SRPSKI STANDARD SRPS EN Identian sa E

Ispitivanja bez razaranja Ispitivanjeultrazvukom Deo 1: Opti principi

Non-destructive testing Ultrasonic examination Part 1principles

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE R

SRPS E 583-1Mart 2007.

N 583-1:1998

: General

I izdanje

eferentna oznakaN 583-1:2007 (sr)

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije. ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261 Telefaks: (011) 35-41-257 Prodaja: (011) 25-47-496 Informacioni centar: (011) 25-47-293

jus1@jus.org.yu prodaja@jus.org.yu

www.jus.org.yu

ISS SRPS EN 583-1:2007 Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 3026/8-52-01/2007 od 13. marta 2007. godine. Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 583-1:1998 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije. This standard is identical with EN 583-1:1998 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia. Nacionalni predgovor Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti ispitivanja bez razaranja, KS C135. Ovaj standad je prevod evropskog standarda EN 583-1:1998 sa engleskog na srpski jezik, bez izmena. U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda. "Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard". Prilog ZA u ovom standardu je informativan. Veza citiranih evropskih i srpskih standarda EN 473:2000 idt SRPS EN 473:2003 EN 27963:1992 idt ISO 7963:1985 idt SRPS ISO 7963:1996 Sledei evropski standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standarda poto nema odgovarajuih srpskih standarda: EN 583-2:2001 EN 583-3:1997 EN 12223:1999 EN 12668-1:2000 EN 12668-2:2000 EN 12668-3:2000 Citirani srpski standardi SCS EN 473:2003, Kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanja bez razaranja Opti principi SCS ISO 7963:1996, Ispitivanja bez razaranja Zavareni spojevi na eliku Kalibracioni blok 2 za

ultrazvuno ispitivanje zavarenih spojeva

i

SRPS EN 583-1:2007 ISS

ii

Citirani evropski standardi EN 473:2000, Qualification and certification of NDT personnel General principles EN 27963:1992, Welds in steel Calibration block No. 2 for ultrasonic examination of welds

(ISO 7963:1985) EN 583-2:2001, Non-destructive testing Ultrasonic examination Part 2: Sensitivity and range

setting EN 583-3:1997, Non-destructive testing Ultrasonic examination Part 3: Transmission technique EN 12223:1999, Non-destructive testing Ultrasonic examination Specification for calibration block

No. 1 EN 12668-1:2000, Non-destructive testing Characterization and verification of ultrasonic examination

equipment Part 1: Instruments EN 12668-2:2000, Non-destructive testing Characterization and verification of ultrasonic examination

equipment Part 2: Probes EN 12668-3:2000, Non-destructive testing Characterization and verification of ultrasonic examination

equipment Part 3: Combined equipment

EVROPSKI STANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM

EN 583-1 Novembar 1998.

ICS: 19.100

Deskriptori: ispitivanja bez razaranja, industrijski proizvodi, ispitivanja ultrazvukom, opti podaci, oprema, podeavanje, priprema

Verzija na srpskom jeziku

Ispitivanja bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 1: Opti principi

Non-destructive testing Ultrasonic examination Part 1:

General principles

Essais non destructifs Contrle ultrasonore Partie 1: Principles

gnraux

Zerstrungsfreie Prfung Ultraschallprfung Teil 1:

Allgemeine Grundstze

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 1998-10-14. lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija. lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization

Comit Europen de Normalisation Europisches Komitee fr Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

1998 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a u svim zemljama.

Ref. oznaka EN 583-1:1998 E

SRPS EN 583-1:2007 ISS

Sadraj

Strana

Predgovor .......................................................................................................................................................... 3

1 Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 5

2 Normativne reference ............................................................................................................................. 5

3 Kvalifikacija i sertifikacija osoblja......................................................................................................... 6

4 Neophodne informacije pre ispitivanja................................................................................................... 6

5 Principi ispitivanja ultrazvukom............................................................................................................. 6

6 Oprema ................................................................................................................................................... 8

7 Podeavanja .......................................................................................................................................... 10

8 Priprema za ispitivanje ......................................................................................................................... 11

9 Ispitivanje ............................................................................................................................................. 12

10 Karakterizacija nepravilnosti ................................................................................................................ 12

11 Postupak ispitivanja.............................................................................................................................. 13

12 Izvetaj o ispitivanju............................................................................................................................. 14

Prilog ZA (informativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva Evropske unije ..................................................................... 15

2

ISS SRPS EN 583-1:2007

Predgovor Ovaj evropski standard izradio je Tehniki komitet CEN/TC 138, Ispitivanja bez razaranja, iji sekretarijat je u nadlenosti AFNOR-a. Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do maja 1999. godine, i svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do maja 1998. godine. Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije (European Commission) i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU. Za vezu sa direktivama EU, videti informativan Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog standarda. Ovaj standard se sastoji iz sledeih delova: EN 583-1, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 1: Opti principi EN 583-2, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 2: Osetljivost i podeavanje

opsega EN 583-3, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 3: Transmisiona tehnika

(tehnika prenosa)*)EN 583-4, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 4: Otkrivanje nepravilnosti

upravnih na povrinu EN 583-5, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 5: Karakterizacija i odreivanje

veliine nepravilnosti ENV 583-6, Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 6: Tehnika vremenske difrakcije,

kao metoda za otkrivanje i obraivanje veliine nepravilnosti Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja su obavezne da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Nacionalna fusnota *) U literaturi se za isti pojam koristi i "prozvuavanje".

3

ISS SRPS EN 583-1:2007

Ispitivanja bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 1: Opti principi

1 Predmet i podruje primene Ovim standardom definiu se opti principi ispitivanja industrijskih proizvoda ultrazvukom, ukoliko je prenos ultrazvunih talasa mogu. Posebni uslovi za primenu i sprovoenje ispitivanja, koji zavise od tipa ispitivanog proizvoda, opisani su u dokumentima koji mogu biti: standardi za proizvod; specifikacije; pravila, propisi; ugovorna dokumentacija; pisane procedure. Ukoliko u referentnim dokumentima nije drugaije specificirano, primenjuju se najmanje zahtevi ovog standarda. Ovaj standard ne odreuje: obim ispitivanja i planove pretraivanja sondom*); kriterijume prihvatljivosti. 2 Normativne reference**) U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega ukljuene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva. EN 473, Kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanja bez razaranja Opti principi EN 27963, Zavareni spojevi na eliku Kalibracioni blok br. 2 za ispitivanje zavarenih spojeva

ultrazvukom (ISO 7963:1985)

Nacionalne fusnote *) Ima se u vidu runo voenje sonde pri ispitivanju (u originalu: scanning).

5

**) U vreme objavljivanja ovog standarda objavljeni su kao evropski standardi svi citirani standardi (videti Nacionalni predgovor).

SRPS EN 583-1:2007 ISS prEN 583-21), Ispitivanja bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 2: Osetljivost i opseg

podeavanja EN 583-3, Ispitivanja bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Deo 3: Transmisiona tehnika

(tehnika prenosa) prEN 122231), Ispitivanja bez razaranja Ispitivanje ultrazvukom Specifikacija kalibracionog bloka

br. 1 prEN 12668-11), Ispitivanje bez razaranja Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvuno

ispitivanje Deo 1: Ureaji za ispitivanje prEN 12668-21), Ispitivanje bez razaranja Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvuno

ispitivanje Deo 2: Ispitne sonde prEN 12668-31), Ispitivanje bez razaranja Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvuno

ispitivanje Deo 3: Kombinovana oprema 3 Kvalifikacija i sertifikacija osoblja Ispitivanje obavlja osoblje kvalifikovano u skladu sa EN 473. Zahtevi u pogledu kvalifikacije i sertifikacije moraju biti specificirani u standardima za proizvod i/ili u drugim primenjivim dokumentima. 4 Neophodne informacije pre ispitivanja Sledee informacije, kao primenjive, moraju biti na raspolaganju pre poetka ispitivanja: svrha ispitivanja; kvalifikacija i sertifikacija osoblja; uslovi okoline i stanje predmeta ispitivanja; zahtev za pisani postupak ispitivanja; posebni zahtevi za pripremu ispitne povrine; zapremina koja se ispituje; osetljivost ispitivanja i metoda podeavanja osetljivosti; zahtevani nivoi ocenjivanja i nivoi registrovanja; kriterijumi prihvatljivosti; obim ispitivanja, ukljuujui plan pretraivanja sondom; zahtevi za pisani izvetaj o ispitivanju. 5 Principi ispitivanja ultrazvukom 5.1 Opte Ispitivanje ultrazvukom se zasniva na prostiranju ultrazvunih talasa kroz predmet ispitivanja i praenju bilo signala koji je proao kroz predmet (to se naziva tehnika prenosa), ili signala reflektovanog ili difraktovanog od bilo koje povrine, ili diskontinuiteta (to se naziva impulsnom eho tehnikom).

6

1) U pripremi.

ISS SRPS EN 583-1:2007 Kod obe tehnike mogu se koristiti kako ispitne sonde sa jednim pretvaraem, koji deluje i kao predajnik i kao prijemnik zvuka, tako i ispitne sonde sa odvojenim predajnikom i prijemnikom u jedoj sondi ili odvojene ispitne sonde za slanje i prijem. Slino tome, obe tehnike mogu koristiti meurefleksije od jedne ili vie povrina predmeta ispitivanja. Ispitivanje moe da bude izvedeno runo ili korienjem poluautomatske ili potpuno automatske opreme, a mogu se primeniti kontaktna metoda, metoda sa zazorom ili imerziona metoda, kao i druge metode prilagoene specifinim problemima. 5.2 Vrsta oscilacija i pravac prostiranja talasa Najee se primenjuju longitudinalni i transverzalni talasi i oni mogu da se kreu ili normalno ili pod odreenim uglom prema povrini ispitivanja. Druge vrste talasa, npr. Lambovi (Lamb) ili Rejlejevi (Rayleigh) talasi, mogu se takoe koristiti za specijalne primene. Izbor vrste talasa i pravca prostiranja zavisi od svrhe ispitivanja i potrebno je uzeti u obzir odbijanja od ravanskih reflektora. Izuzetak je primena Lambovih talasa, gde pravac prostiranja zvuka pri radu sa sondama sa jednim pretvaraem treba da bude to je mogue blii normali u odnosu na ravan reflektora. 5.3 Tehnika prenosa (kroz materijal) Ova tehnika se zasniva na merenju priguenja pri prolasku ultrazvunog talasa kroz predmet ispitivanja. Signal koji se koristi za merenje moe biti ili: a) signal zadnjeg zida ili b) svaki drugi signal prenet ili direktno ili nakon meurefleksije sa povrina predmeta ispitivanja. Dalje pojedinosti o ovoj tehnici date su u EN 583-3. 5.4 Impulsna eho tehnika Ova tehnika koristi signal koji se reflektuje ili prelama od bilo koje povrine bitne za ispitivanje predmeta ispitivanja. Ovaj signal se karakterie svojom amplitudom i poloajem na vremenskoj bazi, koji zavisi od rastojanja izmeu reflektora i sonde. Poloaj reflektora se odreuje iz poznavanja njegovog rastojanja, pravca prostiranja zvuka i poloaja sonde. Preporuuje se da se amplituda signala meri poreenjem sa: a) krivom korekcije amplitude i rastojanja (DAC)*), ili sa nizom DAC-krivih, dobijenih korienjem

vetakih reflektora (bono buene rupe, rupe sa ravnim dnom ili urezi itd.) na jednom ili vie referentnih blokova, ili

b) dijagramom ekvivalentnog reflektora (DGS-sistem); ili c) ehoima od pogodnih ureza, ili d) ehoima od velikih ravanskih reflektora normalnih na akustiku osu (npr. eho zadnjeg zida). Ove tehnike su opisane u prEN 583-2. Da bi se dobili dodatni podaci o obliku i veliini reflektora, mogu se primeniti i druge tehnike. Takve tehnike se zasnivaju, na primer, na promeni amplitude signala pri kretanju ispitne sonde, na merenju putanje zvuka ili na analizi frekvencije priguenja.

Nacionalna fusnota

7*) Skraenica od engleskih rei Distance Amplitude Correction.

SRPS EN 583-1:2007 ISS 6 Oprema 6.1 Ultrazvuni instrument Ultrazvuni instrument mora ispunjavati zahteve iz prEN 12668-1. 6.2 Ultrazvuna ispitna sonda Sonda mora da ispuni zahteve iz prEN 12668-2. 6.2.1 Izbor ispitne sonde Izbor sonde zavisi od svrhe ispitivanja i zahteva referentnog standarda ili specifikacije i zavisi od: debljine materijala, oblika i stanja povrine; vrste i stanja isporuke materijala koji se ispituje; vrste, poloaja i orijentacije nepravilnosti koje treba pronai. Parametri ispitne sonde, navedeni u 6.2.2, 6.2.3 i 6.2.4, moraju se uzeti u obzir u odnosu na prethodno navedene karakteristike predmeta ispitivanja. 6.2.2 Frekvencija i dimenzije pretvaraa Frekvencija i dimenzije pretvaraa odreuju oblik snopa (blisko polje i divergenciju snopa). Izbor treba da osigura optimalne karakteristike snopa kompromisom izmeu: duine bliskog polja*) koja, kad god je to mogue, mora biti manja od debljine predmeta ispitivanja; NAPOMENA Mogue je otkriti nepravilnosti u bliskom polju, ali je njihova karakterizacija manje tana i manje ponovljiva. irina snopa, koja mora biti dovoljno mala u ispitnom podruju udaljenom od ispitne sonde kako bi se

odrao adekvatan nivo detekcije; divergencije snopa, koja mora biti dovoljno velika da detektuje ravanske nepravilnosti sa nepovoljnom

orijentacijom. Pored toga, pri izboru frekvencije moraju se pre svega uzeti u obzir priguenje zvuka u materijalu i mogunosti refleksije od nepravilnosti. to je via frekvencija, to je vea rezolucija, ali se priguenje poveava (ili se poveavaju neeljeni signali koje izaziva struktura materijala). Izbor frekvencije zato predstavlja kompromis izmeu ova dva faktora. Najvei broj ispitivanja izvodi se sa frekvencijama izmeu 1 MHz i 10 MHz. 6.2.3 Mrtva zona Prilikom izbora ispitne sonde mora se uzeti u obzir mrtva zona u odnosu na zapreminu koja se ispituje. 6.2.4 Priguenje sonde Prilikom izbora ispitne sonde mora se takoe uzeti u obzir i njeno priguenje, koje utie kako na rezoluciju, tako i na frekventni spektar.

Nacionalna fusnota

8

*) Pri izboru duine bliskog polja treba voditi rauna o tome da ona bude manja od duine zone koja se ispituje (za jednu duinu predmeta moda mora da se koristi vie sondi).

ISS SRPS EN 583-1:2007 6.2.5 Fokusirajue sonde Fokusirajue sonde uglavnom se koriste za otkrivanje malih nepravilnosti i odreivanje veliine reflektora. Njihov zvuni snop je odreen fokusnom zonom i prenikom fokusa. Njihove prednosti u odnosu na nefokusirane sonde sa jednim pretvaraem su poboljana poprena rezolucija i vei odnos signalum. Podeavanje osetljivosti se mora izvoditi korienjem referentnih reflektora. 6.3 Kontaktna sredstva Mogu se primenjivati razliita kontaktna sredstva, koja moraju biti kompatibilna sa materijalima i stanjem povrine. Kao primeri se navode: voda, koja moe da sadri neki agens, npr. sredstvo za kvaenje, antifriz, inhibitor korozije; kontaktna pasta; ulje; mast; pasta na bazi celuloze koja sadri vodu itd. Karakteristike kontaktnog sredstva moraju ostati konstantne za vreme verifikacije, kalibracije i izvoenja ispitivanja. Ono mora biti pogodno za temperaturni opseg u kome e se koristiti. Ako se ne moe garantovati konstantnost karakteristika izmeu kalibracije i ispitivanja predmeta, moe se korigovati razlika u prenosu (transfer gubici). Jedna od metoda za korekciju je opisana u prEN 583-2. Po zavretku ispitivanja, kontaktno sredstvo se mora odstraniti ukoliko ono ometa druge radove, kontrolisanje ili korienje predmeta ispitivanja. 6.4 Kalibracioni blokovi Kalibracioni blokovi koje treba primeniti definisani su u prEN 12223 i EN 27963. Stabilnost kalibracije se moe proveriti korienjem prethodno navedenih kalibracionih blokova. 6.5 Referentni blokovi Pri uporeivanju amplituda eha dobijenih pri ispitivanju sa ehoima dobijenim na referentnom bloku mora se obratiti panja na odreene zahteve u pogledu materijala, stanja povrine, geometrije i temperature bloka. Tamo gde je mogue, referentni blok mora biti izraen od materijala sa akustinim svojstvima u okviru specificiranog opsega za materijal predmeta ispitivanja, a stanje povrine mora biti uporedivo sa povrinom predmeta ispitivanja. U sluaju da ove karakteristike nisu jednake, mora se korigovati razlika u prenosu. Postupak korekcije je opisan u prEN 582-2. Moraju se razmotriti i geometrijski uslovi referentnog bloka i predmeta ispitivanja. Metode za odreivanje potrebne korekcije navedene su u prEN 583-2. U zavisnosti od uslova primene moraju se navesti geometrija referentnog bloka, njegove mere i poloaj reflektora a prema posebnim standardima i propisima. Poloaj i broj reflektora treba da zavise od cele zone ispitivanja. Reflektori koji se najee koriste su: a) veliki ravanski reflektori uporedni sa irinom snopa, upravni na akustike ose (npr. zadnji zid);

b) rupe sa ravnim dnom;

9

SRPS EN 583-1:2007 ISS c) bono buene rupe; d) lebovi ili urezi razliitih poprenih preseka. Kada se koriste referentni blokovi za imerziono ispitivanje, mora se uzeti u obzir uticaj vode u rupama ili se moraju zatvoriti krajevi rupa. Moraju se razmotriti posledice temperaturnih razlika izmeu predmeta ispitivanja, ispitnih sondi i referentnih blokova i uporediti sa zahtevima za tanost ispitivanja. Ako je neophodno, tokom ispitivanja se mora odravati temperatura referentnog bloka unutar specificiranog temperaturnog opsega. 6.6 Specifini blokovi U nekim sluajevima mogu se koristiti specifini blokovi (npr. uzorci sa identifikovanim prirodnim nepravilnostima) za zavrnu proveru metode ispitivanja i proveru stabilnosti osetljivosti. 7 Podeavanja 7.1 Opta podeavanja Ako ne postoje odreene instrukcije u standardima ili detaljne specifikacije, osnovno je da se osigura sledee: potiskivanje signala uma se ne sme koristiti, osim ako to nije izriito traeno u referentnim

dokumentima; da pojaiva bude korien u pogodnom podruju fekvencija; da se filtriranje podesi tako da se postigne optimalna rezolucija; ako je neophodno, impedanse unutar ispitnog sistema prilagoditi tako da se uz jednaku rezoluciju dobije

najvea visina eha; energiju impulsa podesiti to je mogue nie, uzevi u obzir rezerve pojaanja. Tako podeene vrednosti moraju se odravati sve vreme ispitivanja. Podeavanja se moraju obaviti na poetku svakog intervala ispitivanja i moraju se redovno proveravati u utvrenim vremenskim intervalima, kao i onda kada se menja neki parametar sistema ili ispitiva primeti odstupanja (videti prEN 12668-3). Moraju se utvrditi najvea odstupanja amplitude i opsega. Ako se prekorae ova odstupanja, neophodna su nova podeavanja ili druge dogovorene mere. 7.2 Podeavanje opsega Svaki opseg se mora odabrati tako da pokrije zonu ispitivanja definisanu u odgovarajuem standardu, proceduri ili detaljnoj specifikaciji. Podeavanja vremenske baze i kanjenja moraju biti izvedena korienjem kalibracionog bloka ili proraunom. To mora biti verifikovano ultrazvunom proverom lokacije reflektora u referentnom bloku.

10

ISS SRPS EN 583-1:2007 7.3 Pojaanje Podeavanja pojaanja i energije impulsa moraju se izvesti korienjem eha

od vetakih reflektora ili eha

suprotne povrine referentnog bloka ili predmeta ispitivanja. Ova podeavanja moraju biti odgovarajua za: otkrivanje svih nepravilnosti iji signali dostiu nivo registrovanja indikacija ili drugih bitnih signala,

utvrenih u dokumentima na koje se poziva; procene svih indikacija nepravilnosti ili drugih signala od interesa, pomou jedne od metoda opisanih u

relevantnom standardu ili bilo koje druge metode opisane u posebnim specifikacijama povezanim sa proizvodom koji se ispituje.

Podeavanje vrednosti pojaanja u toku ispitivanja radi detekcije moe se razlikovati od vrednosti pojaanja u toku ocenjivanja. Kod runog ispitivanja radi otkrivanja nepravilnosti, podeavanja pojaanja moraju biti takva da se sve nepravilnosti iznad nivoa ocenjivanja sve do najveeg ispitivanog opsega pokazuju na najmanje 20 % pune visine ekrana ili kako je specificirano u referentnim dokumentima. Postupci za podeavanje osetljivosti su opisani u prEN 583-2. 7.4 Frekvencija ponavljanja impulsa Kada je mogue podeavanje, frekvencija ponavljanja impulsa treba da bude dovoljno visoka da se osigura adekvatna otrina na ekranu kao i otkrivanje svih relevantnih signala, ali da bude dovoljno niska da se sprei nastajanje lanih eha kod dugakih putanja zvuka, posebno kod materijala sa malim priguenjem. Videti i 9.2.2. 8 Priprema za ispitivanje 8.1 Priprema povrine Sve ispitne povrine moraju biti oiene od prljavtine, bez oksida, ovrslih kapi nastalih usled prskanja pri zavarivanju itd. i moraju imati ujednaene konture i glatke da bi se mogao odrati zadovoljavajui akustiki kontakt. Osim toga, pre ispitivanja treba ukloniti sa povrine sve ono to moe biti povod za pogrene interpretacije rezultata ispitivanja. Videti prEN 583-2. 8.2 Identifikacija i referentne merne take Kada se u referentnom dokumentu (dokumentima) zahteva izvetavanje o nepravilnostima ili drugim lokalnim karakteristikama, svaki predmet koji se ispituje mora da se identifikuje na isti nain i mora da se koristi usaglaena metoda izvetavanja prema kojoj se moe jasno odrediti poloaj svake bitne nepravilnosti navedene u izvetaju. Ova metoda moe da se zasniva na obezbeivanju pogodnih stalnih referentnih mernih taaka ili korienju pogodnih geometrijskih karakteristika. 8.3 Korekcije u prenosu Ako se signali ocenjuju pomou referentnih blokova, oni moraju da prikau priguenje zvuka ili kontaktne gubitke ekvivalentne sa predmetom ocenjivanja. U suprotnom, moraju se sprovesti korekcije u prenosu, da bi se kompenzovali gubici na povrini i priguenja u materijalu. Jednostavne metode za to su predloene u EN 583-2. Za neke predmete ispitivanja sloenog oblika, predmete sa prevlakom ili od austenitnog elika itd., moe biti teko ili ak nemogue da se razvije industrijska metoda za verifikaciju ekvivalentnosti. U tom sluaju moraju se uvesti specifine procedure. Korekcija u prenosu nije neophodna kod predmeta ispitivanja sa relativno malom debljinom ili sa poznatim malim slabljenjem zvuka.

11

SRPS EN 583-1:2007 ISS 9 Ispitivanje 9.1 Obim ispitivanja Pretraivanje mora da se sprovede u skladu sa zahtevima referentnog (referentnih) dokumenta (dokumenata). Ovi zahtevi moraju da sadre podatke o oblasti ispitivanja, povrini po kojoj se sonda vodi i pravcu njenog kretanja, a mogu ukljuiti tip, dimenzije, frekvenciju i ugao snopa ispitne sonde koja se koristi. 9.2 Preklapanje i brzina pretraivanja (voenjem sonde) 9.2.1 Preklapanje Kod 100 %-tnog ispitivanja, rastojanje izmeu dve susedne putanje pretraivanja ne sme biti vee od irine snopa pri smanjenju energije od 6 dB na bilo kojoj dubini ispitivane zapremine. 9.2.2 Brzina voenja sonde Pri izboru brzine voenja sonde moraju se uzeti u obzir frekevencija ponavljanja impulsa i sposobnost ispitivaa da prepozna signale ili ispitnog ureaja da registruje signale. Kod poluautomatskog ili potpuno automatskog ispitivanja najvea brzina pretraivanja (Vmax) se odreuje prolaskom referentnog bloka ispod ispitne sonde ili se izraunava iz sledee jednaine:

s)/mmrepmax (nfd

V

=

gde je: d najmanja irina snopa pri 6 dB, u milimetrima, kako je primenljivo za ispitivanje; frep frekvencija ponavljanja impulsa, u Hz; n broj uzastopnih signala neke indikacije pre alarma. 9.3 Nivoi ocenjivanja i registrovanja Nivoi ocenjivanja i registrovanja su utvreni u relevantnim standardima. Kada ovi nivoi nisu definisani, u izvetaju o ispitivanju moraju biti navedene vrednosti koje su koriene tokom ispitivanja. 9.3.1 Impulsna eho tehnika Ako amplituda eha premai nivo ocenjivanja, ovaj signal mora da bude ocenjen prema kriterijumima prihvatljivosti. 9.3.2 Tehnika prozvuavanja Ako je amplituda signala koji je transmitovan manja od nivoa ocenjivanja, signal mora da bude ocenjen prema kriterijumima prihvatljivosti. 10 Karakterizacija nepravilnosti 10.1 Impulsna eho tehnika Nepravilnosti karakterie najmanje sledee: njihov poloaj u predmetu ispitivanja (x, y, z-koordinate); njihova sposobnost refleksije, odreena merenjem najvee amplitude eha, pomou jedne od metoda

opisanih u prEN 583-2. 12

ISS SRPS EN 583-1:2007 Mogu se odrediti i sledee dodatne karakteristike: orijentacija; veliina, odreena tehnikom pada za 6 dB ili drugim tehnikama kretanja ispitne sonde; ravanska ili neravanska karakteristika. 10.2 Tehnike prenosa Nepravilnosti karakterie najmanje sledee: njihov poloaj u predmetu ispitivanja (x i y-koordinate); najvei pad amplitude transmitovanog signala. Takoe se mogu odrediti dodatne karakteristike, kao to je veliina podruja u kome je signal smanjen. 11 Postupak ispitivanja Za svako ultrazvuno ispitivanje mora se ustanoviti postupak ispitivanja. Pored zahteva iz ovog opteg standarda, moraju biti dodatno ukljuene najmanje sledee pojedinosti kao primenljive: opis proizvoda koji se ispituje; referentni dokumenti; kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanje; stanje predmeta ispitivanja; zone ispitivanja; priprema povrina po kojima se pretrauje; kontaktno sredstvo; opis ispitne opreme; uslovi okoline; kalibracija i podeavanje; plan pretraivanja; opis i redosled ispitivanja; nivoi ocenjivanja i registrovanja; karakterizacija nepravilnosti; kriterijumi prihvatljivosti; izvetaj o ispitivanju. Standard za proizvod ili standard koji opisuje specifinu tehniku moe posluiti kao postupak ispitivanja, ako je on sam dovoljan za ispitivanje. Ako referentni dokumenti zahtevaju pisani postupak ispitivanja, prethodno navedene informacije moraju biti ukljuene kao njegov najmanji sadraj.

13

SRPS EN 583-1:2007 ISS 12 Izvetaj o ispitivanju Izvetaj o ispitivanju mora da sadri najmanje sledee informacije: a) identifikaciju proizvoaa i/ili porudbinu; b) potpunu identifikaciju ispitivanog predmeta; c) mesto ispitivanja; d) stanje predmeta ispitivanja; e) identifikaciju koriene opreme za ispitivanje; f) pozivanje na ugovorene dokumente (standarde itd.); g) pozivanje na postupak ispitivanja; h) ime, kvalifikaciju i potpis ispitivaa ili druge osobe odgovorne za ispitivanje; i) datum ispitivanja; j) rezultate ispitivanja i ocenjivanja; k) svako odstupanje od postupka.

14

ISS SRPS EN 583-1:2007

15

Prilog ZA (informativan)

Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva EU

Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve EU Direktive 97/23/EC, od 29. maja 1997. Usklaenost sa ispitivanjima opisanim u ovom standardu obezbeuje proizvoau opreme pod pritiskom jedan od naina da se prikae da je oprema usaglaena sa sledeim bitnim zahtevima i odredbama direktive o kojoj je re.

Tabela ZA.1 Podudarnost ovog evropskog standarda i Direktive za opremu pod pritiskom (PED)

Taka/podtaka u EN 583-1 Bitni zahtevi ili odredbe Direktive: Oprema pod pritiskom Ograniava se na/napomene

Taka 3, Kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanje

Prilog I, taka 3.1.3 Ispitivanja bez razaranja

Sve take Prilog I, podtaka 3.1 Procedure proizvodnje Prilog I, podtaka 3.2.1 Zavrno kontrolisanje

ICS 19.100 Klasifikaciona grupa C.A7Deskriptori: ispitivanja bez razaranja, industrijski proizvodi, ispitivanja ultrazvukom, opti podaci, oprema, podeavanje, priprema Descriptors: non-destructive testing, industrial products, ultrasonic tests, generalities, equipment, adjustment, preparation Ukupno strana 17

Predgovor1 Predmet i podruje primene2 Normativne reference3 Kvalifikacija i sertifikacija osoblja4 Neophodne informacije pre ispitivanja5 Principi ispitivanja ultrazvukom5.1 Opte5.2 Vrsta oscilacija i pravac prostiranja talasa5.3 Tehnika prenosa (kroz materijal)5.4 Impulsna eho tehnika

6 Oprema6.1 Ultrazvuni instrument6.2 Ultrazvuna ispitna sonda6.2.1 Izbor ispitne sonde6.2.2 Frekvencija i dimenzije pretvaraa6.2.3 Mrtva zona6.2.4 Priguenje sonde6.2.5 Fokusirajue sonde

6.3 Kontaktna sredstva6.4 Kalibracioni blokovi6.5 Referentni blokovi6.6 Specifini blokovi

7 Podeavanja7.1 Opta podeavanja7.2 Podeavanje opsega7.3 Pojaanje7.4 Frekvencija ponavljanja impulsa

8 Priprema za ispitivanje8.1 Priprema povrine8.2 Identifikacija i referentne merne take8.3 Korekcije u prenosu

9 Ispitivanje9.1 Obim ispitivanja9.2 Preklapanje i brzina pretraivanja (voenjem sonde)9.2.1 Preklapanje9.2.2 Brzina voenja sonde

9.3 Nivoi ocenjivanja i registrovanja9.3.1 Impulsna eho tehnika9.3.2 Tehnika prozvuavanja

10 Karakterizacija nepravilnosti10.1 Impulsna eho tehnika10.2 Tehnike prenosa

11 Postupak ispitivanja12 Izvetaj o ispitivanjuPrilog ZA (informativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva EU