specijalno izdanje 9decembar 2019

privredni.rs

INvestIcIje

MORAVSKI KORIDOR STRATEŠKI PROJEKAT CENTRALNE SRBIJE

NIŠKA BANJA: SAJAMSKI CENTAR I PROJEKAT „KULIŠTE“

ŠANSA ZA PREPOROD JUGA SRBIJEZZ SVILAJNAC NAJSAVREMENIJA FARMA

ZA TOV BROJLERA U SRBIJI ŠTA ĆE NAM DONETI NOVA STRATEGIJA

RAZVOJA VINOGRADARSTVA I VINARSTVA?ZZ PRO-FEMINE „ZDRAVČICA“ MOTIVIŠE ŽENE

DA BUDU SLOŽNE, JAKE I USPEŠNE

MoravskI korIdor strateškI projekat

ceNtraLNe srbIje

„Ovaj projekat je za Srbiju strateški važan jer će značiti mnogo za 500.000 ljudi koje direktno povezuje, za brži razvoj gradova i opština kroz koje prolazi, uključujući Кruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Кraljevo, Čačak, za više od 20.000 preduzeća koja posluju na ovom području“, kaže Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade.

Sredinom decembra obeležen je početak radova na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta dužine 112,3 kilometra, koji će povezati Pojate i Preljinu. Događaju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksan-dar Vučić i potpredsednica Vlade Zorana MihajlovićMihajlović je istakla da je Moravski ko-ridor četvrti auto-put na kojem počinju radovi ove godine, a prvi koji će povezati istok i zapad centralne Srbije, Кoridor 10 sa auto-putem “Miloš Veliki”, odnosno Koridorom 11.„Ovaj projekat je za Srbiju strateški važan jer će značiti mnogo za 500.000 ljudi koje direktno povezuje, za brži razvoj grado-va i opština kroz koje prolazi, uključujući

Кruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Кra-ljevo, Čačak, za više od 20.000 preduzeća koja posluju na ovom području, ali i za nove investitore koji mogu da računaju na to da će i ovde biti auto-put“, istakla je potpredsednica Vlade.Ona je dodala da će izgradnjom Morav-skog koridora putovanje kroz centralnu Srbiju biti ne samo kraće, već i bezbed-nije. Prema njenim rečima, od Beograda do Vrnjačke Banje stizaće se za približno sat i po, za malo više od sat vremena do Кraljeva, za više od dva sata do Кruševca.Mihajlović je dodala da Moravski kori-dor ne znači samo da će ovaj deo Srbije prvi put dobiti auto-put, već će to biti i digitalni koridor, ali i rešenje za proble-

me sa poplavama, jer će se raditi i regu-lacija reka, posebno Zapadne Morave. To će biti moguće zato što, kako je istakla, za strateškog partnera imamo jednu od najvećih svetskih kompanija, američki „Behtel“, koja će raditi zajedno sa tur-skom firmom „Enka“ i našim podizvođa-čima.Kako je navedeno u saopštenju Vlade, Mihajlović je naglasila da se u ovaj pro-jekat ulazi pripremljeno jer su otklonje-ne greške i propusti koji su se dešavali na Koridoru 10, zbog slabe pripreme i nedovoljne pravne zaštite. „To pokazuje da smo naučili nešto iz prethodnih pro-jekata i da ne želimo da ponovimo iste greške“, istakla je ministarka.Кomercijalnim ugovorom koji je zaklju-čen nekoliko dana pre početka radova dogovorena je cena u iznosu od 745 mi-liona evra. Put će biti digitalni što znači daće vozači uvek imati na uvid sve bitne informacije o vremenu, gužvama i dru-gim važnim podacima. Projekat izgrad-nje Moravskog koridora predviđa da za dve godine Кruševac auto-putem bude povezan sa Кoridorom 10, za manje od tri godine da se Кraljevo i Čačak au-to-putem povežu sa auto-putem “Miloš Veliki”, a da kompletan projekat bude završen za četiri godine. Na trasi Morav-skog koridora biće izgrađeno ukupno 11 petlji i 130 ostalih objekata, od čega 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust.

Privredni.rs

Vučićević: Planirana izgradnja industrijskih zona i logističkih cenatara

Rasinski okrug izgradnjom Moravskog koridora dobija mnogo. Novi auto-put biće od velikog direktnog i indirektnog značaja za 242.000 ljudi na području Rasinskog okruga, jer gotovo da nema oblasti privrede koju njegov završetak neće unaprediti, a pre svega industriju. Kako je za RTS rekao direktor Regionalne privredne komore u Kruševcu Predrag Vukićević, u Rasinskom okrugu posluje oko 11.000 privrednih subjekata, 2.500 privrednih društava i 8.500 preduzetnika. «Ukupan broj raste u poslednjih šest godina. Izgradnjom Moravskog koridora stiču se uslovi da naši privrednici dobijaju direktnu komunikaciju sa svim ostalim delovima zemlje i sveta, smanjuju se ukupni troškovi u privredi, štedi se vreme», istakao je Vukićević. Prema njegovim rečima, u planu je izgradnja više industrijskih zona, parkova i logističkih centara u Ćićevcu, Varvarinu, Kruševcu, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Čačku. Na taj način porašće i atraktivnost područja za investitore, kako za domaće, tako i za strane.

2

foto: Koridori Srbije

foto:www.mgsi.gov.rs

Auto – put „Miloš Veliki“ stigAo do surčinA

Deonica od Obrenovca do Surčina duga 17,6 kilometara, sa velikim mostom preko Save i Kolubare završena za godinu i devet merseci. Koštala je 233,6 miliona dolara. Prilikom otvaranja kineski izvođač „Čajna rouds end bridžis“, potvrdio da će zahtevna deonica od Preljine do Požege sa dva velika tunela ispod planine Jelice, biti gotova do kraja 2021. godine. Time će se zaobići preoptere-ćeni i neadekvatni međunarodni put pored Ovčarsko-Kablarske klisure ka Crnoj Gori.

Deonica auto-puta „Miloš Veliki“ od Surčina do Obrenovca otvorena je 18. decembra u prisustvu predsednika Srbi-je Aleksandra Vučića, premijerke Ane Br-nabić i člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Otvaranjem ove deonice, koja je duga 17,6 kilometara, kompletiran je auto-put od Beograda do Čačka u duži-ni od 120 kilometara. Time je putovanje od glavnog grada do Čačka smanjeno na svega sat vremena, a ujedno je i rešen problem preopterećene i bezbednosno nesigurne Ibarske magistrale, koja je sada postala regionalni put za naselja na tom pravcu. Naime, očekuje se da će svi koji putuju ka Čačku, centračlnoj i zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori ići auto-putem Miloš Ve-liki, zbog komforne vožne, veće bezbed-nosti i velike uštede na vremenu. Putarina od Beograda do Čačka košta 420 dinara u jednom pravcu, a naplaćivaće se od ram-pe kod Obrenovca do Preljine.Otvaranjem deonice od Surčina do Obre-novca, auto-put „Miloš Veliki“ ili Кoridor 11 je preko Surčinske petlje povezan sa Кoridorom 10 i Beogradom, što će elimi-nisati gužve na obrenovačkom putu. Kako je ranije najavljeno, autoput će se od Sur-čina produžiti do Novog Beograda, čime će postati pristupačniji žiteljima glavnog grada.Novi auto-put ima ukupno 12 mostovskih konstrukcija, most preko Save je dugačak 1.581 metar, kao i dve velike petlje Surčin i Obrenovac. Petlja kod Obrenovca je po-sebno važna jer bi trebalo da reši problem velikih gužvi na uključenju i isklčjučenju ka Beogradu, a surčinska petlja reguli-še pristup Koridoru 10 ka Novom Sadu i Subotici i autoputu ka Zagrebu. Posebno je važno što se rasterećuju naselja Umka i Ostružnica i taj pravac od Beograda ka Obrenovcu koji se nalazi na klizištu.

Deonica je počela da se gradi u martu 2017. godine i koštala je 233,6 miliona dolara i za razliku od ostalih završena je na vreme i, kako je istakao predsednik Vučić, bez dodatnog uvećanja cene. Izvođač je kineska kompanija „Čajna rouds end bridžis“ koja je gradila Pupinov most i koja gradi deonicu ka Požegi.Ibarska magistrala regionalni putNaša ekipa imala je priliku da u decembru prođe autoputem „Miloš Veliki“. Ono što nedostaje su prateći objekti kao što su Benzinske pumpe i odmarališta koji će si-gurno početi da se grade kako se put bude produžavao ka Požegi i dalje ka granici sa Crnom Gorom. To će svakako doneti novi prihod vlasnicima zemljišta duž auto-pu-ta. Izgradiće se sigurno i neki ugostiteljski objekat, pošto brojni restorani na Ibarskoj magistrali sada gube na značaju. Kako nezvanično saznajemo, neki ugostitelji sa Ibarske magistrale već se spremaju da

zatvore svoje restorane, ostaće samo oni koji uspeju da svojom ponudom privuku goste i opravdaju opstanak.Ono što je najbitnije, auto-put „Miloš Veli-ki“ odnosno Koridor 11 dovešće i neke ve-like investitore. Poznato je da oni dolaze u gradove koji su povezani auto-putem, što se potvrdilo i na primeru naše zemlje.Da ćemo za dve godine moći da putuje-mo auto-putem i do Požege, potvrdio je Predsednik Aleksandar Vučić, posle razgo-vora sa predstavnicima kineske kompani-je, koja je glavni izvođač radova. Time će, kako je rekao, od Beograda do turističkog centra Zalatibora moći da se stigne za dva sata.Ta deonica do Požege biće mnogo važna zbog zaobilaženja Ovčarsko Kablarske kli-sure. Na njoj će najjzahtevnija biti izgrad-nja dva tunela ispod planine Jelice duga zajedno oko šest kilometara.

D.Delić

3

foto:www.mgsi.gov.rs

Auto-put Beograd-Sarajevo u obliku prstenaPotpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je sredinom decembra (13.) sa zamenikom ministra telekomunikacija i prometa BiH Sašom Dalipagićem Sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara BiH o saradnji na realizaciji projekta auto-puta Beograd–Sarajevo. Kako je navedeno u saopštenju Vlade, Mihajlović je istakla da će ovaj dokument doprineti bržoj i efikasnoj izgradnji auto-puta ka BiH. Prema njenim rečima, pomenuti sporazum omogućiće nam da nastavimo radove na deonici Sremska Rača-Kuzmin i izdamo građevinsku dozvolu za izgradnju celog mosta preko Save. Na mostu preko Save nalaziće se jedan granični prelaz, što će omogućiti brži protok ljudi i robe.Prema Dalipagićevim reečima, Sporazum se odnosi na izgradnju dve deonice auto-puta, jedan je Tuzla–Brčko–Bijeljina–granica sa Srbijom, a druga Sarajevo–Pale–Višegrad–granica sa Srbijom i dalje ka Beogradu. Potpisani dokument predviđa i izgradnju mosta preko Save, koji će Srbija graditi, kao i pitanje graničnih prelaza. U roku od mesec dana treba da se formira zajedničko operativno telo radi efikasnije realizacije projekta.

sa jaMskI I koNgresNI ceNtar, šaNsa z a preporod

NIške baNje I juga srbIje

Grad Niš je objavio javni poziv za idejno rešenje sa-jamskog i kongresnog centra (EXPO centra) na

Loznom kalemu, jednoj od najpespektivnijih poslovnih zona u Srbiji. Poziv je otvoren do 17 januara, kada će se zna-ti koje rešenje je prihvaćeno, posle čega sledi izrada glavnog projekta. Izgradnja bi trebalo da krene početkom 2021. godine. O ovom značajnom projektu za Niš i jug Srbije, kao i drugim aktivnostima na oživljavanju nekada vodeće banje u zemlji, raz-govarali smo sa Dejanom Jovanovićem, predsednikom Gradske opštine Niška Banja.Pored više aktivnosti usmerenih na razvoj Niške Banje, čini se da je najavljena izgradnja kongresnog i sajamskog centra ključni potez?- Kongresni i sajamski centar je projekat koji je preko potreban i Niškoj Banji i jugu Srbije. Radi se o 37.400 kvadrata korisne površine sa svim pratećim sadržajima koje treba da ima jedan savremeni kongresni i sajamski centar.Kao što je poznato, Niš nema sajam, nego se povremene sa-jamske priredbe održavaju u SC Čair, što nije funkcionalno i predstavlja niz drugih organizacioniih problema. Kao prvo, radi

se sportskoj dvorani koja je većim delom u tribinama i nije podesna za velike sajamske priredbe. Ozbiljan grad treba

da ima svoj sajam, kongresni centar i ostale prateće sa-držaje, a Niš kao drugi ili treći grad po veličini u Srbiji to zaslužuje. Taj sajamski centar predstavljaće kičmu razvoja Niške Banje i grada Niša, a siguran sam i juga Srbije.Kada govorimo o Niškoj Banji, od početka mog mandata, tokom prethodne tri godine, u centar pažnje smo stavili povratak turi-sta u ovu nekada vodeću banju, koja je zbog velike popularnosti i opevana. Za Nišku Banju i toplu vodu svi znaju. Duga je priča zašto je Niška banja izgubila to mesto, od loše privatizacije i propasti poznatih hotela, do drugih faktora, ali ja sada ne bih govorio o tome, nego o pravcima delovanja kako da vratimo bar deo te stare slave.Naša je vizija da najpre stvorimo turističku infrastrukturu, na tome radimo već tri godine i sa zadovoljstvom mogu da kažem da dobijamo prve rezultate. U poslednje tri godine beležimo rast broja turista. On nije veliki ali je stabilan. U ovoj godini ćemo zabeležiti 25.000 noćenja što je rast oko pet odsto, kao i prošle godine. Ali to je 10 puta manje nego u najbolje vreme kada je u Nišku Banju dolazilo preko 250.000 turista. Neko će reći šta je to u odnosu na tih 250.000 ali nije malo kada u bilo kojoj oblasti beležite rast od pet odsto godišnje, a sa reali-zacijom planiranih projekata sigurni smo da ćemo imati i dvocifrenu stopu rasta.

Dejan Jovanović , predsednik Gradske opšt ine Niška Banja

Najmoderniji sajamski centar južno od Save i Dunava biće građen u Poslovnoj zoni Lozni kalem, udaljenoj svega 300 metara od

istočnog kraka Koridora 10. Na proleće kreće izgradnja priključka na istočni krak, pa će sajam jedini u regionu imati direktan prilaz ovoj važnoj evropskoj

saobraćajnici. Počele pripreme za izgradnju nekoliko bazena sa jedinstvenom lekovitom vodom na lokaciji Kulište

4

Foto: M.B.

Navedite nam neke od tih pro-jekata?

- Puno smo se trudili da dobijemo vaučere, koji su svakako uticali na rast broja gostiju, ali tu je i niz drugih ak-tivnosti i sadržaja. Uredili smo Stazu zdravlja koja vodi od centra do izvora Tople vode i dela Koritnika, završavamo rekonstrukciju glavnog trga tako da on bude moderan a da zadrži raniji izgled. Otvaranjem istočnog kraka Koridora 10, Niška Banja je praktično izašla na međunarodni auto-put, centar opšti-ne je udaljen svega 300 metara od tog evropskog koridora. Moram da kažem da smo se za taj priključak izborili, po-što ranije nije bio predviđen, i počeće da se radi na proleće, čim se završe sve pripremne radnje. Lozni kalem gde će se nalaziti sajmište biće praktično na međunarodnom auto putu, što nema nijedan drugi sajam u Srbiji, a verovat-no ni u bližoj okolini.- Radimo na tome da turistima obezbe-dimo ambijent da mogu brzo da dođu, da budu zadovoljni i da nam se opet vraćaju. Deo tih aktivnosti je i organi-zovanje poseta važnim lokalitetima kao što je jedna od najstarijih hidrocentrala

na svetu, Sveta Petka koju je projek-tovao Nikola Tesla, sa originalnim delovima koje se od tada nisu

menjali. Tu su i posete brojnim etno domaćinstvima, malim vinarijama, proizvođačima sira, pečurki. Mi smo tu samo stvorili ambijent, a time će se, na-dam se, baviti lokalne turističke agenci-je, kojih ovde još nema, ali verujem da će kreativni ljudi vrlo brzo iskoristiti taj potencijal i šansu da zarade na jednom poslu koji je koristan za sve nas. Niko sa strane ne može turistima da pruži takvu turu obilazaka kao neko iz Niške Banje, ko zna šta vredi posetiti.Posle infrastrukture sledi promocija. Za iduću godinu ste planirali znatno veća sredstva za turizam?- Kada imamo infrastrukturu, iako na njoj još radimo, mi tek sada možemo ozbiljnije da se posvetimo promoci-ji turizma, u pravom smislu te reči. Za iduću godinu planirali smo četiri puta veća sredstva za promociju turizma, odnosno blizu pet miliona dinara. To je još uvek skroman iznos, ali je ipak četiri puta veći. Ime već imamo, zna ga bar 80 odsto stanovnika naše zemlje i bivše Jugoslavije. Ostaje nam da promoviše-mo ovo što smo uradili i da nastavimo sa izgradnjom turističke infrastrfukture, jer je to posao koji se ne radi odjednom, nego u kontinuitetu. Planirali smo da nam kulturno leto na novom trgu traje 90 dana a trudićemo se da po sadržaju

budemo originalni i raznovrsni, da ponudimo nešto što je veza-no samo za naš kraj i jug Srbije, a ne samo gostovanje poznatih pevača.Sajamski i kongresni centar biće kru-na te infrastrukture o kojoj govorite?- Tako je. Kao gradska opštima mi smo tesno vezani za Grad Niš i sarađujemo sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, koja predlaže razvojne projek-te. Kada je reč o Nišu, on je zaslužio da dobije sajamski i kongresni centar, kao grad koji se nalazi na idealnom mestu, na raskrsnici južnog i istočnog kraka Ko-ridora 10 i budućeg auto-puta ka Ploč-niku i Draču. Drugi faktor koji nam ide u prilog je razvoj Aerodroma Niš. Vla-da Srbije subvencioniše 11 letova od značaja za državu i sada smo otvoreni za strane turiste koji mogu lakše i brže da dođu u Niš i susedne gradove. Niš će izgradnjom sajamskog i kongresnog centra postati atraktivan za strane go-ste, kako turiste tako i poslovne ljude koji mogu da organizuju tim bilding za zaposlene, da dolaze na razne kongre-se i seminare. Izgradnjom sajamskog i kongresnog centra brže ćemo popuni-ti i preostalih 20 hektara u poslovnoj zoni Lozni kalem

5

Koji su Vam investitori poželjni za taj prostor, imajući u vidu turistički predznak i potencija-

le Niške Banje?- Kao što znate, u Poslovnoj zoni Lozni kalem, na pet hektara nalazi se velika međunarodna kompanija IMI, čija je centrala na Filipinima. Ona radi po naj-savremenijim ekološkim standardima i ima program koji se uklapa u razvoj Niške Banje. Trenutno ima oko 200 zaposlenih a ovde se nalazi njihov razvojni centar za celu Evropu. Na pet hektara će biti sajamski i kon-gresni centar, a ostalih 20 predviđeno je za sadržaje koji bi bili u funkciji razvoja turizma, kao što su hoteli, luksuzni apartmani, sportsko-rekreativni tereni, Akva park zatvorenog tipa koji bi radio tokom cele godine. Poziv ozbiljnim investitorima je otvoren i verujem da će se ceo prostor brzo „rezervisati“.Inače, želim da istaknem da je Poslovna zona Lozni kalem potpuno infrastrukturno opremljena, svaka

parcela ima priključke na vodu, struju, gas i put koji će, kao što smo rekli, idućeg leta biti spo-

jen sa priključkom na istočni krak Koridora 10. Sa tog aspekta, Lozni kalem je sigurno jedna od najkompletnijih i u tehničkom smislu najopre-mljenijih poslovnih zona u zemlji.Kažete da bi sajamski centar mogao da pokrene ceo jug Srbije. Šta konkretno imate u vidu?- Moderan kongresni centar bi svakako trebao da po-krene ceo jug Srbije u svakom smislu, i turističkom i poslovnom. Srbija ima dva moderna sajma u Beogra-du i Novom Sadu. Oni su jedan od drugog udaljeni svega 80 kilometara. Južno od Beograda ne postoji nijedan moderan sajamsko-kongresni centar, Niš je od Beograda udaljen 220 kilometara i to je idealna lokacija kojoj gravitiraju svi gradove centralne i južne Srbije. Moravski koridor povezaće sve te gradove sa Koridorom 10 i Nišom, pa će ceo jug Srbije dobiti veću šansu da predstavi svoju ponudu većim tržištima. Podsetimo da je Niš veoma blizu Bugarske i Severne Makedonije, sa kojima je povezan auto-putem, pa će sajam biti važan i za firme iz tih zemalja.

Hotel Srbija dobio novog vlasnika, obnova počinje na proleće- Od tri zapuštena velika hotela u Niškoj Banji, jedan je dobio novog vlasnika posle

više pokušaja. Novog vlasnika dobio je hotel Srbija u centru Niške Banje. Kupac je domaća firma sa iskustvom u hotelijerstvu, što je važno, smatra Jovanović, jer ukazuje na to da novi vlasnik ima ozbiljne planove.

„U toku su radnje vezane za upis u katastar i druge administrativne procesure i očekujemo da će hotel početi rekonstrukciju u februaru ili martu iduće godine. Pošto je pod zaštitom kao spomenik kulture, on će da zadrži prvobitni arhitektonski izgled i turistima će biti

vrlo zanimljiv, a njegovo otvaranje će, nadamo se, ubrzati aktiviranje ostala dva hotela Ozren i Partizan“, ističe Jovanović.

Osnovane četiri zadrugeU Niškoj Banji je osnovana i četvrta zadruga - Prirodno blago Donja Studena. Bavi

se otkupom i preradom pečurki i lekovitog bilja sa područja Sićevačke i Jelašničke klisure. Dobila je sedam miliona dinara podsticajnih sredstava, planira da zaposli do 50 radnika i već na proleće treba da počne da radi. Trenutna situacija je takva da sve što se sakupi od šumskih plodova, odmah kupuju veliki izvoznici, tako da niko u Banji ne može ni da proba te darove prirode. Ideja je da ta zadruga otvori mali proizvodni pogon i da se jedan deo plasira i na našem tržištu.Pre godinu dana podsticajna sredstva ministarstva zaduženog za regionalni razvoj, dobile su zadruge Hanovi i Marno MM tako da na području opštine Niška Banja sada funkcionišu četiri zadruge; Hanovi, Marno MM Jelašnica, Prirodno blago Gornja Studena i Ramonda Serbika iz Ostrovice. „Nekada je zadruga Sićevo bila jedna od najvećih u

bivšoj Jugoslaviji. Bila je sponzor čak i fudbalskom klubu Crvena Zvezda i mnogim drugim“, kaže naš sagovornik.

6

Foto: http://www.galens.rs

Najavili ste i projekat Kulište, šta on predviđa i zašto je važan?

- Lokacija poznata kao Kulište dobiće novo ruho. Investicija će u početku vrede-ti oko 50 miliona dinara, a odnosi se na izgradnju više bazena pored tzv. kupatila br 5 gde se sada nalazi igralište. To kupa-tilo br 5 je napravljeno po zahtevu Kralja Aleksandra Karađorđevića tridesetih go-dina prošlog veka, sa zadatkom da i srčani i nervni bolesnici mogu da koriste lekovitu vodu. Taj izvor u narodu poznat kao lek za živce, a u poslovnom svetu kao lek za me-nadžersku bolest i stres. Naša želja je da taj izvor učinimo dostupnim i komercijal-nim gostima. Ono što je posebno važno, time bi povećali broj gostiju u Niškoj Ba-nji, što nam je jedan od osnovnih ciljeva od početka mandata.Temperatura vode na tom izvoru je od 19,5 u zimsko vreme do 26 stepeni leti. Mi želimo da tu napravimo jedan vodo-

pad i nekoliko bazena, a da to uop-šte ne poremeti rad Instituta koji bi i dalje koristio tu vodu za svoje

goste. Prosto, šteta je da se ta je-dinstvena lekovita voda ne koristi u većoj meri. Sličan kompleks u bližem okruženju postoji samo u Grčkoj.Mi radimo na idejnom projektu za Kulište i dobili smo načelnu podršku ministra tu-rizma trgovine i telekoimunikacija Rasima Ljajića, kada je letos posetio Nišku Banju.Kada je planiran početak radova?- Izgradnja bazena zahteva sinhronizaciju sa aktivnostima Instituta Niška Banja. Že-lim da naglasim da je Institut već prešao sa mazuta na toplotne pumpe, greju se na prerađenu otpadnu toplu vodu, što je veliki doprinos očuvanju životne sredine. Da podsetim da Niška Banja ima 300 hek-tara šuma i da predstavlja pluća Nišavske kotline, da ima dva nacionalna parka Si-ćevačku i Jelašničku kotlinu, pa je vazduh sada još kvalitetniji. Izgradnja tih bazena je svakako u funkciji razvoja turizma i ko-rišćenja potencijala kojim raspolažemo.

Drago DelićMarija Božanić.

Dani vinogradara čuvaju tradicijuSvake godine za Svetog Trifuna održavaju se Dani vinogradarstava u Niškoj Banji

a cilj ove manifestacije je da se podrže mali proizvođači vina i razvoj vinogradarstva. Na području opštine ima 12 sela u kojima je vinogradarstvo razvijeno. Toliko njih je predviđeno za takmičenje u 2020 godini. Ta manifestacija je zamišljena tako da se prvog dana proizvođači takmiče u svom selu, predsednik opštine ih poseti, simbolično oreže lozu da bude dobar rod, a narednog dana na trgu ispred opštine takmiče se oni najbolji. Ocenjuju ih poznati enolozi čije mišljenje je učesnicima veoma bitno, jer, kako ističe Jovanović, tako dobijaju samopouzdanje i potvrdu da su na pravom putu da naprave dobro vino.Kako kaže Jovanović, to su uglavnom dobri domaćini koji vino proizvode za svoje potrebe i za manji broj kupaca sa „kućnog praga“.Dani vinogradarstva održavaju vinogradarstvo da se ne zaboravi, i da se dodatno unapredi. Neki proizvodi se sertifikuju, poboljšava se tehnologija proizvodnje. Za one najbolje organizuje se prijem, a nagrada se sastoji u posetama velikim vinarijama i odlasku na takmičenjima višeg ranga. „Prošle godine su vinari išli u Vršac, grad sa dugom tradicijom u vinarstvu. Za njih je mnogo bitno da ih oceni neko ko je merodavan i u čije mišljenje mogu da veruju“, ističe Jovanović. Mnogim proizvođačima su ovi Dani vinogradarstva jedina vidljivost na tržištu, tako postaju prepoznatljivi i dobijaju šansu za dalji napredak.Zanimljivo je da su ovu godinu obeležile dobre ocene za rakiju, što ranije nije bio slučaj.

To pokazuje da proizvođači pored vina, prelaze i na proizvodnju rakije i šire svoj asortiman.

Evropski centar paraglajdingaZbog jedinstvene ruže vetrova, staza za paraglajding u Niškoj Banji je jedinstvena

ne samo u Srbiji nego i u Evropi. Ima dva poletišta. Jedno je u mestu Višegrad prema opštini Pantelej, a drugo na Koritniku. U Niškoj Banji održana su skoro sva velika evropska i svetska takmičenja ali je ovaj sportski događaj nažalost nevidljiv za komercijalnu upotrebu. Za njega znaju uglavnom takmičari i ljubitelji prirode, a šira javnost ne. Takmičenje okupi i do hiljadu gostiju koji se najčešće vraćaju, zadovoljni autentičnim ambijentom, domaćom hranom i živopisnom prirodom. Razvojem infrastrukture i realizacijom navedenih

projekatai ovaj sportski događaj postaće vidljiviji i za komercijalnu upotrebu.

7Fotografije (osim profilne) iz arhive opštine

zz svILajNac najsavremenija farma za tov brojlera u srbiji

U eri kada srpsko zadrugarstvo doživljava renesansu, kada ljudi napokon shvataju da samo udruženi mogu i poljoprivredu i srpsko selo spasiti, jedna zadruga iz Pomoravlja izdvaja se kao posebno svetao primer. Njeni «prapočeci» sežu na kraj 19. veka, novija istorija, pak, kaže da je priča startovala pre više od šest decenija, a najnovija, i to vrlo uspešna etapa, traje nepune dve godine. E na čelu ove poslednje, u Zemljoradničkoj zadruzi «Svilajnac» je Dragan Vekić, sa kojim smo porazgovarali na ovogodišnjem Sajmu etno hrane i pića u Beogradu, gde su predstavljeni zadružni proizvodi.

Najstarija zadruga Centralne SrbijeNaš sagovornik ukazuje da je prva zadruga u ovom Pomoravskom mestu, osnovana još daleke 1897. kao Paorska zadruga Svilajnac, pa zatim 60-ak godina kasnije. Interesantno je da je decenijama ona bila nosilac stočarstva u Centralnoj Srbiji. Pomenuto praporeklo zadruge, nažalost, nije moglo, biti upisano u APR-u jer je falilo dokumenata. „Zemljoradnička zadruga Svilajnac osnovana je 29. decembra 1954. godine. U svojim transformacijama do 2019. preživela je razne etape. Za razliku od ostalih zadruga, ona posluje isključivo na teritoriji Šumadije i Pomoravlja i najstarija je u Centralnoj Srbiji“, kaže Vekić. Ovu zadrugu čine 22 zadrugara i više od 700 koperanata. Prema rečima direktora, rade po preslikanom programu Zadružnog saveza Srbije, sa nekim manjim izmenama.

Živinarstvo, žitarice, voćeOni se bave, pre svega, živinarstvom, odnosno tovom brojlera, zatim otkupom žitarica, i najzad preradom voća i povrća. Da bi sve to lakše išlo, ove godine u februaru su naziv delatnosti u mešovitu poljoprivrednu proizvodnju. „Naša zadruga ima najveće silose u Pomoravlju – jedan kapaciteta preko 610, a drugi oko 400 tona“, ističe naš sagovornik. Budući da imaju u planu od 2020 proizvodnju pšeničnog brašna tipa 400 i 500, u pravi čas dolaze bespovratna sredstva koje su dobili po konkursu za zadrugarstvo, i to u iznosu od 15 miliona dinara. „Tim novcem ćemo izgraditi novu indirektnu sušaru za žitarice - pšenicu, kukuruz i suncokret). Upravo to se poslednjih godina na našem tržištu najviše i otkupljuje“, kaže Vekić.

Foto: https://www.facebook.com/zemljoradnickazadruga.svilajnac

Vekić kaže da je sadašnje rukovodstvo nasledilo od prethodnika minus od 145 miliona dinara, ali su uz veliki trud 2018. završili sa 147.000 u plusu. Ovu godinu će, kaže on, opet završiti u plusu i to bi trebalo da pokrije prethodne gubitke skroz.

Za samo 12 meseci su uspeli da uknjiže čak 80 odsto zadružne imovine u skladu sa novim Zakonom o zadrugama koji je stupio na snagu u januaru 2016. godine. U prethodnih godinu i po dana urađena je uknjižba zadružne imovine živinarske farme za uzgoj roditelja brojlera. Zadruga ima i dalje problem sa

zemljištem da ga uknjiži. Originalni ugovori da je zadruga otkupljivala imovinu od države su potopljni u minulim poplavama. Problem je takođe i da budu legalizovani pojedini objekti jer se zadruga vodi kao držalac istih a ne korisnik. Dakle, postoji problem sa građevinskom dozvolom.

Vekić smatra da je naše zadrugarstvo dobro i da samo treba osavremeniti ogledne modele od pre, a ne imitirati Španiju recimo, jer to na Balkanu ne može da se preslika. Njemu se dopada predlog koji je dao predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović

– da se formira poljoprivredno, odnosno zadružno preduzeće na nivou Srbije.

Najsavremenija farma brojlera u SrbijiKada je reč o onome po čemu su među najuspešnijima u Srbiji, a to je živinarstvo, impozantan je podatak da je njihov kapacitet 1.200.000 brojlera za uzgoj. Pre nego što je Vekić došao početkom 2018. na mesto direktora, ta cifra je bila za 400.000 manja. Prema rečima našeg sagovornika, ZZ Svilajnac poseduje čak 12 objekata za tov brojlera, a u ovoj godini su tri objekta obnovljena. On ističe da je ovo trenutno najsavremenija živinarska farma u Srbiji. Direktor ove zadruge ističe da živinarstvo i žitarice ostaju fokus, a da će se više raditi na preradi, pre svega proizvodnji brašna. Takođe, adut će im uvek biti inkubacijska stanica za jednodnevne piliće, odnosno priplodna jaja, po čemu su, kaže jedinstveni u Pomoravlju.

Novi adut – slatko od dunjaZadruge u Srbiji sve više se okreću finalnim proizvodima. Naprosto, kako i sam Vekić ikaže, oni imaju tu dodatnu vrednost, odnosno finansijsku isplativost. Izuzetak, zato, nisu ni ovi uspešni poljoprivrednici iz Svilajnca. Upravo na pomenutom „etno sajmu“ videli smo široku paletu njihovih potpuno prirodnih, a izuzetno ukusnih i na oko lepih proizvoda. U njihovom asortimanu su slatko od dunja i šljiva, džem od breskve, bundeve, kajsije, voćni likeri, rakija šljivovica...U tom smislu, ističe Vekić, adut novijeg datuma je slatko od dunja.

Kada je reč o daljim planovima, Vekić kaže da će to i dalje biti živinarstvo, s tim što će pojačati ovaj segment „finalnih proizvoda“. Tako da će praviti najkvalitetnije pšenično brašno tipa 400 i 500, kao i pomenute voćne produkte. Radiće, ukazuje, na povećanju količine proizvoda, ali nikako na uštrb kvaliteta. Da su i do sada radili kvalitetno, svedoče brojne nagrade sa Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i drugih važnih manifestacija, te brojne zahvalnice i diplome, kao i visoke ocene boniteta. Dodajmo na kraju i to, da su Vekić i njegov tim, zaista rešili da vrate sjaj ovoj nekada izuzetno uspešnoj zadruzi u Srbiji, a u prilog tome govori podatak da je samo u 2019. godini u nju investirano više od 500.000 evra.

Marija Božanić9

10

štA će nAM doneti Nova strategIja ra zvoja

vINogradarst va I vINarst va?

Tokom leta najavljeno je donoše-nje strategije razvoja vinarstva

i vinogradarstva Srbije u cilju bržeg ra-zvoja ove tradicionalne privredne grane po kojoj smo bili poznati decenijama pa i vekovima unazad. Formiran je Savez vi-nara i vinogradara koji je najavio veoma ambiciozne planove. Kako saznajemo u tom savezu, izrada strategije je pri sa-mom kraju i trebalo bi da bude gotova do kraja ove godine i prezentovana na kon-ferenciji za novinare. Šta će ona sadržati znaćemo uskoro.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kontaktirali smo da bi dobili podatke o tome koliki su trenutni podsticaji u vinogradarstvu, hoće li biti povećani, kolike su površine pod zasadi-ma, koliko izvozimo a koliko uvozimo.U Ministarstvo kažu da već duži niz go-dina intenzivno pomažu sektor vinogra-darstva i vinarstva u cilju unapređenja i jačanja konkurentnosti tog sektora. Na-vodimo podsticajne mere proizvođačima vina i groždja u 2019.godini:Podsticaji za podizanje novih vinograda odnose se na više radnji:- povraćaj sredstava za kupljene sadnice,

-postavljanje naslona,

-pripremu i obradu zemljišta za sadnju, kao i analizu zemljišta. Maksimalni iznos je do 15 miliona dinara po korisniku, uz posebne povoljnosti (bonuse) za zasade sa autohtonim i domaćim stvorenim sor-tama vinove loze i vinograde podignute na najpovoljnijim pozicijama za gajenje vinove loze.Visina podsticaja je 50 odsto od vredno-sti troškova umanjenih za porez na doda-tu vrednost, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u iznosu od 65 odsto troškova, umanjenih za po-rez na dodatu vrednost.Podsticaji za nove zasade obuhvataju sle-deće troškove:a) nabavku sadnica vinove loze – u mak-simalnom iznosu do 10.000.000 dinara;b) nabavku naslona - u maksimalnom iznosu do 3.300.000 din;v) obradu zemljišta i sadnju - u maksimal-nom iznosu do 1.500.000 din;g) analizu zemljišta - u maksimalnom iznosu do 200.000 din.Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara.

Bonusi:- 100.000 din/ha za zasade sa autohto-nim sortama i domaćim stvorenim sor-tama vinove loze;- 100.000 din/ha za zasade podignute na nadmorskim visinama preko 200 metara;- 100.000 din/ha za zasade podignute na terenima sa nagibom većim od 10 stepe-ni ili na terasiranim površinama, i– 100.000 din/ha za zasade na južnim ek-spozicijama.Podsticanje proizvodnje sadnog ma-terijala, sertifikacije i selekcije vinove loze, odnosno unapređenja rasadničar-ske proizvodnje vinove loze.Ovi podsticaji obuhvataju:a) Podsticaje za podizanje matičnih za-sada predosnovne i osnovne katego-rije vinove loze - maksimalni iznos do 3.000.000 dinara po korisniku.b) Podsticaje za proizvodnju lozno-sad-nog materijala - maksimalni iznos do 700.000 dinara po korisniku.v) Podsticaje za sertifikaciju i klonsku se-lekciju – maksimalni iznos do 10.000.000 dinara po korisniku.

10

Srpski proizvođači vina konstatno osvajaju nagrade na domaćim i međunarodnim vinskim manifestacijama, tako da su naša vina sve više prepoznata i na stranom tržištu. Vinarstvo jedna od retkoh grana gde izvoz raste a uvoz opada. Najviše izvozimo u Rusiju i Crnu Goru, a uvozimo iz Severne Makedonije i Crne Gore. Država daje više vrsta podsticaja vinogradarima i vinarima.

POD VINOGRADIMA 21.328 hektaraPrema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji ima 21.328 hektara pod vinogradima, od toga 17.483 ha pod vinskim sortama. Trenutno je u Vinogradarski registar, koji vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upisano 6.683,66 ha, od toga 6.151,11 ha sa vinskim sortama, odnosno manje od jedne trećine.

11

Podrška investicijama za nabavku novih mašina i opreme za unapređe-

nje primarne poljoprivredne proizvod-nje, uključujući vinogradarstvo.Podsticaji iznose 50 odsto od visine troš-kova investicije umanjenih za porez na dodatu vrednost, a za područja sa oteža-nim uslovima rada u iznosu od 65 odsto od iznosa troškova investicije, umanjenih za porez na dodatu vrednost (nabav-ka mehanizacije i opreme za primarnu proizvodnju grožđa, za ubiranje grožđa, navodnjavanje i zaštitu od bolesti, šte-točina i korova, prihranjivanje/đubrenje i transport).Maksimalni iznos koji može da ostvari podnosilac zahteva je do 1.500.000 di-nara.Podrška opremanja vinarija obuhvata: - meru podrške investicijama u preradu i marketing - podsticajna sredstva za una-pređenje konkurentnosti kroz podršku investicijama u preradu grožđa (vinar-stvo) i marketing.Podsticajna sredstva su u iznosu od 50 odsto od iznosa troškova investicije umanjenih za troškove poreza na doda-tu vrednost, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 65odsto od iznosa troškova investicije umanjenih za porez na dodatu vrednost (nabavka opreme za proizvodnju vina, laboratorijske opreme, opreme za dezin-fekciju radnika i dr.).

Maksimalni iznos podsticaja po korisni-

ku podsticaja iznosi 5.000.000 dinara.- meru podrške investicijama u preradu i marketing na poljoprivrednom gazdin-stvu – podsticajna sredstva za podizanje konkurentnostiPodsticajna sredstva su u iznosu od 50 odsto od iznosa troškova investicije umanjenih za troškove poreza na doda-tu vrednost, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 65 odsto od iznosa investicije umanjenih za porez na dodatu vrednost (izgradnja objekata za preradu grožđa i degustacio-nih sala, nabavka opreme za proizvodnju vina i opreme za degustacione sale, labo-ratorijska oprema i marketing).Maksimalni iznos podsticaja po korisniku podsticaja iznosi 3.500.000 dinara.Podrška unapređenju kvaliteta vina kroz refundaciju dela troškova laboratorijskih analiza vina u cilju poboljšanja kvaliteta, i to 50 odsto, odnosno 65 odsto (područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivre-di) ulaganja umanjenih za troškove pore-za na dodatu vrednost. Maksimalni iznos po podnosiocu zahteva je za proizvođače vina bez geografskog porekla 25.000 di-nara odnosno 50.000 dinara (područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi); a za proizvođače vina sa geografskim po-reklom je 100.000 dinara.Podrška funkcionisanju udruženja pro-izvođača vina sa oznakom geografskog porekla kroz refundaciju dela troškova koji nastaju u cilju uspostavljanja, funk-

cionisanja i promovisanja naših oznaka geografskog porekla za vina (ve-zano za izradu elaborata za datu oznaku geografskog porekla, angažovanje lica za internu kontrolu unutar oznake, pro-mociju oznake).Visinaa je u procentima kao i prethodno, 50 odsto, odnosno 65 odsto (područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi) ulaganja umanjenih za troškove poreza na dodatu vrednost. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku (udruženje) je 500.000 dinara.Dodatni podsticaji za vina sa geograf-skim poreklomPored navedenih mera, unazad više go-dina troškove kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, uključujući i laboratorijske analize i senzorno oce-njivanje vina sa geografskim poreklom ne snose proizvođači vina, već sredstva obezbeđuje Ministarstvo. Ovim se teži da se unapredi proizvodnja vina sa ge-ografskim poreklom i da se svi domaći proizvođači animiraju da proizvode viso-kokvalitetna vina sa geografskim pore-klom, uz istovremeno smanjenje troško-va proizvođača.Takođe, u 2019. godini sektor vinogra-darstva i vinarstva je postao deo IPARD programa za period 2014-2020. godi-ne. Podsticaji u sektoru vinogradarstva i vinarstva u okviru IPARD programa za 2019. godinu su obuhvaćeni u tri javna poziva koja su bila raspisana za podstica-je iz IPARD programa.

Drago Delić

U VINARSKI REGISTAR UPISANA 374 PROIZVOĐAČA VINAU Vinarski registar koji vodi Ministarstvo poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede su trenut-no upisana 374 proizvođača vina, a iz godine u godinu primetan je i trend rasta tog broja, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede.

IZVOZ VINA RASTE, A UVOZ OPADAUvoz vina u 2018. godini bio je oko 22,4 miliona litara, što je za 18,8 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok je ostvaren izvoz od 12,8 miliona litara, odnosno za 4,8 odsto više nego 2017. godine.Posmatrano po zemljama, u 2018. godini je kao i prethod-ne godine, najveća količina vina uvezena iz Severne Ma-kedonije (oko 73 odsto ukupno uvezene količine) i Crne Gore (16 odsto).U 2018. godini je, kao i prethodne godine, najveća količi-na vina izvezena na tržište Ruske Federacije (47,8 odsto ukupnog izvoza), Bosne i Hercegovine (nešto više od 25 odsto), Crne Gore (nešto više od 11 odsto).

VoćnA VinA VinArije siMić Iz aLeksaNdrovca

z avode I ukusoM I Na zIvIMa

“Misterija”, “tajna”, “fantazija” i “strast”...reči koje intrigiraju...opijaju...Baš kao i ono što se u priči koja sledi krije iza njih. “Pića Bogova” iz Župe sa ukusom kupine, maline, jagode, višnje i borovnice. Svo to vino, sa puno ljubavi, znanja, truda, već pola decenije pravi porodica Simić iz Drenče kod Aleksandrovca. “Vinarija je nastala 2014. god. Proizvodimo voćna vina, vina od grožđa, a u najavi je proizvodnja likera”, kaže u razgovoru za “Investicije”, vlasnik, Miodrag Simić.

Deda Midžin lek za porodicu

Međutim, koren ove priče seže neko-liko generacija unazad... Naime, Porodica Simić je godinama uzgajala kupine i maline na sopstvenom gazdinstvu u Drenči kod Aleksandrovca. Miogradov deda Midža je jagodičasto voće počeo da proizvodi jer je mislio na zdravlje svojih ukućana. Dobro je znao za “blago” koje voćke kriju - vitamin C, bioflavoin, čitav rudnik minerala, celulozna vlakna i veliki broj prirodnih materija, koje se uspešno bore sa “slobodnim radikalima“, nastalim kao posledica stresa i hrane pune aditiva, a čija pojava je uzrok mnogih bo-lesti. Budući da im je proizvodnja voća išla odlično, deo su odvajali za spravljanje kupi-novog vina. Ono je samo po sebi poznato kao “magičan napitak” protiv anemije, a

još sa dodatkom, kako ga Simići prave, pun je pogodak i za zdravlje i za he-

donisanje.

Od kućne do tržišne produkcijeI kako to neretko biva, od produkcije za kućnu upotrebu,

za darivanje prijateljima, mic po mic došlo se biznisa. Kako je kvalitet najbolja preporuka, tako se za vino pročulo nadaleko i ono se iz “kućnih čaša” Simića prelilo u čaše u mnogim kućama. Išlo se prvo na manje količine, ali kako je “opijenost” konzume-nata bivala sve intenzivnija, tako je i broj boca “lansiranih” na tržište bivao sve veći i veći. Sa serijskom proizvodnjom se starto-valo još 2012. godine, kad je porodična vinarija registrovala firmu u Ministarstvu poljoprivrede i Poreskoj upravi. Svi neophodni zakonski uslovi su ispunjeni, a to znači da se proizvodnja od-

vija pod budnim okom stručnjaka, da je dobra ambalaža i da postoji robna marka.

Osim sjajnih voćnih vina,

Simići prave i fantastičnu rakiju. Kako navode, posebno

su ponosni na šljivovicu i medovaču, a i loza je takođe odlična. I one su ovenčavane

nagradama. Njih godišnje proizvedu od 10.000 do

15.000 boca.

Medena vina “smeše se” RusimaKročivši na tržište sa unikatnim vinima od kupine, maline, jagode, višnje i borov-

nice, Simićima se otvorila mogućnost da od proizvoda, koji su prvobitno bili namenjeni za lečenje i užitak, počnu da ostvaruju i profit. Profit je rastao, a rasla je i proizvodnja, pa ovi Župski vinari danas mogu da se pohvale da godišnje naprave 100.000 boca voćnih, od-nosno 10.000 boca vina od grožđa. Kada je reč o tehnologiji proizvodnje, Simići vina prave fermentacijom voća uz dodatak meda. I upravo po tom medu ova su vina nisu samo čudo na našem tržištu, već i mnogo, mnogo šire... Svoje proizvode Simići izvoze u Švajcarsku,

Bugarsku, a kako nam Miodrag otkriva, u pregovorima su sa Ruskom federacijom. Kada je reč o našem tržištu, ovaj “mističan”, “tajanstven”, “strastven” i napitak sa etike-

tom “fantazija” dostupan je u svim dobro snabdevenim vinotekama.

Nastanak vina: Odabrani plodovi, zdravi i fiziološke zrelosti se muljaju i dobija se kljuk. Nakon previranja vino se otače i presuje se pulpa. Sledi izdvajanje vina, dodavanje određenog procenta meda, te više-struko pretakanje. Vino se zatim bistri i smiruje, vrši se korekcija napitka i on se razliva u originalnu staklenu ambalažu. Sva voćna vina vinarije Simić pune se u staklenoj ambalaži u originalnom pakovanju od 0,185l i 0,5l.Po zahtevu kupaca mogu i druga pakovanja za odredjena tržišta gde su u upotrebi druge mere za zapreminu.

Čarobni efekat na zdravlje: Uopšteno, vina su prirodan izvor vitamina A, C, Fe, Ca, Mg, jačaju imuni sistem, pomažu prevenciju od prehlade. A zasebno, stvari stoje ovako...Vino od maline: prirodan izvor vitamina C, pojačava imuni si-stem, prebogato je dijetalnim vlaknima.Vino od jagode: sadrzi prirodne antioksidante, bogato je vitami-nima C i E, popravlja raspoloženje.Vino od višnje: blagootvoreno deluje kod bolesti pluća, bubrega, povišenog holesterola.Vino od borovnice: bogato je vitaminom C, sadrži antocijan, je-dan od najboljih antioksidanasa, pomaže prevenciju od prehla-de, šećernih bolesti, anemije.Kupina s medom: preporučuje se osobama koje boluju od ane-mije, smanjuje srčanu aritmiju, poboljšava srčani ritam, poprav-lja raspolozenje.

Nagrade: Zlatna nagrada na

Novosadskom sajmu 2017. za voćna vina i

nagrada za “Fantaziju” - vino od kupine sa medom ovogodišnjem Sajmu etno

hrane i pića. To su samo dva od mnogih

priznanja za vino.

13

Marija Božanić

fotografije iz arhive porodice Simić

Med „rAdiVojeVić“ slatki i lekoviti biser sa rtnja

Priroda daruje, a na čoveku je da ume da prepozna njene plodove i radi na njihovom ubiranju. Kada živite u netaknutoj prirodi, pritom ste pobornik zdravog načina života, a uz to želite da stvorite nešto svoje, onda ne čudi sledeći iskorak...Naime, jedan uspešni policijski operativac iz Sokobanje već bezmalo deceniju bavi se pčelarstvom, a plani-ra i ulaganje u apiterapiju. Reč je o Saši Radivojeviću iz sela Mužinac, podno planine Rtanj, koji je i predsednik UP „Krajinska matica“. Sa njim smo razgovarali na ovogodiš-njem Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde je imao veoma zapaženo izlaganje svojih osnovnih i finalnih proizvoda.U pčelarstvu od 2011.godine

„U okviru Pčelarskog gazdinstva Radivojević bavimo se pčelarstvom od 2011. godine, a već 2-3 godine i proizvodnjom finalnih proizvoda“, kaže Radivojević. Kada je reč o osnovnom proizvodu, u asortimanu su: bagremov, livadski, šumski, lipov i med od uljane repice...

Ponosni na „imuno-bombu“

Od finalnih proizvoda, to su pre svega razne mešavine, recimo med i orašasti plodovi, propolis, kao i rakija „medovača“. Najponosniji su, kaže naš sagovornik, na takozvanu „imuno—bombu“. Taj proizvod se sastoji od meda, propolisa, ehinacee, semena koprive...Taj proizvod u sebi sadži najjače prirodne antibiotike. Jedna kašičica dnevno i imunitet podignut.

14

Foto: http://www.goldgondola.rs

Rtanj „krivac“ za odličan kvalitet

Radivojević ističe da njegovom medu specifičnu aromu daju zapravo teren na kome nastaje - a to je jedinstvena flora planine Rtanj. Naime, nigde u Evropi nema 150-200 autentičnih vrsta. Taj kvalitet je ovenčan brojnim nagradama u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Poslednja u nizu nagrada jeste specijalno priznanje za šumski med na Sajmu etno hrane i pića.

Po bagremu se sezona poznaje

Kada je reč o tržištu, prema Radivojevićevim rečima, med i ostale proizvode Radivojevići za sada prodaju samo u Sokobanji i na sajmovima, a mušterijama šalju proizvode brzom poštom. Koliko će meda biti u jednoj godini, zavisi od toga da li je bilo puno kiše ili sunca u sezoni cvetanja. I jedno je sigurno – ako podbaci bagrem, čitava sezona je loša. Razlog je prost – bagrem ima najbolju cenu. Neka optimalna količina u dobroj sezoni je do 40 kilograma meda po košnici.

Falsifikatori najveći problem

Za sada je, kaže, zadovoljan kako posao ide, a podsticaji su uvek dobrodošli. U tom smislu navodi lokalnu podršku opštine Sokobanja koja na uloženu investiciju u proizvodnju vraća 50 odsto. Ipak, ukazuje Radivojević, medarstvo je grana poljoprivrede koja tek treba da se razvija. Najveće probleme u poslu prave falsifikatori meda. Jedan od načina da ih prepoznamo, svakako su sumnjivo niske cene proizvoda.

Marija Božanić

Kako prepoznati pravi med?

Večita dilema među potrošačima je: koji je med pravi. Radivojević kaže da original med ima oznaku RS koju dobija pčelar koji poseduje određene prostorije za smeštaj, centrifugiranje, proizvodnju i pakovanje meda. Drugi znak za „pravi“ med je da se kristalizuje celom površinom tegle.

Naš sagovornik ističe da pravi pčelari izbegavaju zelene pijace jer se tu nalaze najveći falsifikatori meda. To savetuje i potrošačima, i da, med koji recimo košta 300 dinara po kilogramu nikako ne može biti pravi.

• livadskimed• bagremovmed• šumskimed• medsakoštunjavim

voćem• medsakandiranimvoćem

svihvrsta• medsalekovitimbiljem• imunobomba(medsa

ehinaceom,semenomkopriveipropolisom)

• propolis(kapi,sprej)• propolissatinkturama

lekovitogbilja(ehinacea,kopriva,žalfija,menta)

Kontakt:

062 / 263-203060 / 4 263-203email: radivojesasa@gmail.comfacebook: https://www.facebook.com/Sokobanjski-med-1484281511703266/

Foto: sa fejsbuka 15

Od samozapošljavanja do pravog biznisa

Prema rečima gospođe Joksimović, Zdravčica je osnovana 2003. godine na incijativu žena koje su ostajale bez posla, u cilju samozapošljavanja. Ona je u „Zdravčicu“ kročila 2011. na nagovor nekadašnje v.d predsednika Zadružnog saveza Srbije Erne Kiš Cisar. „Susrela sam se sa, za mene, novom situacijom, da su članice bile samo žene. Morala sam da osmislim nov koncept rada zadruge. Onda smo se uklju-čile u razne projekte u okviru Regionalne razvojne agen-cije, ne bi li pomogli ‘Zdravčici’ koja je praktično postojala samo na papiru. Imali su neke manje aktivnosti ali to nije bilo održivo. Shvatili smo da moramo da tražimo načine kako da uposlimo naše zadrugarke“, kaže Joksimović. Pre-ma njenim rečima, razvoj od 2007. pa do te 2011. kada je ona postala direktorka, bio je praćen raznim aktivno-stima. Kroz „žensku mrežu“ se moglo videti da li su žene spremne da se udružuju da preuzimaju odgovornost. „Od

2011. smo smo uz pomoć naših članica i spoljnih sarad-nika počeli da se razvijamo kao jedna organizacija koja je važna za čitav Zlatiborski okrug. Naš cilj je bio udruživanje žena – malih proizvođača na sopstvenim gazdinstvima, za-jednički nastup na tržištu sa kontrolisanim proizvodima“, ističe naša sagovornica. Osim pomenute agencije, uključile su se i u projekte, t.j konkurse Delta fondacije, u kome su dobili ukupno milion dinara. Plastenik je sistem kap po kap za proizvodnju rasada na sopstvenom gazdinstvu. Kako ona ukazuje, da bi takva bespovratna sredstva bila adekvatno upotrebljena, gledale su da usmere zadrugarke samo na bavljenje agrarom, budući da su se one pored toga bavile i drugim zanimanjima. Znači – 100 odsto posvećenost. „Mi smo odredili da to bude 9 zadrugarki (5 za plastenike, 4 za podizanje zasada). Kroz projekat smo napisali da želimo da dobijemo plastenik u kome će zadrugarke proizvoditi sad-ni materijal. One sada same proizvode kvalitetno seme za prodaju“, zadovoljno kaže naša sagovornica.

Priznali mi to sebi ili ne, fakat je da je ovo podneblje i dalje dominantno muški svet, kada su u pitanju menadžerske vode. Međutim, u toj priči, na svu sreću, poslednjih godina je sve više

hrabrih i sposobnih žena koje znalački, srčano, istrajno vode manje ili veće poslovne kolektive. Jedna od njih je Rada Joksimović, direktorka Zemljoradničke zadruge „Zdravčica“ iz Užica, koja, zbog strukture članstva, ima onaj prefiks „pro-femine“. Da, taj pravni subjekt čine samo dame. Uspešni individualni

poljoprivredni proizvođači iz Zlatiborskog kraja koje su se udružile da bi povećale sebi šanse za zaradu, uspeh, odnosno egzistenciju svoju i svojih porodica.

„ZdrAVčicA“

U zadrugarstvu bezmalo četiri decenijeDirektorka „Zdravčice“ je u zadrugarkim vodama još od davne 1982. godine. Počela je u tada veoma moćnoj zadruzi

„Ljubiš“ u istoimenom mestu na Zlatiboru. Ta osnova joj je bila više nego dobra budući da su bili povezani sa svim zemljama bivše Jugoslavije. Bavili su se, kaže, takođe oreradom voća i povrća, ali i otkupom sira i kajmaka i svega onoga što je jednom selu trebalo.Od tadašnjeg direktora je usvojila jedan sjajan rezon, koji i sama koristi danas u poslu.Rekao je svojevremeno: “Nemojte ići ljudi kod komšije da pozajmljujete šta vama treba, da vam bude neprijatno. Dođite u zadrugu, to je vaša druga kuća. Tu ćete raditi, zaraditi, dugove vratiti”.

Druga zadruga, pre „Zdravčice“ gde je radila je bila “Morava Gorobilje” u Požezi. Tu je, kaže, provela 15-ak godina i odatle izašla kao direktor, reklo bi se, uspešan. „Ostavila sam kolege da rade na dobro razvijenj podlozi. Šest sela je pokriveno radom zadruge. Oni su recimo dobili 15 miliona na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava“, kaže Rada.

16

Kvalitetna, kontrolisana proizvodnjaPrema njenim rečima, od skromnog početka sa pe-kmezom od šljiva, i svega njih nekoliko žena u ovoj priči, sada je veći bro i njih i proizvoda. Sa znakom „Zdravčica“ na tržište plasiraju cveklu, kisele krastav-čiće, papriku, kupus, mleveni paradajz, ajvar, liker od kupine, rakiju jabukovaču, sve vrste slatkog, miks-so-kove (jabuka i šljiva, odnosno šargarepa i kruška), or-gansku malinu...Rada ističe da zadrugarke imaju svoje voće i da nije bitno koje su to količine, nego da su to stare, autoh-tone sorte voća. Takođe, ono na čemu se zasniva nji-hova poslovna filozofija je kontrolisana proizvodnja

na tradicionalan način, a to znači bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Time žele svoje potomke da nauče da budu okrenuti toj tradcionalnoj proizvodnji. Što se tiče plasmana robe, ovi proizvodi su dostupni u Beogradu, a pre svega u Zlatiborskom kraju. „Sad radimo na tome da iznajmimo prostor za proizvodnju – sve na tradicionalan način spemljeno, ista receptura da bi kvalitet bio ponovljiv. To je ono čemu težimo – kontrolisana proizvodnja, a to znači sa minimalnim ili nikakvim sadržajem pesticida“, objašnjava Joksimović.Ona kaže da svi njihovi proizvodi nose neku speci-fičnost, ali su posebno ponosni na pekmez od šljive (madžarka, požegača, čačanska rodna).

Jedna od Brojnih potvrda kvaliteta „Zdravčicinih“ proizvoda jeste i specijalno priznanje za pekmez od šljiva na ovogodišnjem Sajmu etno hrane i pića u Beogradu.

Jedan lep ženski zadrugarsko-edukativni centarZadruga se krajem januara/početkom fe-bruara seli u novi proizvodni pogon - edu-kativni i degustacioni centar. „Zdravčica“ je specifična po tome što se bavi edukaci-jom žena i kooperanata o značaju udruži-vanja i toj kontrolisanoj proizvodnji. Osim promocije poljoprivrede, one praktično kroz tu tradicionalnu hranu promovišu i turizam. Za razliku od drugih, ova zadru-ga stavlja individulane proizvođače u prvi plan a ne zadrugu kao pravno lice. Taj pre-fiks s početka priče – PRO FEMINE, jeste ono što motiviše žene da budu sigurne u

sebe i svoju proizvodnju, da se osmele da istupe na tržište. „Žene su vekovima bile pokretači razvo-ja, ali nažalost sa velikim osporavanjima u svom radu. Međutim, činjenica je da su njihova dela imala veliki uticaj na široku društvenu zajednicu“, ukazuje Joksimo-vić. Nema razloga da ta prošlost ne bude i sadašnjost i budućnost. A „Zdravčica“ je upravo što joj i sam naziv govori, jedan zdrav primer sloge, udruženosti, znanja, volje, truda i puno, puno ljubavi koja je utkana u vrhunske tradicionalne proizvo-de.

Marija Božanić

Foto: M.B.

ljuto, ljuće.. .“tAniero“ sosovI Iz NIške baNje

Kada se strast pretvori u biznis... Ovo bi bio najjednostavniji, a sasvim ta-

čan opis poslovne priče našeg sagovornika. Reč je o Aleksandru Taniću iz Niške Banje koji je majstor za ljutinu. Da da...ovaj hedonista, koji obožava da jede ljute papričice jednog dana pre nekoliko godina listao je oglase i video reklame za sadnice meksičkih papriči-ca. Budući da je inače hteo da se „baci“ u neku proizvodnju, nije mnogo oklevao i re-šio je da okuša sreću... „Pre dve godine prvi put sam, posadio probno papričice. Slabo je rodilo, desetak možda paprika po sadni-ci“, kaže Aleksandar. Međutim, več sledeće godine zasadio je stotinjak sadnica i sve su bile prepune. „Sačuvao sam dobra semena, dodao neka nova i ove godine sam zasadio 1.000 sadnica“, uz osmeh kaže on.Bitno je reći da njegove papričiće nisu treti-rane štetnim hemikalijama.Paprika ima u žutoj, crvenoj, zelenoj boji...One su raznih oblika i veličina...“Imam 15-ak do 20 poznatih vrsta paprika, a ostalo su

neke ukrštene vrste“, objašnjava Tanić.

E sad, ono što je za-nimljivo, kod ovog mladog proizvođača, jeste da se odmah okrenuo onome što se danas masovno savetuje poljopri-vrednicima, a to je - finalni proizvod.„Odmah sam krenuo sa kuvanjem soseva. Najpre sam dodavao jednostavne začine poput bibera ili bosiljka“, kaže Aleksandar o svom brendu „taniero“.Kako objašnjava, glavni sastojak u ovom ul-traljutom proizvodu je čili paprika, s tim što u slatkaste soseve ( sa valinilom ili kruškom, recimo), stavlja žute paprike koje su manje ljute.On čili papriku meša sa belim grožđem, ci-metom, šljivom, čokoladom i šljivovicim, sa šumskim voćem (aronija, drenjine, trnjine)...Ukupno 6 vrsta soseva ima, a osnovni je prvi ljuti sos, koji je neka modifikacija starog do-maćeg kečapa.

Kaže da je posebno ponosan na ovu mešavi-nu sa šljivom, čokoladom i šljivovicom.Inače, i tu šljivovicu sam proizvodi, a mu-šterijama priprema i mešavine sa medom, orasima, ljutim papričicama, lešnikom...reč-ju – prirodan afrodizijak.Aleksandar funkcioniše kao registrovano gazdinstvo, iam četiri plastenika, a u planu mu je da registruje preradu.Godišnje „izbaci“ oko 500 bočica i vrši pro-daju sa kućnog praga, soseve šalje poštom, snabdeva jedan poznati restoran u Nišu. Kaže da mu je cilj da dospe do malih mar-keta sa etno proizvodima, a interesantne su mu za prodaju i benzinske pumpe.

Marija Božanić

Foto: https://www.facebook.com/tanierohotsauce

Rada je predsednica UO Okružnog Saveza Zemljoradničkih

Zadruga Užice i njena vrata su uvek otvorena

ženama za pomoć pri udruživanju, edukaciju, oko dokumentacije...

Foto: iz arhive zadruge

poLjoprIvredNo gazdINstvo duMbeloVić iZ gorjAnA kod užicA

kreAtori Vrhunskih doMAćih slAtkih i kIseLIh proIzvoda I

čuVAri trAdicije užičkog krAjA

Užičko selo Gorjani, kažu, do kraja Drugog svetskog rata bilo je pretežno selo zemljoradnika, dok se u današnje vreme tek nekolicina njih bavi agrarom. Imali smo zadovoljstvo da na našim novinarskim putašestvijima, naiđimo na jednog od njih – Ranka Dumbelovića koji u okviru svog Poljoprivrednog gazdinstva Dumbelović ne samo da pravi sjajne kisele i slatke proizvode, nego na neki način daje doprinos očuvanju gastronomske i agrarne tradcicije Zlatiborkog kraja, što je u današnje vreme tolikog propagiranja stranih brendova – uvek za pozdraviti.

Pre deceniju sve krenulo od paprikeKako nam je rekao Ranko, Dumbelovići su počeli da se preradom voća i povrća bave pre desetak godina. Njih četvoro – on, supruga i dvoje dece, kao i njegovi i suprugini roditelji. Startovali su sa paprikom, odnosno ajvarom. Usledio je i mle-veni paradajz. „Osluškivali smo potrebe tržišta i dalje izbacivali taj su nam ‘kiseli’ program – razne salate. E onda smo počeli da spremamo razne džemove – od šljive madžarke, od maline, pa sirupe i od pre tri-četiri godine je supruga počela slatko da kuva“, navodi Dumbelović. U susret potrebama tržišta od nedavno su „lan-sirali“ pakovanja sokova u flašice od 0,2 litra. „To plasiramo u nekoliko ugostiteljskih objekata na Zlatiboru i dva restorana u Ljubišu. Takođe, u palačinkarnicama na Zlatiboru se koriste naši džemovi“, rekao je Ranko. Startovali su, inače, od pijace u Užicu. Na naše pitanje o trendovima u proizvodnji, on kaže da se, baš kao i u modi, i u ovoj priči to stalno menja. „Recimo prošle go-dine su nam mnogo tražili sirup od zove, a ove godine džem od pomorandže“.Zdravi proizvodi za čitavu porodicuA ko traži, kupuje, voli i vraća se onome što pra-ve Dumbelovići? „Naše mušterije su pretežno porodični ljudi koji žele deci da usade te navike za konzumiranje zdrave hrane“, kaže Ranko.A hrana jeste zdrava, jer budući da se radi o in-

dividualnoj proizvodnji, kontrolisanoj, sa puno umeća, energije i ljubavi – nema sumnje da ono što ova vredna užička porodica napravi – osva-ja potrošače na duže staze. Najveći deo proizvoda je napravljen od onoga što proizvedu na svom imanju, ali nešto i kupuju i od komšija, recimo kajsi-je (iz Čačka). Robu pre-težno pro-daju „sa k u ć n o g p r a g a “ , p o š t o m , kaže, ret-ko šalju istu, jer je transport r i z i č a n . „Nama je cilj da mušterija ono što vidi pri narudžbini – to i dobije“, ističe Ranko.

Foto: M.B. i D.D.

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje INVESTICIJE 9 decembar 2019Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Tel 064/236-04-20,

E-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rsGlavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić,

Dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

U planu mini-degustacioni centarKada već pomenusmo staze, ili bolje rečeno puteve, upravo je blizina magistralnog puta od Beograda ka Zlatiboru ono što Dumbelovići maksimalno koriste kao prednost pri prodaji robe. Kako Ranko navodi, ljudi svrate u prolazu, probaju proizvod, kupe. Zato su i došli na ideju da otvore neki mini-degustacio-ni centar, te su aplicirali na konkurs među-narodne organizacije SWG-a (Conference Slow Food in the Balkans-Perspectives and Opportuni-ties). „Do kraja godine bi trebalo da se znaju rezultati projekta. Taj centar bi se nalazio na našem domaćin-stvu, gde bi naši proizvodi stalno bili izloženi“, navo-di naš sagovornik. Ta priča bi osim „gastronomske“ strane, imala i turističku, budući da je ideja da budu organizovane posete od 20-ak ljudi u grupi koji bi na licu mesta mogli da probaju ono što pravimo i kupe. Da se Dumbelovići osim za svoju egzistenciju i napre-dak bore i za progres čitavoj svog kraja, d o - kaz su Rankove reči da

bi u navedeni proje-kat bile i uključene

njihove komšije. Gosti bi, dakle,

na imanju ovih vred-nih Užiča-na, imali prilike da p r o b a j u sir, kaj-mak i sve one div-ne proi-zvode iz Gorjana.Pravilnik o proi-

z v o d n j i n e o p h o -

danRanko ističe

da je njihova proizvodna fi-

lozofija od prvog dana ista – žele da

budu sve pri-

sutniji na trži-štu, ali da nikako ne idu na velike količine na uštrb kvaliteta proizvoda. E, a kod te pomenute pri-sutnosti, postoji jedan ozbiljan problem na koji nam je Dumbelović ukazao. To je nedostatak pravilnika o preradi voća i povrća na tradicionalan način. Upravo taj propis, na čije donošenje proizvođači poput njega godinama čekaju, omogućio bi mnogo bolji plasman robe u markete, a samim tim i većiu prepoznatlji-vost, pa i zaradu. Ovako, svako od njih sebi krči put na malo teži način, radeći najbolje što ume kako, pre svega, na kontinuiranom kvalitetu proizvoda, tako i na promociji istih. Ima te promocije, kaže Ranko, po raznim manifestacijama koje Dumbelovići posećuju. Bude tu i fine prodaje i sjajnih reakcija na njihovu robu, ali je činjenica da bi im još bolje išlo kada bi se na policama u Beogradu i drugim većim gradovima, mogle naći njihove đakonije.Vredno i srčano do uspehaRanko, inače mašinac po struci, zajedno sa svojom porodicom, se maksimalno trudi da džemove, slatka, salate i ostale proizvode, lepo upakuje, pa da mušte-rija uživa i u ukusu, ali i u estetici. S obzirom da ih redovno srećemo na važnim manifestacijama koje promovišu zdrave, uskusne, domaće proizvode, kao i da smo se više puta uverili u kvalitet istih, dajemo sebi za pravo da kažemo da Poljoprivredno gazdin-stvo Dumbelović svoj posao radi veoma dobro. Oni u isti mah propagiraju zdravu, domaću hranu, pro-movišu praktično tradiciju svog kraja, a i šalju jednu fantastičnu poruku – kada se čitava porodica udruži, zasuče rukave, voli i zna da radi ono što radi – uspeh je neizostavan. Do njega, doduše, put neretko bude popločan i po nekim trnom, ali vredi se boriti, kada znaš i zašto i zbog koga.

Marija Božanić

19

20

pr “kendi kVin“ iZ VAljeVA prIpreMa Novu LINIju sLatkIša

sA suViM VoćeMLekoviti slatkiši „Proherba“ sa organskim voćem, mogu da se kupe u bolje snabdevenim apotekama i prodavnicama zdrave hrane, a štanglice sa suvim šljivama, početkom idu-će godine proizvodiće se uglavnom za tržište Kanade i SAD.

Preduzetnička radnja “Kendi Kvin“iz Valjeva (Candy Queen),vlasnika

Dragoljuba Medića, originalna je po mno-go čemu, ali je pažnju poslovnih partnera najviše privukao slatki program bombona punjenih organskim voćem, koji se mogu kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, nekim trgovinskim lancima, ali i apotekama pošto imaju i lekovita svoj-stva.Iza ove jedinstvene proizvodnje stoji Dra-goljub Medić, čovek koji je već 30 godina prisutan u preradi voća i proizvodnji slat-kiša, između ostalog i čuvenog marcipana, rađenog u saradnji sa jednim danskim partnerom.

Već nekoliko godina Medić se bavi proi-zvodnjom slatkiša koji imaju lekovita svoj-stva, budući da je po struci prehrambeni tehnolog i da je uspostavio saradnju sa renomiranim svetskim instritucijama iz te oblasti. Njegova preduzetnička radnja proizvodi funkcionalne bombone sa pro-polisom, lekovitim biljem, uljem divljeg origana, djumbirom... Isti program radi se i bez šećera, za dijabetičare, pa se pored bolje snabdevenih prodavnica zdrave hra-ne može kupiti i u apotekama. Ova linija proizvoda pod brendom “Proherba”, kako ističe Medić, ima ulogu suplementa u po-

dizanju imuniteta, otklanjanju kandide, ešerihije...Drugu grupu proizvoda čine čokoladira-ne dražirane voćne bombone sa suvom šljivom, malinom, kupinom, borovnicom, aronijom. Koristi se organsko sušeno voće iz takozvanih kondenzacionih sušara, gde voće tokom sušenja na niskim temperatu-rama, zadržava sva hranljiva svojstva. Radi se o organ-skom voću sa ne-

mačkim sertifikatom priznatim u celom svetu, koje Medić na-bavlja od registrova-nih organskih proizvo-đača. Za čokoladiranje se koristi belgijska čokolada, koja važi za najbolju na svetu.

Ove proizvode mogu da konzumiraju i di-jabetičari, penzioneri i osobe koje treba da vode računa o ishrani. Medić kaže da mogu da se naprave i namenske kolićine

sa manje šećera i bez šećera, za odre-đenu grupu potrošača kao što su udruže-nja penzionera, savez dijabetičara, osobe sa lošijim metabolizmom. On naglašava da su svi ovi proizvodi znatno kvalitetniji od sličnih iz uvoza i prilično jeftiniji. Oni su

međutim, dobro poznati uglavnom stal-nim kupcima tako da postoji veliki prostor da se poveća proizvodnja i da ovaj zdravi slatki program bude dostupan širem sloju potrošača.Treća vrsta proizvoda su aspiratori za bebe, koji se takođe mogu kupiti u apo-tekama. Medić je angažovan i na primeni tehnologije u proizvodnji slatkiša u dru-gim firmama i poljoprivrednim zadrugama kao konsultant u prehrambenoj industriji.

Drago Delić

Foto: “Kendi Kvin“

U Novoj godini novi proizvodiPočetkom iduće godine na tržištu će se naći i novi proizvodi - bombone za dijabetičare sa žen šenom i biljni preparat u kap-sulama za dijabetes tipa 2.. Moći će da se kupe u apotekama, ali i u nekim prodavnicama zdrave hrane.Treći novi proizvod – funkcionalne štanglice od suvih šljiva ta-kođe će se poajaviti početkom iduće godine, a skoro cela pro-izvodnja ići će u Kanadu i SAD. U toku su pregovori i za izvoz na tržište Rusije. Analize urađene u renomiranim naučnim usta-novama u Engleskoj i Kanadi pokazale su da ovaj proizvod sa suvim šljivama pomaže u lečenju osteoporoze. Na ovom pro-gramu štanglica radio je zajedno sa nekoliko eksperata iz Srbije i Kanade.

Među nagradama i medalja “Nikola Tesla”Dragoljub Medić je dobitnik nagrade “Nikola Tesla” Saveza pronala-zača Srbije za 2016. i 2017. godinu, nagrade “Beli Andjeo” za najbo-lje bombone u 2018. godini.Na Međunarodnom sajmu inovacija u Iloku, dobitnik je srebrne me-dalje za najbolje bombone sa propolisom, lekovitim biljem i dodaci-ma djumbira, ulja divljeg origana.Medić je po struci tehnolog biljnih proizvoda, završio je Poljopri-vredni fakultet u Beogradu. Stekao je veliko iskustvo u razvoju po-znate fabrike „Podgorka“ Osečina, podizanju fabrike marcipana u Osecini i proizvodnji marcipan i persipan proizvoda, jedinstvenih na tržištu bivše Jugoslavije, gde je od osnivanja bio generalni direktor.Bogato iskustvo u oblasti proizvodnje konditorskih proizvoda sada promenjuje u svojoj preduzetničkoj radnji Kendi Kvin.