S blagoslovom episkopa {aba~kog

Gospodina Lavrentija

1

Sav trud oko ovoga dela posve}ujem senima Cvetina Savati}a iz Skadra kod Pecke u znak pijeteta, qubavi i zahvalnosti. Hvala mu {to me je uveo u svet p~elarstva!

Milo{ Antoni},paroh koceqeva~ki

2

Avram Maksimovi}

P ^ E L A RNOVI P^ELAR

18102010

PriredioMilo{ Antoni}

Apatin

2010

Prvo izdawe

3

Avram Maksimovi}P~elar

Novi p~elar

PriredioMilo{ Antoni}

UrednikBlagoje Svrkota

RecenzentZoran M. Mandi}

SaradniciBo{ko Crnogorac

Slobodanka Suvajxi}

Priprema i prelomMi{a Nemet

Izdava~“Birograf” Apatin

Za izdava~aJovo Medi}

Olivera Medi}

[tampa“Birograf” Apatin

La|arska 65

Tira`001-101

P R E D G O V O R

va su veka otkako se u Budimu pojavila ~uvenakwiga somborskog paroha Avrama Maksimovi}a

„P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, napisana na slavenosrp-skom jeziku koji je krajem XVIII i po~etkom XIX stole}a biou upotrebi obrazovanih slojeva srpske gra|anske klase presvega u Vojvodini, a i u drugim krajevima tada{weHabsbur{ke monarhije.

Prvih osam strana, pa i naslovna strana „P~elara“,odnosno „Novog p~elara“, ima drugi slog, ostali sadr`ajovog izuzetnog dela prvog srpskog p~elara-pisca AvramaMaksimovi}a potpuno je isti.

U rukama vam je, nakon 1810, prvo fototipsko, i nesamo fototipsko, izdawe velike kwige, koja je prvi siste-matski rad te vrste kod nas i jedna od najboqih kwiga onogdoba iz te oblasti.

Za ovu veliku priliku, za dvestagodi{wicu, prvukwigu u Srba o p~elarstvu priredio je sa slavenosrpskogna srpski jezik poznati p~elar i odli~ni jezi~ki znalacMilo{ Antoni}, koceqeva~ki paroh.

Znamenita kwiga ima 240 (2+XVI+198+24) strana ipodeqena je na teoretski i prakti~ni deo.

Prvi deo („Apstraktna razmi{qawa – teoretska –koja sadr`e neophodna znawa o p~elama“) obuhvata 15 glavaposve}enih p~elama uop{te i poslovima p~ela; vosku, sa}ui medu; dr`awu, polo`aju, nabavqawu, umno`avawu istanovawu p~ela; poznavawu dobrih ko{nica, znacimarojewa, proizvodwi matica, bolestima i neprijatelqimap~ela; razmi{qawu i u~ewu p~elara („Boqe je imati maweko{nica i dobrih, nego mnogo i siroma{nih“) i - razgo-

5

D

voru p~elara me|u sobom. Drugi deo („Radni – prakti~ni – u kojem se sve

ve{tine p~elarewa u prole}e, leto i jesen i nu`na starawaobja{wavaju“) ima 19 glava o izno{ewu p~ela na pa{u;pothrawivawu ili prehrawivawu mr{avih p~ela,{umskom p~eliwaku; o tome kako dobru godinu zap~elarewe prepoznati; o preno{ewu ko{nica, le~ewubolesti, grabe`u p~ela i o neprijateqima p~ela; o prirod-nim rojevima, sredstvima za stresawe rojeva i ve{ta~kimrojevima; o jesewim poslovima, zimovawu i ubijawuko{nica; o isce|ivawu meda, topqewu voska i spravqawu{erbeta; o na~inu rada s p~elama i o zimskom p~eliwemstradawu. Sa 59 jezgrovitih poduka, Avram Maksimovi}briqantno zaokru`uje `ivotni p~elarski kalendarskipraktikum („P~elar svagda ima se u~iti“).

Na kraju kwige je dat impresivni spisak prenu-meranata.

Me|u 353 pretplatnika (168 sve{tenih i 185gra|anskih lica) nalaze se: mitropolit karlova~ki StevanStratimirovi} sa 2o kwiga, episkop vr{a~ki Vidak sa 10,episkop ba~ki Gedeon Petrovi} sa 10, visokou~eni DositejObradovi} sa 10, a po jednu kwigu pretplatili su LukijanMu{icki, visokou~eni Joakim Vuji}, Milo{ Vidakovi},Sava Merkail, Dimitrije Fru{i}, Pavle Atanackovi},Kosma Josi}, blagorodni i visokou~eni Avram Mrazovi},filozifije doktor Jovan Beri}, prof. Pe{tanskog uni-verziteta dr Ludvig Miterpaher…

Me|u imenima prenumeranata su i Jelena, majkaAvramova, supruga Sofija i petoro dece: Julija, Ana,Gavrilo, Uro{ i Justina.

a kwigu Avrama Maksimovi}a presudno je uticaomitropolit karlova~ki Stefan Stratimirovi},

za koga je wegov savremenik mudri Dositej Obradovi}zapisao: „Neka se ute{i i vozraduje celi srbski rod, kojiblagodare}i Bogu, sad slobodno mo`e re}i: Takav nam(do|e) arhijerej: blag, rodoqubiv i prosve{ten“.

„P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, bio je rado i sves-rdno prihva}en i u praksi kori{}en.

Uz to je izazivao i dvoumqewa: da li je re~ o jednojili o dve kwige i - koji je egzemplar prvo {tampan.

6

N

Na stogodi{wicu izla`ewa „P~elara“, odnosno„Novog p~elara“, oglasili su se u „Brankovom kolu“, timpovodom, znemeniti profesori i p~elari Jovan@ivanovi} i Ivan Ma{irevi}.

Ivan Ma{irevi} je „opazio da se natpis, prikaz ipredgovor u wegovu egzemplaru ne sla`u sa natpisom,prikazom i predgovorom“ u egzemplaru Jovana @ivanovi}aizraziv{i slede}i stav:

„Hote}i da se i u „Brankovom Kolu“ u~ini spomen naovog znamenitog Srbina, u~enog i uzornog sve{tenika iprvog kwi`evnika srpskog u p~elarstvu povodom stogo-di{wice wegova znamenog i po starini i po vrednosti delaa prvog te vrste u Srpstvu, ho}u ujedno u ovom kwi`evnomlistu da izazovem re{ewe jedne zamr{enosti o tomkwi`evnom delu Avrama Maksimovi}a“.

Ne upu{taju}i se u naga|awa o spomenutim razlika-ma, I. Ma{irevi} je zamolio J. @ivanovi}a da saop{tisvoj izvor „pa }e time ukloniti nedoumicu i zadovoqitiradoznalost mnogih ~italaca“.

Jovan @ivanovi} se oglasio: „Tekst je u jednom i drugom egzemplaru isti samo se

razlikuje po natpisu, prikazu i predgovoru“.Sad je pitawe, koji je egzemplar prvo {tampan: Da li

„P~elar“ ili „Novi p~elar“?Jovan @ivanovi} je ponovo bio nedvosmislen:„Ja mislim da je Avram Maksimovi} prvo {tampao

Novi p~elar“. Jovan @ivanovi} je izneo i slede}e obja{wewe:„Ja mislim da je Avramu Maksimovi}u mitropolit

Stratimirovi} kazao, da u natpisu svoje kwige izbaci onoNovi, pa da ostavi samo P~elar, jer ne}e da P~elar ima kakvesveze sa onim buweva~kim uputom, koji je napisan ~istim srp-skim jezikom, kojemu je on bio protivan. On to uputstvo nijesmatrao za svoje, jer je latinicom i srpskim jezikomnapisano, a }irilicom i slavenosrpskim jezikom nije bilosrpske p~elarske kwige prije Avramovog P~elara, zato nemasmisla, da se zove Novi P~elar, nego samo P~elar“.

Naime, pre wegove kwige iza{lo je u Somboru, 12. maja1789. godine, veoma zanimqivo Uputstvo kako treba raditi

7

oko p~ela napisano na „ilirskom“ jeziku, kako se uAustrijskom carstvu nakon administrativnih mera od 1779.godine, nazivao jezik pravoslavnog i katoli~kogstanovni{tva, tj. Srba i Hrvata. Napisao ga je ikavskimnare~jem, a {tampao arhai~nom latinicom ba~ki kameralnip~elarski inspektor u Somboru Josip Toldi. To uputstvo jeposle prevedeno sa „ilirskog“ na ma|arski i nema~ki jezik.

Osim naslova kwizi Avram Maksimovi} je izmenio iprikaz (posvetu) i predgovor. Mitropolit Stratimirovi}se navodno nije zadovoqio prikazom u „Novom p~elaru“,tra`io je da se izmeni, „jer mu je bio suvi{e dostojanstven,tra`io je malo vi{e servilnosti“.

Kad se uporede prikazi, tako nekako i ispada. U prikazu u „Novom p~elaru“ napisao je samo neko-

liko lepih re~i o mitropolitu, dok je u „P~elaru“ tomnogo bogatije kazao. Tako isto je Avram Maksimovi}izmenio i predgovor i u wemu spomenuo poimence kwigep~elarske koje je dobio iz biblioteke mitropolitaStratimirovi}a, a koje nije spomenuo u „Novom p~elaru“.

Jovan @ivanovi} zakqu~uje: „Jasno se dakle vidi za{to je Avram Maksimovi}

morao ponovo {tampati u P~elaru natpis, prikaz i pred-govor, te otuda imamo po sadr`aju jednu istu p~elarskukwigu sa dva razli~ita natpisa, prikaza i predgovora.Otuda dakle [afarik spomiwe spomenutu kwigu AvramaMaksimovi}a s druk~ijim natpisom nego {to je u biblijo-grafiji Stojana Novakovi}a. Otuda i mi pojedini imamojedni sa ovakvim natpisom, a drugi sa druk~ijim natpisomjednu istu p~elarsku kwigu od Avrama Maksimovi}a“.

rvi srpski p~elar – pisac, prosvetni radnik,sve{tenik i uzorni ekonom, Avram Maksimovi}

rodio se u Somboru 9. septembra 1772. godine „u prostoj isiroma{noj ku}i svojih roditeqa, koji su po zanatu biliopan~ari. Ocu mu je bilo ime Damjan, a materi Jelena; osimAvrama imali su jo{ jednoga sina Jeftu, koji posle od ocaprimi zanat, a Avram je u~io {kole“.

Avram Maksimovi} je u Somboru zavr{io glavnu(osnovnu) {kolu i Mrazovi}evu Normu, koja je kaotromese~ni te~aj od 1. maja 1778. bila prva institucija zapripremawe u~iteqa u Srba i ju`noslovenskih naroda

8

P

uop{te, a potom Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.Kada se iz Sremskih Karlovaca vratio ku}i, „ode u

Se~uj i tu se o`eni; tada mu je bilo 17 godina, a uzeo je devo-jku od 28 godina; sa wome je imao petero dece, dva sina i trik}eri; k}eri je razudao a sinove dade na {kole, od kojihstariji Uro{ kao pravnik umre jo{ od 18 godina, a mla|iGavra svr{i bogosloviju i postane u~iteqem u Somboru“.

Za|akonio se 1790. godine u Novom Sadu i istegodine postane u~iteq i |akon u Starom Sivcu, gde jeslu`bovao do 1794. godine, kada je postavqen za paroha uLe|enu, danas Ri|ici na srpsko-ma|arskoj granici.

Tamo je u vrtu spahije Kova~a zavoleo ba{tovanstvo,vo}arstvo i p~elarstvo, kome je poklonio osobitu pa`wu.

Kada je 1803. godine preme{ten u Sombor, za parohaSveto|ur|evskog hrama, kupio je 14 jutara zemqe iza ~ardena putu Sombor – Svetozar Mileti} prema Subotici i natom zemqi{tu podigao ba{tu, vo}wak sa rasadnikom i{umu sa p~eliwakom.

Wegov lepo ure|en i redovno odr`avan posed bio je{kola za vo}arstvo i p~elarstvo. To je bila uglednaekonomija koja je nesumwivo doprinela razvoju poqo-privrede somborskog kraja.

vram Maksimovi} je znao i latinski, ruski,nema~ki i ma|arski jezik. Preveo je kwigu dr

Ludviga Miterpahera o p~elarstvu i poslao je mitropoli-tu Stefanu Stratimirovi}u na ocenu. Stratimirovi} mu jeumesto ocene iz svoje biblioteke poslao nekoliko kwiga op~elarstvu s preporukom da iz svih izvadi ono {to je nabo-qe, jer }e kwiga tako napisana biti daleko boqa nego akose dr`i samo jednog autora.

Tako je nastala prva srpska kwiga o p~elarstvu„P~elar“ odnosno „Novi p~elar“. Maksimovi} je timizvanrednim delom besumwe uzeo prvenstvo osniva~ap~elarske literature u nas.

U rukopisima su mu ostali Mala ekonomija {kolska,Travnik serbski, [tudija o proizvodwi, sa|ewu dudova ider`awu svilenih buba…, zajedno sa episkopom Platonom(Atanackovi}em), kao i pove}i broj propovedi koje je narazne prigodne dane narodu govorio.

9

A

vram Maksimovi} je imao i veoma zna~ajnu uloguu istoriji Somborske u~iteqske {kole. On je dao

inicijativu i zalagao se da Preparandija iz Sentandreje,1816. godine, pre|e u Sombor i da dobije odgovaraju}uzgradu. Maksimovi} je od 1829. do smrti bio verou~iteq uU~iteqskoj {koli.

Tridesetih godina devetnaestog veka, kada je ova{kola pre`ivqavala veliku kadrovsku krizu (smr}uUro{a Nestorovi}a i odlaskom Pavla Atanackovi}a zbogzamona{ewa (potowi Platon, vladika budimski i episkopba~ki) i Dimitrija Isailovi}a zbog odlaska u Srbiju (uBeogradu je postao osniva~ i profesor Vi{e {kole - Prvesrpske gimnazije, i bio privatni u~iteq kod knezaMilo{a), Maksimovi} je sa jo{ dvojicom u~iteqa sa~uvaoprvu srpsku U~iteqsku {kolu.

Povodom 75-godi{wice najstarije ustanove za obra-zovawe u~iteqa u Srba, slavni pedagog Nikola \.Vuki}evi} je na proslavi izrekao i ove re~i:

„U ovo najnezgodnije vreme po srpski pedagogijum,sa~uvao je od kona~ne propasti ovaj prosvetni zavod drugikatiheta wegov Avram Maksimovi}, zaslu`ni paroh som-borski, koji je kao jedini profesor sa dva privremenazamenika Mojsijem Igwatovi}em, u~iteqem realne {kolenovosadske, i Gavrom Maksimovi}em, u~iteqem som-borskim, pridr`avao u `ivotu u~iteqsku {kolu i nastavuu woj dok nisu nastupili za wu boqi dani“.

aksimovi} je bio me|u 72 inicijatora i osni-va~a znamenite Srpske ~itaonice u Somboru,

kada je na osniva~koj skup{tini 24. marta 1845. izabran zaprvog predsednika, koju je du`nost obavqao do smrti.

Umro je u Somboru 13. jula 1845. godine, a sahrawen jena Velikom somborskom pravoslavnom grobqu na kojempo~iva zajedno sa velikanima poput pesnika Laze Kosti}a,slikara Milana Kowovi}a i vrhunskih pedagoga AvramaMrazovi}a i Nikole \. Vuki}evi}a.

rire|iva~ ovog izdawa, protojerej u KoceqeviMilo{ Antoni}, priznati je p~elar.

Ro|en je 4. septembra 1961. godine u Bresnici kodKoceqeve, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a Bogosloviju uSremskim Karlovcima.

10

M

P

A

P~elarstvom se, kao izuzetno ceweni stru~wak, baviskoro 25 godina.

Kako sam ka`e, imao je sre}u da mu je u~iteqp~elarstva bio jedan od najiskusnijih podgorskih p~elaraCvetin Savati} iz Skadra kod Pecke. Zato je wemu i posve-tio ovu kwigu: „Wemu sam ve~iti du`nik {to me je upoznaosa tajnama p~elarstva i poklonio mi ve}i deo svoje bogatep~elarske biblioteke“.

Tako|e isti~e nesebi~nu veliku podr{ku i dragocenupomo} porodice - supruge Dragice i k}erki Vesne i Jasne.

P~eliwak mu je u stalnom razvoju, sada ima oko 100p~eliwih dru{tava (60 Fararovih i 40 DB ko{nica). P~eli-wak seli na vi{e pa{a u toku godine, a na umu ima znamenitumisao - pomenutu u ovoj kwizi - da „na osovini rodi med“.

^lan je i sekretar Sve{teni~kog i mona{kogdru{tva p~elara Eparhija {aba~ke, ~lan Udru`ewap~elara op{tine Koceqeva i drugih p~elarskih dru{tava.

Bio je u Izvr{nom odboru Saveza p~elarskih orga-nizacije Srbije od 2004. do 2006. i predsednik Komisije zapriznawa SPOS-a. Dobitnih je mnogih visokih priznawana presti`nim p~elarskim izlo`bama, kao i Zlatne medaqe„Zaslu`ni p~elar“, Diplome „Prof. Jovan @ivanovi}“ iPoveqe SPOS-a.

Bio je ~lan Uredni{tva uglednog beogradskog~asopisa „P~elar“ 2007/8. godine.

Veliko interesovawe i trud ula`e u prou~avaweistorije p~elarstva o ~emu objavquje veoma zanimqive i~itane rukopise. Ima izvanredan sajt na INTERNETU:www.pcelarm.com

Za ovu priliku `elim da navedem lepe re~i uva`enogprote Milo{a Antoni}a, objavqene na wegovom Sajtu:

„Imao sam sre}u da mi do ruke do|e na{a prva kwigao p~elarstvu „Novi p~elar“, {tampan u Budimu 1810. godine,koju je napisao paroh somborski Avram Maksimovi}.Pomenutu kwigu, kao i predlog da je prevedem, dobio sam oduva`enog Gospodina Prvoslava Ne{i}a, tada{weg urednika~asopisa “P~elar” i sekretara Saveza p~elarskih organi-zacija Srbije. Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da tu kwigu saslaveno-srpskog prevedem na na{ dana{wi govorni jezik iako Bog da, zahvaquju}i velikim qubiteqima kwige i

11

istorije iz Sombora, prevod te kwige stare skoro 200 godineuskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana“.

rado{}u vam, dragi ~itaoci, predajemo ovujedinstvenu kwigu.

Po prvi put, nakon 1810. godine, imamo nanovood{tampanog „P~elara“, odnosno “Novog p~elara“, u ori-ginalnom slogu na slavenosrpskom jeziku.

Nakon dugog vremena skrajnuta kwiga se, po prvi put,pojavquje u specijalnom fototipskom izdawu, uporedo naslavenosrpskom i srpskom jeziku.

Ina~e, slavenosrpski jezik je u borbi za op{te-srpski jezi~ki standard bio glavni takmac jeziku koji jeuobli~io srpski reformator Vuk Karaxi}.

Sredinom XIX veka obim upotrebe slavenosrpskogjezika po~eo je da se osetno smawuje, da bi posle 1870. pot-puno nestao iz javne upotrebe.

vde je momenat da se ka`e da je rukopis prvep~elarske kwige u nas izuzetan, skroz koristan,

dragocen i visoko stru~an.Re~enice Avrama Maksimovi}a su sadr`ajne, suges-

tivne, ~iwenicama nabijene. Stil mu je odli~an.Za moderno doba i za isto takve ~itaoce original

„prevoda“ Milo{a Antoni}a veliki je dobitak, pravi je dar. o je zaista znala~ki i prefiweno ura|en posao,koji }e biti na korist, i radost nadam se,

p~elarima, p~elarskim organizacijama i wihovim lis-tovima, novinarima, stru~wacima i zaqubqenicima u srp-ski jezik i wegovu istoriju, u~enicima, studentima inau~nim radnicima. Na korist svima koji vole prirodu i~uda majke prirode, koji obo`avaju male, prelepe, mo}nep~elice i wihove zdrave proizvode, jer - kako je to uZanimqivostima objavila presti`na „Politika“ - za jedankilogram meda p~ele moraju da pokupe nektar sa ~etiri mil-iona cvetova i pre|u put ~etiri puta du`i od zemqinogobima. I - na veliku korist na{e kulturne i prosvetnejavnosti i na{e Srpske pravoslavne crkve.

Blagoje Svrkota

12

S

T

O

13

Faksimili naslovnih strana “P~elara” i “Novogp~elara” iz 1810. godine

14

Deo p~eliwaka sve{tenika i p~elara Milo{aAntoni}a iz Koceqeve (zima 2008)

Milo{ Antoni}

15

Avram Maksimovi}(rad Save Stojkova, Srpska ~itaonica “Laza

Kosti}”, Sombor)

16

P ^ E L A Rili

P O U K A

o

P ^ E L A R S T V U

od

R A Z N I H P I S A C AP R I K U P Q E N O

i na

slaveno-srpskom jeziku na op{tu korist iradost izdano

AVRAMOM MAKSIMOVI]EM

P a r o h o m S o m b o r s k i m

U B u d i m u,

[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji Kra-qevskog univerziteta ugarskoga

1810.

17

18

WEGOVOJ VISOKOPREUZVI[ENOSTI

VISOKOPREOSVE]ENOM

i

VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]U

Gospodinu kulpinskom

P r a v o s l a v n o m

Arhiepiskopu Karlova~kom

i svog

u prestola-kraqevskih naslednika dr`avamanalaze}eg

Slaveno-srpskog i valahijskog naroda

Mitropolitu

i

prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopold-ordena Velikog Krsta

n o s i o c u

wegovog prestola-kraqevskog veli~anstva

tajnom savetnikuGospodinu najmilostivijem.

19

20

VA[A VISOKOPREUZVI[ENOSTI

Najmilostiviji Gospodine

V a{oj Visokopreuzvi{enosti pripisati imam, {to malo delo ovo, pr-vi kwi`evnih trudova mojih plod uovom vidu javqa se. Vi meni ka namerimojoj najboqi, nego kakav jaizabrao bejah put otvoriste. Vi mene nau~iste iz raznih o predsto-je}em predmetu dela izabrati najboqe. Vi meni na sam kraj, izV a { e i z a b r a n e b i b l i o t e k e potrebne kwige dati blagoizvole-ste. Ovo iskreno priznawe moje, zajedno s kwi`icom, wu kao blago-pristojnu drugih dela upotrebqe-

nih,

21

22

nih, za prvo ukra{avawe weno, preu-

zvi{enom imenu Va{em posve-

}ujem, primite Najmilostiviji Go-

s p o d i n e , u z n a k t o p l o g m o -

ga blagodarewa za toliku Va{u ka

meni milost i dare`qivost, i udostoj-

te me i ubudu}e Va{eg pokroviteq-

stva, koje s neograni~enim straho-

po{tovawem izumirem.

VA[EG VISOKOPREUZVI[ENSTVA

Svepokorni i najni`i sluga

A v r a m M a k s i m o v i }Paroh Somborski

23

24

Koliko je korisno ekonomima, za podi- zawe blagostawa porodi~nog, pouka o p~e- larstvu, izvoli blagonakloni ~itao~e ot-uda suditi, {to premda svi prosve}eni naro-di p~elu, ~udesnog insekta i prekrasno delo we- no, s mudro{}u u~enih Pisaca pa`qivo opisanu imaju, ni{ta mawe i danas razli~itaopa`awa vr{e i qubiteqima p~elarstva saop{tavaju.

Ja, s moje strane, dovoqno uveren o koristire~enih pouka, i na{av{i tako na tu-|em jeziku, za`elim mojim sunarodnicima prevesti. No pokazav{i delo Wegovoj Visokopreuz-vi{enosti, na{em Gospodinu Arhiepiskopu iMitropolitu, velikodu{no izve{ten i nau~en bih,i to najboqe i najkorisnije delo izraditi, kori-ste}i se mnogim nego dr`ati se jednoga. Na sam kraj dobih potrebne kwige: Pou- ke o ekonomiji Gospodina Miterpahera, slav-

nog na Univerzitetu pe{tanskom ekonomije u~iteqa,

Miterpaherove Elemente agronomije; Ekonomski

Magazin (u Moskvi 1781), Ru~nu kwigu seo-skog

25

P R E D G O V O R

26

skog gazdinstva (u Moskvi 1803), Prakti~ni priru~nikza narodno p~elarstvo (Be~ 1797) i jo{ neka iskusnihp~elara dela. Ona sadr`e iskustvom potvr|ena za-pa`awa i pouke, kako p~elaru s p~elama postupati treba, da bi one trud wegov do- stojno nagraditi mogle.

Iz ovih dakle dela, s neophodnom pa`-wom i birawem, sabrah predlo`enu kwi`icu, pridav{ii moja sopstvena zapa`awa. - Puno nadaju}i se, da }e ti kwi`ica moja u dokolicizabavqawe a u potrebi korist doneti, i preporu~uju}ise naklonosti tvojoj nalazim

Blagonaklonog ~itaoca

U Somboru 12. maja 1810.

Iskreni po{tovalacA v r a m M a k s i m o v i }

S A D -

27

28

NOVI P^ELARili

na~in, kako p~ele dr`ati treba

od

raznih pisaca

na

SLAVENO-SRPSKI JEZIK PREVEDEN

AVRAMOM MAKSIMOVI]EM

Parohom Somborskim

U Budimu[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji

Kraqevskog univerziteta ugarskoga

1810.

29

30

WEGOVOJ PREUZVI[ENOSTIVISOKOPREOSVE]ENOM

i

VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]UGospodinu kulpinskom

Pravoslavnom

Arhiepiskopu Karlova~komi svog

u imperatorskih naslednika dr`avamanalaze}eg

Slaveno-srpskog i valahijskog naroda

M i t r o p o l i t u

i

prelepog Austrijsko-imperijalnogLeopold-ordena Velikog Krsta

N O S I O C U

I imperatorskog veli~anstvatajnom savetniku i dr.

Gospodinu najmilostivijem.

31

32

Va{a Visokopreuzvi{enostiArhipastiru Najmilostiviji!

lagonaklonost Visokopreuzvi{e-nosti Va{e, svima koji se trude pri-jatnost, i moja u dopisu ovom p~eli-wem delikatne mo}i, sa~iwavaju mibogoboja`qivu smelost, kada malitrud ovaj Preuzvi{enosti Va{oju~tivo podnosim. Vo|en daqepo{tewem i prosve}eno{}u ka rodui dru{tvu revno{}u Va{om, kojomkorist wegovu umno`iti brinete se,usu|ujem se malo delo ovo Visoko-preuzvi{enom imenu Va{em pos-vetiti. Jer da tako ~italac moj nasamom ~elu kwige ove blistaju}eIme videv{i, rado pro~ita, i

lak-

33

B

34

lak{e uspe. Milosrdno dakleVisokonajpreuzvi{eniji Gospodineprimite kwi`icu ovu, kao najmawu,iskrenog - da bih korist otaxbinepodigao - truda moga zastavu, i takoudostojite me nazvati se ve~no

Va{eg Visokopreuzvi{enstva

svepokornim i najni`im slugomAVRAMOM MAKSIMOVI]EM

Parohom Somborskim

35

36

P R E D G O V O R

k

Blagonaklonom ~itaocu

voja, blagonakloni ~itao~e, o delu mojem~ista iskrenost, lako }e primetiti trud moji korist kwi`ice ove, ako rasudi da i ako svidosta prosve}eniji narodi divan i u ekonomijikoristan insekt ovaj p~elu zaista, s mudro{}uu~enih pisaca pa`qivo opisanu imaju. Ni{tamawe i danas razli~ita opa`awa pi{u iqubiteqima p~elarstva saop{tavaju.Gospodin Miterpaher slavni na Univerzitetupe{tanskom ekonomije u~iteq, nalogomnajvi{eg Saveta ma|arskog nedavno o p~elamanajpristupa~nija pravila izvede i iskustvompotvrdi. Koja p~elara obu~avaju kako sp~elama postupati treba da bi one trudwegov dostojno nagraditi mogle. Kwi-

`ica

37

T

38

`ica ova budu}i da je na razli~itim ve}jezicima napisana i radi koristi svoje sunaro-dnicima Carstva ovoga dovoqno preporu~ena,~itaju}i je po`elim i ja takvu mojim sunarod-nicima prevesti. Sednem u ushi}ewu radosti itako zapo~eto delce, od razli~itih pisacapotrebna samo opa`awa sakupqena, s velikimtrudom kraju privedem. Puno se nadaju}i da }eti kwi`ica moja u dokolici zabavqawe a unevoqi korist doneti. I tako `elim ti veli-ki uspeh i preporu~uju}i se naklonosti tvojojnalazim

Blagonaklonog ^itaoca

U Somboru

Iskreni po{tovalacAVRAM MAKSIMOVI]

39

40

Sadr`aj stvari, koje se u kwiziovoj nalaze

D E O I Apstraktna razmi{qawa - Teoretska -koja sadr`e neophodno o p~elama znawe

Glava I Op~elama u op{te§.1. Opis p~ele§.2. Tri roda p~ela§.3. Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake§.4. Drugi rod p~ela. Trutovi§.5. Tre}i rod p~ela. Matica

Glava II O poslovima p~ela§.6. Razni poslovi radilica p~ela§.7. Jednodu{nost p~ela§.8. Poslovi trutova§.9. Poslovi matica

Glava III O vosku, sa}u i medu§.10. Vosak§.11. Sa}e§.12. Med§.13. Prah cvetni§.14. Od kuda donose p~ele.

Glava IV O koristi p~ela§.15. Dr`awe p~ela vi{e svega najdostojnije

§.16.

41

42

§. 16. Korist p~ela drevno{}u potvr|uje se§.17. Jo{ druga korist od p~ela

Glava V O naslonu p~ela§.18. Polo`aj

Glava VI O stanovawu p~ela§.19. Ko{nica§.20. Veli~ina ko{nice§.21. Leto na ko{nici§.22. Magacini§.23. O postavqawu ko{nica u naslon§.24. Alati u p~elarstvu potrebni

Glava VII O poznavawu dobrih ko{nica§.25. Kvalitet ko{nice§.26. Spoqa{ni znaci dobre ko{nice u kupovawu§.27. Unutra{wi znaci dobre ko{nice

Glava VIII O nabavqawu p~ela§.28. Razne primedbe u kupovawu i prodavawu

p~ela§.29. Glavno pravilo o kupovawu p~ela§.30. Vreme za kupovawe p~ela§.31. Kakve ko{nice kupovati treba?

Glava IX O umno`avawu p~ela§.32. Leglo§.33. Rojevi§.34. Ve{ta~ki rojevi§.35. Prirodni rojevi§.36. Vreme rojewa

Glava X O znacima rojewa§.37. Plod materije ove

§.38.

43

44

§.38. Znaci izla`ewa prvenca roja§.39. Ostali znaci izla`ewa roja

Glava XI O proizvodwi matice§.40. Vreme proizvodwe§.41. Sparivawe matice§.42. Znaci le`ewa§.43. Plod materije ove

Glava XII O bolestima p~ela§.44. Bezmati~nost§.45. Znaci bezmati~nosti u op{te§.46. Znaci roja skoro obezmati~enog§.47. Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva§.48. Trulo leglo - pomor p~ela

Glava XIII O neprijateqima p~ela§.49. Tu|ice - razbojnice p~ele§.50. Drugi neprijateqi

Glava XIV Jo{ neke ka apstraktnim razmi-{qawima - teoriji - pripadaju}e primedbe

§.51. Bezvrednim primedbama ne verovati§.52. P~elar svagda ima ~emu se u~iti§.53. Boqe je imati mawe ko{nica a dobri

nego mnogo a siroma{ni.

Glava XV Razgovor p~elara me|u sobom op~elama

§.54. Za{to iz nema~kih krajeva med i vosaku Ma|arsku ne donose

§.55. Re{avawe protiv kazivawa

D E O

45

46

D E O D R U G I

Radni - Prakti~ni - u kojem se sva ve{tina p~e-larewa u prole}e, leto i jesen nu`na starawa stvarno obja{wavaju

Glava I O izno{ewu p~ela u vreme prole}a§.56. Kada p~ele iz zimovnika izneti i u

p~eliwak postaviti treba?§.57. [ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa§.58. O podrezivawu sa}a§.59. Kako u podrezivawu sa}a postupati treba

Glava II O pothrawivawu ili prihrawivawumr{avih p~ela

§.60. Prihrawivawe§.61. Hrana p~ela§.62. Znaci gladi u ko{nici§.63. Na~in prihrawivawa§.64. Kako sa sa}em p~ele prihrawivati

Glava III O {umskom p~eliwaku§.65. Starinski medosabirawa obi~aj§.66. O na~inu tra`ewa p~ela

Glava IV O poznavawu dobre radi p~ela godine§.67. Kako dobru radi p~ela godinu narednu

u prole}e primetiti mogu}e

§ 68

47

48

§.68. Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati naredne godine

Glava V O seobi p~ela - preno{ewu ko{nica§.69. O preno{ewu u op{te§.70. Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti§.71. Kako ko{nice prenositi treba§.72. [ta u preno{ewu ko{nica paziti treba§.73. Vo`ewe p~ela§.74. Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti

Glava VI O le~ewu bolesti§.75. Le~ewe bezmati~nosti §.76. Trulog legla le~ewe§.77. Od ~ega se jo{ kvare p~ele§.78. Neplodnost p~ela§.79. Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima

u~initi mogu

Glava VII O pqa~kawu - grabe`u p~ela§.80. O pqa~kawu uop{te§.81. Prilika grabe`a§.82. Kako tu|ice poznati mo`emo?§.83. Kako od tu|ica napadnutim

ko{nicama pomo}i mogu}e§.84. Kako }emo poznati tu|ice odakle su,

i kako s wima postupati treba§.85. O sukobu p~ela

Glava

49

50

Glava VIII O neprijateqima p~ela§.86. Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju§.87. Crvi§.88. Znaci crva u ko{nici nalaze}ih§.89. Le~ewa§.90. Le~ewe {ti}ewem od crva

Glava IX O stvarnom umno`avawu p~ela,ili o prirodnim rojevima

§.91. Kako ko{nice umno`iti mogu}e?§.92. Rojevi prirodni§.93. Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba?§.94. Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama

da se ne roje?§.95. Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje§.96. Kako se starawe tra`i kada rojevi izlaze§.97. Da roj ne odleti kako je spre~iti mogu}e

Glava X O sredstvima za stresawe rojeva§.98. Kako rojeve stresati treba§.99. Pri izla`ewu roja na {to paziti§.100. O prvencu roju§.101. O drugencima rojevima§.102. Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba?§.103. Sa niska drveta uhvatiti roj§.104. Stresti roj s visokog drveta§.105. Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim

mestima§.106. Uhvatiti roj na zemqi

Glava XI O rastavqawu pome{anih rojeva§.107. O rojevima koji jedan za drugim izlaze

i pome{aju se

§.108

51

52

§.108. O rojevima koji u isto vreme iza|u i pome{aju se

§.109. Razli~itost rojeva§.110. Spajawe rojeva§.111. Mo`emo li u jesen rojeve spajati§.112. Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu§.113. [teta od mnogih rojeva§.114. Kroz pro{irewe mesta§.115. Kroz izrezivawe legla§.116. O roju koji iz ko{nice be`i§.117. Jo{ neki slu~ajevi pre i posle pojewa§.118. Vre}a, ili xak radi rojeva§.119. Opis xaka za rojeve§.120. Upotreba xaka ovog§.121. O spajawu nejakih rojeva

Glava XII O ve{ta~kim rojevima§.122. Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?§.123. Kroz prevaru§.124. Kroz rasecawa§.125. Kroz lupawe§.126. O isterivawu p~ela§.127. [ta u promewivawu ko{nica paziti treba?

Glava XIII O starawima i poslovima jesewim§.128. O promewivawu pa{e§.129. Raznovrsnost pa{e§.130. Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e

Glava XIV O zimovawu§.131. Kako s ko{nicama postupati treba,

kada ih za zimovawe spremamo?§.132. Kakvo je mesto za zimovawe p~ela

povoqno?§.133. [ta u postavqawu p~ela za zimovawe

paziti i kako postupati vaqa?§.134. Razna prostih p~elara mi{qewa o

zimovawu p~elaGlava

53

54

Glava XV O ubijawu ko{nica135. Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?136. O na~inu kako ubijati ko{nice

Glava XVI O rastavqawu ili isce|ivawu meda

137. Kako se med u maloj koli~ini od voskarastaviti mo`e?

138. U velikoj koli~ini med rastaviti139. Izgwe~ivawe140. ^uvawe meda

Glava XVII O topqewu voska141. Oru|a radi topqewa voska potrebna142. Istopiti vosak143. Istiskivawe prvo144. Istiskivawe drugo

Glava XVIII O spravqawu {erbeta145. [erbet146. Kuvawe {erbeta147. Sir}e

Glava XIX O raznom s p~elama rada na~inu i o zimskom stradawu148. Napomene149. Druge napomene150. Prilog o ujedawu p~ela

Kratak opis u p~elarstvu nu`nih opa`awa,na svaki preko godine mesec razdeqeno

D E O

55

56

D E O P R V I

APSTRAKTNA RAZMI[QAWA (TEORETSKA)

koja sadr`e

neophodno

o

p~elama znawe

57

58

Radnica je p~ela, rod pak ~astan ~ini: wene trudovecarevi i prosti u zdravqe upotrebqavaju. Draga pak jesvima i slavna: ako silom i nemo}na su{tinski ali pre-mudro{}u dostojno po{tovawa proizvodi.Pri~e: gl. 6 st. 8.

59