itd. Komunikacija i predstavljanje određenih destinacija u našim promotivnim materijalima i aktivnostima kroz kanale me-dija, znatno utiču na svest i odluku o poseti Srbiji. Veliki uticaj na svest o destinaciji i na izbor turiste šta će posetiti u našoj zemlji ima-ju digitalni portali i mediji. Na odluku o po-seti turista Srbiji utiče i kvalitet saobraćajne infrastrukture, dobra avio povezanost, razvoj

u mnogim uslužnim delatnostima povezanim sa turizmom. Struktura smeštajnih objekata, odnosno njihovih kapaciteta znatno je izme-njena u poslednjih nekoliko godina. U ponu-di smeštajnih objekata hotelskog tipa došlo je do dinamičnog razvoja i to, prvenstveno hotela sa četiri zvezdice. U poslednjih 10 go-dina povećano je učešće poznatih hotelskih brendova (Hilton, Radisson Blu, Crowne Pla-za, Luxury Collection – Starwood, Falkenstei-ner, Holiday Inn, Best Western itd), najvećim delom, u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Nišu.

Koje su naše destinacije najposećenije?Postignuti rezultati u turizmu govore sami za sebe i predstavljaju izazov za 2019. go-dinu, te je TOS započeo novu godinu sa još intenzivnijom promocijom na inostranim tr-žištima, poput nastupa na sajmovima CMT u Štutgartu (12-20.01.2019.), EMITT u Istanbu-lu (31.01-3.02.2019.), IMTM u Tel Avivu (12-13.02.2019.), Holiday&SpaExpo u Sofiji

(14-16.02.2019.) i drugim. Posebno je bio zanimljiv nastup na tržištu SAD, pre svega na sajmu New York Times Travel Show u Njujorku (25–27.01.2019.). TOS je nastavio intenzivne promotivne aktivnosti na tržištu SAD, tako da je u januaru ove godine međunarodno udru-ženje za marketing HSMAI dodelilo TOS-u i angažovanoj marketinškoj agenciji zlatno priznanje za najbolje organizovanu studijsku

posetu američkih novinara Srbiji. Srbija je u januaru 2019. predstavljena na britanskom SKY TV emitovanjem jednočasovne epizode o našoj zemlji, a u naredne dve godine serijal o Srbiji biće emitovan minimum 5 puta. Dakle, nastavljamo istim tempom, definisali smo vi-soke ciljeve za 2019. godinu i nadam se da ćemo ih i ispuniti. Dosadašnji pokazatelji idu tome u prilog.

foto: Dragan Bosnić - Đavolja varoš

foto: Dragan Bosnić - Uvac

7 Investicije

Takođe se intenzivira izgradnja, odnosno rekonstrukcija i adaptacija jednog broja hotelskih objekata koji su u vlasništvu lokalnih kompanija i pod upravom lo-kalnog menadžmenta kao što su „MK Group”, „Mona”, „A” hoteli i drugi. Na odluku o poseti turista ne odlučuju samo izbor smeštaja i dobra infrastruktura već i atraktivnost destinacije i iskustva koje turisti nose iz nje. Takođe, ulaganja od strane Vlade RS i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u projekte za razvoj turizma Srbije veoma su značajna,

kako bi naši turistički potencijali mogli biti iskorišćeni u punom kapacitetu. Kampa-nje koje organizuje TOS u Srbiji planirane su pred letnju i pred zimsku sezonu (TV, digitalna, štampani mediji, promocije po gradovima), u zemljama regiona (digital-no oglašavanje, TV, posebni promotivni događaji), u Rusiji (online na društvenim mrežama, radijska kampanja), globalna kampanja (TV i digitalna), u Evropi i SAD, globalna kampanja na Google i društve-nim mrežama – prioritetna tržišta, sa ko-jih dolazi najviše turista.

Primetan je rast domaćih turista. Koli-ko su tome doprineli vaučeri i hoće li ove godine biti prošireni na mesta gde ih nije bilo?Ovo je četvrta godina zaredom kako nam dvocifrenom stopom raste uku-pan broj turista, a ono što nas posebno raduje jeste upravo rast broja domaćih turista, jer smo pre uvođenja subven-cionisane mere resornog ministarstva kroz dodelu vaučera beležili kontinuirani pad. Budući da iz godine u godinu vlada sve veće interesovanje građana za kori-šćenje vaučera, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je i za 2019.

petu godinu zaredom, opredelio 500 miliona dinara za ovu namenu. Građa-ni Srbije u 2019. godini, kao i prošli put, imaju na raspolaganju 100.000 vaučera u vrednosti od pet hilјada dinara, koje će moći da koriste u kategorisanim turistič-kim objektima širom Srbije, ako ostvare minimum pet noćenja. Pravo na korišće-nje imaju, kao i prethodnih godina, pen-zioneri, zaposleni (primanja do 60.000 dinara), nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, nosioci ak-tivnog polјoprivrednog gazdinstva.

Koliko su brojne gastronomske, muzičke i kulturne manifestacije bitne za razvoj turizma i promociju Srbije kao turističke destinacije? Po nekima smo jedinstveni u Evropi?Strategija razvoja turizma Srbije po-tencira i važnost manifestacionog vida turističke ponude Srbije kroz nekoliko segmenata ovog proizvoda, a koji su fokusirani na kulturu i umet-nost, pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, sa kulturnim fe-stivalima kao osnovnim pokretačima promocije ovog proizvoda; potom na sport, s obzirom na visoku prisutnost Srbije u svetskom sportu, organiza-cione domete, kao i raspoloživost infrastrukture; ali i kroz neizostav-nu zabavu koja je jedna od ključnih segmenata proizvoda. Jedna od najpo-sećenijh manifestacija u Srbiji, ujedno i najpoznatijih na inostranom turističkom tržištu, je EXIT festival u Novom Sadu, kao i Sabor trubača u Guči. Ovakve dve razli-čite manifestacije nema nijedna zemlja u regionu, a njih poseti nekoliko stotina hiljada ljudi, od čega nekoliko desetina hiljada čine turisti iz inostranstva, najvi-še iz zemalja regiona i zapadne Evrope. S obzirom na sve veći značaj ovog turi-stičkog proizvoda u svetu, odnosno rast interesovanja za upoznavanjem drugih

kultura, običaja i tradicije, očekuje se trend daljeg razvoja potražnje za ovim vidom turizma. Očekujemo dalji rast posetilaca, najviše iz susednih zemalja, odnosno regije, kao i zapadne Evrope. Srbija mora da istakne gostoljubivost i otvorenost kada govorimo o privlačenju stranih turista. Takođe industrija „doga-đaja“ postaje sve značajnija kao segment u turističkoj ponudi naše zemlje. Poten-cijal rasta ovog segmenta ima marketinš-ku snagu za dodatnu promociju Srbije i povećanje lojalnosti turista prema Srbiji. foto: Dragan Bosnić - Kopaonik

foto: Dragan Bosnić - Ovčarsko Kablarska klisura

Zemlja Noćenja stranih turista

%

Bosna i Hercegovina

262.640 +12%

Crna Gora 209.947 +6%Kina 179.247 +89%Hrvatska 176.944 +16%Turska 174.675 +7%Rumunija 174.031 +25%Nemačka 171.080 +14%Bugarska 167.505 +13%Slovenija 157.408 +14%Rusija 139.341 -9%

8 Investicije

Naše banje su veliki potencijal za razvoj tu-rizma. Da li naš banjski turizam pokazuje očekivane rezultate?Srbija je zemlja sa dugom tradicijom i velikim iskustvom u primeni raznovrsnih banjskih tretmana. Njene banje su se kontinuirano prilagođavale potrebama različitih genera-cija i danas predstavljaju turistička mesta u očuvanoj prirodnoj sredini, posećene tokom cele godine, sa dovoljno zabave u koja sve više, radi odmora i oporavka, dolaze mladi i zdravi. Banjski turizam je stari ali autentičan proizvod koji odgovara velikom broju korisni-ka i počiva na veoma raznovrsnoj upotrebi

prirodnih lekovitih činilaca (najčešće termo-mineralnih voda), ali i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju u negovanju tela i duše savremenog čoveka. Razne vrste Well-ness procedura počivaju na uveliko poznatim vrednostima termomineralnih voda, a prime-njuju se u cilju relaksacije, obnove energije, popravljanja psihofizičkog stanja, otklanjanja loših navika, oslobađanja od stresova, a često i lečenja od raznih bolesti. Imajući u vidu pro-mene u načinu života sa sve više stresa, kao i globalno starenje stanovništva, očekuje se rast broja korisnika spa/wellness proizvoda jer je sve veća potražnja za holističkim me-

dicinskim tretmanima i terapijama. Hoteli upotpunjuju ovu ponudu različitim wellness i spa programima, kao što su smanjenje pre-komerne težine, smanjenje efekata starenja, otklanjanje stresa. Većina banja ima brojne sadržaje za animaciju turista, ali i programe za obilazak kulturno istorijskog nasleđa u okolini, kao i mogućnost različitih aktivnosti u prirodi. Banje su odlično opremljene za or-ganizovanje kongresa, seminara, drugih ve-likih skupova, kao i za kondicione pripreme sportskih ekipa. Takođe treba imati u vidu da u banjskom turizmu nema sezone pa se sadr-žaji mogu koristiti tokom cele godine.

Srbija je zahvaljujući TOS-u promovisana i u vodećim svetskim medijima?Globalna kampanja „Serbia - the place to be” emitovala se na televizijskim kanalima „CNN”, „Euronews”, „Travel Channel”, „National Geographic” i „TV 5 Monde”, a takođe je uključivala i online oglašavanje. U toku prošle godine zabeležili smo 2.600 objava u domaćim i oko 2.500 objava putem inostranih mreža, a tokom organizovanih studijskih putovanja ugostili smo novinare Guar-dian-a, BBC-a, National Geographic-a, Travel Channel-a, New York Times-a itd. Predstavljanje Srbije na inostranim tržištima kroz poslovne sajmove, radionice, prezentacije, posebne promotivne događaje, studijske posete stranih medija, turoperatora i blogera doprinelo je medijskoj popularizaciji Srbije.

Da li smo dovoljno iskoristili naše verske i arheološke objekte i lokalitete?Srbija ima kvalitetne potencijale za razvoj verskog turizma koje još uvek nije dovoljno iskoristila. Manastiri Studenica, Sopoćani, Dečani, Gračanica, Bogo-rodica Ljeviška, Pećka patrijašija, ali i brojni drugi manastiri i crkve nalaze se na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine. Istovremeno, naša specifičnost je i multietničnost i multikonfesionalnost. U Srbiji postoji pet verskih zajednica: najbrojnija je srpska pravoslavna zajednica, zatim katolička, islamska, jevrejska i slovačka evangelistička zajednica.Do sada smo, kroz promociju kulturno istorijskog nasleđa, predstavljali lepotu manastira, crkava, samostana, katedrala, sinagoga, džamija, ali i lepotu verskih običaja, crkvenih relikvija, knjiga, zapisa, kulture odevanja, folklornog nasleđa, umetnosti, pojanja itd. Verski turizam je poslednjih godina postao jedan od vodećih oblika turizma u svetu. Stručnjaci procenjuju da ovim povodom sve-tom putuje čak 20 odsto od ukupnog broja turista, odnosno njih gotovo 200 miliona. Na poklonična putovanja u Srbiju dolaze gosti iz celog sveta, a najviše iz zemalja regiona, ali i iz Nemačke, Austrije, Italije, Velike Britanije, Grčke, Slo-venije, Holandije, Skandinavije, Češke, Slovačke i Poljske.

Drago Delić

Originalan i kreativan nastup na Sajmu turizma

Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Turistička organizacija Srbije je imala tradicionalno originalan i veoma zapažen nastup. Na štandu TOS-a predstavili su se i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, JP“Skijališta Srbije“, Zavod za zaštitu prirode kao i Narodni muzej u Beogradu.“Imajući u vidu sve veći značaj beogradskog Međunarodnog sajma turizma, TOS je predstavio turističku ponudu naše zemlje na potpuno nov, jedinstven i unikatan način., ističe Marija Labović. -Posetioci našeg štanda imali su priliku da se kroz virtuelnu brošuru, uz poruku da su dobro došli u Srbiju, zemlju koja nudi uzbudljivu prirodu, gradove koji nikada ne spavaju, mir i tišinu pitomih sela, bogato kulturno nasleđe, zabavu koja se pamti, raznovrsnu gastronomiju i gostoljubive domaćine, na uzbudljiv i do sada na ovim prostorima potpuno nov način upoznaju sa turističkom ponudom Srbije“ kaže Marija Labović. U virtuelnoj sobi ,,Vidi Srbiju“ posetioci su mogli da upoznaju turističku ponudu Srbije kroz šest multimedijalnih sadržaja: Bogatstvo prirode, U duhu religije, Putovanje kroz vreme, Dobrodošli u Srbiju, Užurbana metropola, Adrenalinsko iskustvo. „Predstavili smo novu brošuru ‘Avanture duha’ kroz nju kulturno-istorijsku baštinu Srbije. Pored uobičajenih spomenika iz doba praistorije, antičkog Rima, manastira, muzeja i galerija, turisti su upoznati sa evropskim putevima kulture na kojima se nalazi Srbija, spomenicima na listi UNESKO-a, street art-om, odnosno uličnim grafičkim radovima, novim kulturnim prostorima, kao i Novim Sadom koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine“, kaže direktorka TOS-a. Takođe, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa načinom izrade tradicionalnog srpskog srednjevekovnog nakita. Zavod za zaštitu prirode uz podršku turističkih organizacija iz Srbije organizovao je nagradni kviz „Karta za prirodu“,gde su pobednici imali priliku da se upoznaju sa zaštićenim područjima Srbije iz potpuno nove perspektive.

foto: Branko Jovanović - Tara

9 Investicije

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje INVESTICIJE april 2019Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005,

E-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rsGlavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić, Novinar: Ljiljana Kostadinović

Dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

veliko interesovanje za vaUčere U niškoj Banji

Niška Banja će u ovoj turističkoj sezoni po svemu sudeći imati značajan rast turista, čemu će najviše doprineti vaučeri, koji se od ove godine više koriste u ovom, nekada izuzetno posećenom, banjskom centru Srbije.

U okviru promocije grada Niša na Sajmu turizma u Beogradu, Marina Jović, šef odseka za turizam u opšti-ni Niška Banja, rekla je za naše izda-nje “Investicije” da je već desetak turističkih objekata iz Niške Banje uključeno u sistem vaučera, i da se očekuje još bar toliko. Tih dvadesetak objekata raspolaže sa najmanje 300 ležajeva, što znači da tokom sezone može da se očekuje znatno više go-stiju. „Cene smeštaja u Niškoj Banji su izuzetno povoljne, a isto važi i za tako-zvani vanpansionski trošak. Smeštaj u veoma komfornim apartmanima i vi-lama može da se nađe za 550 dinara dnevno po osobi, što znači da uz vau-čere može da se letuje skoro džabe“, objašnjava Jovićeva.Prema njenim rečima, interesovanje je već sada veliko i ova sezona će nam sasvim sigurno biti najbolja u po-slednjih nekoliko godina. „Turistima koji žele nudimo prateće sadržaje, obilazak Koritnika, Sićevačke klisure, paraglajdinga, etno muzeja“, ističe Jovićeva.Kako ukazuje Dejan Jovanović, pred-sednik opštine Niška Banja, svaki di-nar uložen u infrastrukturu, staze,

parkove i druge sadržaje donosi dva dinara prihoda. „Sva naša ulaganja u prateće sadržaje su uzaludna ako nema ko da ih koristi, ako nema-mo turiste. M smo uložili značajna sredstva u staze koje vode do izvora čuvene Tople vode i vrha Koritnika i spremamo nove projekte“, poručuje Jovanović.On ističe da će čim bude izabran najbolji ponuđač krenuće radovi na obnovi Trga. „Trg u Niškoj Banji biće u sasvim novom ruhu već početkom juna odnosno pre početka turističke sezone. Očekujemo dolazak ministra Rasima Ljajića, koji je podržao naše planove za uređenje Trga i privlačenje turista. Verujemo da će ta svečanost označiti početak vraćanja Niške banje na staze stare slave, kada je bila jedna od najposećenijih u zemlji“, kaže Jo-vanović.On ističe da je njihova želja da Trg dobije takav izgled da predstavlja spoj starog i novog, da podseća na to staro dobro vreme, ali u jednom modernom stilu. „Imaće lepu binu na kojoj će tokom leta biti puno kreativ-nih sadržaja za sve - od najmlađih do srednjih i starijih uzrasta“, objašnjava

Jovanović.Što se tiče stranih gostiju, Nišku Banju posećuju najviše Bugari. „Njih uglav-nom interesuju gastronomija, lokalne manifestacije i provod u restoranima, pošto su naše cene za njih povoljne. Oni su veoma poželjni gosti, nisu za-htevni a potroše dosta novca“, ističu naši sagovornici.Zbog neuspešne privatizacije hote-la pre desetak godina Niška Banja je ostala bez velikih hotelskih kapacite-ta, o čemu smo već pisali. Međutim vlasnici apartmana, vila i privatnih hotela su zaista uspeli da unaprede svoju ponudu i mogu da zadovolje standarde najzahtevnijih gostiju. Ima-jući u vidu planirani razvoj i idealnu lokaciju pored samog istočnog kraka koridora 10, Niškoj Banji su potrebni veliki hoteli, pa je, kako ističe Jova-nović, u poslovnoj zoni Lozni kalem, obezbeđena lokacija sa kompletnom infrastrukturom, putem, priključkom na električnu mrežu i slično. Zainte-resovani investitori mogu gradnju da počnu vrlo brzo, pošto su rešeni svi pravni, komunalni i drugi potrebni poslovi.

D.Delić/M.Božanić

foto: opštinska arhiva

10 Investicije

„U toku su razgovori sa desetak velikih investitora. Samo u Nišu u po-slednjih nekoliko godina zaposleno 16.000 radnika, od toga 10.000 u stranim, a 6.000 u domaćim fabrikama“, kaže Milićević za naše izdanje „Investicije“ „Naš region je postao referentan za privlačenje investicija kako stranih tako i domaćih i privukao je najviše investicija u Srbiji u poslednjih se-dam godina“, kaže za „Investicije“ Aleksandar Milićeviić, direktor ove regionalne komore.Naš sagovornik ističe da sve lokalne samouprave imaju veoma stručne timove koji se bave privlašenjem investitora, realizacijom, pribavlja-njem dozvola, obezbeđivanjem prateće dokumentacije i infrastrukture za njihov dolazak.

niški region privUkao najviše investicija

ALEkSANDAr MILIćEvIć, dIrEkTor rEgIoNalNE prIVrEdNE komorE NIŠAvSkoG, PIrotSkoG I toPLIČkoG okrUGA

Niš postaje veliko saobraćajno čvorište„Pokazali smo da to radimo uspešno. Infrastrukturno povezivanje celog regiona je sve bolje i bolje, očeku-jemo završetak oba kraka Koridora 10, imaćemo od-ličnu vezu sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, nadamo se i početku izgradnje autoputa ka Merdaru. Aerodrom u Nišu radi dobro i nadamo se da ćemo ove godine dobiti još nekoliko redovnih llinija ka celoj Evropi. U nekom skorijem periodu mogli bi da koristi-mo i kapacitete luke Drač“, objašnjava Milićević.On ističe da sve to ovom regionu daje veoma dobru perspektivu. Investitori zahtevaju jednostavan tran-sport za nabavku sirovina i izvoz gotovih proizvoda, kako ne bi gubili vreme na lošim putevima i graničnim prelazima.„Samo u Nišu u poslednjih nekoliko godina imamo 16.000 novozaposlenih radnika, od toga 10.000 u stranim, a 6.000 u domaćim fabrikama. Taj broj no-vozaposlenih kod domaćih investitora nam je jako bi-tan, jer se vidi da je u porastu. Oni najčešče postaju dobavljači ovim velikim stranim kompanijama koje su došle, sve se više umrežuju“, naglašava Milićević.Naš sagovornik ističe da broj radnih mesta kod doma-ćih investitora još nije na zadovoljavajućem nivou, ali da se veoma aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta pa će ih biti sve više. To je, kako ističe proces, koji podrazumeva poverenje i duži vremenski period.

turizam menja sliku regionaGovoreći o turizmu, Milićević kaže da je to jedna od najperspektivnijih grana na području koje pokriva ova regionalna komora. Broj stranih i domaćih turista se povećava dvocifrenim tempom. Broj stranih gostiju u prošloj godini je povećan za čak 20 odsto, a niški region postaje sve veše tranzitno čvorište za turiste koji iz srednje Evrope idu ka Grčkoj, Turskoj i Bugar-skoj. „Oni skoro redovno prespavaju u nekom našem gradu. Povećan je i dolazak ‘putnika namernika’. Za vreme novogodišnjih i drugih praznika i vikendom ve-liki broj Bugara dolazi u Niš i Pirot na provod i šoping ture, pošto vole našu hranu i muziku, a i cene im od-govaraju. Oni su u velikoj meri doprineli tako velikom rastu stranih gostiju“, ističe naš sagovornik.Ambasador i Park dobili nove vlasnikeUz dalji razvoj aerodroma i otvaranje novih hotela, razvijanjem Niške banje koja ima sve elemente da po-stane moderno odmaralište, uz poslovnu zonu Lozni kalem, čiji razvoj tek predstoji, ovaj region predstavlja izuzetan potencijal.Da turizam u Nišu čekaju bolji dani potvrđuju očeki-vanja da će se uskoro otvoriti dva velika rekonstruisa-na hotela - Ambasador i Park. Oni zbog loših privati-zacija nisu dugo radili, a novi vlasnici su lokalni niški investitori, što je po Milićevićevim rečima još jedan pokazatelj da domaćih investitora ima sve više.

D.Delić/M.Božanić

11 Investicije

foto: M.B.

Ministarstvo privrede obezbedilo je milijardu dinara za bespovratna sred-stva za kupovinu nove opreme i alata za mala i mikro preduzeća i zadruge za ovu godinu, a firme su od sredine marta počele da apliciraju za ovu vr-stu finansijske podrške.

Prema rečima pomoćnice ministra privrede Кatarine Obradović Jova-nović, to je dva puta više nego što je prvobitno u te svrhe odvojeno u prethodnoj godini. Firme za ova sred-stva apliciraju kod Ministarstva pri-vrede, ali prethodno se javljaju ban-kama uključenim u realizaciju ovog programa, kako bi dobili potvrdu da se odobravanje sredstava može rea-lizovati. „Program predstavlja kom-binaciju bespovratnih sredstava u

iznosu od 25 odsto, učešće klijenta od pet odsto, dok se ostatak finan-sira povoljnim kreditom partnerskih banaka“,rekla je pomoćnica ministra privrede gostujući na Tv Kopernikus.

Kako je istaknuto iz ministarstva, iznos bespovratnih sredstava po korisniku može da bude maksimalno pet mili-ona dinara. Posebna prednost ovih kredita je što sredstvo obezbeđenja može da bude zaloga na opremu koja je predmet kupovine. Tako do nove opreme mogu da dođu i oni predu-zetnici koji su već opteretili imovinu ili iz bilo kog razloga ne žele da daju zalog na nekretninu.

Obradović Jovanović ističe da je ceo proces brz, jer od podnošenja zah-

teva do donošenja odluke ne prođe više od desetak dana. Osim toga, kaže ona, ne postoji bodovanje, pa svi koji ispunjavaju uslove konkursa i koji mogu da dobiju kredit od banke, mogu da računaju i na sredstva Mini-starstva privrede.

Pomoćnica ministra privrede se ovom prilikom osvrnula i na razvojni program koje Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Fondom za razvoj i pu-tem kojeg takođe može da se nabavi oprema uz kombinaciju bespovratnih sredstava i kredita ili da se ulaže u iz-gradnju proizvodnih kapaciteta. Kako je istakla cilj je da Ministarstvo u kon-tinuitetu može da ima otvorene pro-grame podrške privrednicima.

Mala i mikro preduzeća i zadruge mogu da dobiju 25 odsto bespovratnih sredstava za nabavku opreme, uz pet odsto svog učešća, a ostatak su povoljni bankarski krediti. Posebna prednost je što sredstvo obezbeđenja može da bude oprema koja je predmet kupovine pa nije potrebna neka druga hipoteka.

nova kreditna linija ministarstva privrede i

poslovnih Banaka

12 Investicije

Ministarstvo zaštite životne sredi-ne opredelilo je oko 500 miliona

dinara iz budžetskih sredstava kojima raspolaže za pomoć lokalnim samou-pravama u rešavanju pitanja sanacije nesanitarnih deponija i prečišćavanja otpadnih voda. Kako je saopšteno, opredeljena sredstva su namenjena

za izradu projektno-tehničke do-

kumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa pripadajućom infrastrukturom, i izra-du projekata sanacije i remedijacije postojećih nesanitarnih deponija. Ova sredstva su namenjena lokalnim samoupravama koje su se odazvale na javni poziv Ministarstva i ispunja-vaju neophodne uslove. U saopštenju

se ističe da je rešavanje problema u oblasti upravljanja otpadom i prečišćavanje otpadnih voda, jedan od prioritetnih ciljeva Ministarstva.

Ova sredstva su samo deo procesa koje Ministarstvo realizuje u cilju osnaživanja lokalnih samouprava za rešavanje ključnih pitanja u zaštiti ži-votne sredine.

opštinama 500 miliona dinara z a deponije i prečišćavanje otpadnih voda

Ilust

raci

ja, f

oto:

pix

abay

.com

UkUpne investicije eBrd U srBiji premašile pet milijardi evra

Ta cifra se odnosi na period od 2001. do kraja 2018. godine. Kada je reč samo o prošloj godini, jedan od brojnih uspešnih projekata tiče se podsticanja privatnog sektora, gde je Evropska banka za obnovu i razvoj usmerila blizu 200 miliona evra u kreditne linije, finansiranje

trgovine i garancije lokalnim komercijalnim bankama.

Evropska banka za obnovu i razvoj je objavila da je u našoj zemlji investira-la 395 miliona evra u 18 novih proje-kata odobrenih u 2018. godini, kao i da ukupan obim njenih investicija premasuje pet milijardi evra u perio-du od 2001. do kraja 2018. godine. U saopštenju EBRD-a se ističe da i u pe-riodu pred nama, proriteti te među-naodne finansijske institucije u Srbiji ostaju podsticanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška regional-nom širenju srpskih kompanija, veća povezanost u regionu i podrška zele-noj ekonomiji ostaju glavni prioriteti za ulaganja Banke u Srbiji.U cilju podsticanja privatnog sektora, Banka je usmerila blizu 200 miliona evra u kreditne linije, finansiranje tr-govine i garancije lokalnim komerci-jalnim bankama, što će biti iskorišćeno za kreditiranje lokalnih malih i sred-njih preduzeća. Time je malim i sred-njim preduzećima omogućeno povoljnije finansiranje, što im poma-že da poboljšaju svoju konkurentnost i energetsku efikasnost, a i čime se podstiče trgovina.

“EBRD je tokom 2018. godine za prvi veliki projekat javno-privatnog par-tnerstva u Srbiji mobilisao privatna sredstva u značajnim iznosima za fi-nansiranje obimne modernizacije ae-

rodroma ‘Nikola Tesla’ u Beogradu, koji predstavlja glavno čvorište vazdušnog saobraćaja u zemlji i regio-nu”, navodi se u saopštenju.Nastavljena je podrška poboljšanju saobraćajnih veza u Srbiji kroz kredit za „Srbija Voz“ od dodatnih 22 milio-na evra, koji će biti iskorišćeni za iz-gradnju novog železničkog depoa u Zemunu.Tokom 2018. godine Evropska banka za obnovu i razvoj je podržala doma-ćeg proizvođača nameštaja „Forma Ideale“ sa 10 miliona evra i poljopri-vrednu kompaniju MK Group sa 25 miliona evra.Prošle godine, uz podršku Evropske unije, Austrije i Energetske zajednice, u Srbiji je pokrenut program „Kredit-na linija za zelenu ekonomiju“, koji građanima Srbije omogućava da isko-riste kredite zajedno sa podsticajnim bespovratnim sredstvima za unapre-đenje energetske efikasnosti svojih domova i smanjenje računa za struju. Dve lokalne banke koje učestvuju u ovom programu, Erste i UniCredit, počele su u 2018. godini da kreditira-ju domaćinstva u Srbiji za poboljšanje energetske efikasnosti.U cilju daljeg podsticanja zelene eko-nomije u Srbiji, EBRD je uspešno rea-

lizovao program „Zeleni inovacioni vaučeri“ kojim se stimuliše kapacitet srpskih kompanija za uvođenje inova-cija na polju zelenih tehnologija i re-sursne efikasnosti. “U prvoj godini ovog programa EBRD je vaučerima u ukupnoj vrednosti od 435.000 evra podržao 29 projekta. Realizacija ovog programa nastaviće se i u 2019. godi-ni”, isticu nadležni u toj instituciji.U sektoru poljoprivrede, EBRD je, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i udruženjem „Žita Srbije“, pomogao Srbiji da ispuni potrebne fitosanitarne uslove za izvoz pšenice u Egipat, koji je najveći svetski uvoznik ove žitarice. Ovaj uspeh dolazi 30 godina nakon što je Srbija prestala da izvozi pšenicu u Egipat i verovatno će dovesti do ve-ćeg prometa žitom.Mala i srednja preduzeća u Srbiji na-stavila su i u 2018. godini da koriste savetodavne usluge radi poboljšanja znanja i izvoznih potencijala kroz EBRD program „Advice for Small Busi-ness“. Savetodavne usluge i obuku dobile su 63 kompanije iz Srbije, a još veći broj žena preduzetnica je una-predilo svoje liderske veštine.

Ljiljana Kostadinović

Ilust

raci

ja, f

oto:

pix

abay

.com

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije

Miloš Banjac ukazuje da će Srbija do kraja 2020. godine imati 700 megavata struje na mreži iz obnovljivih izvora energije. Banjac je krajem marta u Privrednoj komori Srbije prisustvovao otvaranju dvodnevne konferencije UNDP-a pod nazivom „Otvoreni razgovori: nove mogućnosti održivog razvoja

obnovljivih izvora energije u Srbiji

– Završna konferencija projekta UNDP/GEF Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“. On je ukazao na važnost toga da se u narednom periodu radi na iskorišćavanju velikog potencijala biomase, istakavši da ćemo do kraja naredne godine imati ukupno 500 megavata iz energije vetra i još 150 iz ostalih obnovljivih izvora energije. Prema njegovim rečima, ukoliko tome dodamo još vetropark u Kostolcu, za

koji očekujemo da će biti bar delimično izgrađen, imaćemo pomenutih 700 novih megavata, što znači da smo povećali energetski proizvodni potencijal za približno 10 odsto. Banjac je naglasio da je u saradnji sa UNDP-om uspešno završen projekat za razvoj tržišta biomase, čiji je glavni rezultat bio subvencionisana izgradnja šest biogasnih postrojenja u Srbiji sa 1,6 miliona dolara.

iz oBnovljivih izvora 700 novih megavata

13 Investicije

U nizu razgovora naših zvaničnika i pred-stavnika međunarodne kompanije Rio Tin-to nedavno je (20.mart) održan sastanak ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana i nove direktorke “Rio Sava Explo-ration” iz Beograda, Marni Finlajson. Kako je saopšteno iz Ministarstva, sagovornici su Trivana upoznatili sa napretkom u im-plementaciji projekta „Jadar“. Oni su se posebno osvrnuli na dostignuća kompani-je u planiranju smanjenja takozvanog eko-loškog otiska, odnosno uticaja na životnu sredinu, prilagođavanja i ublažavanja po-sledica klimatskih promena.

Ministar Trivan je potvrdio da će Ministar-stvo zaštite životne sredine dati punu po-dršku ovom projektu od nacionalnog zna-čaja, pošto Rio Tinto garantuje primenu najsavremeniji svetskih ekoloških standar-da, zaštite na radu i saradnje sa lokalnim zajednicama. Potvrđena je uspešna sarad-nja u primeni dosadašnjih faza projekta „Jadar“ i dogovoren njen nastavak i inten-ziviranje u cilju dalje realizacije projekta. Uticaj na životnu sredinu je inače, jedno od najvažnijih pitanja koja mogu uticati na realizaciju, pošto bi početak eksploatacije jadarita potpuno promenio izgled Jadra i okoline.

Početkom godine predstavnici Rio Tinta razgovarali su i sa premijerkom Anom Br-nabić i tada je, kao i više puta ranije, potvr-đeno da bi eksploatacija jadarita mogla da počne 2023. godine. Formirana je zajed-nička radna grupa koja treba da utvrđuje

dinamiku i redosled poslova do konačne odluke o početku proizvodnje, a u junu 2017.godine potpisan je i Memorandum o razumevanju. U toku su izrade studija izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu, kao i brojna ispitivanja i istraživački radovi, geološki, termogeološki, otvaranje bušoti-na. Ta dosadašnja istraživanja pokazala su da su utvrđene rezerve koje pokrivaju više od 10 odsto svetskih potreba za litijumom – metalom budućnosti, kojeg ima najviše u mineralu jadarit. Rezerve su trenutno procenjuju na 136 miliona tona.

Litijum ima široku primenu u brojnim in-dustrijama, naročito u proizvodnji baterija za hibridna i vozila na električni pogon, zatim u proizvodnji kompjutera, pametnih telefona, savremenih medicinskih uređa-ja, vetrogeneratora. litijum ima ogromnu tražnju a potvrđenih rezervi trenutno nema osim ovih u Srbiji. Nalazište Jadar je bogato i rudom bora, koji je nezaobilazan u izradi stakla otpornog na visoke tempe-rature, zatim keramike, termoizolacijskih proizvoda, deterdženata i raznih sredstava za domaćinstvo i privredu.

Nalazište se prostire dolinom reke Jadar. Kako piše na sajtu Rio Tinta, do sada su urađena istraživanja na tom prostoru u dužini oko 40 kilometara. Na sajtu piše da jadarit ima hemijski sastav veoma sličan izmišljenom kriptonitu iz priče o strip he-roju Supermenu. Takođe se navodi da se, zbog visokog sadržaja litijuma i bora Jadar smatra jednim od najvećih ležišta na svetu,

kao i da je 16 tona čvrstog uzorka odneto u istraživački centar Rio Tinta u Australiji, kako bi se uradila precizna istraživanja. Na projektu Jadar radi tim najvećih svetskih stručnjaka iz oblasti rudarstva,kako bi se što bolje ocenila tehnička i ekonomska izvodljivost celog projekta. Aktivnosti na ovom projektu počele su 2004.godine, kada je jadarit otkriven. Koje su to aktiv-nosti u praksi može da se sazna na sajtu Grada Loznica.

Na sajtu Grada Loznica piše “da na nji-vama i pašnjacima sela Slatina, Jarebica, Stupnice, Draganica tim srpsko-američkih geologa proverava rezerve na dubini od 300 do 600 metara, i da je uz stroge bez-bednosne i ekološke mere otvorena i 56 bušotina”. Navodi se da meštani već imaju korist od ovog projekta jer dobijaju novac za zakup zemljišta, a neki mogu da dobiju i posao kada počne proizvodnja.

Uveliko se priča da će jadarit postati srp-sko crno zlato i da će ubrzati razvoj doma-će ekonomije, poput nafte koja je pre sto-tinak godina preporodila privrede Bliskog istoka. Koliko će profitirati država a koliko Rio Tinto tek će se videti. Ali, svi se slažu u oceni da će najviše profitirati oni koji budu otvorili fabrike za proizvodnju litijumskih baterija, baterija za električne automobi-le, pametne telefone i druge uređaje viso-kih tehnologija. Mogla bi neka od njih da bude i kod nas.

Drago Delić

hoće li jadarit postati naše crno zlato?

Najveće nalazište ovog minerala na svetu, iz kog se proizvodi litijum, nalazi se u dolini Jadra, kod Loznice, a proizvodnja bi, po sadašnjim planovima, trebalo da krene 2023. godine. Dosadašnja istraživanja pokazala su da su utvrđene rezerve koje pokrivaju više od 10 odsto svetskih potreba za litijumom – metalom buduć-nosti, kojeg ima najviše u mineralu jadarit. Rezerve su trenutno procenjuju na 136 miliona tona.

Ministar Trivan sa predstavnicima Rio Tinta foto: www.ekologija.gov.rs

14 Investicije

foto: pixabay.com

Srbijagas je postao najveći akcionar Gas prometa iz Istočnog Sarajeva, a ugovor je potpisan sredinom marta. Srbijagas je postao vlasnik 39

odsto ancija, Akcijski fond Investiciono-razvojne banke Republike Srpske ima 26 odsto akcija, a preostali vlasnici su republički fondovi i fizička lica, prenela je RTRS. Kako je istakao Milomir Draganić, generalni direktor Gas prometa, ovaj ugovor omogućava gasifikaciju Republike Srpske i Federacije BiH, energentom koji bi Turskom tokom do Zvornika trebalo da stigne preko Srbije. Kako je istaknuto, krak gasovoda od Beograda do Banjaluke trebalo

bi da bude završen tri godine nakon početka radova.

srBijagas postao vlasnik gas prometa iz istočnog sarajeva

U Arilju je sredinom marta postavljen kamen temeljac za izgradnju srp-

sko-mađarske fabrike za preradu voća. Fa-brika „H&S Fruits” će proizvoditi voćne kaše i koncentrate, koji će biti dorađivane u Mađarskoj, a u kasnijim fazama sve će se raditi u Arilju. Takođe planirano je da se otvore pogoni u Merošini, Bojniku, Koce-ljevi... Kako je istakao Branislav Nedimović, srpski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, inicijativa za izgradnju fabri-ke potekla je 2016. godine, kada je održana zajednička sednica vlada Srbije i Mađarske a u međuvremenu su traženi partneri sa obe strane koji mogu da završe projekat. Prerada malina u gotove proizvode koji imaju veću dodatu vrednost je nešto što nedostaje svim lokalnim proizvođačima u

Srbiji.

arilje doBija srpko-mađarskU faBrikU za

preradU voća

Ukoliko sve bude išlo po planu, od ovog proleća kvalitetni srpski pre-hrambeni i drugi proizvodi krenuće u osvajanje ogromnog evroazijskog

tržišta. Kako je rekao ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, Međuvladin savet trebalo bi krajem aprila da potvrdi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom koja broji više od 180 miliona potrošača. “Sporazum o slobodnoj trgovini sa pet zemalja članica Evroazij-ske unije - Rusijom, Belorusijim, Kazahstanom, Jermenijom i Kirgizijom, tre-ba da bude podstrek domaćim firmama da povećaju proizvodnju i prošire

kapacitete”, ističe Ljajić.

od maja sloBodan izvoz na evroazijsko tržište?

Zemunski Ikarbus sve je bliži danu kada će i zvanično imati

novog vlasnika. Dragan Stevanović, državni sekretaar Ministarstva pri-vrede izjavio je za sredinom marta za TV Prva da će partner Ikarbusa biti kineska kompanija “Landžu Guangdong nju energi automobile

- LGNEA „. On je pojasnio da je po-menuta kompanija kupila potraži-vanja Ikarbusa. Kako navodi, kineska kompanija se tako kvalifi-kovala, odnosno, ispunila sve uslo-ve da postane većinski vlasnik Ikarbusa. Planovi kineske kompani-je su veoma ambiciozni. U Zemunu bi mogli da se proizvode savreme-ni autobusi i baterije za električne

automobile

kinezi postajU vlasnici ikarBUsa?

Srpska AIK banka, u vlasništvu Mi-odraga Kostića uspešno je zaključi-

la postupak za preuzimanje većinskog paketa akcija Gorenjske banke. Kako navodi eKapija, preuzimanjem 90,11 odsto akcija, AIK banka postala je novi vlasnik ove slovenačke banke. “Preuzi-manjem Gorenjske banke postali smo prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije. Naš cilj je da Go-renjska banka postane čvrsta nacional-na, a zajedno sa AIK bankom, inter nacionalna banka”, poručuje predsed-nica Izvršnog odbora AIK Banke i pred-sednica Nadzornog odbora Gorenjske banke Jelena Galić. Kako se navodi Go-renjska banka i AIK Banka u 2019. godi-ni planiraju razvoj novih proizvoda i zajedničkih usluga, koristeći povoljne

tarife na oba tržišta.

aik Banka preUzela gorenjskU BankU

Kompanija „P&O Ports Dubai“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ponudila je 7,99 miliona evra za Luku Novi Sad, jedinu preostalu luku u većinskom vlasništvu države. Tu ponudu je Komisija Ministarstva privrede za sprovođenje postupka

privatizacije ove kompanije proglasila uspešnom . Arapi su bili jedini ponuđači na drugom tenderu koji je raspisalo mini-starstvo privrede. Podsetimo, prethodni put cena je bila duplo veća ali nije stigla nijedna ponuda. Kako navodi RTV, u luci radi 159 ljudi, ona ima pretovar od milion tona robe godišnje, a kapaciteti su joj iznad dva i po miliona dona. Sindikalci luke ističu da je sada potreban dobar socijalni program koji će radnike zaštititi otpuštanja i od smanjivanja zarada. “Od poslodavca očekujemo da bude ulaganja u modernizaciju, proširenje kapaciteta, u zapošljavanje novih radnika, veće za-

rade”, kaže Vladimir Gvozdenović, SSS Luka Novi Sad.

firma iz dUBaija kUpila lUkU novi sad za oko 8 miliona evra

VESTI

U industrijskoj zoni “Jugoi-stok” u Zrenjaninu krajem

marta je položen kamen-temeljac za izgradnju pogona kineske kom-panije za proizvodnju pneumatika

“Šandong Linglong Tajr”. Ova inve-sticija donosi 1.200 radnih mesta, fabrika ima pola miliona kvadrata, vredna je skoro milijardu dolara i kao takva se smatra najvećom na severu Srbije. Takođe, ovo je najve-će ulaganje u ovaj banatski grad ikada. Predsednik Srbije Aleksan-dar Vučić je ovom prilikom najavio da će u Zrenjanin investirati još dve kineske kompanije i otvoriti još 420 novih radnih mesta, i uložiti

140 miliona evra.

počela gradnja faBrike šandong linglong tajr

#vidisrbijuBiciklom kroz Srbiju

Golija

Turistička organizacija Srbijewww.srbija.travel

@serbiatourism