srpski pcelar br. 9

7/30/2019 Srpski Pcelar Br. 9

1/40

1


2/40

2


3/40

3

SADRAJUrednik asopisa Pelar Rajko Pejanovi zloupotrebljava asopis.. 4

Medonosna pela u Jablanikom okrugu 11

U poseti pelaru Markovi Matiji iz abca.......17

Skladitenje protein kod medonosnih pela .21

Higijensko ponaanje pela radilica u drutvima apismellifera carnica L. zaraenih amerikom trulei legla.. 27

Apiterapija.32

Uskrnja estitka. ..35

Skuptina drutva pelara Duboica Leskovac.......36

Anegdota...38

Pelarizmi.... ..38

Vic.39

Naivna pelarska poezija...40


4/40

4

UREDNIK ASOPISA PELAR

RAJKO PEJANOVIZLOUPOTREBLJAVA ASOPIS

Rajko Pejanovi

VELIKI PELARSA 200 DRUTAVA

Ve due vreme o Peja-novi Rajku, glavnom i odgo-

vornom uredniku asopisaPelar, asopisa Savezapelarskih organizacija Srbije,po pelarskim kuloarima Srbi-je krue razne, kontradiktorne,pelarske prie. Njegov lanakobjavljen u asopisu Pelarbroj 10. Oktobar 2008.na stra-ni 469 pod naslovom Jesen

na pelinjaku gde Pejanovipieo svom baznom pelinja-ku sa 200 drutava u selu Jevr-emovcu nedaleko od apcakod mnogih je izazvao divlje-

nje o velikom pelaru Peja-novi Rajku. Meutim starefotografije pelinjaka kojeprate tekst, gde su pelarimlai desetak godina nego tosu sada,kod nekih su izazvalesumnju, i nametale pitanje

zato Pejanovi objavljujefotografije iz starog albuma, ane neke novijeg datuma.


5/40

5

Fotografija objavljena uasopisu Pelar br. 10.2008.

Fotografija od10.02.2009.god.

AKO KOZA LAE, ROGNE LAE

Dan kada smo razreilidilemu je 10.02.2009.godine.

Lep, sunan, zimski dan. Bor-avak u apcu smo iskoristili zadruenje sa abakim pelari-ma i obilazak njihovih peli-njaka. Put nas nanese i na

uveni bazni pelinjak Pejano-

via u Jevremovcu. Umestopelinjaka zatekosmo kata-strofu. Doekae nas istrulelekonice, ramovi sa saem ra

-zbacani po pelinjaku, konicei betonske staze urasle u koro-

vu, a pela nigde na vidiku.

Istrulele konice

Ramovi razbacani po

pelinjhaku


6/40

6

Ramovi i konice razbacanipo pelinjaku

Konica urasla u korovu

Istrulela konica u korovu

Postolja u korovu

, Celi svet obiosmo, ali ovakoneto nigde ne vidosmo. Ne

moe ni da se vidi, jer takavpelinjak nigde na svetu nepostoji. Stradanje ovog peli-njaka nije skorijeg datuma vedavno prolo vreme.

Stradanje ovog pelinjakajedavno prolo vreme


7/40

7

U nijednoj konici nijebilo pela. Samo nekolikokonica je bilo sa podnjaom,

nastavkom, poklopnom da-skom i poklopcem, ali kodsvih njih je neto bilo izmrda-lo, telo skliznulo sa podnjae,poklopna daska otila u stranu,na podnjai nije bilo letvica islino.

Izmrdali delovi konice

Ostali prazni nastavci su bili

stavljeni na cigle po 5 6komada, a podnjaa ispodpoklopca.

Prazni nastavci na cigle

Bez komentara

Bez komentara


8/40

8

Bez komentara

Bez komentara

Moda su to neke novemetode pelarenja PejanoviRajka koje mi ne razumemo,

kao to bi mogle da budu: Zimovanje pelinjih drutavau konicama sa podnjaamabez letvica ; Uzimljavanjekonica bez pela ; Zatomievi i rovice ne ulaze ukonice bez pela i meda itd.

ZLOUPOTREBA IZLINOG INTERESA

Oigledno je da PejanoviRajko zloupotrebljava svoj

poloaj glavnog i odgovornogurednika asopisa Pelar da bikod udruenih pelara Srbije,koji ga plaaju za ovaj posao,stvarao lanu sliku o sebi kaovelikom pelarskom strunja-ku i velepelaru. Sve ovoPejanovi radi iz linoginteresa, da bi se odrao nafunkciji urednika, kao i da bi

se samoizreklamirao kao pre-dava i tako sticao materijalnudobit.

REKLAMIRA

IVADINOVIAU svetskoj nauci, pisac

nekog teksta se uvek poziva


9/40

9

na naunika koji je doao doodreenog saznanja, jedino sePejanovi u pomenutom la-

nku dva puta poziva naivadinovi Rodoljuba kojicitira i poziva se na odreenognaunika. Za Pejanovia nijebitan naunik, ve onaj kojicitira naunika. Oigledno jeda Pejanovi i u ovom sluajuzloupotrebljava asopis za

reklamiranje ivadinovia. Uistom lanku su objavljene dvefotografije sl. 1 na 470 strani

Slika 1. Objavljena dva putau asopisu Pelar

i sl. 2 na 471 strani, koje su

ve objavljene u asopisuPelar broj septembar 2005.godine, na stranama 404 i 406.

Ne vidi se ko je autor ovihfotografija, a nemamo poda-

taka dali je naplaen autorski

honorar, ako jeste koliko puta

je naplaen i ko ga je na-platio.

Slika 2. Objavljena dva putau asopisu Pelar

ASOPIS PELAR USLUBI VLADAJUEG

KLANA

Ako otvorimo asopisPelar videemo da jesumorniji od umrlice. Napoetku se istie crvena parolaivadinovi Rodoljuba. Neznase dali je Pejanovi dobio

nareenje da je stavi ili se timedodvorava svom efu. Uasopisu se ponavljaju isteteme, upotrebljavaju iste rei,isti autori. Postoji bezbrojinteresantnih i vanih, pe-larskih tema a u Pelaru seobjavljuju jedne te iste godi


10/40

10

nama, neke naalost i tetne.Oigledno da se radi onedostatku strunosti, krea

-tivnosti i mate. Ko se usudida pone sa itanjem asopisaod poetka, ko zna dali edoiveti kraj, moe da ga ubijemonotonija i dosada. Dodatnomuenje predstavlja itanjesaseckanog teksta u tri stubca,

tako da to podsea nakonzumiranje supe viljukom.Pojedini delegati su nasednicama Skuptine SPOS-aisticali da je asopis Pelar uslubi vladajueg klana, kojioni zloupotrebljavaju da da bi

se odrali na vlasti, da asopislano informie, da objavljujetetne lanke itd. Oni kojizloupotrebljavaju asopis nisusvesni toga da vlast doe iproe, a pisani dokument uvidu asopisa ostaje za svavremena i da e na njihova

imena pljuvati buduegeneracije pelara i poslenjihove smrti. Tragino je dase jedan dravni asopis radina ovako niskom nivou. To je

bruka za srpske pelare i zadravu Srbiju.

ODMAH SUSPENDOVATI

PEJANOVI RAJKANamee se pitanje kako e

neko ko nema sposobnosti daodri svoje pele edukovatidruge. U ovom momentu ne-

emo da ulazimo u to kako izato je Pejanovi imenovanza urednika i dali je ispunja-vao uslove iz konkursa, poredoptih uslova i dali se bavio

ureivanjem javnih glasila,dali je u vreme imenovanja bio

pelar i dali se slui nekimsvetskim jezikom, jer to jesvrena stvar. S obzirom da sePejanovi kao lan IzvrnogOdbora SPOS-a zalagao i po-

dravao nestatutaran i nezako-nit rad u savezu, takoe zbogzloupotrebe asopisa, kao itrenutnog ne ispunjavanjauslova da bude glavni i odgo-

vorni urednik asopisa Pelar,Pejanovi Rajko treba da budemomentalno suspendovan od

strane nadlenog organa SP-OS-a. S obzirom da je stanje uSPOS-u katastrofalno, da va-ei statut SPOS-a ne potujeni jedan organ, da statut i

zakon mogu da se izvrgnuruglu, ne verujemo da e seovo desiti.


11/40

11

MEDONOSNA PELA UJABLANIKOM OKRUGU

mr Neboja Arsi

Medonosna pela (ApisMellifera L.) pripada:- kolu zglavkaraArthropoda,- klasi insekataInsecta,- redu opnokrilaca Hyme-noptera,- nadfamiliji pela Apoide-familiji viih pela Apidae

podfamiliji pravih pela Apinae,

- rodu drutvenih pela Apis.Rod drutvenih pela ine etiri vrste pela:1) Dinovska pela Apis

dorsata,

2) Patuljasta pela Apisflorea,

3) Indijska pela Apiscerana,

4) Medonosna pela Apismellifera.Navedene prve tri vrste

pela ive u Aziji, slobodne uprirodi i nemaju ekonomskogznaaja. Znaajna za pela-

rstvo u svetu je samo vrstaApis mellifera.

Kod medonosnih pela Apis mellifera prema geogra-fskoj rasprostranjenosti i

prema ispoljenim karakteristi-kama, razlikuje se nekoliko

rasa:


12/40

12

Slika 1.Apis mellifera kranjske rase

- Kranjska rasa,- Italijanska rasa,- Kavkaska rasa,

- Tamne pele,- Afrika pela, i- Hibridi koji mogu bitikontrolisani i nekontrilisani.

Navedene rase pelarazlikuju se izmeu sebe.Njihove razlike proistiu odsklonosti ka rojenju, sklonostika grabeu, otpornosti premabolestima, taki temperatureizletanja iz konice, gradnji

saa, agresivnosti i gajenjulegla. Razlike kod navedenihrasa najbolje se ispoljavaju

ukoliko se testiranje rasasprovodi u uniformnoj sredini.

Navedene rase karakteriu imorfoloke razlike, kao to su:

krupnoa tela, pigmentacija,duina jezika, veliina krila inogu i dr..Kranjska pela, sivkaili domaa karnika Apismellifera carnica predstavljaautohtonu rasu pela u Jabla-nikom okrugu.


13/40

13

Slika 2.Apis mellifera carnica uJablanikom okrugu

Po svojim osobinamakranjska rasa spada u najbolje

rase medonosne pele. Kada segovori o kvalitetu rasa, mora dase uzme u obzir ispunjenje

zahteva postavljenih od straneprirodnih inioca i faktoraodgovornih za sakupljanje

nektara i odreivanje tehnolo-kih osobina i zdravstvenebezbednosti meda na geogra-fskom podruju na kome jelocirana rasa pela.

Morfoloki kranjska medo-nosna pela je krupna i ima

karakteristino veliki kubitalniindeks. Hitin joj je svetlo srebrnaste boje, do skoro crneboje sa sivosrebrnastim dla-icama.

Rilica joj je duine od 6,5 6,9 mm, a moe dostii duinu ido 8,2 mm i dua je nego kodsrednje ruske (66,4 mm) iitalijanske pele (6,4 6,8 mm)a kraa od sive kavkaske pele(6,77,2 mm).

Originalno stanite kranjskemedonosne pele obuhvatapodruje dananje Austrije,


14/40

14

Slovenije, Hrvatske, Maarske,Republike Srpske, Bosne iHercegovine, Crne Gore, Ru-

munije, Bugarske, Makedonije iSrbije. Drugim reima kranjskamedonosna pela naseljavapodruje Balkanskog poluo-strva, Panonske nizije i Jugoi-

stone strane Alpa i poslednjihpetnaestak godina njena zastu-pljenost je u ekspanziji kako u

Evropi, tako i irom sveta.Ovako irok areal rasprostra-njenosti obuhvata klimatski ifloristiki veoma razliiteoblasti, to uslovljava znatnudiferencijaciju populacije overase. Klima i uslovi paepojedinih oblasti uslovili sunastanak specijalnih ekotipovaove rase koji predstavljaju

lokalno adaptirane genotipovena uslove u kojima ive. Ekotipkranjske rase moe se definisatii kao adaptirana rasa naselektivno dejstvo odreene

sredine sa razlikama u odnosuna druge ekotipove, ije serazlike ogledaju u pogledumorfometrijske, produktivno reproduktivne i bihejvioralne

karakterizacije i otpornosti nabolesti.

U svakoj sredini uspostavljen je

postojan sklad unutar biljnog

ciklusa, klimatskih uslova ibiolokog ciklusa lokalne pele

koja se pokorava promenljivimuticajima sredine. Kako jevegetacija bilja i klimatskih

uslova u zavisnosti od jednogo-dinjeg ciklusa promena koje seciklino ponavljaju, prilagoa-vanje ekotipa rase pela obu-hvaeno je naslednim razvo-

jnim oblikom kao rezultatdugotrajnog prilagoavanja sre-dini. Imajui u vidu ivotni vekpele radilice u odnosu na je-dnogodinji ciklus promena uprirodi treba naglasiti da se radio prilagoavanju zajednice za-snovanoj na viegeneracijskojadaptaciji u odnosu na sredinu.

Na osnovu viegodinjihistraivanja i anketa sprovre-denih na pelarima, procenjujese da je godinja potreba zaselikcionisanim maticama uSrbiji izmeu 50 60 hiljada

jedinki. Obzirom na potencijaleza gajenje medonosnih pela uSrbiji, za to su zadueni savre-meni reprocentri. Cilj delovanjaovih centara je da se ispitane i

dobijene linije sauvaju kaosvojevrsna banka gena u Srbiji

sa kompletnom matinom


15/40

15

knjigom evidencije. Konsta-

tnnim ispitivanjima centrievidentiraju pojedine linije

autohtone medonosne peleApis mellifera carnica na pro-

storima Srbije i tite ih od daljerazgradnje organizovanjemplanske reprodukcije matica.

Pozitivnom selekcijom ra-zmnoavanja drutva sa natpro-senim prinosima meda, u

kojima matice obilno i zbijenopolau jaja, koja prezimljavajubez proliva i nozemoze, ukojima su pele mirne i bezutih prstenova, iskljuivanjemdrutava sa neeljenim osobi-nama i voenjem rauna da nedoe do tetnih posledica spa-rivanja sa bliskim srodnicima,veliki broj pelara u Jabla-nikom okrugu sam vri obnovumatica u postojeim drutvima iproizvodnju matica za potrebenovo proizvedenih drutava.

U odnosnu na ispunjenje

postavljenih zahteva sredine,koji okruuju Apis melliferucarnicu u Jablanikom okrugu,svakako da se kod ove rasedefinisao odreeni ekotip zapodruje Pomoravlja i JugaSrbije. Ova konstatacija potie

od specifinosti reljefa i ekokli-matskih odstupanja u odnosnuna druge sredine u Sbiji kao to

su: banatski, sjeniko

pe

te-rski i timoki region, u kojima

su ve definisani ekotipovikranjske rase. Prema oekivanjunajmanja razlika izmeu ekoti-pa rase Apis mellifera carnicaza podruje Pomoravlja i JugaSrbije postojala bi u odnosu na

ekotip iz timokog regiona.Kranjsku rasu karakterieveliki ivotni potencijal i roje-dbeni nagon. Ona gradi od 2030 matinjaka, mada se uforsiranim eksperimentalnimuslovima taj broj moe kretati,ak od 50 100 matinjaka, togovori o njenom genetskomrojedbenom potencijalu. Ovu

rasu medonosne pele uJablanikom okrugu odlikujemirnoa, vrednoa, dobraotpornost prema bolestima,dobra sposobnost prezimlja-

vanja sa utrokom male koliinehrane, izraen instikt za saku-pljanje nektara sa razvijenomsposobnou orijentacije i veli-ka produkcija drutava tako dadaju visoke prinose meda. Za


16/40

16

Slika 3.Apis mellifera carnica

razliku od pojedinih drugih rasa

koje tokom godine ne prestajusa gajenjem legla, Apis mell-

ifera carnica u Jablanikomokrugu sa pojavom prvog

nektara u prirodi otpoinje sagajenjem legla. Za kratkovreme drutva dostiu punrazvoj legla to dovodi doekspanzije razvoja drutva i totakvom dinamikom da onaodjednom naprosto "eksplodi-raju". Ova pelinja drutva uprolenoj pai takoe za kratkovreme izgrade i veliku koliinusaa. Izraeni rojedbeni na-

gon kod pela u Jablanikom

okrugu lako sekontrolie sele-kcijom i primenom adekvatnih

metoda pelarenja (poveanjemzapremine konice, cepanjelegla, ruenje matinjaka i dr.).Bitna osobina kranjske rase uJablanikom okrugu je dareaguje na iznenadna zahlae-nja u prolee i prestanak luenjanektara u prirodi to dovodi dosmanjenja rezervi meda ukonici ispod kritine take,tako to zaustavlja razvoj legla,obustavlja suvine aktivnosti iuva rezerve meda.


17/40

17

U POSETI PELARU

MARKOVI MATIJIIZ ABCA

Dragoslav Ili e

Kamion sa 60 drutavaMatija je svoje prve pela-

rske korake napravio davne1950. godine pored svoje babe

koja je pelarila trmkama.Matijin prvi pelarski zada-takbio je da u vreme rojenja

deura pored trmki i hvatarojeve. Samostalnim pelare-njem poinje da se bavi 1962. godine sa tada savremenimDB konicama. Kasnije je topreraslo u veliku ljubav tako


18/40

18

da je Matija najvei deo svogivota posvetio pelama.

Danas Matija dri pele

na jednom stacioniranom i dvapokretna pelinjaka. Pokretnipelinjaci su na kamionima.Na jednom ima 60 drutava, ana drugom 95. Na manjem

kamionu u svim konicama jeugraeno grejanje. Grejanje seaktivira u toku zime, s ciljem

da se drutrva pomognu uprezimljavanju kada se tempe-

ratura u konici odrava na4C. Temperatura se poveavakada drutva krenu u intenzi-vni razvoj i uvek iznosi onoli-ko koliko drutvo podignetemperaturu u konici po to-plom danu npr. ako je termo-stat grejaa podeen na 4C adrutvo u toku toplog danapodigne temperaturu na 10C

onda se i termostat grejaapodeava na 10C. Tempera-tura grejanja se maksimalno

podie do 25C. Pomou tra-foa struja se sa 220 V smanju-je na 24 V. U svakoj koniciima po jedan kvarcni greja salimenom maskom, snage 24

V, 20 W, postavljeni su u za-dnjem delu podnjae. Tempe-

raturu reguliu dva termostata,jedan je radni, a drugi zatitni.

Trafo

Dva termostata


19/40

19

Prva radnja u novoj godini

je stavljanje prve pogae kra-jem januara. Do aprila pele

su non

stop pod pogaama,

koje stavlja vertikalno uz za-dnje bone letvice rama.

Pogaa vertikalno postavljena

Takoe u hranilicama uveksipa vodu. Dnevna potronjavode u tom periodu iznosi 200

300 ml. Time postie dapele vodonoe ne izleu povodu kada dnevne klimatske

prilike jako variraju i ne izlause opasnosti, jer je svaka pelau tom periodu izuzetno drago-

cena. Krajem aprila drutva su

se razvila, imaju osam rama

legla, plodita su puna pela.Tada se iskljuuje grejanje ipoinje cvetanje bagrema u

cerskom podruju. Do 25.

maja medita se napune me-dom i pristupa se vrcanju me-

da. Posle vrcanja prvog bagre-ma kamioni se pale i pelesele na Sokolske planine, nadrugi bagrem. Sa Sokolskihplanina pele se vraaju na

livadsku pau kod Cera. Oda-tle kamioni kreu za Frukugoru na lipu. Na lipi nemavremena za vrcanje, ve se selina prvi suncokret i tamo se

vrca lipov med. Posle prvogsuncokreta ide se na drugi su-

ncokret, a zatim se pele selena Drinu gde cveta Aster iZlatoipka. Na Drini se vrcasuncokretov med. Tokom ce-log avgusta se vri stimuli-tivno prihranjivanje drutava eernim sirupom u konce-traciji 1 : 1, eer : voda. Kra-

jem septembra ili poetkomoktobra pele se sele na zadnjupau, pau brljana. Krajemoktobra kamioni sa pelama sevraaju u bazu gde ekajuprolee i opet sve izpoetka.

Borba sa varoomkreeoko 10. avgusta zadimljava-


20/40

20

Kamion sa 95 konicanjem amitrazom, etiri kapi nalisti po drutvu, dva tretiranjau razmaku od sedam dana.Krajem avgusta, na tempera-

turi 20 - 25C se vri tretmanTimovarom koji sadri osno-vnu supstancu timol sa eukali-

ptolom, kamforom i mentolom.est dana posle ovog tretiranjastavlja se 85% mravlja kiseli-na, 20 25 cm po drutvu.Oko 20. septembra vri se dru-go tretiranje mravljom kiseli-nom. U oktobru se vre 2 3tretitanja amitrazom u razma

ku od 5 6 dana. Krajemoktobra vri se kontrolno treti-ranje na varou Apitolom saosnovnom supstancom ciami-

zol hlorid, koji se daje isto kaooksalna kiselina.

Nozema se suzbija kra-

jem septembra primenom Fu-midil B, 4 gr. po drutvu, udva tretmana na drugi dan.

Sa ovom tehnologijom

pelarenja Matija Markoviostvaruje godinji prosek po onici izmeu 50 i 70 kg.meda.


21/40

21

SKLADITENJE PROTEINAKOD MEDONOSNIH PELA

G. V. Otis, D. E. Viler, N. Bak, H. R. Etila, USA

UVOD

Glavna karakteristika kojaje omoguavala tropskoj vrstiApis da kolonizuje oblasti saumerenom klimom bila jenjena sposobnost da preivihladne zime. Nekoliko osobi-na se moraju zajedno pojaviti

kako bi ovo bilo mogue:regulisanja prestanka gajenjalegla u jesen i njihova inicija-

cija u periodu kasne zime, prenego to resursi biljne hranebudu dostupni; sposobnostindividualnih radilica da ivenekoliko meseci; skladitenje

velikih koliina meda zbogtermoregulacije; i skladitenjedovoljnih koliina proteina zagajenje legla u periodu kasnezime i ranog prolea (Silej,1985.).

Svi proteini u jednom

pelinjem drutvu se, konano,

dobijaju iz biljnog polena.Starije larve se direktno hrane

nekim vrstama polena. Doda-tne vrste polena unose i vareodrasle radilice, pretvarajuiga u mle kojim se hrane larvesvih stadijuma, kao i starije

odrasle radilice, trutovi imatice (Krajlshajm, 1992.).Protein iz polena je potreban

za razvoj lezda (npr. Hipofa-ringelne lezde, lezde zastvaranje voska) za vremebihejvioristikog razvitka jedi-nki radilica. Na kraju, neki

proteini se skladite unutar ra-dilica, prevashodno u njiho-vim uhranjenim telima, hemo-limfi i hipofaringelnim lezda-ma (Amdan i Omholt, 2002).

U kasno leto i jesen, uoblastima sa umerenom

klimom, pele skladite polen


22/40

22

zajedno s medom. One,

takoe, konzumiraju polen irazvijaju hipertrofirane hipofa-

ringelne lezde i krupna,uhranjena tela koja sadreglobule proteina, a sve su to

karakteristike koje se odnosena razvoj zimskih medonosnih

pela koje dugo ive (Ribe-nds, 1953.). Vitelogenin, po-znati protein koji se skladiti

unutar pela, poveeva sekoliinski kod zimskih medo-nosnih pela zajedno sa neko-liko drugih vrsta proteina(Amdan i Omholt, 2002.).

Kada, sredinom zimskogperioda, ponu sa gajenjemlegla, pele moraju da dobijuprotein za larve iz uskladi-tenog polena i unutranjihrezervi proteina.

Mnogi insekti sintetizuju

posebna skladita proteina uperiodu obilja izvora proteina.Ona se zadravaju sve do

vremena i za vreme pripremapotrebnih za stvaranje jaja ili

drugih funkcija u koje spadajui formiranje kutikula, prenosorganskih jedinjenja i jaanjeodbrambeno - imunolokogsistema (Burmester, 1999.).

Na primer matice nekih vrsta

mrava poseduju velike koli-

ine heksamerinih proteina(npr. Koje ine 6 podjedinica)

koje vare kako bi proizvelehranu za njihove prve larve uvreme formiranja posebnih

kolonija (Viler i Martinez,1994., 1995., Viler i Bak,

1995.). Dokumentovano je da,odrasle pele radilice sadre usebi Xex70a u relativno veli-

kim koliinama (Danti i drugi,1998.), ali nedostaju detalji o

koliinama i njihovoj funkciji.Kao dodatak heksamerinima,tu su i dodatni proteini koji

mogu da poslue kao molekuliza skladitenje proteina uklju-ujui vitelogenin koji spada ulitoproteine visoke gustine(VHDLs) (Viler i Bak, 1995,

Amdan i Omholt, 2002.). Nepostoji veliki broj istraivanjavezanih za unutranje izvireproteina kod pela, sa izuze-tkom onih novijeg datuma,

izvedenih od strane Amdana iOmholta (2002.). Naa studijaprouava koliine uskladite-nog proteina kod zimskihmedonosnih pela u razvoju ikomentarie njihovo korie-nje unutar drutva.


23/40

23

MATERIJALI IMETODE

Za ovu studiju odabralismo dva drutva (77 i 91),principom sluajnog uzorka, uperiodu kasnog leta na unive-

rzitetu Guelf, Ontario. Pome-rili smo ramove sa pelama,inkubirali ih preko noi, a

velika drutva pela < 1 danstarosti smo obeleili bojom ivratili ih u njihove konice,odakle vode poreklo, na dan 4.septembra i 30. septembra

2002. Predhodne studije supokazale da e one postatiletnje i zimske pele,ovim redosledom. Sakupilismo uzorke od po deset pelaraznih stadijuma (npr. 0, 2, 5,7, 11 i 14 dana starosti) iz

svakog drutva i zamrzli smoih na temperaturi od 80 oC.30. novembra, kada su sve

pele u kolonijama bile > 60dana starosti, dobili smo doda-tni uzorak "zimskih" pela.Pele su zatim bile otpremlje-ne na suvom ledu u univerzitet

Arizone, gde su Viler i Marti-nez ranije koristili metode za

analizu proteina prisutnih u

pelama. Ukratko, ova metodapodrazumeva uklanjanje utro-be i aoke, nakon ega smoglavu, grudni ko i abdomenposebno homogenizovali uslanom tribaferu, u prisustvu

nekoliko proteaznih inhibitora.Nakon centrifugiranja, analizi-

rali smo povrinski sloj saSDS-PAGE-om (poliakrilamidgel elektroforeza). Nakon

elektroforeze, mnoge grupe subile evidentne na gelovima.

Na osnovu njihovih veliina ilokacije u peli, mogli smo daidentifikujemo i odredimo

koliinu nekoliko njih: lipofo-rin, vitelogenin, takozvana

rezerva proteina (verovatnoarilforin), obilan protein gru-dnog koa (verovatno se odno-si na mii), i takozvani mle-ni protein.

REZULTATI

LipoforinLipoforin je protein nosi-

lac lipida, kojin je uglavnomdobar indikator fizikog stanjapele/drutva. Postojao je zna-ajan uticaj na drutvo (p =0.59) ili starost kolonija,

efekat ( P = 0.86). Iako smo


24/40

24

otprilike odabrali kolonije iz

domaih pelinjaka, ova anali-za i sve ostale analize koje

slede, ukazuju na to da je dru-tvo 77 bilo bolje uhranjeno.

VitelogeninVitelogenin (VG) je

VHDL koji deluje kao skladi-teni protein, a koji je ukljuenu razne funkcije metabolizma,

meu kojima podrazumevamoi stvaranje sekreta hipofaringe-

lne lezda (Amdam i Omholt,2002.). Kvantitativno smoodredili znaajno poveanjekoliine ukupnog VG, potosu dobile na starosti u jesen (p

< 0.0001), od veoma malih

koliina po pojavljivanju uku-pne srednje vrednosti od ~ 60

g/pela. Takoe, pojavio seznaajan efekat drutva (p

srpski pcelar br. 9

Documents