1

2

SRPSKI PELAR

ASOPIS ZA PELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE SERBIAN BEEKEEPER

IZDAVA-PUBLISHER

Drutvo pelara Duboica Leskovac

Ul. Slavka Zlatanovia br. 35 16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK EDITOR

Dragoslav Ili e

Tel. 016 - 281 666

Mob.063 42 82 36

Email:

dragoslav.ses@gmail.com

Sajt:

www.beekeeping-

dragoslav.com

REDAKCIJA-EDITORIAL:

prof. dr Kostadin Trikovi

prof. dr Moma Deni

mr Naum Bandov

dr. vet. med. Mihajlo Ili

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenkovi

dipl. ing. polj. Dejan Pei

profesor Vlada orevi

LEKTOR

Vesna Stojkovi Tara

3

SADRAJ

Apimondija Argentina 2011 II deo.....................................................4

Angel Markov otac savremenih aparata za proizvodnju matica.......10

Sakupljanje pelinjeg otrova.....................................17

Timol.........22

Pelar Svetislav Miti iz Kamenova.....28

Pele u tegle...............30

Mikser za pogae...........................................................................32

Tamajdan 2012....34

Spravljanje medovine ili vina od meda.....................37

Na sud zbog roja................................................................................40

Vic.................41

Pelinji raj..........41

4

APIMONDIJA ARGENTINA 2011

II DEO

Autor teksta Dragoslav Ili e

Ceremonija otvaranja

Na ceremoniji otvaranja u

kulturno-zabavno-muzikom programu svi posetioci mogli

su da vide koliko je kultura

Argentine raznovrsna i bogata.

O tome najbolje govori arge-

ntinski tango.

Argentinski tango, ili lju-

bavna pria u plesu, kako ga mnogi nazivaju, nastao je u

drugoj polovini 19. veka za-

hvaljujui masovnoj imigraciji koja je zadesila Argentinu.

Meanjem razliitih kultura, afrike, panske, italijanske,

5

Argentinski tango

poljske, ruske i dr. sa kulturom

argentinskih domorodaca do-

bila se najerotinija kombina-cija plesa i muzike. Tradicio-

nalni valceri, polke, mazurke,

popularne kubanske habanere,

candombe ritmovi iz Afrike i

muzika kreolske milonge

sjedinili su se u jedan prljavi ples. Argentinski tango je nastao

u barovima, kockarnicama i

bordelima siromanih kvarto-va Buenos Airesa, kao to su La Boka i San Telmo.

Visoko drutvo negativno je gledalo na ovaj nepristojni

ples, koji je zbog svog eroti-

nog naboja godinama bio zabranjen. Meutim za razliku od bogataa njihovi sinovi su rado i tajno poseivali mesta gde se plesao tango. Poetkom 20. veka tango stie u Pariz i osvaja ceo svet. Do 1913.

tango je postao fenomen koji

se zavukao u sve plesne dvora-

ne kao egzotini i senzualni ples koji je pruao opravdanje za vrlo blizak kontakt sa

6

partnerom. U Americi ga je

proslavio Rudolph Valentino.

Publika je vrlo brzo zavolela

tango koji je pun lepote,

strasti, drame, uzbuenja i ivotnosti. Ples prikazuje odnose mukarca i ene, grube i sentimentalne, ali svakako

erotine.

Argentinski tango, telo uz telo,

erotinost

Muzika je, zapravo, bit

tanga, ona je ta koja pokree i istovremeno inhibira. Nezami-

sliva je bez male harmonike

zvane bandoneon.

Muziar bandeneona

Iako je tango davno izaao iz zadimljenih lokala na svetla

svetskih pozornica i dalje je

ostao mistian. Meu posetioce Apimondije bilo je i domorodaca pelara.

Domoroci pelari

7

Na ovoj Apimondiji u nau-

nom programu izlagano je 955 radova. Sale za usmeno

izlaganje su u potpunosti

odgovarale, kako u tehnikom pogledu, tako i prostorno,

mogle su da prime sve

zainteresovane posetioce.

Sala za usmeno izlaganje

Poster prezentaciji je dat

adekvatan prostor. Radovi su

bili izloeni u paviljonu u kome se odravao meunaro-dni sajam. Sva kretanja su se

odvijala pored panoa sa poste-

rima, tako da je svima bilo

lako da prate poster izlaganja.

Sa Balkana su uestvovali Radivoje Maksimovi iz Republike Srpske i Dragoslav

Ili e Iz Srbije. Na meunarodnom sajmu je bilo pelarskih kompanija iz celog sveta, ali najvie iz

Radivoje Maksimovi Republika Srpska

Dragoslav Ili e

Srbija

8

Latinske Amerike. Po tandu je mogao da se oceni veliina i snaga kompanije. Bilo je od

najjednostavnijih do velikih,

izuzetnih, atipinih tandova.

U paviljonu sa tandovima

tand Brazila

tand Argentine

tand Vicentin

tand Inderko

Na tandovima je mogla da se vidi nova oprema koja

pelarima olakavaju rad.

Pumpa za med

9

Inkubator je itekako potre-

ban proizvoaima matica.

Inkubator

Top je nezamenljiv u zatiti pela od varoe, omoguava brzo lako i to je najvanije jeftino tretiranje.

Top

Refraktometar je optiki ureaj za utvrivanje sadraja rastvorljivih suvih materija.

Slui za merenje u zaee-renim tenostima (voni soko-vi, med, alkohol, vina), poma-

e u kontrli i nadzoru konce-tracije eera u hrani i piima. Refraktometar daje vane informacije o kvalitetu proi-

zvoda voa na polju, nakon berbe i za vreme obrade. Kori-

sti se i za kontrolu tenosti u industriji. Vrlo jednostavan za

korienje i badarenje. Te-nost se stavlja na staklo, gle-da se kroz otvor tako to se mera usmeri prema svetlu i na skali oitava vrednost. Badari se sa destilovanom vodom, i vrednost se podeava na 0.

Refraktometar

10

ANGEL MARKOV OTAC SAVREMENIH

APARATA ZA PROIZVODNJU MATICA

Pripremio Dragoslav Ili e Zahvaljujui velikim pela-rskim umovima danas u svetu

postoje mnogobrojni aparati za

proizvodnju matica koji omo-

guuju pelaru da brzo i lako proizvodi selekcionisane mati-

ce najboljeg mogueg kvalite-ta. Oni su imali svoj razvojni

put i nastali su u razliitim vremenima. Prema pisanim

podacima do kojih smo mi

doli prvi savremeni aparat je izmislio Angel Markov iz Bu-

garske. Za poetak pogleda-jmo lanak koji je objavio bugarski asopis u to vreme.

PRIZNATA INOVACIJA

PANJA PROIZVOAIMA MATICA

KASETNA KONICA

Autor teksta Stefan Simeonov

Prevela Cvetanka Georgijev

Komitet za nauku i tehniki progres Bugarske, dana

14.11.1979. godine izdao je

potvrdu o autorskom pravu

Angel Markov

Bugarska

33595 Angelu i Aleksandri Markov za njihov predloeni ureaj gajenja pelinjih jaja i larvi. Ovaj pronalazak je

napravljen na bazi njihove

predhodne inovacije - Meto-da i aparatura za gajenje

matica i dobijanje matine mlei, zatieno autorskim sertifikatom 28724 od 19.01.1978. god. Zapravo je

re o gajenju matica i dobijanju matine mlei, pri imu se poveava proizvodnja

11

i poboljava kvalitet matica. Autorske inovacije patentirali

su u nekoliko zemalja, Demo-

kratskoj republici Nemakoj, ehoslovakoj i SSSR-u. Sa ovim pronalaskom izbe-

gavalo se dimljenje i otvaranje

konice, vaenje ramova sa potrebnim larvama i odstranji-

vanje pela od matice. Osim toga larve iz elija ne vade se iglom za presaivanje. Bilo je oigledno da je inovacija izu-zetno racionalna i krajnje vre-

me da se to primeni u praksi u

centrima za proizvodnju mati-

ca i pelinjacima koji proizvo-de mle. U tom cilju je neo-bhodno da strunjaci iz ogle-dne stanice za pelarstvo urade ispitivanje na pela-rskoj tehnologiji u nekom pe-linjaku za proizvodnju matica.

Kasetna konica (1) ima jednostrano ili dvostrano

izgraeno sae (3), na kojoj na odreenim delovima (6) mogu da se postavljaju plastine kasete. One su u dva oblika za jaja i za matinjake. Leita su ista, tako da se mogu

stavljati radi jedne ili druge

namene ili hranilice u zavi-

snosti od namere.

Slika 1. ema kasetne konice

Broj kaseta u konici je u zavisnosti od razmera osnove i

njihove veliine. Sa obe strane osnove su postavljene provi-

dne pregrade (5), koje zatvara-

ju odreeni deo prostora (19). Sa spoljne strane pregrada ima

proreza (2), ili umesto toga

poklopac (1), koji je, kao i sve

ostale strane konice izolovan

12

termikom izolacijom (4). U podnjai konice je ulaz za pele (14). Kaseta za odlaga-nje jaja (slika 2) je cilindri-

nog oblika, koja je otvorena sa obe strane i u nju je posta-

vljena satna osnova (7) za

izgraivanje jednostranih eli-ja. Osnova je od sintetikog materijala, uraena specia-lnom tehnologijom. Dna svih

ili samo pojedinih elija pre toga su odstranjena. U pra-

znim elijama su stavljena vetaka dna (slika 4). Veta-ki sat pele rado prihvate i izgrade sa jedne strane (do

koje imaju pristup) i pripreme

za polaganje jaja. Matica

polae jaja u pokretna dna kasete. Zajedno sa larvama u

njima one se montiraju kao

dna vetakih matinjaka (slika 5), isto izraeni od ve-takog materjala. Matinjaci se postavljaju u matini ram i stavljaju u starter, a zatim u

odgajivako drutvo da bi ih zatvorili i gaijli po do sada

poznati nain, ili stavljaju u matinu kasetu (slika 3).

Slika 2. ema kasete za jaja i ploice skojom se zatvaraju

dva vida kasete

Slika 3. ema matine kasete

13

Slika 4. Pokretna dna

Slika 5. Plastina osnova

matinjaka

Matina kaseta je slina ovoj kaseti za jaja, ali umesto

sintetikog sata montirana je sintetika ploica (10), u kojoj su ugraene kleme, kojima se hvataju vetaki matinjaci. Matina kaseta razlikuje se od ove za jaja, jer ima sa prednje

strane otvore (18), kroz koje

prolaze pela, ali matica ne moe. Obe vrste kaseta imaju

reflektore (12) i elektrogrejaa (13) malog napona (slika 2).

Oni su montirani na ploicu (11), koja zatvara zadnju

stranu kasete. U jesen, zimi i

ranom proleu temperratura u konici se odrava u neopho-dnim granicama, pomou obi-ne elektronske naprave (te-rmoregulatora, koji je jedan za

ceo pelinjak). Na podnjaama su montirane ulazne kleme

(15) za elektrino napajanje. Na njih se prikljuuje greja (13), koji zrai u unutranost kasete magnetno polje i toplo-

tne zrake. Kasetna konica naseljava se pelama, neopho-dnom koliinom da zaposedne satne osnove. Posle izvlaenja satne osnove i polaganje legla

moe se odpoeti odgajanje matica. Iz drutva se oduzima matica i namesto kaseta za jaja

stavlja se na dnu kaseta mati-

njaka, u koima se postavljaju ploice sa jajima, koje se uzi-maju iz kasete za jaja. Posle

30 dana odgajena i oploena matica se odvaja i stavlja se

drugu matinu kasetu. Pre odstranivanje matice ona mora

da poloi dovoljno jaja da bi drutvo ojaalo. U jesen

14

jajane kasete se oduzimaju i na njihova mesta se postavljju

matine kasete. U svakoj kase-ti se nalazi jedna matica, posle

5-6 dana oduzima se matica iz

tog drutva. Na taj nain u jednoj konici mogu da zimuju vie matica i u tom periodu ne moraju se pele zamenjivati. U prolee matice se dodaju tamo gde je potrebno. U tom dru-

tvu ostaje samo jedna matica za razvitak drutva i za negovo dalje korienje. Za normalno prezimljavanje jedne matice u

kasetnoj konici potrebno je najmanje 500-600 pela, izle-enih u septembru i oktobru. U kasetnoj konici pele odga-jaju leglo do poetka dece-mbra, prestaju polagati do 15-

20 januara i ponovo poinju odgajanje legla. Po miljenju autora mnogo je bolje da

prezimljuje samo jedna matica

sa 500 do 600 pela, koje su u stanju da prezime i do minus

30C. Autori preporuuju tu konicu i za dobijanje matica u rano prolee, kada drutva ne mogu da dobijaju matice na

prirodni nain. Kasetna koni-ca je savarenija u odnosu na predhodnu. Pre pojave kasetne

konice i jednostrano izgrae-na osnova sa vetakim dnom za polaganje jaja i larve za

dobijanje matice i mlea sta-vljjali su se u obine konice. Rezultati ispitivanja autora su

prikazali novu univerzalnu

mnogokorpusnu konicu, koja je pokrivena metalnim poklo-

pcem i vlaga u leglu se ne

obrazuje, ona se sakuplja u posebne kondenzatore, koji su

montirani na podnjai konice. U nekim korpusima su posta-

vljene ploske bombine, kojima

se upravlja elektronskim ure-

ajem ili kompjuterom. Na taj nain se osigurava rani prole-ni razvoj pelinjeg drutva i istovremeno se vodi uspena borba sa varoom. Praktino smo ustanovili da zbog uslova

stvorenih od toplote ploske

bombine i elektromagnetnog

polja, dolazi do ranog razvitka

pelinje zajednice i ne dozvo-ljava razvitak varoe u konici kae Angel Markov. Prili-kom prezimljavanja sa tom

konicom vri se tednja meda 3-4 kg. Na taj nain takva konica daje ak jedan nasta-vak meda vie u odnosu na druge tipove konice. Prilikom

15

zazimljvanja unutrana dime-nzija te konice se ne smanju-je, niti se skidaju medini na-stavci. Tom prilikom smanjuje

se teak rad pelara za 70-80 %. To je jedan nain od pronalazaka Angela i Aleksa-

ndre Markov. Upoznavajui se sa tom inovacijom kod itala-ca e se pojaviti puno nejasnih pitanja, a odgovore mogu nai od redakcije asopisa ili od Angela Markova. Njegova ad-

resa je: selo Dragievo, okrug Pernik, ul. Rudarska br. 37,

Bugarska.

PISANJE SVETSKE TAMPE

O Angelovoj inovaciji pisa-

la je svetska tampa 80-tih godina 20-tog veka, publiko-

vala fotografije i detaljno opi-

sala tehnologiju proizvodnje

matica sa njegovim ureajem. Kada je Karl Jenter iz

Nemake na Apimondiji 1987. godine dobio zlatnu medalju

za svoj aparat za proizvodnju

matica, bugarska tampa je pisala da sve prikazane eme, fotografije, crtei i tehnika dokumentacija su ba slini i izgraeni na principima prepo-

ruenih od Angela Markova (slika 6).

Slika 6. lanci iz bugarskih

novina tog vremena

SLINO, ISTO ILI RAZLIITO

Po pelarskim kuloarima Bugarske i dan danas krue prie kako je tada dolazio ovek iz Nemake i traio da kupi patent, ali da komuni-

16

stika vlast Bugarske nije do-zvolila da se izvozi pamet. Iz aviona se moe videti da kod oba aparata radilike elije imaju pomino dno koje upada u osnovu matinjaka koji nema dno i gradi celinu.

Da li su Angelov i Jenterov

aparat slini, isti ili razliiti najbolje se moe videti iz sledeih fotografija.

Osnova matinjaka bez dna i

dno radilike elije Angelovog aparata

Osnova matinjaka bez dna i

dno radilike elije Jenterovog aparata

Kompletirana osnova

matinjaka Angelovog aparata

Kompletirana osnova mati-

njaka Jenterovog aparata

Dna radilikih elija Angelovog aparata

Dna radilikih elija Jenterovog aparata

17

SAKUPLJANJE PELINJEG OTROVA

Autor teksta Ivan Curi Krapina Selo 42/2

Konjina Hrvatska

049/464-272

098/93 93 321

ivan.curis@kr.t-com.hr

Danas pelari od pela uzi-maju med, propolis, matinu mle a pelinji otrov je potpu-no zanemaren iako bi bilo

ekonomski opravdano njego-

vo sakupljanje. Pelarim vie od 30 godina i jo 1988. godi-ne izradio sam elektrostimu-

lator za sakupljane pelinjeg otrova i nazvao ga ESPO

1988. Tada sam sakupio izve-

snu koliinu otrova ali u tadanjoj dravi ni jedna farmaceutska firma nije imala

interesa za otkup otrova jer

nije bilo saznanja o njegovoj

delotvornosti. Danas je doka-

zano da otrov deluje na mnoge

bolesti a kod nekih je dokaza-

no i potpuno izleenje. Koristi se u leenju reumatskih bole-sti, multiple skleroze, reuma-

tske groznice, povienog

krvnog pritiska, hepatitisa a po

nekim autorima deluje na rak a

i na virus HIVa. Najvie se koristi u Japanu, Rusij i Ame-

rici, te arapskom svetu, to moemo videti po ponudi pre-parata od pelinjeg otrova koje nude na tritu. No ja bih taj deo ostavio farmaceutskim

strunacima i doktorima a po-svetio se ureaju za stimulaci-ju za sakupljanje otrova, nje-

govim karakteristikama i nai-nu primene.

Ureaj ESPO 1988 sastoji se od elektrostimulatora i plo-

e za sakupljanje otrova.

Elektrostimulator

Ureaj radi na 12 V, aku-mulator ili baterije a moe biti i sa solarnim kolektorom, ima

18

regulaciju napona i vremena

trajanja impula. Napon se re-

gulie od 0 do 11,5v a vreme trajanja impulsa od 1do 10 sek

(oscilator radi na 1000Hz).

Na njemu su 3 kontrolne led

diode kojima se kontrolie na-pon, trajanje impulsa i ispra-

vnost struje na ploi saku-pljaa. Ploa je izraena od plexy-glasa sa inox icama 1,6 mm ispod kojig se nalazi staklena

ploa na koju pele bodu i gdje se sakuplja otrov. Velii-na ploe za sakupljanje otrova je 280 x160 mm, to je dovo-

ljno jer po rubovima ima malo

pela.

Ploa sakupljaa

KAKO SAKUPLJATI

OTROV

Otrov se sakuplja od poe-tka aprila, pa do kraja septe-

mbra, to je okvirno vreme, ali

sakuplja se moe postaviti kada u konici imamo 8-9 okvira legla jer u tom trenutku

imamo i dovoljan broj mladih

pela. Pele imaju najvie otrova 17-tog dana starosti.

Plou sakupljaa moemo postaviti na leto konice, na podnjau u konici, na okvire u konici ili umjesto okvira u nastavak konice. Svaki ovaj poloaj ploe ima svoje dobre i loe strane. Postavljanje sa-kupljaa na letu je najjedno-stavnije i dobija se najii otrov.

Sakuplja postavljen na letu

Postavljanjem sakupljaa u konicu moramo osigurati i prostor iznad njega sa jednim

nastavkom. Kada postavljamo

sakuplja umesto okvira mora-mo ispred njega izvaditi jedan

19

okvir da pele imaju prostora oko njega.

Sakuplja postavljen u konici

Postavljanjem sakupljaa na podnjau konice, dobija se vie otrova jer vei broj pela bode u plou. Tada na ploi ima i polena, voska i ostalog

trunja te se otrov mora oistiti i u najgorem sluaju potopi u vodi da se odstrane neistoe i ponovo osui. Otrov sa stakle-ne ploe se skida struganjem. Otrov je bele boje ali na svetlu

pouti pa se stavlja u tamnu staklenu posudu dobro zatvo-

renu na hladnom mesto, jer je

termolabilan.

Konice koje uestvuju u sakupljanju otrova ne smeju

biti u bloku jedna do druge.

Najbolje je kad su one

samostojee, odvojene jedna od druge. Pele u vreme

stimulacije su jako ljute i lete

uokolo te uzbuuju i pele u drugim, susednim konicama. Kako imam pele na kamionu u A konicama sakupljae moram stavljati na svaku 3. u

redu.

Raspored sakupljanja gde su

pele u bloku

Koristio sam dva naina sakupljanja:

U prvom nainu otrov sam sakupljao svaka 3-4 dana na

istoj konici. Sakuplja se postavi na leto konice u juta-rnjim satima. Za 15-20 minuta

ukljuim stimulator i ostavim ga ukljuenog 45-60 minuta, zatim ga iskljuim na 60 mi-nuta, i ponovim jo 45 minuta, tada skidam plou i struem otrov.

U drugom sluaju saku-pljao sam otrov svakih 10 da-

na i ostavljao stimulator uklju-

en 2-3 sata. Ovaj drugi nain mi se inio prikladnijim jer je tada bilo vie pela starosti oko 17 dana, kada imaju

20

najvie otrova, pa ga je na ploi bilo i 4 puta vie. Najvie pela se sakupilo na ploi sakupljaa drugi dan, nakon prestanka pae kad ima najvie pela, a tada su po pri-ridi ljute. Sakupljanje otrova

u bezpanom razdoblju nije preporuljivo jer moe doi do grabei. Sakupljanje otrova ne utie na prinos meda u vreme jakih paa. Ovo su osnovne smernice

za prikupljanje otrova, svaka

pelinja zajednica je individua za sebe i isti zadani parametri

jaine i vremene trajanja impulsa struje drugaije deluju na svaku zajednicu, tako da

pelar to mora sam regulisati. ESPO 1988 radi na 12V

akumulatora ili solarnih elija, prilagoen za rad na terenu gde struja veeg napona nije dostupna. Za mesta gde je do-

stupna struja 220V izrauje se stimulator ESPO 220, koji

radi sa regulacijom 25 do 35

volti na izlazu, regulacijom

frekvencije rada 50-1000 HZ,

regulacijom pauze 1-5 sekundi

i regulacijom impulsa 0,1 do 3

sekunde. Ovaj stimulator je

puno efikasniji jer kod njega

pela nije samo ljuta na inpuls nego kontaktom na ice kod napona 25-35V i vrlo kratkom

impulsa dolazi do grenja i ona istiskuje veu koliinu otrova. Ovaj stimulator pogo-

dniji je za korienje na letu konice sa impulsom od 30V, 1000hz, trajanjem impulsa

0,5sek, s pauzom od 1,5 sek.

Pojedini pelari misle da je na jedan stimulator mogue staviti i 100 sakupljakih ploa.

Ovo nije dobro jer na

jednom mestu uzbuditi 100

pelinjih zajednica u isto vre-me izazvat e pomutnju i grabe. Najbolje je da svaka zajednica ima svoj stimilator

jer tada imamo potpunu ko-

ntrolu i moemo potrebne impulse prilagoditi svakoj

zajednici.

Za pelinjak od 100 koni-ca potrebna su 4-6 stimulatora

da bi se sakupljanje izvrilo na vreme a po svakom stimulato-

ru 2 sakupljake ploe, da bi se moglo u dve konice pribli-no iste jaine sakupljati otrov.

Koliina dobivenog otrova zavisi od broja pela,

21

Sastrugani pelinji otrov njihovoj starosti i nainu sakupljana otrova. Po jednom

tretiranju moemo ostrugati sa stakla 45, pa ak i do 600mg pelinjeg otrova.

Ima jo dosta bitnih detalja oko sakupljanja otrova.

Podloga ispod stakla ne sme

biti crna jer se staklo previe ugreje pa otrov nema kvalitet,

ali mora se pravovremeno

osuiti na staklu da ga pele ne raznesu nogama.

-----------------------------------------------------------------------------------

KONICA DRAGOSLAVKA

CENA 35 EURA

Sklopljene lepljenjem

stranim lepkom i

uvrene zavrtnjima. Ramovi lepljeni i za-

kucani.

TEL: 016 / 281-666

MOB: 063 / 42 82 36 i

065 / 281 6666

22

T I M O L Jovo N. Kantar,

Grabovac, Vidanski kraj 54D

Mob. 063/69-40-70

e-mail:kantarjovo@gmail.com

Timol je bezbojni kristal ili

beli kristalni prah koji se dobi-

ja iz biljaka timijana i majine duice ili sintetiki.

Majina duica

Taka ovravanja mu je oko 49,3

oC, a topljivost 1 u

1000 vode, 1 u 0,3 etra, 1 u

200 glicerina. Prelazi u teno stanje sa kamforom, mento-

lom, fenolom i slinim supsta-ncama. Mora se uvati u dobro

zatvorenoj tamnoj staklenoj

ambalai i zatien od svetla. Timijan i majina duica su biljke otrog, a ugodnog miri-sa, poznate kao lek ne samo u

narodnoj, nego i u naunoj medicini. Jo od antike se znalo da ove biljke imaju vrlo

jako antiseptino dejstvo i da unitavaju viruse i bakterije. Obe biljke sadre timol, anti-septik jai od fenola, za koga se dugo verovalo da je

najbolji baktericid. Timol je,

u stvari, kamforasta esencija

majine duice i uveliko se koristi u farmaciji za pravlje-

nje sirupa, kremova, balzama,

losiona i dr. Njime su ak vi-dali i rane nakon amputiranja

udova.

Kao organsko fenolno jedi-

njenje, formule C10H14O tzv.

izopropil-ortokrezol, timol u

medicini i stomatologiji se pri-

menjuje kao antiseptino, dezodorantno i antihel-minti-

ko sredstvo, dakle ubija i gliste, ali i varrou Jacobsoni i

23

varrou destrukto, delujui pa-ralizirajue na njen nervni sistem. Nema tetno dejstvo na ljudsko zdravlje niti za okoli-

nu. Timol se, kao prirodna

supstanca, nalazi u malim

koliinama u nekim vrstama meda (npr. u lipovom medu).

Kao ekoloki ispravan, timol je lek irokog spektra delovanja prema raznim pato-

genim uzronicima u konici. Prema EU zakonu br. 2377/90,

timol je svrstan u II grupu

netoksinih veterinarskih leko-va, za koje nije potrebno ma-

ksimalno ogranienje rezidua (Bubalo, 2004). Timol unita-va Varoou destructor, Acara-

pis woodi, pelinju va i voskovog moljca, spreava pojavu nozemoze (Kadzo) i

krenog legla (Knobelspies), smanjuje do 15% broj crevnih

bakterija kod pela u toku zimovanja. Ispitujui njegov efekat, neki autori su u prolee nali bakterije kod 100% jedinki u konicama koje nisu tretirane timolom.

Grobov i saradnici utvrdili

su, u eksperimentima velikih

razmera, efikasnost timola u

obliku praka u meri od 0,25g

po ulici, ili u formi sporog

delovanja u dozi od 10-15 g

po konici od 73-97,7% obore-nih krpelja. U strogo kontroli-

sanim oglednim uslovima, efi-

kasnost timola, uzetog u dozi

samo od praka bila je 76%. Kalinka Gurgulova iz Buga-

rske utvrdila je efikasnost

timola od 80%. U istraivanji-ma koja je proveo Vladimir

Mlaen s jeseni 1982. i u pro-lee 1983. godine, timol je u komparaciji sa pet drugih le-

kova pokazao najveu efika-snost u obaranju krpelja 90,38

do 91,83%, ali posipanjem u

prahu po satonoama. Vladimir Mlaen vrio je uporedna istraivanja efika-snosti timola. U grupi sa fo-

lbeksom VA (brompropilat),

apiakaridimom (malation + te-

dion), fenatijazinom i varita-

nom na bazi fenotijazina,

timol se pokazao najefikasni-

jim. To se pokazalo u etvoro-kratnom tretiranju s jeseni i u

trokratnom tretiranju u prolee opitovanim preparatima, po

uputstvu proizvoaa, a rezult-ati iskazani statistikom obra-dom potvrdili su dominantna

24

svojstva timola u obaranju

varroa.

Timol u kombinaciji sa

odvarom (ajem) gorkog pele-na i borovih pupoljaka (KAS81) dao je najbolje rezultate. U

dvokratnom tretiranju Vasa

Batanev, kombinujui timol i KAS, u toku 18 dana izbrojao

je 2.937 ubijenih krpelja.

Imodorf, Sarier i Bogdanov

nali su da je efikasnost timola protiv varroe pri optimalnim

uslovima izmeu 90 i 97%. Timol je pokazao efikasno-

st na spoljnoj temperaturi u

rasponu od 8o do 42

oC, pa se

leenje pelinjih drutava pre-poruuje u prolee-leto-jesen-zimu.

Dr sc. Dragan Bubalo sa

Agronomskog fakulteta u Za-

grebu istie da je nemogu ra-zvoj rezistentnih grinja upotre-

bom preparata na bazi timola,

jer je mehanizam dejstva

usmeren na nekoliko podruja nervnog sistema, za razliku od

sintetikih akaricida kod kojih je dejstvo usmereno na pojedi-

no podruje. Zato je naao i-roku primenu irom sveta. Franc Knobelspies iz Ne-

make, navodi da se timol u

konici ponaa kao i propolis. U konici nalazimo propolis na svim mestima, odnosno u

otvorima, razmacima i pukoti-

nama ije su veliine manje od 3 mm. Njegov miris zahvata

prostor cele konice i inkorpo-riran je u vosku i drvenim

delovima unutranjosti koni-ce. Sadran je i do 5% u novoizgraenom sau. Dakle, svoja isparenja deponuje u

vosak i elije sa leglom, u drvene delove ramova i zidove

konice, ispoljavajui bakteri-cidna i fungicidna svojstva.

Isto tako se ponaa i timol. Vremenom se inkorporira u

sae i drvene delove konice to dezorjentie varrou. Pri ulasku u eliju saa, varroa je toliko zbunjena i dezorjenti-

sana da se vie ne hrani hemo-limfom larve ve postaje gla-dna i ne moe stvoriti otporno-st na glad, niti se moe oplodi-ti, to je potvreno detaljnom kontrolom elije sa larvom koju je enka varroe naselja-vala. Tu je naen takasto rasejan izmet varroe du cele elije. A poznato je da ona odlae svoj izmet na gornji deo zida elije blie analnoj

25

zoni predlutke i da je to ubri-te stalno na istom mestu na kome se majka-varroa i njeno

potomstvo prazne, i obavlja

sparivanje enki sa mujakom. U Norvekoj, vedskoj i Finskoj, zemljama sa dugotra-

jnim i surovim zimama, u

kojima mogu prezimiti samo

zdrave i snane pelinje zaje-dnice, od svih naina i postu-paka borbe protiv varroe,

najboljom se pokazao timol. U

valovu, specijalno udubljenom

na gornjem delu satonoe jednog okvira, sipa se 10 g

timola. Taj okvir, sa medom i

polenom u sau, postave u sredinu gnezda i timol preko

cele zime isparava. Varroe

koje izlaze iz elija padaju kroz ianu mreu na podnja-u i uginu. Istraivanjima je utvreno da ovakav tretman ne uznemirava normalan ivot pelinje zajednice, matice ne stradaju i nema tete na leglu niti umiranja pela. Nema gra-bei. Ne smanjuje polaganje jaja, a prua zatitu pelama cele godine.

U SAD Kolderon, iz Istr-

aivake laboratorije u Batu-svilu, Merilend, koristi timol

kao bazu za nove lekove.

Utvrdio je da lek od smee timola i eukaliptusovog ulja

ima efekat od 93% ubijenih

varroa, ali mu je glavna osobi-

na, kako kae naunik, niska toksinost. Osim uspenog de-lovanja protiv varroe, ima

uspeno dejstvo protiv plesni i bakterija.

U vajcarskoj timol upotre-bljavaju kao osnovu registro-

vanog preparata apilajf VAR

(API LIFE VAR) i kao timol-

ram.

U Italiji timol se koristi u

obliku:

- Apiguard a (timol + gel), -Apilaif Var a (timola-74,8 % + eukaliptola-16 % + me-

nthola-3,7 % + kamfora-3,7 %

+ vermikulita Q.S.-1,8 %).

- Timovara (timoltrake). Izvrena dvogodinja istra-ivanja u severnim oblastima Italije (Vienca i Modena) i u junim (Rim, Palermo) (2004-/2005), potvrdila su efikasnost

preparata u procentu od 30 do

93,6%.

Ova istraivanja su utvrdila efikasnost timola:

Na severu Italije efikasnost

je iznosila u proseku 30-50%.

26

- apilaif VAR (lomi se na 4

dela i svaki deo se stavlja u po

jedan deo konice na satonoe) je zadrao efikasnost, - apiguard ( 50 g gela + 12 g

timola) 66,9% - 68%.

- timovar (15 g timola u

jednoj traci) 93,6% (u Vie-nci), a u Modeni se pojavilo

izbacivanje larvi iz lega i u-dne anormalnost, koje nisu

istraene. Naravno, da je ovome do-

prinelo kino vreme, sniena temperature i malo sunanih dana u avgustu, to je produi-lo usporilo isparavanje, i su-enje gela u Apiguard-u. Na jugu - Roma i Palermo

efekti Timovara i Apiguarda

(od 97% do 91%) Varoa nije

pokazala rezistenciju na timol.

I ova istraivanja su poka-zala da je za primenu timola

potrebno suvo i toplo vreme!

Bez padavina i bez oblanosti. Timol-ramom pelinje za-jednice se izlau dejstvu timo-la tokom cele godine, uz

dvokratno dodavanje leka

(mart-april i jul-avgust), 12g

po nastavku. Ispitivanja su

utvrdila da tretiranjem ovom

metodom timol ne utie na

zdravlje ljudi i pela, ali moe uticati na ukus meda. A da bi

se osetio u medu, potrebna je

koncentracija od 1,1 mg/kg.

Zato je u vajcarskoj gornji prag dozvoljene koncentracije

timola u medu 0,8 mg/kg.

U Institutu Liebefeld posta-

vili su eksperiment u trogodi-

njem trajanju: u 17 konica (14 vajcarskih i tri pokretne) postavili su 22 timol-rama i

ostavili ih u pelinjim zajedni-cama tokom cele sezone. U

dva navrata su (mart-april i

jul-avgust) timol-ramove do-

punjavali sa po 12g timola u

kristalu. Aktivni sastojak ti-

mola je isparavao tokom

sledeih nekoliko meseci od poetka eksperimenta. Ostaci timola u medu mereni su

gasnom hromatografijom. U

22 uzorka ispitivanog meda,

donja granica iznosila je 0,02

mg/kg, a izmereni maksimum

je iznosio 0,83 mg/kg, i to

samo u jednom uzorku meda.

U proseku, u vajcarskim uzo-rcima meda naeno je 0,3 mg timola po jednom kilogramu

meda.

Isti eksperiment postavili

su u Institutu Hohenhajm

27

(Walner), Nemaka, ali sa ne-makim timol-ramovima. Na kraju eksperimenta su utvrdili

vee vrednosti timola u medu nego to je prethodno naeno u Liebefeldu (vajcarskim uzorcima). U Hohenhajmu, na

nemakim uzorcima meda na-li su najniu vrednost od 0,7 mg/kg i najviu 2 mg/kg me-da, proseno 0,63 mg/kg. Su-mnja se da se razlika u koliini ostataka timola u medu poja-

vila iz razloga to su timol-ramovi vei broj godina ispiti-vani u Nemakoj nego u va-jcarskoj, pa se u njima zadra-lo i vie ostataka supstance. Ispitivanja u vajcarskoj sa

DIMNI TOP

SVETA

MED LESKOVAC

CENA SAMO

2 900 DIN.

TEL. 016 / 22 00 48

MOB. 061 / 172 1761

timol-ramovima dranim u ko-nicama neprekidno dve i tri godine, pokazala su da su vre-

dnosti timola u medu posle

tree godine osetno poveane. Uklanjanje timol-ramova iz

konica tokom medobranja, eksperimentom su konstato-

vali evidentno nie vrednosti ostataka timola u medu, nego

u konicama iz kojih nisu uklanjani.

U fokusu istraivanja bila su i zapaanja vajcarskih pelara. Njih 17 tvrde da nisu bile pri-

meene ba nikakve nepredvi-ene pojave za vreme od godi-nu dana dranja timol-ramova u pelinjim zajednicama.

28

PELAR SVETISLAV MITI IZ KAMENOVA

Svetislav Miti na svom pelinjaku

Kamenovo ima dugu tradi-

ciju pelarenja, toliko dugu da su Turcima plaali hara u medu. Selo ima najvei broj pelinjih drutava po stano-vniku.

Jedan od najpoznatijih

pelara Kamenova je Svetislav Miti. Sveta pelari sa stoti-nak drutava. Drutva su u ploditu desetoramne DB ko-nice, a za medita koristi LR nastavke. Pele zimuju kod kue, gde se na prolee stimu-liu otklapanjem ramova sa medom, i tu ostaju na prvi

bagrem. Na drugi bagrem

pele seli u agubicu. Posle drugog bagrema jedan deo

pela se seli na lipu u okolini Golubca, a drugi deo ostaje na

livadskoj pai u agubici. Kada su medita puna lipo-vog meda, med se vrca, a

odmah zatim pele se sele na suncokret u okolini Vrca. U sluaju da nema dovoljno lipo-vog meda onda se ne vrca, ve se konice sa medom sele na suncokret.

Puna medita skida na tere-nu, transportuje do kue gde

29

vrca med, a zatim prazna me-

dita vraa na pai i postavlja na konice radi ienja i ponovnog punjenja.

Jedno medite sa suncokre-tovim medom ostavlja pela-ma za zimnicu.

Zatitu protiv varoe radi poetkom avgusta sa 5-6 treti-ranja na tri dana, naizmeni-

nom upotrebom amitraza i rumunskog preparata Varochet

Forte koji je zasnovan na ko-

mbinaciji dve aktivne supsta-

nce, amitraza i taufluvalinata.

Sveta ima jedno interesanto

reenje za podnjae, on ispod mree na podnjai umesto le-sonita koji koriste mnogi pe-lari, koristi plastini poslua-

Plastini posluavnik u podnjai

vnik koji se ne krivi i lako se

isti, odnosno opere vodom. Na petom saboru poljopri-

vrednih rekordera optine Pe-trovac na Mlavi za 2011. god.

ispred agrarnog fonda, Miti Svetislav je jedan od rekordera

za proizvodnju bagremovog,

lipovog i livadskog meda.

Sveta sa peharom rekordera

Porodia Miti je viede-cenijski uesnik tamajdanske manifestacije u Beogradu i nji-

hov med je jedan od najtrae-nijih.

Na Tamajdanu 2012

30

PELE U TEGLE

Nii ivojin Dobrotin kod Lipljana

Kosovo

Nii ivojin

ovek esto usmerava pe-le da rade onako kako to nje-

mu odgovara. Postoji metoda

proizvodnje sae u medu pri kojoj pele grade sae dire-ktno u tegle i napune ga me-

dom.

Na lesonitu veliine po-klopne daske izreu se otvori za tegle. Na dobro oprane i

isuene tegle na unutranje strane tegle se nanosi rasto-

pljeni vosak u irini od 2 cm, kao i na celom dnu tegle,

kako bi se pele kretale po

Navotena tegla

Navotene tegle postavljene na

otvore lesonita

vosku i stigle do dna tegle i

zapoele gradnju saa. Lesonit sa otvorima se postavlja na

plodite umesto poklopne da-ske, na svaki otvor pripremlje-

ne tegle, zatim medite bez ramova koje e tititi tegle, pa poklopna daska i poklopac. Iz

linog iskustva i proba koje sam sprovodio, primetio sam

31

da konica sa teglama mora biti u arenom hladu jer je ________________________

temperatura optimalna, u su-

protnom nee graditi sae u tegle. Kada pele napune sae u teglama sa medom skidaju

se pune i stavljaju prazne.

Ova metoda se primenjuje

samo u period intezivne pae. Ovo je sigurno jedan od

najatraktivnijih pelarskih pr-oizvoda.

________________________

SATNE OSNOVE NE ISTEU SE, NE KRIVE I NE DEFORMIU

CENA 600 din.

Isporuka potom na kunu adresu.

Satne osnove pre upotrebe treba da odstoje, zato naruite odmah.

TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666

32

MIKSER ZA POGAE

Na festivalu meda

Sedmi festival meda, odr-

an na Trgu slobode u centru Zrenjanina, okupio je 32 pe-lara, proizvoaa pelinjih proizvoda, lekova za pele i tri proizvoaa opreme za pela-rstvo. Sajam iji su organiza-tori pelarska drutva Milivoj Bugarski i Akac, a medi-jski sponzori su list Zrenja-nin, RTV Santos i Radio Zre-njanin, otvorio je Predrag

Jeremi, zamenik predsednika Skuptine grada Zrenjanina. Dobar deo domae proi-zvoake elite u pelarstvu uestvovao je na sajmu. Meu izlagaima opreme su bili i uenici Srednje tehni-ke kole iz Zrenjanina Norbe-rt Si i Milovan Rein.

Prikazali su dva modela

maine za pripremu testa za prihranu pela. Izradili su je uz pomo nastavnika Andraa Deaka. Maina je kapaciteta 50 kg na sat, broj obrtaja

posude 15-20 o/min, broj

obrtaja meaa 45-75 o/min. Maina se izrauje u tri tipa: - OPM (sadri osnovu,

posudu od nerajueg elika od 40 l i pogonski elektromotor).

Mikser sa elektromotorom

- OP (sadri osnovu I posudu od nerajueg elika od 40 l. Kao pogon se koristi runa builica).

- O (sadri samo osnovu).

33

Mikser sa runom builicom

Pored gore navedenih po-

dataka za pogon mealice pre-dvieni su i agregati. Pogodni su elektromotori

od 0,5 do 1 KW i broja obrtaja

od 920 do 1500 u minuti.

Veoma dobro se pokazao ele-

ktromotor za meelice za be-ton, od elevatora za kukuruz i

elektrina builica od 700 W i vie sa brojem obrtaja od 650 do 1500 u minuti.

Posuda je od nerajueg elika prenika 400 mm i visine 285 ili 325mm. Mogua je upotreba i posua iz doma-instva priblinih dimenzija. Teina mealice je 35-50kg.

Dimenzije su 550 x 700 x

700mm.

Posuda od nerajueg elika

Najbolji efekat postie se meanjem mase 10-12kg u tra-janju 5-7 minuta.

M. Stojin

34

TAMAJDAN 2012

Tamajdan 2012. odran je 4 7 oktobra, po drugi put u renoviranom tamajdanskom parku. Ono to je bilo lako primetno, to je da je manje

kripalo u organizaciji u odno-su na prolu godinu. Takoe da je bilo manje izlagaa meda u odnosu na predhodnu godi-

nu, a daleko manje od godina

u proloj deceniji. Oigledno da je dolo do trijae uesnika. Otpali su oni koji su pravili

gubitke, a ostali oni koji su se

kvalitetom i svojom trgova-

kom sposobnou viegodi-njim, a mnogi viedeceni-jskim ueem izborili za svo-je stalne muterije.

Vladimir Hunjadi

35

Trailovi Momilo i Sneana

Bagremov i livadski med

su se prodavali po ceni od 600

dinara, umski 700 dinara, a najskuplji je bio med od alfi-je, za koji je trebalo izdvojiti

1000 dinara.

Braa Barzut su imala samo

med od alfije po ceni od 1000 dinara i sva koliina je

prodata

Cena nije bila problem za

beograane tako da su poje-dini uesnici prodali i preko tonu meda.

Posebno raduje da je

dizajn ambalae i etiketa, kao i araniranje i dekoracija tezgi na svetskom nivou, a kvalitet

proizvoda ak iznad svetskog.

36

Sve na svetskom nivou

Veliki propust organizatora

je u tome to je proizvoae opreme smestio u sasvim dru-

gom parku iza pravnog faku-

lteta. Manji broj izlagaa meda omoguavao je da se i opre-mai smeste u tamajdanskom parku. Time bi manifestacija

bila vea, bolja i lepa. Sem toga ator za pelarska oku-pljanja, predavanja i takmi-

enja bio je u tamajdanskom parku tako da su pelari morali da trkaraju od opreme do atora i obratno.

Radomed Leskovac

Firma orevi iz Leskovca je

prikazala svoj Apilift

Medena iz Mehovine

Kod proizvoaa opreme vidljiv je veliki napredak.

Dostignut je svetski nivo u

pogledu funkcionalnosti, diz-

ajna, raznovrsnosti proizvoda i

materijala za izradu.

37

SPRAVLJANJE MEDOVINE ILI VINA OD MEDA

Medovina iz eke

Cena l je 5,97 eura

Medovinu ili vino spra-

vljeno od meda upotrebljavali

su kao pie svi stari narodi: Misirci, Persijanci, Jelini, Ri-

mljani, kao i svi slovenski na-

rodi. Medovina se spravljala

kao pie najvie kad se jo nije znalo za vinovu lozu, a i ka-

snije u krajevima gde ona ne

moe da uspeva. Medovina se spravlja i sada

i upotrebljava kao pie u seve-rnijim zemljama, u kojima se

vinova loza ne gaji, ili se gaji

u maloj meri, kao u ehoslo-vakoj i Poljskoj. Zato su e-hoslovaci i Poljaci najbolji

majstori u spravljanju medovi-

ne ili vina od meda.

Medovina ili vino od meda

ima prijatniji ukus, no vino

spravljeno od groa, a moe imati i veu jainu, pa zato ima i znatno veu cenu. Pogreno je smatrati vino spravljeno od groa kao pra-vo ili prirodno vino, a vino

spravljeno od meda kao veta-ko, jer je i vino spravljeno od meda isto tako prirodno kao i

vino spravljeno od groa. Kvalitet vina spravljenog od

meda zavisi od naina spra-vljenja i njegove starosti.

Medovina se spravlja na

vie naina. eki pelar Vaclav Hercer preporuuje ovaj najprostiji, najlaki i najbri nain za spravljanje dobre medovine, u

manjoj koliini za domau po-trebu, po kome on spravlja

dobro medovinu za domau potrebu ve kroz dui niz godina.

38

Medovina se spravlja u

jesen kad se spravlja i vino od

groa, dok je jo toplo vreme da bi se previranje moglo

izvriti to pre i to potpunije. Ko prvi put spravlja medo-

vinu treba da to oproba u ma-

njoj koliini, od 10-20 litara. Medovina se spravlja od

meda, groa i vode. Za 10 litara uzme se 2 kg zrelog gro-

a. Groe se opere i izmulja. Na smuljano groe nalije se 1 litar ukuvane pa ohlaene vode i 100 gr meda. Ta smea stavi se u neku staklenu teglu

3-4 litra, pa ostavi da tu prevri.

Sud se poklopi, tj. povee platnom. Prvih dana se sud

nekoliko puta strese da zrna

groa ne plivaju po povrini. Kroz 2-3 dana poinje u sudu vrenje, tj. na povrini se pone ukazivati pena.

Za 6-7 dana smea u tegli prevri. Onda se u drugom sudu

nalije 4 litra vode i 2 kg meda,

dobro se izmea, pa stavi na vatru. Za vreme kuvanja javlja

se na povrini pena, koja se stalno skida i otklanja. Kad

smea vie ne peni skine se sa vatre i ohladi.

Slovaka medovina

Prevrela smea od izmulja-noga groa, meda i vode u tegli procedi se kroz isto platno. Potom se obe tenosti, iz oba suda, naliju u balon od

10 litara i malo promuka da se tenosti dobro smeaju. Ako balon nije pun dopuni

se vodom. Napunjeni balon se

zatvori zapuaem od plute (pampur) ali se na zapuau napravi rupa da se kroz nju

moe provui kriva staklena cev, koja se upotrebljava i kod

previranja ire od groa, a

39

koja se moe nabaviti u apo-teci. Jedan kraj uvue se kroz zapua u balon, a drugi u sud (teglu) napunjenu vodom.

Krak krive staklene cevi, koji

je uvuen u balon, ne treba da dohvati do tenosti u balonu, a drugi krak treba da ulazi u

vodu u tegli.

U balonu nastaje vrenje. Da

bi ono bilo bre i potpunije balon se dri u toplijem pro-storu. Dobro je da se balon i

obavije krpama. Za vreme vre-

nja u balonu se stvara ugljena

kiselina, koja kroz cev izlazi iz

njega u vodu u tegli, koja je

upija u sebe.

Ovo previranje tenosti u balonu traje 3 meseca. Za to

vreme tenost se preiava, tj. odvaja se talog i taloi se na dno balona. Posle tri meseca

medovina se pretoi, ali vrlo paljivo i polako da se talog na dnu ne rasturi. Zato je

najbolje da se pretakanje izvri pomou nategae ili hajduka. Talog iz balona se prospe, pa

balon dobro opere i osui, pa se preiena medovina opet povrati u njega. Ukoliko balon

nije pun dopuni se proku-

vanom ohlaenom vodom, jer

balon mora svakad biti potpu-

no pun. Staklena cev nije vie potrebna, zato se ona ukloni, a

rupa na zapuau zatvori voskom, pa medovina ostavi u

umereno topli prostor da se

izvri potpuno previranje i ienje, to traje do prolea. U prolee se medovina opet pretoi, pa sa dna balona opet odstrani talog ukoliko ga bude,

balon opere i osui, a medovi-na opet povrati u njega. Ukoli-

ko balon nije pun dopuni se

opet skuvanom pa ohlaenom vodom.

Ovako spravljena medovi-

na moe se u leto upotreblja-vati, ali ukoliko due stoji utoliko je bolja, kao to je i kod vina koje se spravlja od

groa. Ako se medovina spravlja

za trgovinu, onda se pri

spravljanju dodaju razni zaini radi boljega ukusa i mirisa, ali

se dobra medovina moe spra-vljati i bez ikakvih zaina. Umesto groa za izazivanje vrenja moe se upotrebiti i tako zvani vinski

kvasac. To biva ako se

medovina spravlja kad nema

groa.

40

Za spravljanje medovine u

veoj koliini, od stotinu ili vie stotina litara, upotreblja-vaju se drveni sudovi, burad.

Ali bure za spravljanje medo-

vine treba da je predhodno

potpuno oieno. Ono se mora vie puta ispirati vrelom vodom i sumporisati. Ako

bure nije dobro oieno u njemu se ne moe spraviti dobra medovina. Bure u kome

je bila rakija, sire, ili uskislo vino, nikad se ne moe dobro oistiti za medovinu. Najbolje je novo bure, ili bure u kome

je bio rum.

Po istoj srazmeri, koja je

uzeta za 10 litara, spravlja se

medovina i u veoj koliini. Svaki sud, bio vei ili manji, dok medovina previre, i dok se

ne istoi u flae, mora biti pun, a dopunjava se prekuvanom

vodom poto se ohladi. Ako je za spravljanje me-

dovine uzeto belo groe, onda medovina ima zlatno-

utu boju, a ako je uzeto crno groe onda medovina ima crvenu rubin boju.

Preuzeto iz Pelara broj 7/1931. God.

ISTINITA PRIA

NA SUD ZBOG ROJA

Autor teksta Stojan Stojkovi Predejane

Stojkovi Najdanu pelaru iz Koraevca 1982. godine pobegao je roj iz konice i uselio se u tui gorun (hrast). Stankovi Milutin vlasnik goruna nije dozvolio Najdanu

da uzme svoj roj tako da je on

bio prinuen da tui Milutina nadlenom sudu. Sud je presu-dio u korist pelara Najdana. Dok je suenje trajalo pele su sakupile zaista veliku koliinu meda. Posle vaenja pela iz goruna Najdan je vadio med u

sau i stavljao ga u veliki ba-karni kotao. Milutinovi unuci

su doli da posmatraju vaenje pela i meda. Najdan im je dao desetak kilograma meda da se

zaslade i ponesu kui. Kotao su jedva odneli na motku do

kue etiri snana mukarca. Prilikom merenja ustanovljeno

je da ima oko sto kilograma

meda. Med se jeo u sau i njime se zaslaivala itava familija tokom cele zime.

41

V I C

Konkurisale dve plavue za posao. Poslodavac im dao test

inteligencije. Posle testa ra-

zgovaraju.

Kako si uradila test?

Ma predala sam prazan papir.

Jao, i ja! Sad e komisija da pomisli da smo prepisivale

jedna od druge!

*****

Izlazi plavua iz toaleta i moli recepcionara:

Moete li da mi usitnite ovih 70 eura?

Eh, pa ne postoji novanica od 70 eura, to je falsifikat.

Jao pa ja sam silovana!

*****

Ulazi plavua u prodavnicu i trai: Litar kisele vode molim!

Ne kae se kisele vode, nego mineralne ispravi je pro-davac.

Dobro. Pored mineralne vode,

dajte mi jedne mineralne

krastavce, i molim Vas skinite

taj mineralni osmeh sa lica.

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

Todorovi Sreten - Ceka, pelar i pesnik

Selo Jastrebac,Vlasotince

PELINJI RAJ

uplje drvo ili panj, u njemu je pravi raj,

milina je iveti u njemu, na planini il u Sremu.

U staro vreme bolje bee, u prirodi se lepe plee, priroda je majka prava,

u njoj se lepe spava.

U upljini mir je pravi, neko uva, neko radi. Preivesmo dva ledena doba i opstasmo do ovoga doba.

42

GOSPODAR PELA II Autor Dragoslav Ili e

VELIKI

POKLON

Svi kupci knjige dobijaju na

poklon filmove: Apimondija

Irska 2005, Apimondija Au-

stralija 2007, Apimondija

Francuska 2009 i sve brojeve

asopisa Srpski pelar na disku.

CENA STARA IZ 2008 GODINE 1400 DIN.

SVE SU KNJIGE ISTE SAMO SE GOSPODAR PELA II

RAZLIKUJE, SADRAJ SE MOE VIDETI NA WWW.BEEKEEPING-DRAGOSLAV.COM

TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666