19. februar 2018. godine

Srbi rade više i od Japanaca

Srbija među onim zemljama koje imaju najmanje neradnih dana povodom državnih praznika, što demantuje

mišljenje da nismo dovoljno vredni. Korist od praznika mnogo više osete zaposleni u javnom sektoru nego

oni kod privatnika

IAKO je uvreženo mišljenje da su Srbi

neradnici i da mnogo praznuju, statistika

pobija ovu predrasudu. Ukoliko se uporedimo

sa ostalim evropskim zemljama i regionom,

ipak, nismo ni približno na listi onih koji se

mogu pohvaliti velikim brojem neradnih dana,

jer ih imamo svega deset. Od nas više

praznuju čak i Japanci, jer imaju 15 neradnih

dana, a među rekorderima su Indija i

Kolumbija sa 18.

Ipak, ono što nas definitivno razlikuje od

Japanaca i ne ide nam u korist jeste sklonost

spajanja radnih dana sa državnim praznikom,

od čega mnogi naprave mini-odmor.

Stručnjaci su saglasni s tim da korist od

praznika mnogo više osete zaposleni u javnom

nego oni u privatnom sektoru.

KALENDAR državnih praznika u Srbiji nije

dugačak: 1. i 2. januar, Božić 7. januar, Dan

državnosti 15. i 16. februar, koji smo upravo

obeležili, potom uskršnji praznici počev od

Velikog petka, zaključno sa drugim danom

Vaskrsa. Tu su i 1. i 2. maj, i od pre nekoliko

godina 11. novembar - Dan primirja u Prvom

svetskom ratu.

Prema rečima profesora Darka Marinkovića, sociologa rada, često se zbog mišljenja da imamo mnogo

slobodnih dana, stavljamo u grupu naroda neradnika, ali brojke ne govore tako.

- Stalno se postavlja pitanje jesmo li neradnici ili nismo - navodi Marinković. - Naglasak bih pre stavio na to

koliko radimo i koliko smo produktivni tokom radnih dana, a ne na broj neradnih. U Nemačkoj, recimo,

radna nedelja traje 36 sati, a zalažu se da se smanji na 28, a oni jesu produktivni. Sve to zavisi od profesije,

opisa posla, ali treba gledati sa aspekta toga koliko čoveku donosi odmor i kako utiče na produktivnost rada.

Takođe, kako Marinković tvrdi, praznujemo u uobičajenom i prihvatljivom obimu:

- Na taj način ostvaruje se potreba ljudi da imaju slobodno vreme za porodicu i prijatelje, jer praznici daju

osećaj pripadnosti.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su praznični dani relativno dobro usklađeni preko godine, kao i da

kalendar nije prenatrpan neradnim danima.

- PRAZNICI ne opterećuju privredu, ali je potrebno da poslodavci prilagode obim posla sa slobodnim

danima - kaže Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - Nije dobro da proces proizvodnje bude

isprekidan. Sa dobrim planiranjem može da se dođe do balansa. Međutim, trgovina i ugostiteljstvo su tokom

tih dana opterećeni. Treba imati u vidu da je zarad dobre produktivnosti neophodno da se ljudi odmore.

Istina je i da privatni sektor često trpi zbog spajanja dana u javnom.

- Razlikuju se radne navike, pa su zaposleni u javnom sektoru često skloni da, kad dođu praznici, uzmu čak i

celu nedelju slobodnu - navodi Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji. - Privatni

sektor, koji to ne može da priušti, trpi jer je onemogućen da u tom periodu “završi papirologiju”. Tako, u

proseku, zaposleni u državnim službama imaju sedam do osam slobodnih dana više.

DAN ĆIRILA I METODIJA

SRBIJA bi ove godine, 24. maja, trebalo da dobije i novi državni praznik, Dan Ćirila i Metodija. Ukoliko

ovaj predlog bude usvojen, naša zemlja će se pridružiti krugu slovenskih zemalja koje na ovaj način i

zvanično odaju počast solunskim prosvetiteljima i misionarima. Ipak, ovaj praznik proslavljaće se radno.

MEĐU VREDNIJIMA Srbija je među zemljama sa manjim brojem neradnih dana, a ispod nje su

Mađarska, Norveška i Velika Britanija sa osam i Meksiko sa svega sedam. U Austriji zaposlenima sleduje

13 dana praznika, u Grčkoj 12, Francuskoj i Švedskoj 11. Vredniji smo i od većine komšija - Slovenci i

Hrvati imaju 14 prazničnih dana, Rumunija i Bugarska 11, a Bosna i Hercegovina deset, baš kao i mi.

U 2018. godini nastaće 70.000 novih zanimanja

Tokom sledećih 25 godina ljudi neće obavljati 40 odsto današnjih poslova, ali je od dileme hoće li nas

mašine zameniti važnije odgovoriti na pitanje koje su nam veštine potrebne da bismo obavljali zanimanja u

budućnosti.

To je zaključak predavanja „Robotika i mašinsko učenje menjaju poslove budućnosti” koje je za srpske

studente održao Jurg Štuker, zadužen za inovacije i konsultacije u švajcarskoj softverskoj agenciji

„Namics”.

Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto

poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno

razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.

„Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima

pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine,

čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba

za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu

zamenjena potrebom za konstantnim učenjem.

Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u

budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6

odsto svetske populacije mlađe od 30 godina

smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira

mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li

stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju

radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da

svako ko danas traži posao treba što ranije da

učvrsti svoje veštine.

Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim

radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju

više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve

češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”,

„AirBnb” ili „etsy”.

„Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga

čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje

lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati

da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.

Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za

diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su

mladi, ipak, sa pravom optimistični.

„Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već

prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o

prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha

prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga

treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene

na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se

pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.

Kako poboljšati položaj žena preduzetnica

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za RTS da žensko preduzetništvo treba da

bude prepoznato kao veoma važan faktor ekonomskog razvoja našeg društva i za dostizanje pune

ravnopravnosti.

Dosta polemike poslednjih dana izazvali su slogani koji podstiču rađanje. Kako da se poboljša položaj žena,

posebno žena preduzetnica, koja su njihova dosignuća i koje su prave mere za podsticanje nataliteta, biće

tema sastanka premijerke Ana Brnabić sa članicama Udruženja poslovnih žena. Njemu će prisustvovati i

poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Brankica Janković je rekla da je problem demografske strukture našeg

stanovništva kompleksan za rešavanje i samim tim za vođenje populacione politike, što spada u red teških

politika i za kreiranje i za implemnetaciju.

Jankovićeva smatra da slogani nisu od neke pomoći, ali je važno što smo proteklih dana i na sam Dan

državnosti imali poruku sa državnog vrha da će se ovom pitanju posebna pažnja posvetiti narednih godina.

Svi društveni akteri moraju da uzmu učešće, ističe poverenica.

"Mi smo kao institucija za borbu protiv diskriminacije i dostizanje pune ravnopravnosti spremni da damo

svoj doprinos u skladu sa našim podacima i iskustvima po ovom pitanju", kaže Jankovićeva.

Žensko preduzetništvo važan faktor ekonomskog razvoja

Govoreći o tome koliko je važno žensko preduzetništvo za ravnopravnost u društvu, Jankovićeva kaže da to

preduzetništvo treba da bude prepoznato kao veoma važan faktor ekonomskog razvoja našeg društva i važno

za dostizanje pune ravnopravnosti.

"Imajući u obzir ovu činjenicu kao i činjenicu da je 34 odsto žena preduzetnica, odnosno prema procenama

Evropske banke za obnovu i razvoj svako četvrto preduzeće u zemlji vodi žena i da je Udruženje poslovnih

žena jedno od vodećih udruženja koje okuplja 523 privredna subjekta - inicirala sam sastanak sa

premijerkom koja je odmah prihvatila da u direktnom razgovoru čuje ideje i prepreke sa kojima su sureću",

rekla je Jankovićeva.

Kako kaže Jankovićeva, za 10 odsto više je žena koje zatvore svoju radnju i sigurno je da žene koje su

postigle uspeh u svojim delatnostima mogu mnogo da kažu na ovu temu kao i da kažu šta je to što država

može da učini za poboljšanje poslovnog okruženja.

Ekonomsko osnaživanje žena za sopstveni biznis

Velika je razlika u visini zarada jer su žene i muškarci različito plaćeni za isti posao. Ovaj problem je manji

nego u državama EU zato što Srbija spada u red država sa najmanjim platnim jazom, kaže poverenica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. to iznosi 8,7 ali ima podataka koji govore da je

11 pa i 20, napomenula je Jankovićeva.

Ovo nije dozvoljeno našim zakonima, kaže Jankovićeva. "Znamo da ga posebno ima u privatnom sektoru,

gde ne postooji obaveza javnog objavljivanja zarada", istakla je poverenica.

Odgovarajući na pitanje kako rešiti probem, ona kaže da se to može transparentnošću i prijavama ako takav

slučaj naiđe.

"Ključne poruke su ekonomsko osnaživanje, umrežavanje i podsticaj ženama da započnu sopstveni biznis i

utiču na ekonomiju države", zaključila je Jankovićeva.

Složne komšije zajedno u poslu

Kažu da je gubitak posla jedna od tri najstresnije situacije u životu. Međutim, kada se to dogodilo grupi

Zlatiboraca, oni nisu očajavali već odlučili da se udruže i pokrenu posao po socijalističkom modelu. Za sada

im - kažu - dobro ide.

Oni su komšije. Uvek su pomagali jedni durgima kad zatreba. Kada su počeli da gube radna mesta jer su im

firme propadale, pedesetak Čajetinaca - konobara, kuvara i mesara - umesto da se žale, počeli su ortačku

poslovnu priču.

Konobar iz Čajetine Nebojša Glišović kaže da ne postoji podela na gazdu i radnike. "U ovoj firmi smo našoj

svi gazde i radnici. Ja sam prvi među njima, a oni svi pitaju za sve ovo", ističe Glišović.

Zarada i bakšiš dele se na ravne časti, u kolektivu vlada rodna i "titularna" ravnopravnost.

"Mi smo svi šefovi svoga posla i svi se oslovljavamo sa šefe. Evo šef drugi, treći, četvrti", kaže konobar

Milisav Ristanović.

"Šalimo se, svi živimo za taj dan da dođemo da se okupimo, da radimo. Nikakav posao nije težak uz smeh",

navodi Vladan Skorković kuvar.

Tako funkcionišu gotovo dve decenije. I možda baš zahvaljuući tome poslove nalaze od Subotice do

Leskovca.

Konobar iz Čajetine Predrag Sokić napominje da je bilo mnogo teških situacija – kiše, snega, nevremena.

"Bilo je i čizama i piroćana. Nema šta nismo nosili, samo da bi to odradili korektno i maksimalno što

možemo", dodaje Sokić.

Najteži izazov bila je organizacija proslave za 1.200 zvanica. Tada se njihovom timu pridruži još 50-tak

kolega sezonaca. Uglavnom iskusniji konobari, kuvari, šankeri, mesari, jer mladi ili nisu zainteresovani, ili

su nedovoljno posvećeni tom teškom poslu. Iskusni znaju, svaki je posao lakši uz osmeh.

Smederevska Železara povećala izvoz za 38 odsto

Smederevska Železara koja je u vlasništvu kineske "HBIS Grupe" prošlog meseca povećala je izvoz za čak

38 odsto u odnosu na isti mesec lane, i skočila je na prvo mesto srpskih izvoznika. I borski RTB je u prošloj

godini duplirao izvoz. Na globanom tržištu metala raste potražnja ali i tenzije jer Vašington preti da će

uvesti dažbine kako bi ograničio uvoz čelika i aluminijuma.

Od prošle godine svetsko tržište metala beleži oporvak a veća tražnja pospešuje i cene. Tona bakra dostigla

je cenu od 7.200 dolara. I dok neke analize ukazuju da

će se i ove godine cena kretati na tom nivou, dotle

"Goldman saks" prognozira njen rast na čak 8.000

dolara.

Analitičari procenjuju da će u srednjem roku a to se

procenjuje do 2.022. godine na tržištu bakra konkretno

postojati deficit, odnosno da tražnja koja će biti relativno

dobra neće biti u odgovarajućoj meri praćena ponudom",

kaže Bojan Stanić, direktor Sektora za analitiku i usluge

PKS-a.

Ta situcija odgovra Rudarsko-topioničarskom basenu u Boru koji je prošle godine inostranom tržištu

direktno prodao bakra i drugih proizvoda u vrednosti 205 miliona dolara, čime je udvostručio neto izvoz u

odnosu na 2016.

"Duplo većem izvozu doprinela je za 10.000 tona veća proizvodna u odnosu na 2016.godinu, skok cene

bakra, ali i konstantna potražnja za bakrom. Proizvodi RTB-a prodavani su prošle godine u Velikoj Britaniji,

Grčkoj, Turskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Italiji, Rumuniji, Hrvatskoj i Bugarskoj", navodi se u saopštenju RTB-

a.

Inače, svetsko tržište već je uzburkala najava Amerike da će uvesti takse za uvoz čelika i drugih metala, radi

zaštite domaćih proizvođača. To bi moglo da izazove i novi trgovinski spor na relaciji ne samo Amerike i

Kine koja je najveći proizvođač čelika, već i Amerike i Evropske unije.

Potrebno je doneti odluku koja najbolje štiti interese Sjedinjenih Država i pozabaviti se prekomernom

proizvodnjom čelika u Kini i drugim zemljama, kaže američki predsednik Tramp.

"Kineska Vlada i ranije je upozorila da će na nerazumne trgovinske akcije Amerike u pogledu čelika

odgovoriti kontramerima u okviru Svetske trgovinske organizacije", kaže Geng Šuang, portparol

Ministarstva inostranih poslova Kine.

Podsetimo, zbog damping cena Evropska unija već je povećala uvozne takse za kineski čelik. A zbog

ekologije Kina je nedavno morala da ograničava proizvodnju. Činjenica je da bolje poslovanje čeličana i

valjaonica pospešuje svtski privredi rast koji je za ovu godinu prognoziro i MMF.

Stanari oprez, upravnici ovo ne smeju da rade

Potrebna je jača aktivnost inspektora kako bi se predupredili i otklonili problemi pri obradi ličnih podataka

vlasnika stanova koje obrađuju upravnici zgrada.

To je ocenio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Kako je navedeno na sajtu poverenika, uprаvnik stаmbene zаjednice trebа dа prikupljа podаtke od sаmih

vlаsnikа i zаkupаcа, аli to često nije slučаj, što otvаrа probleme istinitosti i аžurnosti tih podаtаkа i njihovog

zаsnivаnjа nа verodostojnom izvoru.

Dodaje se da bi uprаvnici podаtke koje obrаđuju, odnosno ime prezime i jedinstveni matični broj, morali da

koriste sаmo zа sprovođenje neophodnih poslovа, poput nаplаte troškovа zа tekuće održаvаnje zgrаde, dok

se dešava da te podake često koriste u druge svrhe, nа nedopustiv nаčin.

"Tаko na primer nа oglаsnoj tаbli upravnici objаvljuju iznose koje pojedini vlаsnici stаnovа duguju", naveo

je poverenik.

Poverenik je dodao da trenutno sprovodi postupak nadzora jer se u nekim opštinаmа vrše i obrаde podаtаkа

o brojevimа ličnih kаrаtа vlаsnikа stаnovа, а u nekim ne.

Poverenik podsećа dа je u vreme usvаjаnjа Zаkonа o stanovanju аpelovаo dа se još jednom preispitаju

rešenjа kojimа se obrаdа velike količine ličnih podаtаkа grаđаnа poverаvа do tаdа nepostojećoj strukturi

uprаvnikа.

Dodaje da je povodom progrаmа obuke profesionаlnih uprаvnikа koji je sprovodilа Privrednа komorа,

upozorаvаo nа to dа progrаm obuke ni u jednom delu ne obuhvаtа pitаnjа zаštite podаtаkа o ličnosti.

Građani bankama još više dugovali u

januaru

Kreditna aktivnost banaka u Srbiji stagnirala je u januaru, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka

Srbije Veroljub Dugalić.

"U januaru je kreditna zaduženost pravnih lica čak pala za 1,3 odsto i ukupni zajmovi su iznosili 1.373

milijarde dinara, preduzetnici su dugovali 45,5 milijardi što je 6,1 odsto manje nego mesec dana ranije, dok

je stanovništvo zaduženo sa 868 milijardi dinara i povećalo je dugove za 0,3 odsto", rekao je Dugalić.

Dugalić je rekao da nije dobro što je došlo do stagnacije u kreditnoj aktivnosti.

Dodao je da je dobro što se poboljšava urednost plaćanja zajmova, pa je u januaru u docnji bilo 8,6 odsto

svih kredita, a u okviru toga privreda je kasnila sa otplatom 11,2 odsto zajmova, preduzetnici devet odsto, a

stanovništvo 4,4 odsto.

On je rekao da kašnjenje u vraćanju kredita još visoko kada se poredi sa zemljama EU ali je pre tri godine za

sve kredite iznosilo 22 odsto, a za privredu 26 odsto.

Mesto u Srbiji gde fakultet garantuje posao

Diploma fakulteta obično vam ne garantuje zaposlenje, međutim u Medveđi, na birou rada nema nijednog

nezaposlenog sa završenim fakultetom.

Nedavno je u tom mestu, jednoj od najsiromašnijih opština juga Srbije, na šest meseci, posao dobilo

dvadeset visokoškolaca.

Auljona Haljimi završila je kriminalistiku i godinu dana nakon diplomiranja dobila je posao opštinskoj

upravi.

Dvadesetoro visokoškolaca zaposleno je na šest meseci u vrtiću, Centru za socijalni rad u javnim

preduzećima i opštinskoj upravi.

Posao na odredjeno su dobili ekonomisti, nastavnici, psiholozi, injženjeri informatike i saobraćaja .

U opštini su za zapošljavanje mladih izdvojili pet miliona dinara. Sve je uradjeno u okviru Programa

Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)

U Medvedji očekuju da će uz pomoć države i stranih donatora uspeti da produže ugovore zaposlenima na

godinu dana.

SRBIJA DANAS/KURIR

Najtraženije zanimanje u Srbiji: Početna plata 800 evra, a posao se

dobija odmah

Vest o tome da Srbiji fali na hiljade profesionalnih kamiondžija za platu od 1.000 evra izazvala je nevericu,

posebno zbog pomenute zarade. Neđo Mandić, predsednik jednog poslovnog udruženja ove vrste kaže da su

prevoznici spremni da vozače „stvore kako znaju“.

„Stvoriće“ ih ponudom – obuke, garantovanog posla

i početnom platom od 800 evra.

– Pokrenuli smo školu za obuku budućih vozača. Od

kandidata tražimo samo da imaju bar osam razreda

škole i položen vozački ispit B kategorije. Nudimo

obuku koja nas košta 3.000 evra i koja je za

kandidata besplatna ako kod poslodavca radi tri

godine. Nudimo zagarantovan posao, ugovor i pre

obuke, i to sa početnom platom od najmanje 800

evra. Znači, vozač dobija posao čim se odluči za

obuku – naglašava Mandić.

On objašnjava da će obuke biti odmah organizovane širom Srbije, čim u jednom gradu bude bilo bar 10

polaznika. Njima će najpre biti objašnjeno kako obuka izgleda, biće im pojašnjeni detalji ugovora i zatim

dato sedam dana da razmisle.

– Ko se odluči, ide na testiranje u svom gradu. U pitanju su razni testovi elementarne psihofizičke

sposobnosti za ovaj posao. Odmah posle toga, i pre nego što počne obuka, kandidat potpisuje ugovor sa

konkretnim poslodavcem i on već tada ima garantovan posao. Tada počinje obuka za C i E kategoriju u auto

školi, a paralelno stručne obuke koje se tiču međunarodnog transporta i papirologije.

– Kada obuka bude okončana i kandidat počne da radi kod svog poslodavca od prvog dana mu teče staž, radi

za tu početnu platu iako još možda mesecima neće sam na put. U prvih mesec, dva putovaće sa iskusnijim

kolegama, jer se ne može početniku dati kamion od 150.000 evra sa robom vrednom 300.000. Tek posle dva

do četiri meseca vozač kreće sam na put po Evropi i od tada je njegova puna plata sa dnevnicama 1.100 evra

– kaže Mandić.

On objašnjava da obuka jednog vozača košta oko 3.000 evra, a da je vozač kasnije isplaćuje u ratama od po

100 evra mesečno. Ali, ako vozač u startu sa gazdom potpiše ugovor na tri godine, obuka je besplatna.

Mandić kaže da postoji i solucija da vozač može, ako nije zadovoljan jednim, da pređe kod drugog ili trećeg

poslodavca iz njihovog udruženja .

– Takođe, vozač će ugovorom biti zaštićen tako da, ako mu poslodavac spusti platu, odmah može da ode ne

plativši ni dinar za obuku. Ipak, imamo i nerealne zahteve, neki kandidati bi da završe obuku, ali da odmah

idu u Nemačku jer je tamo veća zarada. Mi ne možemo platiti stotine obuka, a oni samo da odu dalje posle

toga.

– Kandidat može napustiti poslodavca i posle dve godine, ali onda mora da plati preostalu trećinu duga za

obuku. Ako ostane tri godine, posle toga može da ode gde god želi, ako želi. Neki su nam zamerali to

uslovljavanje, ali mislim da je korektno, jer vam nigde niko neće pokloniti obuku za bilo koji posao, svuda

je sami plaćate, a posao ako nađete – rezimira Mandić.

On tvrde da je posao vozača kamiona nepravedno ponižavan godinama, pa je tako lepo biti konobar ili

trgovac za 25.000 dinara plate, ali vozač sa platom od 1.000 evra je „šoferčina“.

– I zbog toga ove stručne smerove u školama upisuju samo deca koja ne uspeju da upišu ništa drugo, a i oni

koji to završe odu u druge branše. Nama su na drumovima sada mahom vozači koji su se obučili dok su

služili vojni rok, ali oni su pred penzijom, a mladih je nedovoljno. Moramo da ih „stvorimo“ kako znamo –

kaže Mandić.

KURIR/ALO/AGENCIJE

POLARNA ZIMA STIŽE SLEDEĆE NEDELJE: Spremite se za

LEDENI talas i debeli minus do 10. marta! RHMZ UPOZORAVA

NA SNEŽNE PADAVINE

Ove nedelje snežni pokrivač očekuje pre svega u Timočkoj i Negotinskoj krajini, tek naredne nedelje nas

očekuje prava zima.

Kako navodi meteorolog Đorđe

Đurić, temperatura će za nedelju

dana ići i do minus deset.

- Oblačno vreme sa susnežicom i

snegom očekuje nas danas, dok nas

već sutra ujutru u nizijama očekuje

sneg. Tokom srede i četvrtka biće

kišovito u celoj Srbij, a u petak će

doći do otopljenjenja. Od naredne

nedelje dolazi nam polarna zima i

ledeni talas sa snegom i ledom, a

temperatura ce ići i do minus 10

stepeni. Kada je reč o ovoj nedelji,

smenjivaće se kiša i sneg.

- Tokom većeg dela sedmice oćekuje nas oblačno vreme, uz povremenu kišu. Sneg ce padati u planinskim

predelima, a najviše snega biće u istočnoj Srbiji, posebno u Timočkoj i Negotinskoj krajini, gde će napadati i

do 10 centimetara snega. Ostatak Srbije ce biti kišovit. Biće velika razlika između temperature na severu,

gde ce biti oko dva stepena, i jugu države, gde će biti oko 10 stepeni Celzijusovih - navodi Đuric.

Kako najavljuju meteorolozi, kraj februara bi mogao da bude najhladniji deo zime, jutarne temperature ići će

i ispod minus 10 stepeni. Dugoročne prognoze pokazaju da će hladni talas nastaviti i početkom marta.

RHMZ predviđa da od danas pa do 10. marta samo pet dana neće padati sneg, a tek nakon 10. marta sleduje

porast temperature i prestanak snežnih padavina.

RHMZ: Upozorenje na obilne snežne padavine

Republički hidrometeorološki zavod Srbije izdao je upozorenje koje je na snazi do 21. februara.

"Tokom noći ponedeljak na utorak, u utorak i sredu u istočnim krajevima Srbije očekuje se formiranje

snežnog pokrivača visine od 10 do 20 cm, lokalno i više.

U planinskim predelima dalje povećanje visine snežnog pokrivača i uz jak vetar stvaranje snežnih nanosa",

navodi se u upozorenju.

Lončar: Po kvalitetu zdravstva u okruženju samo Slovenija ispred

nas

Zdravstveni sistem je u boljem stanju nego ranije, ali stvari se ne mogu popraviti preko noći jer je sistem

godinama urušavan, kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

U intervjuu za današnji "Kurir", on kaže da je ponosan na ostvarene rezultate, kao i na zaposlene u

zdravstvenom sistemu Srbije.

"Ovo su njihovi rezultati, jer znam da ni njima nije bilo svejedno dok je naše zdravstvo bilo tretirano kao

najgore u Evropi. Imamo kvalitetan i stručan kadar, kome je trebalo pružiti podršku", kaže ministar i dodaje

da je prema istraživanjima EHCI u okruženju samo Slovenija ispred nas.

Kaže i da je država sada jaka i može da ulaže onoliko koliko poslednjih 50 godina nije ulagano, što znači da

se grade novi klinički centri, dečje klinike, bolnice.

"Ali sami moramo da menjamo svest i odnos prema belim mantilima, jer ako imamo strpljenja da čekamo u

banci ili kod frizera možemo i moramo da budemo tolerantniji i prema ljudima koji brinu o našem zdravlju",

kaže on.

Dodaje da ćemo uskoro biti jedina država u regionu a možda i šire koja svojim građanima omogućava

besplatne tretmane na gama i edž sajber nožu.

Smatra da je dobro što se sprema tužba stručnjaka i roditelja protiv šarlatana koji su promovisali

antivakcinalne stavove.

"Da li je neko od tih narodnih pevačica i ostalih šarlatana došao u neku od zdravstvenih ustanova da obiđe

decu koja su dobila komplikacije od morbila. Da pogledaju u oči lekare i sestre koji se bore da ih izleče od

nečega što nije moralo da im se dogodi u 21. veku", pita se Lončar.

Na pitanje o tome što lekari i medicinsko osoblje masovno odlaze iz Srbije, Lončar kaže da je ta pojava

poslednjih godina prisutna u gotovo celom svetu i navodi podatak da se u Nemačkoj 2016. zaposlilo 218

lekara iz Srbije, dok je iz Hrvatske bilo više od 400.

"Ne tražim alibi ni opravdanje u ovim podacima jer iskreno žalim zbog odlaska svake osobe koja je mogla

svojim znanjem da doprinese našem sistemu. U protekle tri i po godine zaposlili smo više od 9.000

zdravstvenih radnika i odobrili više od 5.500 specijalizacija", naveo je on.

Govoreći o problemu korupcije, kaže da je proklamovao nultu toleranciju u svim oblastima zdravstva bilo da

se ona odnosi na javne nabavke ili odnos pacijent-lekar i da je formirao antikorupciono telo koje je

svakodnevno na terenu i provera sve prijave koje im stignu, ali obavlja i vanredne i nenajavljene posete

zdravstvenim ustanovama.

Nova fabrika Jure u Srbiji - biće kao "hirurška sala"

U toku je gradnja nove fabrike južnokorejske kompanije Jura u Leskovcu, u koju će biti investirano oko 40

miliona evra, piše portal Jugmedia.

Kako navode, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je prilikom predstavljanja nove opreme za

sterilizaciju u leskovačkoj bolnici, izjavio da će korejski investitor graditi ogromnu "hiruršku salu" koja će,

prema njegovim rečima, biti jedna od najmodernijih u Evropi.

"Jura sada pravi fabriku od 40 miliona evra, od koje pravi nešto slično sterilizatoru, odnosno prave 'hiruršku

salu' od 900 metara gde prašina ne sme da bude ni u tragu. To postrojenje biće među najmodernijim u

Evropi", rekao je Cvetanović, a prenosi Jugmedia.

On je, navode, najavio i skoru donaciju Jure za Opštu Bolnicu, Dom zdravlja i Gimnaziju u vrednosti od 5,5

miliona dinara.

Ranije je, piše portal, bilo nagoveštaja da će se u novoj fabrici kompanije Jura proizvoditi sofisticirani

proizvodi i da će biti mesta za pretežno visokoobrazovane kadrove.