mokranj~evidani

MOKRANJ^EVI DANImuzi~ki legat Negotina iSrbije najve}em srpskomkompozitoru i dirigentu

StevanuStojanovi}uMokranjcu

Prvi festivalMokranj~evi

dani otvoren jeu septembru

1966. u dvori{turodne ku}e

kompozitora u Negotinu, koja je

za tu prilikurestaurisana kaoSpomen-muzej

Mokranj~evaku}a

Mokranj~evi dani, 47. put u Negotinu od 14. do 20. septembra

p e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .

IIIp e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 . 47.mokranj~evidaniII p e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .47.mokranj~evidani

MILAN RADOSAVLJEVI]: Negotin ~uva delonajpoznatijeg srpskog kompozitoraRE^ DIREKTORA

Festival Mokranj~evi dani jedan je od najstarijih festivala umetni~kemuzike u Srbiji, a njegova posebnost se ogleda u tome {to perma-nentno promovi{e lik i delo, mo`da i najve}eg srpskog kompozitora.Koncepcija festivala se, naravno, tokom svoje ~etrdesetsedmogodi-{nje istorije dosta menjala. U po~etku je to bio doga|aj koji sevremenski poklapao sa negotinskim va{arom, dobrim delom oslo-njen na folklorni sadr`aj. Prate}i duh svog vremena, festival se {irioi usvajao nove koncepcije i prate}e sadr`aje, tako da danas imamojednu multikulturalnu svetkovinu ~iji je sto`er prvenstveno horskamuzika, koja svoj vrhunac do`ivljava na tradicionalnom natpevava-nju horova, uz veliki broj prate}ih sadr`aja poput likovnih izlo`bi, na-u~nih tribina, knji`evnih i folklornih de{avanja - ka`e za Danas direk-tor festivala Milan Radosavljevi}.

- Negotin, grad Stevana Mokranjca, od 13. do 20. septembra bi-}e muzi~ka pozornica koja slavi i ~uva delo najpoznatijeg srpskogkompozitora, ali i savremenih stvaralaca ~ija su dela na njegovomputu. Me|u njima je svakako i najmla|i ~lan SANU, kompozitorkaIsidora @ebeljan, koja }e biti besednik na sve~anosti otvaranja ovo-godi{njeg festivala u dvori{tu Mokranj~eve ku}e. Horovi, u~esniciNatpevavanja, pomognuti negotinskim horovima Hrama Svete Tro-jice, Negotinske gimnazije i M[ Mokranjac po podizanju festivalskezastave otpeva}e [estu Mokranj~evu rukovet. U tradicionalnomNatpevavanju u~estvuju horovi iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske iSrbije. Ove godine obavezna kompozicija su Mokranj~evi Primorskinapjevi, a horove }e ocenjivati iri koji ~ine muzikolo{kinja dr Bran-ka Radovi}, profesor Miloje Nikoli} i dirigent Vlada Mili} - dodaje sa-govornik Danasa.

- U programu festivala su, proteklih godina, istovremeno zastuplje-ni koncerti velikih orkestara kao i koncerti manjih kamernih sastava,d`ez ansambala, mjuzikli i balet. Zasluga za ovakvu raznolikost pripa-da, u najve}oj meri, selektorki dr Branki Radovi}, koja zastupa idejuda se festival pribli`i i publlici koja nije usko profilisana - podse}a di-rektor Radosavljevi}, dodaju}i da }e tako biti i ove godine.

- Na kraju, treba re}i da festival ne bi opstao svih ovih godina danije bilo Ministarstva kulture i op{tine Negotin, koji iz godine u godi-nu, svesni va`nosti Mokranj~evih dana, sna`no podr`avaju ovo veli-ko kulturno de{avanje od nacionalnog zna~aja - zaklju~uje MilanRadosavljevi}.

J. Bujdi} Kre~kovi}

Branka Radovi}

Negotin kao meka i mesto hodo~a{}aRE^ SELEKTORKE

Negotin svakog septembra ivi u znaku Mokranjca i svi mi, njegovisledbenici i u~enici njegovih u~enika, muzi~ari, po{tovaoci i ljubiteljimuzike okupljamo se ispred njegove rodne ku}e u njegovom rodnomgradu.

Za nas je Negotin i meka i mesto hodo~a{}a i na{ Salcburg.U doba berbe gro`|a, u susret najve}em crkvenom prazniku ovoga

kraja elimo da ugostimo strane i na{e horove stotine mladih koji savelikim entuzijazmom pevaju duhovnu i svetovnu muziku,Mokranj~evu i savremenih kompozitora, onih koji slede njegov put idrugih koji tragaju za novim izrazom.

Vra}aju}i se Mokranjcu i njegovom stvarala{tvu, mi o`ivljavamonjegovu muziku u na{em vremenu, u novim okolnostima,dru{tvenim, socijalnim, umetni~kim prilikama.

Na{e vreme donosi i mladost i zrelost muzi~keumetnosti, neguju}i horsko nasle|e, ove godinese upu}uje ka solisti~koj, kamernoj,vokalnoinstrumentalnoj muzici manjih iopse`nijih formi, dodiruju}i i pasiju i balet id`ez. Zapo~inju}i horskim nadmetanjem isve~anom, potresnom himnom - [estomrukoveti, Hajduk Veljkovoj, juna~koj ipotresnoj, lirskoj, lokalnoj i svenacionalnoj -daje nam inicijalnu kapislu koja odre|ujesmer i tok manifestaciji osvajaju}i prostore iosloba|aju}i veliku umetni~ku snagu.

Raznolikost stvarala{tva srpske muzike prisutna unajistaknutijim imenima od direktnih sledbenika Mokranjca,Miloja Milojevi}a, do Du{ana Radi}a, Dejana Despi}a i RajkaMaksimovi}a, ove godine bi}e obele`ena i delima prve dame srpskesavremene muzike, Isidore @ebeljan.

Mokranj~evo stvarala~ko vrelo, nikada nepresu{eno i uvek takovitalno u na{oj muzici, postaje inspirativna snaga kojoj Mokranj~evidani osvetljavaju put i utemeljuju postanak omogu}avaju}i danajbolje izdanke uvek ~ujemo, pozdravimo i radujemo im se u na{emNegotinu.

Negotinsvakog

septembra`ivi u znakuMokranjca

Ovaj festival

jedan je od najstarijih

festivalaumetni~kemuzike u

Srbiji

N ezaboravan pro{logo-di{nji nastup britan-skih superstarova sa-vremene klasike - Gu-da~kog kvarteta

Brodsky - u Velikoj dvorani Kolar~e-ve zadu`bine u Beogradu, sa kom-pozicijama jedne od najimpresivni-jih autorki u ovom delu sveta, Isido-re @ebeljan, na celove~ernjem reper-toaru, zaista je mogao okrenuti va{odnos prema „ozbiljnoj“ muzici na-glava~ke! Tako je to sa Isidorom@ebeljan - bilo da ste ponikli iz nju-vejva, panka, art roka ili ipak pravo-vernog umetni~kog zvuka, upu}e-nih zajedno prema pro{losti i bu-du}nosti istovremeno, obo`ava}eteovo. Kosmi~ki susret sa delikatnomskupnom energijom Brodsky umet-nika prava je sre}a i za Isidoru i zaBrodsky pri tom. Da i ne govorimoo radosti svih ostalih okupljenihmuzi~ara ovde, kao i publike koja jetog 21. septembra zaista dotakla ne-{to neizrecivo. Pa, godinu dana za-tim, Isidora @ebeljan i Brodsky po-novo su tu blizu, ovom prilikom naaktuelnim Mokranj~evim danima uNegotinu, gde }e 17. septembra uDomu kulture prosuti retke zvu~nedragocenosti pred svoju publiku.Nemojte propustiti.

Ovog septembra, kad su ~lanovikvarteta Brodsky ponovo sa nama, iz-vode}i upravo va{u muziku i ovom pri-likom, bilo bi lepo da se prisetite po~e-taka tog predivnog muzi~kog prijatelj-stva - kad ste prvi put ~uli za Brodskykvartet i oslu{nuli kako sviraju, kako supak oni do{li do va{e muzike?

- To je jedna duga, lepa pri~a... Nese}am se kad sam prvi put ~ula zaBrodsky kvartet, ~ini mi se da o nji-ma znam oduvek. U svakom slu~a-ju, poznato mi je bilo da su svirali saElvisom Kostelom, Bjork, PolomMakartnijem, Stingom (ne{to od tihsnimaka sam i slu{ala), ali imalasam i disk sa njihovim genijalnim iz-vo|enjem [ostakovi~evih kvarteta.Onda, 2003, prvi put se susre}em isara|ujem sa ansamblom Academyof St Martin in the Fields i to povo-dom otvaranja izlo`be The PassionsBila Vajole u Nacionalnoj galeriji uLondonu, na kojem je premijernoizvedena moja Pesma putnika u no-}i, koja je pisana specijalno za tu pri-liku, za klarinet i guda~ki kvartet.Solista u toj kompoziciji je bio @oanEnrik Luna, fenomenalni klarineti-sta, Katalonac koji `ivi i radi u Lon-donu i koji je svirao u gotovo svimnajzna~ajnijim engleskim kamer-nim orkestrima i nastupao kao soli-sta puno i svuda. Dve godine kasni-je, @oan mi se javio i obavestio meda kre}e na turneju po Evropi saBrodsky kvartetom i da }e na turne-ji svirati Pesmu putnika u no}i. Bilasam potpuno zadivljena - Brodskysvira moju muziku! Na{a sjajna vio-

linistkinja Julija Hartig, moja divnadrugarica, koja `ivi u Amsterdamu,zove me i ka`e: „Jesi li ti svesna da suoni trenutno broj jedan u svetu?!!?“Nisam bila svesna, sve dok ih nisam~ula u`ivo. To se desilo posle nekoli-ko godina, kad su prvi put do{li uBeograd - na programu je bila i Pe-sma putnika. Na{li smo se sat vre-mena pre koncerta da kona~no ~u-jem kako oni sviraju ovu moju mu-ziku. Odsvirali su je, to je zvu~alokao veoma interesantna koncepcija,ali ne ba{ onako kako sam ja imalana umu. Sedam za klavir sviram im,nagla{avaju}i fraziranje, da bi imobrisi bili {to jasniji. Onda se oni pri-hvataju instrumenata i ponavljaju udlaku isto ono {to sam im odsvirala.Hej, pa to je potpuno neverovatno!Tako kompleksnu i komplikovanumuziku ovi giganti muzi~kog izvo-|a{tva ponavljaju doslovno, sa pot-punim razumevanjem, usvojiv{isvaki detalj interpretacije koji samim ponudila i to skapirav{i sve u ro-ku od sedam minuta, koliko kompo-zicija traje. Pomislila sam, ovo nisuljudi, ve} an|eli. Posle toga moja lju-bav prema njima rasplamsala se iz-gleda toliko da je neki plami~ak za-hvatio i njih, pa su naru~ili da za njihnapi{em guda~ki kvartet. Tako jenastao moj Polomka kvartet, kojegje Brodsky premijerno izveo nasvom koncertu u Kenterberiju,2009. Onda mi oni predla`u da sni-me disk sa mojom muzikom, sre}e-mo se u Londonu, ve`bamo zajednou Polovoj ku}i, oni dolaze u Beogradi sviraju onaj divan koncert, pa mionda naru~uju jo{ jednu kompozici-ju, a violinista Ijan i njegova `ena,~udesna violon~elistkinja Suzan, na-ru~uju pored toga jo{ i kompozicijuza violon~elo i klavir...

Pro{log septembra, dakle, beograd-ska publika je na Kolarcu slu{ala na-stup kvarteta Brodsky sa va{om muzi-kom na celove~ernjem repertoaru - dali je i ovaj aktuelni negotinski koncertsa~injen od onih istih kompozicija ili jene{to promenjeno, pojedini pridru`e-ni muzi~ari u ansamblu recimo?

- Koncert je, {to se programa ti~e,vrlo sli~an onom koji je bio na Kolar-cu, s tim {to @oan Enrik Luna i hor-nista [tefan Dor, solista Berlinske fil-harmonije, koji su bili tada u Beogra-du, ne}e svirati u Negotinu. To mi jeveoma ao, ali Direkcija Mokranj~e-vih dana, koja me je na predlogumetni~kog direktora Branke Rado-

vi}, pozvala da ove godine u~estvu-jem na festivalu sa ovim koncertom,kao i da ga besedom otvorim, obja-snila mi je da nije bilo finansijskihmogu}nosti da u Negotin stignu i svidrugi strani izvo|a~i. Me|utim, zato

se pru`ila prilika da Pesmu putnikasada svira na{ izvanredni klarinetistaAleksandar Tasi} i veoma se radujemtom novom srpsko-engleskom spoju.Pored Brodskog, zvezda ve~eri bi}edivna Aneta Ili}, a svira}emo jo{ i Mi-

roslav Karlovi}, Boban Sto{i} i ja, anekim kompozicijama }e dirigovatiPremil Petrovi}.

Kako vam umetnici u Brodsky kvarte-tu obja{njavaju eventualne promene usvom interpretiranju va{e muzike kroz

vreme? Prime}ujete li i vi sami da pone-{to zvu~i razli~ito u odnosu na to kad suse prvi put latili neke va{e kompozicije ilito kako ste je sami isprva zamislili? Pam-tite li koja su sve dela sa va{im potpisomizveli dosad i koliko njihov rokerski sen-zibilitet godi muzici koju stvarate?

- Oni mogu da odsviraju sve. Tumislim na njihovu vanserijsku spo-sobnost da razumeju i prihvate svakiizraz i svaku vrstu muzike - od Beto-vena do Bjork. I to na najdublji mo-gu}i na~in. Ovo samo svedo~i o tomeda su oni i du{om i telom - instru-ment. Oni slu`e muzici, kao vitezovi,sa punom sve{}u o ~asti i dostojan-stvu tog poziva. Dok smo snimalidisk, bilo je momenata kad se doga-|alo da interpretacija, posebno Dani-jela Roulenda, prvog violiniste, budene{to druga~ija od moje zamisli. Ali,onda bi se de{avao neverovatan pre-obra`aj - pa`ljivo bih slu{ala i shvata-la i prihvatala da ta interpretacija imatako duboko i u ljubavi zasnovanoupori{te, da bi me to gotovo svaki putoborilo s nogu. Iako, ina~e, ne va`imza najlaganiju osobu na polju pitanjainterpretacije moje muzike, shvatalasam postepeno da je to, u stvari, naj-bolji dokaz da je muzika `iva i da nepripada meni koja sam je pisala, ve}jednom mnogo dubljem, nesaznatlji-vom izvoru.

ISIDORA @EBELJAN: Oni nisu ljudi, ve} an|eli

KOSMI^KI SUSRETZorica Koji}

Kvartet Brodsky i

Isidora @ebeljan

^lanovi Brodsky kvarteta su i du{om i telom - instrument. Onislu`e muzici, kao vitezovi,sa punom sve{}u o ~asti idostojanstvu tog poziva

“

Isidora @ebeljan

Moja beseda na otvaranju Mokranj~evih

dana bi}e beseda oumetnosti, o muzici i

o ideji slu`enja

Strana IV

VIVp e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .

47.mokranj~evidani

@EBELJAN: Oni nisu ljudi,ve} an|eliNastavak sa strane III

Dosad su svirali {est mojih dela i upra-vo radim na sedmom, kojeg su poru~ili.Njihov senzibilitet je, kao {to rekoh, bla-godat za svaku muziku.

Ovo leto bilo je veoma uzbudljivo za vasi nekim drugim povodima - da li biste namopisali sve ono {to se u prvoj polovini julade{avalo u Sijeni?

- U Sijeni je, u julu, premijerno izvede-na moja ~etvrta opera, Dve glave i devoj-ka. Operu je naru~ila i producirala Acca-demia Musicale Chigiana za svoj 69. fe-stival Settimana Musicale Senese. Libretoje napisao Borislav ^i~ova~ki, moj mu`.U pitanju je jedna luda pri~a, bazirana nastaroj indijskoj legendi - to je filozofskabajka o zameni glava i tela, sa komi~nimelementima. Na tom festivalu su, poredna{e opere, u~estvovali jo{ i Sankt Peter-bur{ka filharmonija sa Jurijem Temirka-novim, violista Jurij Ba{met, Venecijan-ski barokni orkestar, i pijanisti Enriko Pa-~e i Mauricio Polini. Festival traje samosedam dana, kao {to mu naziv veli, ali jekoncentrisan na zaista interesantne mu-zi~ke doga|aje. Bilo je kao u snu, `ivelismo kao da smo deo Sijene, kao porodicakoja je postepeno postajala deo ovog ~u-desnog grada. U izvo|enju i pripremanjuopere je u~estvovala internacionalna eki-pa iz Nema~ke, Engleske, Italije, Izraela,Estonije i naravno Srbije - Premil Petro-vi}, Aneta Ili}, Nikola \uri~ko, AngelinaAtlagi} i @ebeljan orkestar. Taj san je do-bio i oreol nadrealnog, kad se na premije-ri pojavila i holandska kraljica Beatriks.

Mo`ete li da nam barem u ponekom de-talju nagovestite sadr`aj va{e besede nasve~anom otvaranju festivala u Mokranj-~evoj rodnoj ku}i?

- Beseda je o umetnosti, o muzici i oideji slu`enja.

Radujete li se susretu sa publikom u Ne-gotinu koja }e sa svoje strane imati zado-voljstvo i sre}u da ~uje ansambl izuzetnihumetnika, me|u kojima i samu kompozi-torku na sceni kao aktivnog ~inioca radnjena svaki na~in?

- Pro{log meseca sam bila u Ra{koj, naDuhovnim sve~anostima, a zatim u Alek-sandrovcu i u etno-selu Latkovac, po pozi-vu Katarine Jovanovi}, a povodom muzi~-kog festivala koji se tamo doga|a svake go-dine. Potpuno sam obuzeta i duboko dir-nuta utiscima koje nosim odande o pre-divnim, dobrim, duhovno lepim, rado-snim ljudima, koji su puni entuzijazma ikoji shvataju da se jedino kulturom i umet-no{}u ~ovek mo`e sa~uvati da ne umre odbanalnosti. Ose}am da je i u Negotinu istaatmosfera i jedva ~ekam da stignem tamo.U ovom trenutku sve nas spasava ~udesnaenergija tih ljudi, koji, rasuti po raznimmestima Srbije, shvataju da je potrebnapobuna protiv surogat- ivota.

Dr BRANKA RADOVI] magistarski rad odbranila je na katedri zasrpsku istoriju muzike (1988), a doktorat na katedri za srpsku knji-`evnost Filolo{kog fakulteta (1999). Dugogodi{nju pedago{ku delat-nost obavljala je u beogradskoj M[ Mokranjac, a od 1995. do 1999.bila i direktorka {kole. Danas je redovna profesorka FILUM u Kragu-jevcu, ~ija je dekanica bila od 2004. do 2006. Bila je deset godinaglavna i odgovorna urednica ~asopisa Pro musica (1989-1999), sa-radnica brojnih muzi~kih ~asopisa, pisac tekstova i nau~nih radova.Muzi~ka kriti~arka Politike je vi{e od dvadeset godina. Autorka je knji-ga Mala istorija muzike (1992), Muzi~ko scenska dela Nikole Herci-gonje (2000), Otmenost posrtanja - Hristi}eva opera Suton (2000),Njego{ i muzika (2001)... Selektorka je festivala Mokranj~evi dani od2007, a od 2010. generalna direktorka i direktorka opere i baleta te-atra Madlenianum, u Zemunu.

MILOJE NIKOLI], teoreti~ar muzike i dirigent, ro|en je 1948. uKragujevcu. Redovni je profesor na Katedri za teorijske predmete FMUu Beogradu, a predaje i na visokim muzi~kim {kolama u Kragujevcui Isto~nom Sarajevu. Autor je ve}eg broja nau~nih i stru~nih radova izoblasti analize vokalne muzike i poznavanja vokalne, posebno horskeliterature. Osniva~ je i stalni dirigent AKH Liceum iz Kragujevca. Kaodirigent beogradskih horova Lola i [panac i AKH Liceum dobio je ve-}i broj nagrada na festivalima i takmi~enjima horova, a ostvario je nizuspe{nih koncerata u Srbiji i Crnoj Gori i u vi{e evropskih zemalja -[paniji, Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, [vajcarskoj, Poljskoj, Ru-muniji, Ma|arskoj, Slova~koj, Bugarskoj, e{koj, Rusiji i u ex-yu repu-blikama. Osniva~ je, autor osnovne koncepcije i umetni~ki direktorMe|unarodnog festivala kamernih horova u Kragujevcu. Jedan je odinicijatora osnivanja i osniva~ Balkanskog horskog foruma kao me-|unarodne organizacije i predsednik je UO Balkanskog horskog foru-ma - Srbija i Crna Gora.

VLADIMIR MILI] magistrirao je dirigovanje na FMU u Beogradu.Ostvario je veliki broj koncerata u Austriji, Gr~koj, Italiji, Ma|arskoj,Rumuniji i Francuskoj, kao i u svim republikama biv{e Jugoslavije. Na-stupao je na mnogim zna~ajnim doma}im i me|unarodnim festiva-lima (BEMUS, Mokranj~evi dani, Atinski festival, Vagnerov festival -Vels u Austriji). Dirigovao je Beogradskom i Zagreba~kom filharmo-nijom, Simfonijskim orkestrom RTS i Umetni~kim ansamblom VojskeSrbije Stanislav Bini~ki, Ni{kim simfonijskim orkestrom, Filharmoni-jom mladih Borislav Pa{}an, kamernim orkestrima Du{an Skovran iPro klasika, kao i horovima RTS, Obili} i Beogradski madrigalisti, ~ijije umetni~ki rukovodilac i dirigent bio od 1992. do 2004. Sada jeanga`ovan kao docent za predmet Orkestar na Filolo{ko-umetni~komfakultetu Univerziteta u Kragujevcu, dirigent simfonijskog orkestra M[Mokranjac u Beogradu i umetni~ki rukovodilac i dirigent kamernogorkestra Mokranjac.

VLADIMIR MILI]:Manifestacija visokog renomeaMokranj~evi dani jedan su odnajzna~ajnijih muzi~kih festivala uSrbiji i to me|unarodnog zna~aja.Ve} gotovo pedeset godina uTimo~koj krajini uspevamo dao~uvamo ovu manifestaciju visokogrenomea. Interesantno je da su svikoncerti u Negotinu premijere areprize u Beogradu ili drugim,znatno ve}im gradovima a neobratno, {to jasno govori tome kolikiugled festival ima me|u samimmuzi~kim umetnicima.Najprisutnija je naravno horskasvetkovina i duhovna muzika, pamo`e se re}i i vokalna uop{te, {to ijeste glavna odlika ovog festivala -ka`e za Danas jedan od ~lanova irijakoji ocenjuje Natpevavanje horova.

- Na moju veliku radost po drugiput }u biti ~lan irija nasvojevrsnom takmi~enju horova nasamom po~etku Mokranj~evihdana, popularnom Natpevavanju,

ina~e, dobro poznatom i veomapo{tovanom me|u svim horovimasa prostora biv{e Jugoslavije.Tradicija se nastavlja tako da }emoi ove godine vrednovati umetni~kadostignu}a horskih ansambala izMakedonije, Slovenije, Hrvatske iSrbije. Obavezna kompozicija jeuvek delo Stevana Mokranjca, aovoga puta to su Primorski napjevi- obja{njava Mili}. M. Krtini}

Tradicija se nastavlja: Vladimir Mili}

@IRINATPEVAVANJE HOROVA NATPEVAVANJE HOROVA

GortinijaGradski me{oviti hor Gortinija (stari naziv za \ev|eliju) formiran je 2006.

ponovnim okupljanjem hora koji je ranije postojao u gradu. Hor je ostvariobogatu umetni~ku aktivnost prirediv{i niz koncerata u Makedoniji i inostranstvu,

u~estvuju}i na dr`avnom takmi~enju horske muzike Teho u Tetovu, Republi~komhorskom susretu duhovne muzike Dani Justinijana u Skoplju, pevaju}i Liturgiju

Svetog Jovana Zlatoustog Atanasa Badeva na slu`bama u crkvama {iromMakedonije, kao i u brojnim umetni~kim programima te zemlje. Za svoj rad hor je

nagra|en brojnim priznanjima (1. nagrada i Gran pri na Dr`avnom horskomtakmi~enju u Kavadarcima - 2009, 2. nagrada na Me|unarodnom horskom

takmi~enju u italijanskom Riminiju - 2010, 2. nagrada, specijalna nagrada zaizuzetno dirigovanje - najbolji dirigent i nagrada za najbolji program na

Me|unarodnom festivalu u Antaliji u Turskoj - 2011, specijalna nagrada naInternacionalnom festivalu pravoslavne muzike u Hajnovki u Poljskoj, 2. nagrada

na Me|unarodnom festivalu Ohridski horski festival...)

PostojnaMe{oviti hor Postojna, osnovan 1983, na repertoaru ima duhovne i svetovne kompozicije slovena~kih i stranih autora iz razli~itih razdoblja kao i narodne pesme.Od 1999. hor redovno u~estvuje na dr`avnom takmi~enju Na{a pesem u Mariboru, na kojem je osvojio {est srebrnih i jednu zlatnu plaketu, kao i dve specijalnenagrade. Hor je od 2000. do 2011. u~estvovao na 14 me|unarodnih horskih takmi~enja. Godine 2006. osvojio je Gran pri na takmi~enju Robert [uman uNema~koj. Prethodne dve godine u~estvovao je na takmi~enju u Slova~koj (Zlatna diploma u kategoriji velikih me{ovitih horova) i u ^e{koj (Zlatna diploma ukategoriji folklora, zlatna diploma i 1. mesto ex aequo u kategoriji me{ovitih horova, specijalna nagrada za najbolje izvo|enje obavezne pesme). Hor sara|uje sanekoliko ansambala iz inostranstva. Dosad je objavio tri samostalna kompakt-diska. Za svoja dostignu}a primio je i najvi{a priznanja op{tine Postojna.

MirCrkveno peva~ko dru{tvo Mir ~ine

peva~i iz Beli{}a, Valpova i okolnih mesta.Osnovna aktivnost im je pevanje na

nedeljnim misama u crkvi Sv. Josipa Radnikau Beli{}u, ali su nastupali {irom Hrvatske,

kao i u Nema~koj, Ma|arskoj, Sloveniji, Italiji,^e{koj, Austriji, Slova~koj i Bosni i

Hercegovini. Dosad su osvojili niz priznanja,me|u kojima, 2. mesto za `enski deo hora

na takmi~enju u Novigradu (Istra, 2011),priznanje za najbolje osmi{ljeni repertoar

na takmi~enju u italijanskom gradu AzanoDecimo (2004), zlatnu plaketa u Pragu

(2006), srebrnu i bronzanu medalju u dverazli~ite kategorije na Horskoj olimpijadi u

Gracu (2008), srebrnu plaketu naTakmi~enju u Bratislavi (2010). Za potrebe

Hrvatskog radija snimali su uskr{nje i drugeliturgijske pesme, izdali su i jedan CD sa

pesmama iz Tezea.

TrinitiHor Triniti osnovan je 2010. na inicijativu mr Nade Vukovi} \oki}.Pedesetak peva~a, uglavnom amatera, ovom ansamblu privuklo je to {tose u njemu (o~ekivano) neguje lepo pevanje i (pomalo neuobi~ajeno)uve`bava i plesanje. Tako i repertoar ovog hora poseduje {irinu netipi~nuza horske ansamble kod nas: od srpske i ruske duhovne muzike, prekosvetovnih kompozicija 19. i 20. veka (uglavnom autora sa prostora biv{eJugoslavije), do ostvarenja svetskih klasika, ali i aran`mana popularneevergrin muzike i horskih ostvarenja inspirisanih folklornim muzi~kimnasle|em. Ansambl je dosad, izme|u ostalog, nastupao u Narodnompozori{tu i u Sava centru u Beogradu, na beogradskom festivaluSupernatural, 11. me|unarodnom festivalu horova u Prijedoru, 32.me|unarodnom festivalu horova u Kataloniji (progla{en za najbolji hortog festivala), kao i na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Ni{ki kamerni horGrupa iskusnih horskih peva~a osnovala je Ni{ki kamerni hor 1994. Ansambl je stalno prisutan nanajzna~ajnijim kulturnim manifestacijama - Internacionalne horske sve~anosti, BEMUS, NIMUS, Horovime|u freskama, kao i na festivalima kamerne muzike u zemlji i inostranstvu. Posebno se izdvajajukoncerti i nagrade na festivalima u Gr~koj, Bugarskoj, Ma|arskoj, Poljskoj, kao i dva prva mesta u Bijeljini(Republika Srpska) i dva prva mesta na Ohridskom festivalu. Hor izvodi pravoslavnu muziku, muzikuevropskog nasle|a, savremenu muziku, i obimna vokalno instrumentalna dela (Mocart, Kerubini,Brukner, Maksimovi}...) U dosada{njem radu imao je izuzetno uspe{nu saradnju sa eminentnimdoma}im i stranim vokalnim solistima i orkestrima. Snimio je dva CD i dve kasete, od ~ega je naro~itoponosan na snimak koncerta pravoslavne muzike koji je odr`an u manastiru Gra~anica.

p e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 . 47.mokranj~evidaniVI p e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .47.mokranj~evidani

B riljantno muzi~ko ume-}e violiniste RomanaSimovi}a, ro|enog soli-ste i posve}enog ka-mernog muzi~ara, te

koncertmajstora nekih izuzetnihansambala, me|u kojima je trenut-no aktuelan onaj vrhunski London-ski simfonijski orkestar (LSO) - ogre-ja}e svojom osobenom ve{tinom iistan~ano{}u publiku u Negotinu naovogodi{njim Mokranj~evim dani-ma u utorak 18. septembra. RomanSimovi} neprestano je na putu, iz-me|u dr`ava, vremenskih zona ineverovatnih repertoara, a ovom }eprilikom sa svojim kolegom, pijani-stom Valterom Delahantom, nastu-piti u otmenom programu, na zado-voljstvo slu{alaca koje se zapravo sa-svim mo`e predvideti. Jer, ako ste gaslu{ali ikada pre, znate kako njego-va delikatna mladi}ka `estina umeda ponese samo do krajnjih granica,nikako manje od toga.

U Negotin na Mokranj~eve dane do-lazite iz Londona, u kojem ovog ~asanosite izuzetnu karijeru na svojim ple-}ima - biti koncertmajstor LSO sasvimje sigurno veliki i zahtevan posao? Ka-ko izgleda svakodnevica boravka u ta-ko izuzetnom skupnom muzi~kom or-ganizmu, kao i u toliko neverovatnomi izazovnom gradu?

- Biti koncertmajstor LSO je veli-ka ~ast. To je svakako jedan od petnajboljih orkestara na svijetu. Za me-ne je to bilo ne{to sasvim druga~ije.Kao dvadesetogodi{njak uglavnomsam radio velika me|unarodna tak-

mi~enja, svirao solo koncerte i ka-mernu muziku. A sad uz sve toimam i London Symphony,sa kojimaimam ugovor na 50 odsto posla, {tomi opet daje dovoljno slobodnog vre-mena da radim stvari koje volim. Od-govornost i stres su na nivou pilota ilikardiovaskularnog hirurga. Vi ste tajkoji pored dirigenta objedinjuje 105muzi~ara, koji bi trebalo da imajupotpuno istu ideju o tome kako nekodelo treba da zvu~i. Svake godine svi-ramo u salama kao {to su Barbikan,Ejveri Fi{er, Plejel, Berliner filharmo-nije sa dirigentima kakvi su Gergijev,Retl, Papano, Dejvis, Harding i mno-

gi drugi. Orkestar ima zaista velikutradiciju, postoje vi{e od sto godina.Bend koji je od svih orkestara snimionajvi{e diskova kao i filmske muzikena svetu. Setimo se samo Harija Po-tera, Ratova Zvezda...

London je svakako srce klasi~nemuzike i pru`a vam sve {to je jed-nom mladom umetniku potrebno.Naravno tempo kojim se `ivi je su-vi{e brz. ^ovek je hroni~no umo-ran, iscrpljen, jer je grad ogroman ivreme koje se tro{i na putovanja je ido tri sata svaki dan. Ali svakako,voditi LSO je kao igrati za NBA.

Mo`ete li da se prisetite okolnosti podkojima je do{lo do ovog va{eg aktuelnoganga`mana, kako ste se obreli u Londo-nu najpre?

- Moram da ka`em da sam do LSOdo{ao slu~ajno. Nikad nisam razmi{ljaoo orkestrima. Me|utim, neke ponudene mo`ete odbiti. Moj kolega GordanNikoli}, koji je potpuno neverovatanmuzi~ar i sa kojim delim mesto kon-certmajstora, odneo je moje snimke uLSO. U to vreme su tra`ili lidera. Zaistajedan prijateljski gest. Nakon toga jo{ je-dan genijalan muzi~ar, Leonidas Kava-kos, predlo`io je LSO da ja do|em kaokoncertmajstor i onda su me pozvali,

prvo kao gostuju}eg vo|u, a onda na au-diciju. Kad sam pro{ao probni rad poslegodinu dana, dobio sam posao.

Da li ogromna energija koju ula`ete namestu tako istaknutog ~lana jednog odnaj~uvenijih ansambala ove vrste u sve-tu umetni~ke muzike ostavlja i dovoljnoprostora za paralelno vo|enje solisti~kekarijere, uloge po kojoj ste ovde pak pre-vashodno poznati? Kako zapravo izgledastvarati profesionalno solisti~ko ime naZapadu, u uslovima neverovatne, vrhun-ske konkurencije?

- Moj put je druga~iji od nekih mo-jih kolega koji su kao klinci oti{li u ino-stranstvo i po~eli da grade karijeru.Na{a porodica je imigrirala u CrnuGoru par meseci pre nego {to je po~eorat 1992. Moramo se slo`iti da ni okol-nosti tada, a ni sama zemlja nije bilaidealno mesto za pravljenje karijere. Sajugoslovenskim paso{em nisam mo-gao puno uraditi. Niti smo imali novcada idemo dalje na Zapad, niti su mojiroditelji bili u godinama kad se ljudiodlu~uju za nove podvige. Tako dasam sve {kole i akademiju zavr{io uCrnoj Gori. Moj prvi ozbiljniji odlazakna studije desio se kad sam ve} imao20 godina. Oti{ao sam na ^ajkovski uMoskvu da studiram kod pokojne Ma-rine Ja{vili, koja je ubrzo promijenilamoj `ivot. Krenula su velika takmi~e-nja. Osvajao sam nagrade na najve}imsvetskim konkursima, opet bez ikakvepodr{ke u `irijima. Znate jako dobroda je celi muzi~ki biznis jako prljavastvar. Takmi~enja su uglavnom name-{tena i stoga mi je posebno drago {tosam nagrade dobijao kvalitetom i pa-klenim radom, a ne vezama. Pravilaigre su vrlo ~udna kad je re~ o solisti~-koj karijeri. U ve}ini slu~ajeva ljudi ko-ji su na sceni i imaju solisti~ku karijerunisu dobri muzi~ari. Put kojim su do-{li do bine je vrlo sumnjiv. Nekad samjako besan i grize me nepravda kad vi-dim ko je sve na sceni. Ali jednom kadshvatite pravila prljave igre bude vamlak{e. Bitno je ostati normalan i zdrav.Ja imam svoj put. Za poslednje dve go-dine kao solista sam svirao sa dirigen-

tima kao {to su Gergijev, Jarvi, Papa-no... i orkestrima kao {to su LSO i Ma-riinski, Camerata Salzburg... Probiti seiz male Crne Gore nije lako, ali se bo-rim da svojim radom do|em do svogsna i na|em svoje mesto na velikojsceni. U`asno je, opet, iscrpljuju}e po-sle devet sati dnevno u LSO na}i ener-gije za sebe i solo program, ali velikaljubav prema onome {to radim pokre-}e me da ne odustajem od onoga za {tasam odgajan, a to je solo svirka.

Kakva je va{a saradnja sa maestromGergijevim, koliko dobrih saveta i podr-{ke za svoje li~no napredovanje i razvojkao umetnika dobijate od njega?

- Valerij je svakako moj idol. Najve-}i umetnik kojeg sam ikad upoznao, aradio sam sa mnogo velikana. Od nje-ga sam svoje znanje nadogradio na je-dan drugi nivo. Nijedan umetnik nijetoliko inspirativan i prepun talenta.Uhvatio sam sebe kako poku{avam darazmi{ljam na na~in na koji on razmi-{lja. On je svakako mnogo iznad nassvih i uvek na|e na~in da nas, 105 lju-di u orkestru, inspiri{e. Da ne govorimo tome kakav je ose}aj bio svirati, sanjim i orkestrom Mariinskog u SanktPeterburgu, Violinski koncert Bramsa.To je kao da letite. Imali smo samojednu probu od 20 minuta na dankoncerta. Pratio me je kao niko. Znaoje {ta }u uraditi pre nego {to bih to ura-dio. Naredne godine snimamo CD za-jedno i to je velika ~ast za mene. Mi-slim da smo sre}ni {to ga imamo kao{efa-dirigenta. Koncerti sa njim suistorijski i neke od njih nikad ne}u za-boraviti. Imao sam veliku sre}u daupoznam takvog velikana.

Vi ste i posve}eni kamerni muzi~ar, aRubikon guda~ki kvartet pravi je egzem-plar susreta solista koji u`ivaju sviraju}izajedno - da li je izvo|enje upravo ovakvevrste muzike jedan od najzahtevnijihmuzi~kih izazova po va{em mi{ljenju?

- Rubikon je moja beba. Narednegodine }e biti 10 godina kako pravimomuziku zajedno. ^ovek najvi{e nau~isviraju}i kamernu muziku. Repertoarje zaista neograni~en i izbor istog jeogroman. Mi mesecima biramo reper-toar koji nam kao kvartetu odgovara ile`i. Ne sviramo previ{e, ali zato kadsviramo to su uglavnom dobri koncer-ti jer se maksimalno posvetimo tome{to radimo. Sad smo svirali na jubilar-nom City of London festivalu i izlazinam kritika u magazinu The Strad, ta-ko da smo jako uzbu|eni zbog toga.Jo{ ako je kritika dobra...

Naravno ne postoji ni{ta te`e negokad ~etiri guda~a poku{avaju da na|uzajedni~ki zvuk, intonaciju, prosto di-{u zajedno. Zaboravimo na svoj egokoji je svakako veliki kod svakog od nasi poku{avamo da slu`imo kompozito-

ru i bo`anstvenoj muzici. To zahtevasate i dane provedene u sobi istra`iva-ju}i i dogovaraju}i se na koji na~in }e-mo da izvedemo neko delo. Ali na kra-ju, kad nam to uspe, ose}aj je neopisiv.

Na Mokranj~eve dane dolazite sa pija-nistom Valterom Delahantom - da li mo-`ete da nam ka`ete nekoliko re~i o va{ojsaradnji i kompozicijama koje }ete izvo-diti u Negotinu?

- Valtera sam upoznao na ~uvenomKeshet Eilon masterklasu u Izraelu. Se-}am se da je neko na kursu, u prepu-noj sali, trebalo da svira Bramsov Vio-linski koncert. U jednom trenutku vio-linistkinja pita klaviristu - da li imateklavirski {tim? On odgovara - ne, mi-slio sam da vi imate! Oboje su bili u {o-ku. Posle ~ega Valter ka`e - proba}u dasviram napamet koliko je to mogu}e.Ne samo {to je otpratio celi BramsovViolinski koncert napamet, ve} je kla-vir zvu~ao kao simfonijski orkestar!

Naredni dan svirao je resital sa ~u-venom violinistkinjom Idom Hendel,svirao je kao Bog! Pomislio sam, {tabih dao da sviram sa ovim ~ovekom.Pri{ao sam i pitao sam ga da li bi na{ao15 minuta svog vremena da sviramosonatu Riharda [trausa. Odgovorio je -naravno, do|ite sutra u klavirsku so-bu. Naravno, imao sam isti problemkao devojka sa kursa, nisam imao kla-virski {tim. Pogodite! Svirao je celu so-natu napamet, i to kako!

Tako je na{a saradnja po~ela. Na{repertoar je dosta raznovrstan, a pu-blici u Negotinu predstavi}emo se sabiserima violinske literature, sonata-ma Debisija, Ravela i Prokofjeva.

Najzad, kakav je ose}aj svirati u rod-nom gradu Stevana Mokranjca, tako izu-zetne li~nosti i kompozitora sa ovog pod-neblja, na jednom od najzna~ajnijih fe-stivala u Srbiji?

- Moram svakako da se zahvalim di-rektorki Mokranj~evih dana, Branki Ra-dovi}, koja nas je pozvala na ovogodi{njifestival. Branka je uvek bila veliki pozna-valac dobre muzike i dobrih izvo|enja.Od samog po~etka je pratila moj razvoj ipodr`avala me sa dobrim savetima i do-brim kritikama. Tako da smo obojica ja-ko uzbu|eni {to }emo da sviramo naovako zna~ajnom festivalu, posve}enomsvakako najve}em srpskom kompozito-ru - Mokranjcu. Za Valtera je ovo prvikoncert u Srbiji. Ja sam kao dete sviraojednom u Negotinu kao gost na hor-skom takmi~enju. Svakako }e biti uzbu-dljivo i nadam se dobrom odazivu publi-ke koja }e u ivati zajedno sa nama.

Izlo`ba u organizaciji Galerije slika Sava [umanovi} iz [ida.„... Izbor crte`a, akvarela, gva{eva i drugih crta~kih i slikarskihtehnika koji ~ine ovu izlo`bu pokazuje nam virtuoznost umetnikau radu u svim crta~kim i slikarskim tehnikama. Ve}ina ovih radovapredstavlja skice ili predlo{ke za slike ra|ene uljem na platnu. Putdo slike imao je svoj tok, a ove skice nam taj postupak obja{njavaju.Onaj prvi do`ivljaj koji je umetnik osetio pri izradi skice ponekad je ~ak i sna`niji od samogkona~nog ostvarenja...“ (Ljubica Juki}, autorka izlo`be i teksta za katalog)

Salu

taris

U Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu

Odjeci Mokranj~evih danaU nastojanju da se zvuci Mokranj~evih dana i muzika jed-nog od najve}ih srpskih kompozitora pro{ire ~itavom ze-mljom, tokom ovogodi{njih, 47. Mokranj~evih dana u Ne-gotinu (od 13. do 20. septembra), Mokranj~eva zadu`bina,uz podr{ku Ministarstva kulture i informisanja Republike Sr-bije, organizuje Odjeke Mokranj~evih dana, odnosno kon-certe koji }e se odr`ati u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sa-du, a na njima }e nastupiti pobednik natpevavanja horovana festivalu Mokranj~evi dani 2011, Kamerni hor Salutarisiz Minska (Belorusija).

U ponedeljak 17. septembra od 20 sati, u Sali Prve gim-nazije u Kragujevcu bi}e odr`an prvi koncert. Narednogdana u isto vreme, u Velikoj dvorani Kolar~eve zadu`bineu Beogradu i u sredu, 19. septembra, u novosadskoj Sina-gogi tre}i koncert.

Na programu }e biti dela Stevana Mokranjca, duhovnamuzika i beloruske narodne pesme. U realizaciji ovih konce-rata u~estvuju Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Muzi~-ki centar iz Kragujevca i Muzi~ka omladina Novog Sada.

Kamerni hor Salutaris osnovan je 2007. Repertoar ovogme{ovitog vokalnog ansambla, ~iji su ~lanovi profesori,ekonomisti, umetnici, horski dirigenti i peva~i, raznovrstanje - od renesansne liturgijske muzike do modernih duhov-nih ostvarenja, od tradicionalnih ruskih i beloruskih pesa-ma do originalnih aran`mana narodne i pop muzike.

Visok profesionalni nivo interpretacija slo`enih progra-ma potvrdio je niz koncerata u Sloveniji, [paniji, Belorusiji,Italiji, Poljskoj i Bugarskoj i Litvaniji.

U maju 2009. hor je osvojio prvu nagradu na 10. festiva-lu pravoslavne muzike u Minsku. Tokom novembra 2009,hor je u saradnji sa Operskim studijom Beloruske dr`avnemuzi~ke akademije postavio na scenu operu Didona i EnejHenrija Persla. U maju 2010. godine pobedio je na Interna-cionalnom festivalu pravoslavne crkvene muzike u Hajnov-ki, a u septembru 2011. godine na natpevavanju horova46. Mokranj~evih dana u Negotinu. Hor je dosad snimio triCD i jedan DVD.

A. V. Malu{ev

U danima festivala„Mokranj~evi dani“ vrataTuristi~ke organizacijeop{tine Negotin bi}e otvorenasvima koji ele da {to bolje

upoznaju kulturno i narodno nasle|eovog kraja.

Po re~ima Du{ana Petrovi}a,direktora Turisti~ke organizacijeop{tine Negotin, posetiocima i gostimafestivala se, pored obilaska istorijskihspomenika u samom gradu, nude iizleti na Rogljevske i Raja~ke pivnice,uz degustaciju ~uvenih krajinskih vinai specijaliteta. Ljubiteljima prirodepreporu~ujemo {etnju u kompleksu„Vratna“, do ~uvenih Vratnjanskihkapija. Prirodne lepote ovog {umsko-brdovitog predela dopunjuje i manastirVratna, kao i istoimeno lovi{te savelikim stadom muflona i krdomjelena lopatara. Bogatstvo negotinskogkraja ogleda se i u me{ovitosti vla{kog isrpskog stvarala{tva, ru~nim radovimara|enim pomalo zaboravljenimtehnikama, kao {to su tkanje, vez,pletenje i heklanje. Tokom trajanjafestivala, u gradskom parku, bi}eodr`ane prodajne izlo`be za sve onekoji budu eleli da , osim lepihuspomena, iz Negotina ponesu i neki suvenir.

Art Tura

IZLO@

BE Povodom 47. izdanja Mokranj~evih dana, Muzej Krajine je, zahvaljuju}i dugogodi{njojsaradnji sa Narodnim muzejom iz Beograda, realizovao izlo`bu pod vedrim nebom ArtTura. Prolaznici }e na gradskim fasadama mo}i da pogledaju 29 reprodukcija izuzetnihumetni~kih dela iz zbirki NM. Zainteresovani gra|ani bi}e u prilici da u galeriji podvedrim nebom u`ivaju u delima Kloda Monea, Kamija Pisaroa, Pjera Ogista Renoara iliPabla Pikasa, kao i remek-delima doma}ih autora od kojih izdvajamo dela KatarineIvanovi}, Paje Jovanovi}a, Nade`de Petrovi}, Jovana Bijeli}a, Save [umanovi}a...Projekat Art Tura realizuje se pod pokroviteljstvom kneginje Jelisavete Kara|or|evi}.

Sava[umanovi} -

Prvi utisak

IZME\U VREMENSKIH ZONAZorica Koji}

ROMAN SIMOVI]:Voditi LSO je kao igrati za NBA

Probiti se iz male CrneGore nije lako, ali se borim da svojim radomdo|em do svog sna i na|em svoje mesto na velikoj sceni. U`asno je,opet, iscrpljuju}e posledevet sati dnevno u LSOna}i energije za sebe i solo program, ali velikaljubav prema onome {toradim pokre}e me da neodustajem od onoga za{ta sam odgajan, a to jesolo svirka

“VII

VIII p e t a k , 1 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .47.mokranj~evidani

PREDFESTIVALSKO VE^E, ~etvrtak13. septembra

- Art Tura, izlo`ba u organizaciji nego-tinskog Muzeja Krajine, otvaranje u 18 sa-ti u Muzi~kom paviljonu;

- Koncert novosadske etno grupe Vre-lo (osniva~ Nata{a Tomi} - muzika, aran-`mani, tekstovi i vokal - po~etkom 1999.

u Rumi, ~lanovi Stanko Tomi} - muzika,aran`mani, tekstovi i bas gitara, Zlatko Sa-kulski - bubnjevi i udaraljke i vokali Marija-na Bizumi}, Ivana Jovanovi}, BrankicaIvankovi}, Maja Marti} i Ivana Jovanovi})u Domu kulture Negotin (DKN) od 20 sati;

SVE^ANO OTVARANJE festivala, pe-tak 14. septembra od 17 sati

- Polaganje cve}a na spomenik Steva-na Mokranjca; pozdravna re~ - mr MilanUrukovi} (predsednik SO Negotin); bese-

da - akademik Isi-dora @ebeljan(kompozitorka);festival otvaraBratislav Petkovi}(ministar kulture iinformisanja) -Mokranj~eva rod-na ku}a;

- [estu Rukovet Stevana St. Mokranj-ca, u nastavku programa izvode u~esniciNatpevavanja i Hor Hrama Svete Trojice,

Hor Negotinske gimnazije i Hor M[ StevanMokranjac iz Negotina; solista Sa{a Ar-senkov; dirigent Ivana Mirovi} Mokranj-~eva rodna ku}a;

- Izlo`ba Sava [umanovi} - Prvi utisaku Galeriji DKN od 18 sati;

- NATPEVAVANJE horova od 19 sati uDKN (obavezna kompozicija Mokranj~eviPrimorski napjevi): Gradski me{oviti horGortinija iz \ev|elije (Makedonija) sa di-rigentom Ilijom Atanasovim, Hor Postoj-na iz Postojne (Slovenija) sa dirigentomMirkom Ferlanom, Crkveni hor Mir iz Be-li{}a (Hrvatska) sa diri-gentom @elimiromSu{i}em, Hor Triniti izBeograda (Srbija) sadirigentkinjom Mari-nom Dragojlovi} i Ni-{ki kamerni hor iz Ni{a(Srbija) sa dirigentki-njom Ivanom Mirovi};

SUBOTA, 15. septembra- Izlo`ba Eho muzike (13. likovna kolo-

nija DKN, od 28. jula do 5. avgusta 2012.u Rogljevu + muzikolo{ka radionica Mu-zika i vizuelne umetnosti u razli~itim istorij-skim epohama - predavala je muzikolo-{kinja mr Jelena Arnautovi}) od 19 sati uGaleriji DKN;

- Koncert Hora Salu-taris iz Minska (Beloru-

sija), pobednika Natpevavanja horova2011, sa dirigentkinjom Olgom Janumod 20 sati u DKN;

- Koncert Beogradskog d`ez trija (Fi-lip Bulatovi} - elektri~ni klavir, Milan Pav-kovi} - bas gitara i kontrabas i Miodrag\ino Maljokovi} - bubnjevi) sa gostima(truba~ Marko \or|evi} - solista d`ez or-

kestra RTS i etno grupa Klasje iz Negoti-na) od 22 sata u Muzi~kom paviljonu uNegotinu;

NEDELJA, 16. septembra- Sveta Liturgija: Hor Hrama Svete Tro-

jice iz Negotina sa dirigentkinjom Svetla-nom Krav~enko od 8 sati u crkvi SveteTrojice u Negotinu;

- Koncert @enskog kamernog hora M[Mokranjac iz Beograda sa dirigentkinjomMilicom \oki} od 11 sati u crkvi SveteTrojice u Mokranju;

- Niti tradicije: KUD Mokranjac iz Mo-

kranja sa gostima od 12sati u porti crkve Sv. Troji-ce u Mokranju;

- Dva srpska baleta:Balada o mesecu lutaliciDu{ana Radi}a i Sobareva

metla Miloja Milojevi}a (koreograf i re-ditelj Aleksandar Sa{a Ili}, izvo|a~i Iva-na Kozomara, Igor Pastor, Ana Ivan~e-vi}, Jovana Nestorovska, Rauscher Ba-lint, Anja Nikoli}, Milo{ Marijan i ^edo-

mir Radonji}, koprodukcija zemunskeOpere & teatra Madlenianum i Muziko-lo{kog dru{tva Srbije) od 20 sati u DKN;PONEDELJAK, 17. septembra- Nau~na tribina: Mokranjac - tranzicij-

ske kulturne prakse i delo Stevana Mo-kranjca (predava}e dr Vesna Miki}, mo-deratorka je dr Sonja Marinkovi}) od 12sati u Mokranj~evoj rodnoj ku}i;

- Koncert: Brodsky kvartet & Isidora@ebeljan (u saradnji sa Jugokoncertom)od 20 sati u DKN;

UTORAK, 18. septembra- Koncert violiniste Romana Simovi-

}a i pijanisteValtera Dela-hanta od 20sati u DKN;

SREDA, 19. septembra- Koncert: Po~asnica Stevanu Mokranj-

cu, ansambl kontrabasa Bass Chorus (Zo-ran Markovi}, Istok Hrastnik, Dragan Lon-~ina, Janez Av{i~ i Branimir Vuli}) od 20sati na Maloj sceni bioskopa Krajina u Ne-gotinu;

- Koncert Novosadskog Big benda(osnovanog 2003) sa dirigentom Fedo-rom Vrta~nikom od 22 sata u DKN;

^ETVRTAK, 20. septembra- Koncert Guda~kog kvarteta Mo-

kranjac (VladimirVasiljevi} - violina, Viktor Bajler- violina, Tomislav Milo{evi} -viola i \or|e Milo{evi} - vio-lon~elo) od 19 sati na Malojsceni bioskopa Krajina;

- Koncert Rajka Maksimovi}a - PasijaSvetoga Kneza Lazara (Dejan avi} - kazi-va~, Mihailo [ljivi} - bas. Tanja Obrenovi}- mecosopran, Vasa Stajki} - bariton, Pa-vle Aksentijevi} - po-

jac, Hor i orkestar RTSi Hor Obili} AKUDBranko Krsmanovi}

sa dirigentom Bojanom Su|i}em) od 21sat u DKN;

- Sve~ano zatvaranje festivala od 22sata u DKN: zavr{na re~ dr Branka Rado-

Urednik Dragan Sto{i} ; Marketing Vesna La}arak ; Prelom Zoran Spahi} .POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

PROGRAM

47.mokranj~evidanivi}, festivala zatvara mr Milan Urukovi},predsednik SO Negotin.

Rajko Maksimovi}

Dejan ^avi}

Tanja Obrenovi}

Mihailo

[ljivi}

Bass Chorus

Pavle Aksentijevi}

Vasa Stajki}

Bojan Su|i}

Hor i orkestar RTS

Hor Obili}

Valter Delahante

Salutaris

Vrelo

Beogradski d`ez trio

Hor Hrama Svete Trojice

Brod

sky

kvar

tet

Guda~ki kvartet Mokranjac

KUD Mokranjac