1

2

SRPSKI PČELAR ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”

IZDAVAČ-PUBLISHER

Društvo pčelara “Dubočica”

Leskovac

Ul. Slavka Zlatanovića br. 35

16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK - EDITOR

Dragoslav Ilić Šeš

Tel. 016 - 281 666

Mob.063 – 42 82 36

Email:

dragoslav.ses@gmail.com

REDAKCIJA-

EDITORIAL:

prof. dr. Kostadin Tričković

mr. Naum Bandţov

dr. vet. med. Mihajlo Ilić

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenković

dipl. ing. polj. Dejan Pešić

LEKTOR

Ana Jovanović

3

S A D R Ţ A J

Vaza za cveće ili tegla.........................................................................4

Uticaj Varroe destructor-a kod infeciranih pčela na orijentisanje u

letu.......................................................................................................7

Značaj invertovanog sirupa u jesenjem prihranjivanju pčela............15

Košnice (II deo).................................................................................22

Greške koje pčelar ne sme da čini.....................................................24

Ţeluci i ţlezde...................................................................................28

Pismo iz Slovenije.............................................................................30

Pčelaforizmi.......................................................................................32

Vic.....................................................................................................33

Naivna pčelarska poezija............ ......................................................34

4

VAZA ZA CVEĆE ILI TEGLA

Tegla SPOS

ZBOG NESPOSOBNOSTI

DA SMISLE NEŠTO NOVO

KOPIRAJU SLOVENCE

Vladajući pčelarski reţim

Srbije najzad se pojavio sa

dugonajavljivanom „unika-

tnom teglom“ za med koja će

Slovenačka tegla

spasiti srpsko pčelarstvo

uništenog od njih samih.

Velika je nepoznanica ka-

ko je zavod za intelektualnu

svojinu mogao da izda rešenje

o zaštiti izabrane unikatne

tegle za med članova SPOS-a

kad u svetu već postoji slična

5

tegla? Uostalom nisu morali

da troše pare pčelara na

patentiranje jer nikom ne bi

palo na pamet da je uzme.

DOBRA TEGLA ZA

KONZENVIRANJE

PLAVOG PATLIĐŢANA

Već na prvi pogled se vidi

da na sve liči samo ne na

teglu. Nedostaje joj drška pa

da bude krigla za pivo ili

bokal za vodu. Oblikom ipak

najviše podseća na vazu za

cveće. MeĎutim ne odgovara

ni za vazu jer će zbog provi-

dnosti brzo da pozeleni od

algi. Jedino će moţda po koja

domaćica u njoj uţivljavati

reznice cveća ili konzenvirati

po jedan plavi patliĎţan.

TEGLOM SPOS-A

UNIŠTITI KONDITORSKU

INDUSTRIJU

Jedina korist za pčelare od

ove tegle bi mogao da bude

taj, da SPOS proizvodi ove

tegle i da ih prodaje kompani-

jama koje proizvode slatko,

ţĎem, slatke kremove i slično.

Na taj način im uništi prodaju

a samim tim i same te kompa-

nije. Tako će ljubitelji slatkih

stvari biti preusmereni na

konzumiranje meda.

POTPUNO

NEPRAKTIĈNA

Očigledno je da ova „uni-

katna“ tegla nije praktična.

Svuda u svetu postoje standa-

rdi, tako da sijalica bez obzira

u kojoj zemlji je proizvedena

hvata se na svim fasungama u

svetu. Standard vaţi i za tegle.

Prema standardnim teglama

pravljene su pregrade u polica-

ma, ostavama i friţideru.

SPOS-ova izduţena tegla u

tim pregradama ne moţe da

stane. Dno joj je prekomerno

prošireno pa zauzima previše

prostora.

Kada se kupljeni proizvod

potroši iz tegle ona se i dalje

upotrebljava u domaćinstvu.

SPOS-ovu tegla zbog suţenja

u gornjem delu i udaljenog

dna biće izuzetno teško oprati

pa je i zbog toga nepraktična.

U pogledu etiketiranja je

potpuno neupotrebljiva. Eti-

keta će se guţvati prilikom

6

lepljenja, jer je gornji deo uţi

a donji širi.

MORA DA SE IZMISLI I

SPECIJALNA KAŠIĈICA

Kašičice su takoĎe pra-

vljene prema standardnim te-

glama, tako da proizvod moţe

da se dohvati sa dna tegle sa

lakoćom. Iz izduţene tegle

SPOS-a kašičicom neće moći

da se dohvati med iz donjeg

dela. Prema tome SPOS treba

da izmisli i specijalnu kašičicu

za ovu teglu, da je proizvodi i

prodaje i tako zaradi za bespo-

trebne eskurzije funkcionera

po belom svetu i njihove devi-

zne dnevnice, a ne da u tu

svrhu koriste pare pčelara.

VEĆINA SVETSKIH

PROIZVODA SE PAKUJE

U STANDARDNIM

TEGLAMA

Većina proizvodi u svetu,

čak i mnogo skuplji od meda,

pakuju se u standardnim tegla-

ma. Iz ove izmišljotine SPOS-

a proizilazi da svaka kompa-

nija za svaki proizvod treba da

ima svoju teglu. MeĎutim

preksa koja se sprovodi veko-

vima pokazuje da nije tako i

da genijalci SPOS-a izmišljaju

toplu vodu. Najveće svetske

kompanije pakuju svoje proi-

zvode u standardnim teglama.

One su ušle u gene proizvo-

Ďača, ulivaju mu poverenje i

garanciju da je u njima kvali-

tetan proizvod. Izobličena

tegla SPOS-a će kod potrošaća

izazivati nepoverenje, podo-

zrenje i sumnjičavost, tako da

će negativno uticati na prodaju

meda. Na svu sreću do toga

neće ni doći pre svega što to

isto izaziva i kod pčelara pa

nikom neće pasti na pamet da

pakuje med u izobličenoj

„unikatnoj“ tegli SPOS-a.

„Unikatna“ tegla SPOS-a

je još jedna u nizu gluposti

diktatorskog pčelarskog reţi-

ma i dokaz njegove nesposo-

bnosti.

Dragoslav Ilić Šeš

7

UTICAJ VARROE DESTRUCTOR-A

KOD INFICIRANIH PĈELA

NA ORIJENTISANJE U LETU

Jasna Kralj, Stefan Fuks, NEMAČKA

Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš

UVOD

Kako bismo kontrolisali

opasnu štetočinu medonosne

pčele Varroa destructor, po-

trebno nam je kompletno

shvatanje faktora koji utiču na

rast broja krpelja. Glavna tema

ovih studija je reprodukcija

krpelja, i rast broja krpelja,

dok smrt krpelja nije dovoljno

ni dobro ispitana. Paţnja je

posvećena samo mehanizmi-

ma čišćenja i higijenskog

ponašanja, koje prouzrokuje

smrt unutar društva, ali

8

smrtnosti izvan društva se nije

toliko pridavala vaţnost, a

ukoliko i jeste, podrazumevalo

je samo grube procene u

modelima koji su se bavili

procenom dinamike porasta

broja Varroa destructor-a

(Frajs i drugi, 1994, Martin,

1998, Kalis i drugi, 1999).

PoreĎenjem porasta očekiva-

nog broja dobijenog reprodu-

kcijom i merama povećanja

broja krpelja, Fuš i Kačker

(2000) su procenili prirodnu

smrtnost krpelja i došli do

zaključka da se samo 30% od

očekivanog broja mrtvih krpe-

lja moglo naći na donjoj ula-

znoj dasci u društvu. Samo

12% od nepoznatih 70%

smrtnosti krpelja se moţe

objasniti gubitkom inficiranih

pčela izletnica zbog menjanja

pčela (Fuš i Kačker, 2000).

Stoga, veći deo mrtvih krpelja

nije prebrojan, što nam nago-

veštava da još uvek postoje

nepoznati mehanizmi uz po-

moć kojih se krpelji uklanjaju

iz društva pčela, i da oni mogu

predstavljati suštinsku ulogu u

dinamici stvaranja krpelja

Varroa destructor. Uzimajući

u obzir da parazit menja

ponašanje svog domaćina u

kontekstu domaćin-parazit

adaptacije i vaţnost izletnica u

daljem širenju krpelja, moguće

je da Varroa destructor utiče

na ponašanje izletnica i na

njihov let. Sakofski (1990) je

prikazao da je lutanje pčela

naglašeno u društvu koje je

više zaraţeno, iako još nije

jasno da li inficirane pčele više

lu-taju od onih koje nisu infi-

cirane. Postoji još dokaza da

se ponašanje izletnica menja

usled parazitizma krpeljom.

Zaraţenost je manja kod radi-

lica koje se vraćaju iz potrage

za hranom, nego što je to kod

radilica koje napuštaju društvo

(Fuš i Kačker, 2000, Kralj i

Fuš, 2002). Ovo otkriće nago-

veštava da se jedan deo

nepoznate smrtnosti krpelja

moţe objasniti gubitkom krpe-

lja za vreme potrage za

hranom i/ili povećanim gubi-

tkom inficiranih izletnica u

poreĎenju sa nezaraţenim izle-

tnicama. U našoj studiji glavna

paţnja je posvećena pitanju da

li se radilice inficirane krpe-

ljom Varroa destructor češće

9

ne vraćaju u društvo od neinfi-

ciranih radilica. Stoga smo

odredili dnevne gubitke pčela

u zaraţenom društvu za vreme

sezone. Dodatno smo obratili

paţnju na pitanje da li se

ponašanje inficiranih radilica,

kao i inficiranih odraslih pče-

la, menja usled parazitizma

krpeljom. U stvari, mi smo

odredili vreme trajanja leta

radilica i uporedili sposobnost

vraćanja kući zaraţenih i

nezaraţenih radilica.

MATERIJALI I METODE

Zapise pojedinih radilica

koje napuštaju društvo i

vraćaju se u njega obavili smo

korišćenjem video kamere

(Panasonik VVV-KS152 E)

koju smo postavili iznad i

ispod tunela za let unutar

visokoinficiranog nukleusa

društva, 2001. i 2002. godine.

Da bismo identifikovali radi-

lice, uveli smo u nukleus

društva, tacne sa nezaraţenim

radilicama starosti od jednog

dana i obeleţene bojom.

Posmatrali smo zapise obele-

ţenih radilica, ram po ram,

kako bismo ispitali trbušni i

leĎni deo tela pčele i identifi-

kovali prisustvo varoe krpelja.

Zapisivali smo vreme polaza-

ka i dolazaka za svaku obele-

ţenu radilicu koja je napuštala

društvo i izračunavali vreme-

nske periode u kojima su pčele

ostajale izvan društva. Infici-

rane i neinficirane radilice iste

starosti, koje su provodile u

letu skoro isto vreme, poredili

smo sa trajanjem leta. OdreĎi-

vali smo broj infi-ciranih i

neinficiranih radilica koje su

se vraćale i koje se nisu vraća-

le korišćenjem zapisa koje

smo vršili u toku celog dana.

Za individualno puštanje

pčela koristili smo tri visokoi-

nficirana društva sa stotinama

obeleţenih radilica iz zdravih

društava. Beleţili smo vreme

koje je bilo potrebno pčelama

da se vrate u društvo, nakon

što su bile puštene sa različitih

razdaljina (5, 6,10, 15 i 50 m)

od košnice. Kako bismo pre-

poznali obeleţene radilice koje

sleću pre nego što uĎu u

košnicu, ulaz košnice je bio

zatvoren providnom plasti-

kom. Vreme posmatranja po

10

pčeli bilo je ograničeno na 15

min.

Testirali smo orijentaciju ka

košnici prema ulazu u košnicu

u visokoinficiranom i modify-

kovanom nukleusu drutva u

koje smo ubacili stotine

obeleţenih radilica koje nisu

bile inficirane varoom destru-

ktorom. Izlaz nukleusa društva

je bio postavljen na belom

zidu, za koji je drutvo bilo

povezano preko tunela sa

zadnje strane. Ulaz u zidu bio

je obeleţen plavim kvadratom.

Za vreme eksperimenta dodali

smo još jedan plavi, laţni ulaz,

iste veličine kao što je ulaz u

košnicu, na levoj ili desnoj

strani od uzlaza košnice.

Ukupno 336 radilica je bilo

pušteno na razdaljini od 4 m.

Vršili smo zapise vezane za to

koliko često su puštene radili-

ce greškom dolazile do laţnog

ulaza pre nego što su nalazile

pravi ulaz u košnicu.

Kako bismo pratili broj

izletanja i vraćanja pčela na

osnovu dnevnog beleţenja,

koristili smo elektronsko sre-

dstvo - brojač pčela - koji smo

instalirali na ulaz u košnicu u

kojoj se nalazilo visokoinfici-

rano društvo, u periodu od 10.

8. do 20.10 2002. Automatski

smo uzimali podatke u perio-

dima od po pet minuta i

11

sakupljali ih na svaka 24 sata.

Izračunavali smo dnevni gu-

bitak na osnovu razlike u bro-

ju pčela koje su izletale i koje

su se vraćale. Uzimali smo

uzorke pčela koje su izletale,

na svaka tri dana, kako bismo

proverili zaraţenost krpeljom,

koristeći metodu pranja koju

je opisao Fuš (1985). Koristili

smo ove podatke samo u one

dane kada nije bilo nikakvih

poremećaja u društvu, kao što

su vršenje inspekcije društva,

čišćenje daske za pčele i

uzorkovanje radilica izletnica.

REZULTATI

Zapisima vršenim na pče-

lama koje su se nalazile u

tunelu za poletanje, korišće-

njem video sistema sa dve

kamere, otkrili smo da su

radilice koje su bile inficirane

varoa destruktorom, ostajale

oko dva puta duţe izvan

društva od neificirnih radilica

(Median (min): 2001: 3.32 i

1.40, P<0.001; 2002: 3.57 i

2.4, P<0.0005; ovim redom ).

Od 547 obeleţenih radilica

izletnica, 132 (23%) nisu se

vratile u toku celog dana, 2001

godine. Srazmera broja pčela

koje se nisu vratile bila je veća

u inficiranoj grupi u poreĎenju

sa grupom koja nije bila

inficirana (P<0.042, Fišerov

test). 2002 godine, nisu posto-

jale razlike izmeĎu inficiranih

i neinficiranih radilica koje se

nisu vratile, pa ipak društvo je

izgubilo 14,7% krpelja na

radilicama koje su napustile

društvo.

Kada su obeleţene radilice

bile individualno puštane sa

iste razdaljine društva, srednja

vrednost trajanja leta je bila

značajno veća kod inficiranih

nego li kod neinficiranih radi-

lica (92 s i 32 s, ovim redom,

P<0,0005, Man Vitni U test).

Testiranje orijentacije ka

košnici kod koga smo ispi-

tivali koliko često su puštene

radilice prilazile laţnom ulazu

pre nego što uĎu u pravi ulaz

košnice, pokazalo je da su

inficirane radilice u poreĎenju

sa neificiranim greškom prila-

zile laţnom ulazu dva puta

češće (P<0.0005, Man Vitni U

test). Direktni letovi prema

ulazu u košnice su bili

12

značajno češći kod nezara-

ţenih radilica u poreĎenju sa

zaraţenim radilicama (P<-

0.001, Chi² test).

Zaraţenost društva u kome

smo posmatrali broj radilica

koje izleću i vraćaju se, pove-

ćavala se u periodu od tri

meseci (r²=0.53, P< 0.001).

Uzorci radilica koje su izleta-

le bili su 10-20 puta više

inficirani na početku uzorko-

vanja nego li na kraju uzorko-

vanja. Gubitak pčela se pove-

ćao u tom istom periodu od tri

meseci (r2=0.26, P<0. 004).

KOMENTAR

Posmatranje video zapisa

nam jasno pokazuje da radili-

ce gube krpelje za vreme

njihovog leta ili tako što se ne

vraćaju u društvo. Iz ovog

istraţivanja ne moţe se jasno

videti da li do gubitka krpelja

koji se nalaze na pčelama koje

se ne vraćaju dolazi zbog smrti

tih radilica ili zbog toga što

one odlutaju u druga društva.

Ova studija nagoveštava da

gubitak foretičnih krpelja nije

nastao samo zbog prirodne

smrti izletnica, kao što se pre-

tpostavljalo na osnovu kori-

šćenja modela populacije

13

(Frajs i drugi, 1994). godine

2001, proporcionalno, veći

broj inficiranih radilica se

nije vratio od neinficiranih

radilica. Dodatno smo otkrili

da se gubitak izletnica poveća-

va vremenom, kako se poveća-

va zaraţenost društva. Oba

rezultata podrţavaju otkrića

Fuša i Kačkera (2000) i Kralja

i Fuša (2002), koja pokazuju

da više inficirane radilice pre

napuštaju nego što se vraćaju

u drutvo. Pčele mogu biti

dezorijentisane i potrebno im

je više vremena da pronaĎu

dom. Radilice koje su inficira-

ne varoa destruktorom ostaju

izvan drutva duţe, i kada ih

pustimo sa odreĎene razdaljine

potrebno im je tri puta duţe

vreme da se vrate u društvo.

Veći broj nezaraţenih radilica

odleti direktno kući bez traţe-

nja ulaza u košnicu, dok

zaraţene radilice pokušavaju

da uĎu kroz laţni ulaz češće

od nezaraţenih radilica.

Rezultati ove prezentovane

studije nam pokazuju da se

ponašanje radilica u toku leta

menja zbog parazitizma

krpeljom varoe destruktora na

odraslim pčelama. Produţeni

letovi mogu biti prouzro-

kovani oštećenom sposobno-

šću zaraţenih radilica da se

vrate kući, što dodatno moţe

prouzrokovati smrt izletnica.

Još uvek nije razjašnjeno da li

radilice koje se ne vraćaju u

društvo odlete u druga društva

ili se jednostavno izgube i

uginu. Sa perspektive društva,

ovakvo promenjeno ponašanje

zaraţenih radilica parazitima

moţe rezultovati smanjenom

zaraţenošću društva. Nevraća-

nje u društvo moţe biti jedno-

stavno strategija pčela da eli-

minišu kod krpelja stvaranje

novog mehanizma otpornosti

protiv zaraznih bolesti kod

medonosnih pčela.

14

GOSPODAR

PĈELA II Autor Dragoslav Ilić Šeš

A K C I J A ! Svi kupci knjige dobijaju gratis film

Apimondija Irska 2005, Apimondija

Australija 2007 i sve brojeve ĉasopisa

„Srpski pĉelar“ na disku.

- Kako da doĊete do meda kada ga u prirodi nema

i kada su vam društva slaba?

- Kako da proizvedete mladu maticu u istoj košnici

gde je i stara?

- Kako da zamenite maticu bez traţenja?

- Kako da sanirate najopasnije bolesti bez lekova?

- Kako da spreĉite stradanje pĉelinjeg društva i

celog pĉelinjaka?

ODGOVOR NA OVA I MNOGA DRUGA PITANJA

MOŢETE NAĆI U NAJĈITANIJOJ KNJIZI NA

BALKANU. NE OKLEVAJTE, NARUĈITE ODMAH.

CENA 1400 din. Tel. 016/ 281 666 Mob. 063/ 42 82 36

15

ZNAĈAJ INVERTOVANOG SIRUPA

U JESENJEM PRIHRANJIVANJU PĈELA

Profesor Vlada ĐorĎević, Leskovac, tel. 064/041-80-30.

ProizvoĎač pogača.

Slika 1. Jesen

Kraj leta i početak jeseni je

poslednje vreme u kome treba

pčelama obezbediti dovoljno

kvalitetne hrane za prezimlja-

vanje i prolećni razvoj. O

količini hrane koju treba obe-

zbediti za ţivot pčela postoje

različita mišljenja. Količina se

kreće od 15 do 30 kg. Ovo je

prilično proizvoljno dato. Da

bi pčelar praktičar znao koje

su to količine hrane neopho-

dne pčelinjoj zajednici, treba

da utvrdi broj zaposednutih

ulica koje zauzima pčelinja

zajednica u prohladnom jutru

početkom septembra i to po-

mnoţiti sa tri kilograma hrane,

računica je jasana. Količina

hrane koju trebamo obezbediti

16

Slika 2. Bagrem

zajednici za zimovanje isključ-

ivo zavisi od njene snage.

Pošto naša kranjska pčela u

zimu ulazi sa relativno malim

brojem pčela za razliku od

italijanke, zbog ekonomičnosti

zimovanja njoj nisu potrebne

enormne količine hrane za

zimovanje. Najjače zajednice

u DB 12-tici se zazimljavaju

na 9 ramova. To su 8 ulica.

Dakle za prezimljavanje i pro-

lećni razvoj takvoj zajednici je

potrebno 24 kg hrane. Zbog

prirodne zakonitosti, da ne

mogu biti svi najjači, u je-

dnom pčelinjaku takvih zaje-

dnica nema više od 30%.

Preostalih 70% zajednica biće

zazimljeno na manjem broju

ramova, a samim tim i sa ma-

njm količinama hrane. Pri-

drţavajući se pčelarskog pri-

ncipa zazimljavati zajednice

samo sa ramovima koje zauzi-

maju pčele i po ulici 3 kg

hrane plus jedan ram pumog

meda moţemo biti sigurni da

će pčele prebroditi i najteţa

iskušenja koja nosi zima sa

svim svojim nepredvidim ću-

dima. Poznato je da pčele

uspešno prezimljavaju i u Si-

biru na - 60ºC, naravno ako

imaju dovoljne količine hrane.

17

Da bi smo došli do

ovakvog, nazovimo, idealnog

stanja u pčelinjaku potrebne su

velike količine prirodne hrane

svetlijeg meda od ranih paša,

npr. bagrem. U ovakvim godi-

nama kao što je ova 2010. Sa

malim količinama nektara i

meda tako nešto je nemoguće

ostvariti. Zato je prihranjiva-

nje pčela šećerom neizostavna

apitehnička mera bez koje je

bar u našim uslovim na jugu

Srbije poslednjih godina neza-

mislivo uspešno ili uopšte

pčelariti. U tom smislu početni

meseci nove pčelarske sezone

za naše uslove, kraj jula,

avgusta i septembra se moraju

iskoristiti za popunjavanje

rezervi hrane za zimu i

prolećni razvoj pčela. To se

čini prihranjivanjem šećernim

sirupom. Ali ako se iz bilo

kojih razloga zakasni sa pri-

hranjivanjem šećerom pa se to

mora činiti u drugoj polovini

septembra ili kasnije i to

velikim količinama šećera (10-

15 kg) postoji opasnoist da

novoizleţene zimske pčele

koje bi preraĎivale, invertova-

le te velike količine šećera se

biološki istroše i drastičnoi

skrate ţivotni vek tako da u

malom broju dočekaju odgaja-

nje novog legla i produţetak

ţivota pčelinjoj zajednici.

Pčele bez problema i posledica

po njih u jesenjem prihranjiva-

nju mogu preraditi do 4 do

5kg šećera. Preko ove količine

već postoji opasnost da se

prilikom prerade šećera skrati

ţivotni vek pčele. Da bi se

izbegle štetne posledice prera-

de velikih količina šećera pče-

lar moţe pomoći pčelinjoj

zajednici tako što će je prehra-

njivati invertovanim šećernim

sirupom kojim se neće optere-

ćivati pčele.

INVERTOVANJE ŠEĆERA

Invertovanje šećera je

hemijski proces pri kome se

molekul saharoze (sloţeni še-

ćer od šećerne trske ili šećerne

repe) pod uticajem fermenta

invertaze vezuje sa jednim

molekulom vode i razlaţe na

dva molekula prostih šećera –

molekul groţĎanog šećera

(glukoze) i molekul voćnog

šećera ( fruktoze). Dobijena

mešavina jednakih delova

fruktoze i glukoze naziva se

18

invertovani šećer. Fruktoza i

glukoza imaju istu hemijsku

formulu, ali se razlikuju po

skretanju polarizovane svetlo-

sti. Fruktoza skreće levo, a

glukoza desno.

U pčelinjoj zajednici inve-

rtovanje saharoze vrše pčele

radilice uzrasta od 18 dana

kod jakih zajednica i 25-30

dana kod slabih, pomoću

fermenta invertaze koga luče

ţdrelne (faringealne ţlezde) na

temperaturi koja vlada u

pčelinjem leglu (oko 35 ºC)

zato pčele neinvertovani sirup

uvek unose u blizini legla, tu

ga invertuju i kad ga pretvore

u med prenose ga dalje

stvarajući mednu kapu.

Invertovanje šećera se

moţe vršiti na više načina i to:

pomoću kiselina (mlečna, li-

munska, vinska, jabučna i dr.),

pomoću inverta invertaze (u

inostranstvu se moţe naći si-

ntetička), a mi je nalazimo u

medu i gljivična (predstavlja

tajnu prehrambene industrije).

Za nas pčelare posebno su

značajne i primenjive pomoću

kiselina i fermenta invertaze

koji se nalaze u medu.

Invertovanje šećera u

prisustvu neke od navedenih

kiselina vrši se na taj način što

se u pripremljenom šećernom

sirupu odreĎene koncetracije

npr 2:1 u korist šećera stavlja

od 1 do 1,8 gr kiseline na 10

kg šećera, a po nekim auto-

rima na 1 kg šećera, a zatim

sve to zagreva do ključanja i

ostavi da vri 25-30 minuta na

tihoj vatri uz povremeno me-

šanje koje se nastavlja i kada

se sud skloni sa vatre sve dok

se masa malo ne ohladi. Time

je proces invertovanja završen.

Invertovanje šećera pomo-

ću kiselina kuvanjem ima

ozbiljnih nedostataka jer se

prilikom invertovanja na viso-

kim temperaturama uz prisu-

stvo neke od navedenih kiseli-

na oslobaĎaju odreĎene količi-

ne HMF (heksimetil-furfurola)

19

supstancije koja u koncetraci-

jama većim od 30 do 40 ppm

(miligrami HMF na 1kg

hrane) moţe štetiti pčelama.

Naučno je dokazano da se

najmanje HMF pri ovakvoj

burnoj invertazi oslobaĎa

invertovanjem šećera pomoću

limunske kiseline (limontusa)

meĎutim i te količine HMF

predstavljaju opasnost za

pčele, pa se zbog toga ovakvo

invertovanje kuvanjem ne

preporučuje za kompletiranje

zimskih rezervi već se ovaj

sirup jedino moţe

upotrebljavati za izradu

pogača jer pomešan sa

šećerom u prahu u kome

nemaHMF sniţava se ukpni

nivo HMF do tolerantnih

granica od 30 do 40 ppm.

Nedostatke ovakvog brzog

invertovanja sirupa eliminiše

drugi spori i dugotrajni način

invertovanja pomoću fermenta

invertaze koji se nalazi u

medu. Invertovani sirup na

ovaj način se priprema po

sledećoj recepturi:

- Šećer 74%

- Med 7,5%

- Voda 18,5 %

- Sirćetna kiselina 0,04

% ili 4 ml esencije 80

% na 10 kg šećera.

Slika 3. Duplikator

Ova masa se zagreva na

temperaturi od 35 do 40ºC uz

povremeno mešanje. Proces

invertovanja traje oko 7 dana.

Nakon ovog vremena dobija

se invertovani sirup bez HMF.

To je ustvari veštački med

koga pčele kada se njime

prihranjuju odmah odlaţu u

mednoj kapi uz neznatnu

doradu i poklapaju voštanim

poklopčićima. Ovakvom

20

hranom bez ikakve opasnosti

pčele se mogu prihranjuivati u

bilo koje doba godine, naravno

uključujući i kasnu jesen.

Slika 4. Mešač

Za nešto brţe, tj. kraće vreme

invertivanja postoji receptura

za invert pomoću meda i

limunske kiseline.

Za invert je potrebno:

- 74% šećera

- 18,5% vode

- 7% meda

- 1 gr. limontusa na 1

kg. šećera

Invertaza se vrši na 50ºC i

traje 3-4 dana. I u prvom i u

drugom slučaju vreme inverto-

vanja se moţe skratiti sa pove-

ćanjem količine meda.

Treba naglasiti da je 50ºC

krajnja granica zagrevanja, jer

viša temperatura bi u ovom

periodu uzrokovala nastanak

visokih vrednosti HMF što bi

škodilo pčelama.

Invertovanje šećera sa

limunskom kiselinom i sveţim

medom u trajanju od 3 dana ne

stvaraju visoke sadrţaje HMF.

Ovakve načine invertovanje

šećera nije jednostavno ura-

diti. Za to su potrebni posebni

ureĎaji.

Na sl.3. prikazan je jedan

takav ureĎaj napravljen od

parnog vojnog kazana duplika-

tora od 150 litara u kome

mogu da se smeste 150 kg

šećera, 65 l vode i 15-18 kg

meda. U ureĎaj su ugraĎena 2

21

grejača ukupne snage 12 kilo-

vata koji zagrevaju vodu u

duplikatoru stvarajući vodeno

kupatilo u kome se smeša

zagreva do ţeljene temperatu-

re. Na komandnoj tabli (sl. 5)

podešavaju se ţeljeni parame-

tri: temperatura zagrevanja

vode koja se reguliše digita-

lnim termostatom, zatim vre-

me uključivanja mešečai

vreme mešanja( sl. 4).

Slika 5. Komandna tabla

U ovom slučaju ureĎej radi

tako da meša 7 minuta, pravi

pauzu 7 minuta i tako radi

omoliko dana koliko je potre-

bno što zavisi od recepture i

temperature da se šećer inve-

rtuje. Proces invertovanja je

završen kada je masa u kazanu

bistra, bez pene i kada curi u

neprekidnom nizu kao med.

Takav sirup je spreman za

prehranu pčela ili pripremanja

pogača i to bez opasnosti da će

se pčele prihranjivane u

velikim obrocima i do 10 kg

iscrpljivati u preradi sirupa.

Prihranjivanje pčela šećerom

je nuţna mera u pčelarstvu bez

obzira što su med i polen

nezamenljiva hrana za pčele.

Ovakvim načinom prihranjiva-

nja invertovanim sirupom mi

smo u nuţdi donekle i pomogli

pčelama u nihovoj večitoj

borbi za opstanak. A zna se da

opstaju samo najjači.

22

KOŠNICE (II deo) Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš

FARAROVA KOŠNICA

Pripada tipu košnica nasta-

vljača. Sa njom se pčelari

nastavkom. Kod nje je moguće

da se primenjuju sve savreme-

ne metode pčelarenja. U

plodištu ima dva tela i jedno u

medištu. Kad je u pitanju

tehnologija pčelarenja, konstr-

ukcijska rešenja su dobra. U

pogledu pruţanja ţivotnih

uslova pčelinjem društvu, tu je

situacija gora nego kod Da-

dan-Blatove košnice. Površina

pod saćem u plodištu kod ove

dve košnice je pribliţno ista, s

tim što je kod DB košnice

visinski u jednom komadu, a

kod Fararove po sredini plodi-

šta ima prazan prostor. Taj

prazan prostor čine: satonoša

donjeg rama, prostor izmeĎu

satonoše donjeg rama i donje

letvice gornjeg rama, kao i

donja letvica gornjeg rama.

Ovaj neiskorišćeni prostor je

za pčele velika prepreka koju

moraju da savladaju. Ogroman

nedostatak je i mala visina je-

dnog nastavka, a velika širina i

duţina. Zato je nemoguće

drţanje društva u jednom

nastavku. Plodište ove košnice

je konstrukcijski deljivo, ali

funkcionalno nije. Zato se sla-

ba društva sporo razvijaju u

ovakvom plodištu. Glavni

nedostatak joj je velika zapre-

mina po centimetru visine.

Ova košnica je u Srbiji

dostigla veću popularnost ne-

go u svojoj matičnoj zemlji u

kojoj je nastala pre svega zbog

pogrešne edukacije pčelara u

časopisu Pčelar, tako da su

mnogi pčelari obmanuti i

naneta im je ogromna šteta.

23

LANGSTROT-RUTOVA

KOŠNICA (LR) Sastoji se iz tri nastavka, dva

su plodište, a treći - gornji je

medište. Svi nastavci i svi

ramovi su iste veličine. To

olakšava proizvodnju i čini je

jeftinijom. Sluţi za pčelarenje

nastavkom i moguće je prime-

niti skoro sve metode savre-

menog pčelarstva. Pčelinjem

društvu pruţa bolje ţivotne

uslove od prirodne košnice

zbog prilagodljive zapremine

kako plodišta tako i cele

košnice. Kod ove košnice je

plodište konstrukcijski i fu-

nkcionalno deljivo. Zbog

odgovarajuće visine i zapremi-

ne njenog tela u njemu mogu

da se drţe pčelinja društva

kada u toku godine imaju mali

broj individua, kao i rojevi i

slaba društva. Tada se ona

intenzivno razvijaju zbog male

zapremine. Ima dobru zapre-

minu po centimetru visine.

Nedostatak joj je što nije u

osnovi kvadratnog oblika, te

ne moţe da se primenjuje topli

i hladni poloţaj rama, što je u

toku godine potrebno. Drugi

nedostatak je taj što je plodište

preveliko za sadašnje pašne

prilike u Srbiji tako da med

umesto da se naĎe u medištu i

kasnije izvrca, ostaje u plo-

dištu. Trenutno je najpopula-

rnija košnica na svetu.

LR košnica

Zbog promenjenih klimatskih i

pašnih prilika u Srbiji ova

košnica nije više odgovarajuća

za pčelinja društva autohtone

srpske kranjske rase i srpsko

pčelarstvo.

24

GREŠKE KOJE PĈELAR

NE SME DA ĈINI

Mr Naum Bandžov, Maradik, tel/faks: 022-

506 – 676, mob: 063 – 599 – 260,

e- mail : bandzov@neobee.net

web sajt: www.u-pcelara-maradik.org

Prvih nekoliko godina ka-

da sam počeo da budem čuvar

košnica sa pčelama, dok nisam

upoznao mog velikog prijate-

lja i velepčelara Ivana Venera,

pravio sam velike greške sa

tipovima košnica, ,,kako bi

prošao navodno jeftinije“. Ima

jedna poslovica koja je potpu-

no tačna: ,,da siromah uvek

duplo plati, ako ne na mostu,

onda na ćupriji“. Tako sam i

ja, da bi navodno prošao

jeftinije, pravio neoprostive

greške u tom periodu. Od 6

košnica koje sam posedovao,

imao 5 raznih nestandarnih

tipova pored one jedne 10

ramne DB košnice.

Sve moje velike greške koje

sam pravio oko tipova košni-

ca, u ovom članku ţelim da

iznesem sa ciljem da budući

pčelari ne prave iste ili slične

greške koje sam ja pravio i

kako sam se mučio i izgubio

dragoceno vreme (4 god.) dok

nisam obezbedio standardne

LR košnice.

U tim početnim godinama

mnogo mi je pomogao u

nadgradnji mog skromnog

teoretskog, a pogotovo prakti-

čnog znanja iz pčelarstva,

veliki pčelar praktičar iz Ma-

radika Lazar Grujić kome sam

sada veoma zahvalan. On je

pčelario sa šestdesetak košnica

25

LR košnice

tipa pološka, koji je pored

meda, u to vreme proizvodio i

matice najsavremenijom Duli-

tlovom metodom sa plastičnim

matičnjacima, zatim proizvo-

dio irojeve, matični mleč,

polenov prah i propolis. Od

njega sam prihvatio drugi

veliki savet, a to je kad mi je

tada rekao, ,,Bane ako ţeliš da

postaneš pravi pčelar i nikad

ne ostaneš bez pčelinjih

društava, moraš da naučiš da

proizvodiš matice, bilo kojim

načinom, kako ne bi bio

zavistan od drugih“. Tada mi

je poklonio 20-ak plastičnih

matičnjaka da pokušam i ja da

presaĎujem larve, proizvodim

matice, matičnu mleč i sebi da

pravim veštačke rojeve. Nara-

vno da sam ga poslušao i

davne 1969. godine počeo sam

da sam presaĎujem larve,

proizvodim matice, rojeve,

propolisa i matičnu mleč u

sopstvenoj proizvodnji. Tako

sam stekao veliko samopou-

zdanje i setio sam se reći Baba

Velinke Dikić iz Krušedola

koja mi je poklonila jedno

pčelinje društvo krajem aprila

26

1964. god. i tada mi je rekla:

,,Bane, kako me je zvala, kada

sam nešto uradiš što nešto

vidiš, onda ćeš naučiti i stalno

ćeš znati da proizvodiš pčeli-

nje proizvode“.

Kasnije, a i danas sam

siguran da je bila potpuno u

pravo, a tako nešto piše i u

knjigama dijalektike kod va-

spitanja odraslih.

Ponoviću:

1. ako slušaš neko preda-

vanje iz pčelarstva, ništa nećeš

naučiti, odnosno na predava-

nju moţeš i da se uspavaš, ako

predavač nije vičan da vas drţi

u budnom stanju.

2. ako samo slušaš preda-

vanje i nešto vidiš na slajdovi-

ma, folijama ili na CD ili

DVD nešto ćeš i zapamtiti.

3. Ako to što si slušao ili

video i sam to primeniš na

svom pčelinjaku, onda ćeš i

naučiti

Ovde smatram interesa-

ntnim da navedem 7 smrtnih

pčelarskih grehova u koje

pčelar skoro redovno upada, a

napisao ih je Svetozar Gavri-

lović avgusta meseca 1911.

god. u svojoj knizi ,,Praktično

pčelarstvo“. MeĎutim, slobo-

dan ću biti da vas zapitam, a

da sami sebi iskreno odgovori-

te, da li neko od vas pada u

neki od sedam »smrtnih« gre-

hova, o kojima je Gavrilović

pisao jos pre mnogo godina.

Ima li danas u vreme znatno

savremenijeg načina pčelare-

nja »grešnika« i koliko? Da li i

danas postoji samo sedam

»smrtnih« grehova ili ih ima

znatno više, odnosno da li su

baš to »smrtni« grehovi ili ima

još teţih? Ako bi cenili po

tome koliko od ukupnog broja

pčelara kupuju pčelarsku

literaturu, koliko ima pretpla-

tnika na pčelarske časopise,

koliko od njih posećuje preda-

vanja, izloţbe, sajmove, koli-

ko od vas blagovremeno

menja matice i saće u kosnici i

dr? Ja bih rekao da ih ima i to

ne mali broj. Poslušajmo

savete Svetozara Gavrilovića i

čuvajmo se da ne padnemo u

bilo koji od »smrtnih« greho-

va, a pridrţavajmo se svih

dole navedenih 7 osnovnih

pravila pri gajenju pčela pa

uspeh sigurno neće izostati, a

to su:

1. Nemoj nikad uobraţavati

da sve znaš o pčelarstvu, ni

27

gorditi se svojim znanjem i

svojim velikim berbama meda,

već budi skroman i vredan,

kao pčela, rad treba da te

uzdiţe i oblagoroĎava, čovek

se uči dok je ţiv, a i najbolji

pčelar moţe doţiveti da naĎe

još boljeg od sebe, koji mu

moţe biti učitelj.

2.Ne smatraj da je znanje i

iskustvo što ga stekneš oko

pčela samo tvoje i da treba da

ga kriješ, radi otvoreno i

iskreno, svoje znanje saopšta-

vaj drugima, onda ćeš biti od

koristi pčelarstvu.

3. Brani svoje mišljenje i

zastupaj, dok i sam ne uvidiš

da te je protivnik ubedio da

nemaš pravo, a kad to uvidiš,

smelo i otvoreno priznaj da si,

grešio i popravi se, na korist

sebe i drugima.

4. Nemoj nikad drugom

zameriti, ni drugog kritikovati

dok ne budeš u stanju dokazati

i pokazati da si ti bar onoliko i

onako ako i ne i bolje napisao

i više uradio, koliko je učinio

onaj, kome imaš da zameriš i

koga hoćes da kritikuješ.

5. Nemoj nikad da napustiš

čitanje pčelarskih listova i

pčelarskih knjiga, uvek ćes

naći nečega da naučiš, ili što

će tebe pokrenuti na razmišlja-

nje, podstaći te na stvaranje;

ko se ograĎuje kineskim

zidom uobraţenog sveznala-

štva, taj se podaje zastoju i

nazatku;

6. Nemoj ništa da izuzimaš

i stvaraš, da prepravljaš i da

doteruješ, ni na modelima

košnica, ni na okvirima, ni na

spravama i alatkama, ni na

načinima pčelarenja, dok se ne

uveriš, dokle ne pripitaš, ili

dokle u tuĎim delima svojih

prethodnika ne potraţiš da sve

to nije neko drugi pre tebe

»pronašao» i »izumeo«, onda

ćes doţiveti najmanje gorčine

i bićeš najmanje drugima

smešan.

7. Ne ţali nikad ni troškova

ni truda da posetiš pčelarske

skupove, kongrese, da vidiš

pčelarske izloţbe u zemlji i na

strani. Tek posle toga, moći

ćes da dobiješ pravi pojam o

korisnosti pčelarstva i o veliči-

ni.... kao i o ništavilu ljudskog

duha i ljudske taštine.

,,Na kraju imam da

zamolim moje drugove pčela-

re, učenike i čitaoce koji su

28

dovde došli u proučavanju

pčelarstva sa mnom zajedno

da poslušaju moj savet, da se

čuvaju da ne padnu ni u jedan

od sedam »smrtnih« i uroĎe-

nih pčelarskih grehova“.

Ovo je napisao G-in Svetozar

Gavrilović 1911. god. što se u

potpunosti slaţem i trudim se

da se pridrţavam navedenih

pravila. Koliko u tome ja

uspevam, ostavljam pčelarima

da procene sami kada slušaju

moja predavanja gde me pozo

vu ili doĎu na praktični čas na

mom Edukacionom centru u

Maradiku, kada pročitaju moje

članke bogate sa slikama na

Web sajtu WWW.U-PCELA-

RA-MARADIK.ORG i eve-

ntualne autorske, a moţe se

reći i autobiografske pčelarske

knjige koju ja, da budem

iskren sporo pripremam, a

pčelari iz svih bivših Jugoslo-

venskih republika traţe da to

uradim brţe.

_______________________________________________________

Preuzeto iz knjige SRPSKI

PČELAR iz 1893. godine.

Autor: Profesor Jovan Ţivano-

vić

Prof Jovan živanović

ŢELUCI I ŢLEZDE

Hrana je pčelinja medljani

sok (nektar) i rĎa (cvetni

prah). Kad pčela umoči svoju

četkastu rilicu u nektar, prionu

na dlakavu rilicu kapljice od

nektara. Medljani sok sa rilice

kad ga pčela uvuče unutra,

dospe uvlačnom snagom u

grlo i kroz grlo u ţeludac za

med. Cvetni prah pčele kupe

vilicama i dolazi odmah u

usta, otkud gutanjem dospe u

grlo, a odavde kroz grlo od

ţeluca za med u ţeludac za

svarivanje. Kroz usta (a ne na

rilicu) bljuje pčela med u

ćelice i mleč za hranjenje

29

uljeva. Pčela u glavi ima dve

ţlezde, gornju i donju ţlezdu i

jednu u nadgrudnjaku. Gornja

ţlezda u glavi i ţlezda u na-

dgrudnjaku čine rilicu mokru

pre nego što će pčela da sabira

nektar. A čine je mokrom zato

što onda lakše nektar na nju

prione. Druga ţlezda u nadgr-

udniku odreĎena je i za to da

medljani sok (nektar) invertuje

u med. Donja ţlezda u ustima

odreĎena je da cvetni prah sa

pljuvačkom pomeša da bi ga

pčela mogla iţvatati i da bi ga

tim pripravila za svarivanje.

Prva dakle promena hrane

biva već u ustima kad se hrana

pomeša sa pljuvačkom. Hrana

iz usta prolazi kroz grlo a

odavde kroz ţeludac za med i

na posletku dospe u ţeludac za

svarivanje. Kad treba hrana da

proĎe kroz ţeludac za med da

se ne bi pomešala sa medom te

da ga ne bi pokvarila, pčela

pruţi grlo od ţeluca za svari-

vanje kroz ţeludac za med i

spoji ga sa pravim grlom, koje

ide iz usta.

Kroz to grlo od ţeluca za

svarivanje proĎe hrana i dospe

u ţeludac za svarivanje ne

pomešavši se sa medom u

ţelucu za med. Grlo od ţeluca

za svarivanje ima usta sa

takozvanim zubima, gde se

hrana ţvaće, kad tu dospe.

Kad hrana dospe u ţeludac za

svarivanje, pomeša se sa

sokom od ţeluca i tu se počne

svarivati. Svarivanje postaje

micanjem ţeluca, koje biva

rastezanjem i stezanjem ţelu-

ca. Kad se hrana potpuno svari

onda postane od nje mleč

(chylus). Mleč produkat svari-

vanja jest bela pogusta tečnost.

Kod viših ţivotinja mleč iz

ţeluca pokupe mlečni sudovi

(Milehgefasse) i odavde dospe

kroz ţile , vene do pluća gde

se sa oksigenom spoji i

oksiduje i posle iz srca kao krv

kroz ţile arterije odlazi. Kod

pčele pak biva tok mleča

ovako: kroz ţeludac prodre

mleč u šupljinu trbuha a

odavde ulazi odmah u srce.

Produţenje ţeluca za svariva-

nje jeste tanko crevo, u koje

ulaze malpigijevi sudovi, u

kojima se ţuč stvara. U ovom

crevu spoje se ostaci hrane sa

ţuči i dolaze u debelo srevo,

gde im se izvuku sve pitave

čestice, a ostatak nekoristan

prolazi kroz guzno crevo

30

napolje. Crv pčelinji ima u

ustima na donjoj strani ţlezdu,

iz koje ide tečnost, koja kako

doĎe na vazduh, odmah očvr-

sne u najtanje končiće, kojima

se crv (Larve) učahuri. I ova je

tečnost produkt svarivanja.

TakoĎe je produkt svarivanja

otrov pčelinji, koji stoji u

bešici, koja stoji u svezi sa

ţaokom. U bešičicu vode

otrov dva dugačka organa

nalik na creva i u kojima se

otrov stvara. Produkt je svari-

vanja naposletku i vosak.

_______________________________________________________

PISMO IZ SLOVENIJE

Poštovane kolege

Drаgo mi je dа mogu dа

čitаm Srpski pčelаr. Jа sаm

posebno oduševljen polem-

ičnim i kritičkim mislima va-

ših autora. To je nešto što

nedostаje ponekаd i nаmа.

U Pčelаrskom društvu Se-

ţаnа smo pokrenuli mnoge

аktivnosti zа unаpreĎenje pče-

lаrstvа i povećаnje potrošnje

pčelinjih proizvodа. To nam

prilično dobro uspeva. Nаšа

godišnjа proizvodnjа je oko

31

120 - 130 tonа medа koji plа-

sirаmo uglаvnom nа domа-

ćem trţištu. Ove godine, 1.

oktobra ugostićemo u nаšoj

Lipici "Apimedico" svetski

kongres o Apiterаpiji, koji će

dodаtno pospešiti prodаju

nаših proizvodа.

24. oktobrа raspisujemo

11. MeĎunаrodni konkurs zа

izbor nаjboljeg medа u centrа-

lnoj Evropi. Na ovom tаkmi-

čenju prošle godine su uče-

stvovаli i neki pčelаri iz Srbije

i sа sobom odneli neke

nаgrаde.

Juna meseca smo bili

gosti srpskim pčelarima u

Bаčkoj Pаlаnci kod Dušаnа

Mаndića, u Šidu kod Dušаnа

Trkulje i u Krаgujevcu kod

Steve Gаlića. Nаšа posetа je

uspešno orgаnizovаo Stevаn

Mljаzić u sаrаdnji sа ĐorĎem

Soviljem. Ovi pčelаri su nas

lepo dočekali i ugostili, tаko

dа smo se opet osećаli kаo

kod kuće. Preko vas im

izraţavamo iskrenu zаhvа-

lnost.

U prilogu vam šаljemo

poziv zа tamičenje zа izbor

nаjboljeg meda. Ukoliko ste u

mogućnosti da ga objavite pre

isteka roka.

MEĐUNARODNO

OCENJIVANJE MEDA

Seţаnа 2010

Pčelarsko društvo Seţаnа

orgаnizuj 11.MeĎunаrodno

ocenjivanje medа, koje će se

odrţati 30. oktobra 2010.

Pored procene meda slovenа-

čkih pčelаrа pozivаmo neo-

graničeni broj pčelаrа iz ino-

strаnstvа.

Uzorci morаju biti podneti

u sklаdu sа propisimа o pro-

ceni medа od 5. do 20. oktobrа

nа аdresu: Alenkа Dolgаn-

Štrucelj Dolenjа vаs 2, 6224

Senoţeče (tel. 031702187).

Nаknаdа zа uzorаk medа je 10

€ uplatom na računu: 10100-

0034942111 PD Seţаnа . Ako

se uzorak meda šаlje poštom,

pošiljkа morа biti prаćena

potvrdom o uplаti tаkse. Svaki

uzorak morа biti oznаčen u

sklаdu sа vаţećim propisimа.

Prilikom kandidovanja, pčelаr

morа dа potpiše izjаvu dа je

med od njegovih pčele, da ne

32

koristi аntibiotike i dа protiv

varoe upotrebljava registrova-

na i dozvoljena sredstvа po

uputstvu proizvoĎаčа.

Podela priznanja je 20.

novembrа 2010. u društvenim

prostorijama u Povirju. Nаkon

podele moţe se pogledаti

izloţbа sаvremene tehnologije

pčelаrstvа, nakon toga planira-

no je druţenje i degustаcijа

nаjbolje ocenjenih medova.

Lep pozdrav pčelarima

Srbije.

Predsednik Pčelarskog

društva Sežana

Ivan Atelšek

_______________________________________________________

PĈELAFORIZMI

Pčelaforizme i vic priredio Dragoslav Ilić Šeš

1. I SPOS ima svog

Stanlija i Onlija. To im

nije nasledno već zato

što jedan gladuje, a

drugi se proţderava.

2. Veliki stručnjak, meda

Leskovački dinosaurus

mnogo voli da se slika.

Kad se slika uvek čita.

To je zato što mu je

tata završio škole nose-

ći med u aluminiju-

mske kante velikim

medvedima.

3. Naši medvedi Magarci,

doţivljavaju sebe kao

lipicanere pa bi da

paradiraju svetom. Me-

Ďutim magarci bili, a

magarčine postali.

4. Lako je prepoznati me-

dveda na funkciji u

SPOS-u, smrdi na po-

kvarena jaja.

5. Posle uništenja srpskog

pčelarstva funkcioneri

SPOS-a vrše prekvali-

fikaciju pčelara u du-

vače staklenih tegli.

33

VIC

Došla medvedica Spasu-

ljčinica kod veterinara na

pregled i ţali se:

- Doktore, nikako ne

mogu da dobijem me-

dvediće.

Pregledao je veterinar, pa

je upita:

- Zašto ti je guza tako

crvena?

- Tu mi moj meda Spa-

suljče radi radnju.

- Auuu, pogrešno mesto,

pošalji ti medu Spasu-

ljče kod mene.

DoĎe meda Spasuljče, a

veterinaru bilo nezgodno

da mu kaţe kako ne zna

gde treba da radi radnju,

da Spasuljče ne bi ispao

glup, nego mu dao recept

od leka i rekao mu da se

striktno pridrţava upu-

tstva. Nakon nekog vreme-

na dolazi medvedica Spa-

suljčinica opet.

- Doktore, od medvedića

i dalje nema ništa.

Pregledao je veterinar i

začuĎeno upitao:

- A zašto ti je guza

pocepana?

- Moj meda kaţe da mo-

ra striktno da se pri-

drţava uputstva pa mi

je radio radnju tri puta

dnevno.

- Pošalji ga ti opet kod

mene – reče doktor.

DoĎe meda Spasuljče a

doktor ga upita.

- Dobro bre, Spasuljče,

pa šta radiš to?

- Pridrţavam se upu-

tstva.

- Kako se pridrţavaš, je

l’ lepo na kraju piše:

krka novo mesto?

34

NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA

Todorović Sreten-Ceka, pčelar i pesnik

Selo Jastrebac,Vlasotince

DEDA I PČELE

Pčelo moja pčelice,

sleti mi na latice,

skupi moje sokove,

napravi mi medove.

Napravi mi medove,

za unuke i dedove.

Da se deda medom sladi,

za sto godina biće mlaĎi.

Deda gleda sve u pčele,

da ga ne bi sad ujele,

jer se plaši on uboda,

nek ujedu sad drugoga.

35

- Film Apimondija Francuska 2009

- Film na srpskom jeziku u trajanju od 100 minuta.

- Svetski kongres, predavanja, najnovija nauĉna saznanja,

nove tehnologije.

- MeĊunarodni sajam, najnovije mašine, alati i preparati.

ZAŠTO JE APIMONDIJA U FRANCUSKOJ NAZVANA

FRANCUSKI CIRKUS? ZAŠTO SU TAKMIĈENJA BILA

SAKRIVENA? ZAŠTO JE PODELJEN VELIKI BROJ

MEDALJA? KO JE POCEPAO POSTAVLJENI REZU-

LTAT TAKMIĈENJA? ŠTA SE DEŠAVALO IZA

KULISA? POGLEDAJTE ONO ŠTO NIJE VIDEO NIKO,

NITI UĈESNICI APIMONDIJE, NITI POSETIOCI.

POGLEDAJTE I UŢIVAJTE

CENA 500 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42-82-36