Stafilokokne infekcije koe pasaOboljenja koe (povrinske i duboke piodermije) kod kojih su bakterije iz roda Staphylococcus esti uzronici tih oboljenja.Kod dobermana kao rase je posebno prisutna genetska predispozicija tj. uroeni nedostatak imuniteta na stafilokokne toksine. Stafilokokne piodermije su gnojna zapaljenja koe uzrokovane bakterijama iz roda Staphylococus sppKod pasa stafilokokne piodermije uzrokuju tri vrste koagulaza pozitivnih stafilokoka i to Staphylococus intermedius u 90% sluajeva dok Staphylococus aureus i Staphylococus hyicus imaju manju ulogu u nastanku piodermija. Kou pasa kolonizuju razne vrste patogenih, uslovno patogenih i saprofitnih mikroorganizama, a stafilokoke ine najvei deo fizioloke mikroflore koe pasa. To znai da je za nastanak stafilokoknih infekcija koe potrebno dejstvo odreenih nepovoljnih faktora kao to su kao to su imunosupresija, alergijska stanja koe, ozlede koe usled dejstva parazita ili trauma, folikularna hiperkeratoza (kalus i komedoni), nehigijena, nepravilna ishrana i dr. Pri tome nisu retke meovite infekcije s drugim bakterijama i gljivicama npr. sa bakterijom Pseudomonas aeruginosa (bacillus pyocyaneus -to je Gram negativan, asporogen bacil) ili sa gljivicom Malassezia pachydermatis.Malassezia pachydermatis is a yeast found on the skin and ears of dogs. Though a normal inhabitant of these regions, an abnormal overgrowth of the yeast can cause dermatitis, or inflammation of the skin. The exact reasons behind this disease are not yet known, but it has been linked to allergy, seborrhea, and possibly congenital (born with) and hormonal factors. Malassezia pachydermatis (syn. Pityrosporum canis) is a common commensal organism of the anal sacs, anus, auditory canal, and skin of dogs. Treatment of Malassezia otitis externa involves careful cleaning of the external auditory canal and removal of lipid substrates necessary for the organisms' growth and reproduction.3 Numerous ear cleaners commercially available to veterinarians contain a variety of ingredients, such as alcohols, organic acids, propylene glycol, various peroxides, and detergents. Very often connected with Staphylococcal skin infections.

Stafilokoke se esto prenesu prilikom parenja, a na tence se prenose jo za vreme intrauterinog razvoja. Za dijagnostiku stafilodermija i drugih bakterijskih infekcija koe koristimo se raznim metodama. Najpre se ivotinja fiziki pregleda, a zatim se pristupa specijalnim laboratorijskim pretragama kao to su mikroskopski pregled skarifikata (strugotina koe), citoloka pretraga, biopsija koe, izolacija bakterija na podlozi i imunoloke metode. Veoma je vano utvrditi primarne i sekundarne uzroke kao i predisponirajue faktore koji su doveli do oboljenja.Piodermije pasa izazvane stafilokokama podeljene su u 3 grupe :1. Piodermije povrina (akutni vlani dermatitis i piodermija konih nabora) : Piodermije povrina predstavljaju povrinske erozije koe sa pojaanom kolonizacijom patogenih bakterija. One nastaju nakon iritacije koe npr. nakon stalnog eanja kod pasa ili zbog prisustva konih nabora koji trenjem izazivaju iritaciju koe. Piodermije povrina i nisu prave infekcije koe, ne pokazuju tendenciju irenja i dlani folikuli nisu zahvaeni procesom, a oteenja korijuma su minimalna. Povrne piodermije se javljaju samo kod pasa i to u vidu dva oboljenja: Piotraumatski dermatitis(Akutna vlana piodermija, akutni vlani dermatitis ili Hot Spots engl.):Akutna vlana piodermija je dosta esta kod pasa, a nastaje kao posledica samopovreivanja koe prilikom eanja, grickanja ili lizanja koe. Lezije na koi su ograniene, bezdlane, eritematozne (crvene), vlane zbog eksudacije, s okruglastim rubom i vrlo bolne. Centar lezije je prekriven koagulisanim eksudatom. Promene mogu da se lokalizuju i u dubljim slojevima koe. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od vlasnika i na osnovu karakteristinih simptoma.Terapija podrazumeva najpre ianje dlake u podruju infekcije, a zatim ienje rane antisepticima. U terapiji se koriste antibiotici i kortikosteroidi koji se daju lokalno ili sistemski u zavisnosti od teine bolesti. Kod teih sluajeva potrebna je sistemska terapija koja traje 10 do 14 dana.Preventiva nastanka akutne vlane piodermije je svakako uklanjanje uzroka koji dovodi do eanja , autotraume i stvaranja povoljnih uslova za nastanak infekcije. Intertrigo (Piodermija konih nabora, Skin Fold Dermatitis) :Intertrigo je povrinski dermatitis koji nastaje na mestima gde su dve povrine koe u bliskom kontaktu zbog meusobnog trenja dveju povrina. Javlja se kod rasa pasa koji imaju dublje kone nabore, kod gojaznih pasa, kod hormonskih poremeaja i dr. Rase pasa kod kojih se javlja intertrigo su brahiocefaline rase (facijalni nabori), bernandinci (rase sa velikim usnim naborima), rase pasa sa naborima na po telu (ar pei), engleski buldozi sa kupiranim repom itd. Intertrigo se moe javiti i kod gojaznih starijih enki koje su sterilisane i kojih vulva nije dovoljno razvijena pa nastaje piodermija konih nabora vulve.Kod brahiocefalinih rasa pasa (pekinezeri, mops, engleski buldog) koni nabori mogu otetiti korneu i izazvati keratitis i ulceracije.U naborima koe kod intertiga nalazi se prljav i smrdljiv sadraj, a koa eritematozna (crvena), edematozna i vlana. U kasnijim fazama bolesti mogu se javiti pustule, ulkusi i kraste.Terapija se sastoji od ienja prostora izmeu konih nabora nekim antiseptikom. Ako je koa upaljena koriste se kortikosteroidi lokalno ili sistemski u trajanju od 7 dana. Vlasnicima pasa se preporuuje hirurko uklanjanje konih nabora.2. Superficijalne (plitke) piodermije (impetigo, superficijalni bakterijski folikulitis i mukokutana piodermija) :Superficijalne bakterijske infekcije koe zahvataju epidermis i epitel dlanog folikula, a pri tome korijum nije zahvaen i promene na limfnim vorovima nisu izraene. Superficijalne piodermije najee zarastaju bez oiljka. Prisutne lezije su eritem, alopecije, papule, pustule, kraste i epidermalne kolarete.

U superficijalne piodermije ubrajamo nekoliko oboljenja koe: Impetigo (juvenilni pustularni dermatitis, superficijalni pustularni dermatitis) :Impetigo je oboljenje koje se javlja kod pasa i pre i za vreme puberteta dok se kod starijih imunosuprimiranih pasa moe javiti bulozni impetigo. Kod maaka se oboljenje retko javlja, a najee kod maia usled trauma nastalih za vreme prenoenja maia u zubima od strane majke. Zbog toga su promene kod maia lokalizovane na dorzalnoj strani vrata i na glavi. Ovu infekciju prouzrokuju koagulaza pozitivne stafilokoke (Staphylococus spp.). Oboljenje je benigno i nije zarazno. Oboljenje nastaje kao posledica dejstva odreenih faktora kao to su kutane abrazije, prisustvo crevnih parazita, virusne infekcije, poveana vlanost, smanjena otpornost organizma, slaba ishrana, nehigijenski uslovi i dr.Na koi obolelog psa zapaaju se male superficijalne pustule uglavnom na predelima koji su slabije prekriveni dlakom (trbuh, ispod pazuha i u ingvinalnom predelu). ivotinja se ne ee, a pustule mogu da prsnu i da se stvore kraste ukaste boje.Sigurna dijagnoza postavlja se na osnovu pregleda sadraja pustule. Impetigo se moe spontano povui ali leenje uibrzava proces izleenja. Terapija se sprovodi najee samo lokalnom upotrebom antibiotika. Ako se nalazi manji broj lezija na ivotinji antibiotske masti se nanose na obolela mesta, a ako je zahvaena vea povrina ivotinja se kupa u antibakterijskom amponu u trajanju od 10 dana. Superficijalni bakterijski folikulitis :Superficijalni bakterijski folikulitis predstavlja infekciju dlanih folikula, a uzrokuje je Staphylococus intermedius. Kod pasa se javlja ee nego kod maaka kod kojih se kliniki teko razlikuje od drugih slinih lezija. Infekcija se javlja na mestima traume, sekundarno kod alergija, kod prisustva ektoparazita, seboreje i hormonskih disbalansa.Na koi se zapaaju male upaljene pustule, a iz centra pustule prominira dlaka. Pustule prskaju, a na njihovom mestu nastaju kraste zlatne boje. Starije klinike lezije su epidermalne kolarete, hiperpigmentacija, ekskorijacija i alopecija.Sigurna dijagnoza postavlja se pregledom sadraja pustule i na osnovu histopatolokog pregleda koe.Terapija se sprovodi lokalnom i sistemskom upotrebom antibiotika u trajanju od 3 do 4 nedelje uz tretman primarnog uzroka koji je doveo do oboljenja Mukokutana piodermija :Mukokutana piodermija je oboljenje mukokutanih spojeva (spoj koe i sluzokoe) za koje se smatra da su uzronici bakterije i najee javlja kod nemakih ovara ali moe da se javi i kod drugih rasa pasa.Promene se najee nalaze na mukokutanim spojevima usana, a moe se javiti i na mukokutanom delu prepucijuma, vulve i anusa. Promene su u vidu crvenila i simetrinog otoka usana to se najbolje vidi na komisurama usana. Zatim se nalaze kraste ispod kojih je eksudat. U teim sluajevima mogu nastati ulceracije i fisura usana, a u hroninim sluajevima do depigmentacije usana. Promene na ostalim mukokutanim spojevima su sline. Lezije su veoma bolne i psi ne dozvoljavaju pregled.Terapija se sprovodi lokalnom ili sistemskom primenom antibiotika u trajanju od 2 do 4 nedelje u zavisnosti od teine oboljenja.3. Duboke piodermije (duboki folikulitis, furunkuloza i celulitis, piotraumatski folikulitis , lokalizovana i generalizovana duboka piodermija i dr.) :Duboke piodermije su ozbiljnije bakterijske infekcije koje se ire do dermisa i esto dopiru do potkonog tkiva. Najei uzronik dubokih piodermija pasa je Staphilococus intermedius. Osim stafilokoka duboke piodermije mogu izazvati i druge bakterije kao to su Streptococus sp, Corynebacterium pseudotuberculosis, Proteus sp, Pasteurella sp, Pseudomonas sp i Escherrichia coli. Duboki folikulitis, furunkuloza i celulitis :Infekcija dlanih folikula moe biti povrinska ili da prodre dublje u folikul razori njegov zid i zahvati podruje ispod folikula. Razaranjem zida folikula nastaje furunkuloza tj.infekcija dermisa i supkutisa. Proces moe da se iri ka povrini i dovede do formiranja veeg broja fistula ili da ide u dubinu i dovede do celulitisa ili upale potkonog masnog tkiva. Bakterije dospevaju i do limfnih vorova koji dreniraju zahvaeno podruje. Duboke infekcije dovode do sistemskih infekcija i zahtevaju dugotrajno leenje. Uzronici oboljenja kod pasa su najee stafilokoke (Staphylococus intermedius). Najee podruja zahvaena infekcijom su dorzum nosa, koa na kotanim izboinama, interdigitalni prostori i brada. Mogu biti zahvaena i druga podruja na koi naroito ako su na tim mestima na koi prisutni paraziti ili drugi poremeaji. Kod maaka se ove vrte infekcije ree javljaju, a uglavnom su lokalizovane na glavi i du lea.Simptomi bolesti zavise od broja inficiranih folikula, dubine infekcije i otpornosti organizma. Kod infekcija gde je zahvaen manji broj dlanih folikula tee se zapaaju papule raznih veliina, a ako je zahvaen vei broj folikula zapaaju se slabo ograniena bezdlana mesta, otok koe i crvenilo. Ukoliko su lezije velike i tamno-crvene do ljubiaste boje proces je veoma ozbiljan i ide u dubinu, dok male rozikasto-crvenkaste promene znae da proces nije toliko uzeo maha.Duboke piodermije mogu dovesti do bakterijemije i sepse zbog ega se to pre mora pristupiti leenju. Terapija se sprovodi visokim dozama antibiotika u trajanju 4 do 6 nedelja, a nekada i vie. Izbor antibiotika je na osnovu rezulta antibiograma ili se daju cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom. Penicilini se takoe koriste u terapiji ali ako su uzronici infekcije stafilokoke terapija penicilinima moe biti manje uspena Najbolje je da se terapija antibioticima sprovodi jo dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Piotraumatski folikulitis :Piotraumatski folikulitis nnajee nastaje kao komplikacija piotraumatskog dermatitisa ali moe da se javi i primarno kao posledica povreda nastalih eanjem ivotinje. Zlatni retriveri, labradori, bernardinci i njufaundlenderi su rase pasa koje su predisponirane za nastanak oboljenja. Promene na koi su u vidu plitkih lezija oblika plakova okruene papulama i pustulama. Promene su najee na obrazima i vratu ali mogu biti i na drugim delovima tela.Terapija se sastoji u sistemskoj primeni antibiotika koji se daju dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Staphylococus intermedius je est uzronik ovog stanja pa se primenjuju antibiotici koji deluju na njega, najee cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom. Interdigitalna piodermija (Pododermatitis) :Interdigitalna piodermija je esta u pasa i to najee kod mladih muijaka kratkodlakih rasa pasa dok se kod maaka mnogo ree javlja. Razni inicijalni uzroci dovode do nastanka ovog oboljenja. Bolest nastaje nakon povreda, parazitskih ili gljivinih infekcija, kod alergija, autoimunih bolesti, oteenja izazvanih raznim hemikalijama itd. Kod blagih infekcija koa izmeu prstiju je crvena i vlana, a proces moe biti lokalizovan i na jastuiima. Kod jaih infekcija javlja se crvenilo, otok i vlani dermatitis, a kasnije se formiraju furunkuli sa fistulama i seropurulentnim eksudatom. ivotinja se intezivno lie usled ega dolazi do gubitka dlake, a na apama nastaju ekskorijacije. Usled bola ivotinja esto epa.Dijagnoza bolesti se postavlja pregledom skarifikata na bakterije i gljivice.Terapija se sprovodi lokalnim nanoenjem antibiotika i kortikosteroida (masti ili solucije koje sadre meavinu antibiotika i kortikosteroida). Ako je infekcija ozbiljnija sprovodi se sistemska terapija antibioticima koja traje i do 12 nedelja. Folikulitis i furunkuloza koe nosa (nazalni folikulitis i furunkuloza, nazalna piodermija) :Ovo oboljenje karakterie bolnaa i duboka bakterijska infekcija koe nosnog dorzuma i oko nosnih otvora. Nastaje kao posledica povreda ovih podruja. Bolest se manifestuje pojavom papula i pustula, a zatim se ubrzo razvija duboki folikulitis i furunkuloza. Mogu da nastanu ulceracije usled samopovreivanja pa na tim mestima ostaju oiljci.Terapija se sprovodi sistemskom primenom antibiotika. Lokalno se mogu stavljati Burove obloge tri puta dnevno u trajanju od deset minuta. Zbog prisutnog bola i spreavanja autotraume psima se daju analgetici. Akne pasa (muzzle folikulitis i furunkuloza) :Akne pasa su hronini poremeaj koji se uoava na koi brade i usana mladih pasa, najee kratkodlakih pasa. Uzrok ovog poremeaja nije poznat, a poremeaj folikularnog oroavanja jo nije u potpunosti pojanjen. Smatra se da lokalne povrede i genetska predispozicija imaju ulogu u nastanku inicijalnih lezija. Trljanjem povrine koe dolazi do upale folikula, a dlani kanal je otvoren za ulazak bakterija i nastanak infekcije. Lezije se sastoje od bezdlanih folikularnih papula koje vremenom narastu i mogu ulcerisati i cediti se. Iscedak se serozan ili gnojan ili meavina jednog i drugog. U toj fazi prisutan je folikulitis i furunkuloza. Dijagnoza se lako postavlja na osnovu simptoma, a u nejasnim sluajevima postavlja se analizom bioptata.Terapija podrazumeva spreavanje nadraaja koe kako bi se proces zaustavio i ne bi dolo do stvaranja gnoja. Kod hroninih i teih sluajeva sprovodi se sistemska terapija antibioticima u trajanju od 4 do 6 nedelja.

Kalusna piodermija :Kalus predstavlja uzdignut i zadebljao deo koe koji se razvija usled etih trauma i pritisaka na kou na delovima iznad kotanih izboina (iznad laktova, kukova,ispod grudnog koa). Najee se javljaju kod velikih rasa pasa. Kao komplikacije , na koi gde je formiran kalus mogu nastati folikulitis, furunkuloza i ulceracije. Stafilokoke su esto prisutne u lezijama.Terapija podrazumeva najpre spreavanje dalje povrede ovih mesta i omoguavanje regeneracije tkiva. ivotinji treba obezbediti da lei na mekanim leajima ili joj se stavljaju titnici na delove tela gde se stvara kalus. Time se spreava stalni pritisak na kou iznad izboina i povrede, a samim tim i nastanak kalusa i infekcija. Kou je potrebno istiti i omekati (voda, vazelin, Advitamini,kortikosteroidi za lokalnu primenu). Antibiotska terapija kod kalusne piodermije podrazumeva sistemsku upotrebu antibiotika u toku 6 nedelja. U teim sluajevima izvodi se hirurko uklanjanje kalusa s tim to rana kasnije veoma teko zarasta. Subkutani apscesi :Subkutani apscesi su lokalizovane nakupine gnoja unutar dermisa i supkutisa. Gnoj je okruen (izolovan od okoline) granulacionim tkivom ili zrelim fibrinoznim tkivom (membrana ili kapsula apscesa). Potkoni apscesi su ei kod maaka nego kod pasa, a javljaju se nakon ugriza ili ogreba kada bakterije sa zuba i noktiju dospeju u kou za vreme okraja izmeu maaka. Rana koja nastane tom prilikom uglavnom je mala i brzo se zatvori, a zatim nastaje lokalna infekcija za par dana. Apscesi se lako uoavaju najee na vratu, oko repa i na ramenima.Terapija se sprovodi otvaranjem apscesa, odstranjivanjem gnoja i membrane apscesa i ispiranjem rane. Sistemski se daju penicilini. Anaerobni celulitis :Anaerobni celulitis je duboka, slabo ograniena gnojna infekcija koe koja ima tendenciju irenja kroz sve slojeve koe. Nastaje nakon ugriza, ujeda, opekotina, usled prisustva stranog tela i nakon hirurkih intervencija. Anaerobni celulitis se razvija iz onih povreda tkiva koji dovode do smanjene perfuzije tkiva i smanjenja koncetracije kiseonika koji pogoduju razvoju anaerobnih bakterija. Anaerobne infekcije brzo napreduju i dovode do edema i nekroze tkiva. Na tim mestima koa je devitalizovana, trona i tamnije obojena. Rana je neprijatnog mirisa, a na dodir moe da se uje utanje (krepitacije) ako su prisutni anaerobi koji stvaraju gas. Anaerobne infekcije mogu da dovedu do toksemije i ugiunua.Terapija podrazumeva hirurko uklanjanje nekrotinog tkiva i drenaa eksudata da bi tkivo moglo da se regenerie. Sistemski se aplikuju antibiotici i to dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Izbor antibiotika je penicilin.

Bakterijski granulomatozni dermatitis (koni bakterijski granulomi) :Koni bakterijski granulomi nastaju traumatskom implantacijom bakterija koje su uglavnom saprofiti ili nastaju kao posledica postojeeg patolokog procesa na miiima i kostima. Uzronici koji dospeju u kou nakon trauma stimuliu snaan elijski imuni odgovor pa su i lezije granulomatozne ili piogranulomatozne. Granulom nastaje kada organizam uspe da izluje infekciju ali ne i da je eleminie.Botriomikoza je primer granulomatoznog dermatitisa, a prouzrokovana je koagulaza pozitivnim stafilokokama. Lezije su u vidu voria koji su smeteni u koi ili potkoju. vorii su vrsti, pojedinani ili multipni sa fistulama iz kojih se cedi gnojav iscedak sa belim granulama koje podseaju na zrna peska.Terapija se sastoji u hirurkom uklanjanju granuloma jer antibiotici ne mogu dopreti do granulomatozne mase. Antibiotski tretman se sprovodi nakon uklanjanja granuloma.

Stafilokoke mogu da izazovu infekcije koe primarno ili sekundarno nakon nekih primarnih oboljenja koe (ektoparaziti, svrab, trauma, alergije itd). Najee uzrokuju lokalne infekcije na koi ali iz lokalnog arita u zavisnosti od otpornosti organizma i virulencije uzronika stafilokoke mogu da se putem krvi Ili limfe raznesu po organizmu i izazovu sepsu, upalu zglobova, osteomijelitis, gnojni meningitis, upalu plua, endokarditis,tonzilitis, sinusitis, konjuktivitis, endometritise kod enki i ree infekcije digestivnog trakta. Kod tenaca stafilokoke mogu izazvati smrt u prvim danima ivota zbog toksina stafilokoka koji se nalaze u mleku kujaIz ovih razloga je veoma bitno na vreme poeti terapiju lokalnih infekcija izazvanih stafilokokama kako ne bi dolo do generalizacije infekcije i sistemskih oboljenja. Infekcije koje se ne prepoznaju na vreme i ne utvrdi se njihov uzronik ili primarni uzrok lee se dugotrajno i esto su neuspene. Leenje stafilokoknih infekcija koe

Kod povrinskih piodermija terapija se ne sprovodi sistemskom aplikacijom antibiotika osim u teim ili komplikovanim sluajevima. Dovoljno je ukloniti faktore koji su omoguili nastanak infekcije i primeniti odgovarajue antiseptike za kou. Kod plitkih piodermija koje ee prolaze bez veih komplikacija ipak je indikovano antibiotsko leenje naroito u uslovima kada nisu uklonjeni predisponirajui faktori koji bi mogli dovesti do recidiva ili irenja procesa u dublje slojeve koe. Duboke piodermije se ree sreu, a za terapiju su veoma zahtevne i nezahvalne. Uz uobiajeno opte antibiotsko leenje ono se moe kombinovati sa lokalnim, a mogua je takoe primena odgovarajue stafilokokne autovakcine.Kod jako izraenih upala kortikosteroidi kratkog dejstva doprinose leenju. Za razliku od piodermija kod ljudi koje esto uzrokuju vrlo rezistentni sojevi vrste Staphylococus aureus, sojevi najeeg uzronika piodermija u pasa, bakterije S. intermedius, obino su osjetljivi na antibiotike i antimikrobne hemoterapeutike. Za druge dve vrste stafilokoka kod pasa (ree se javljaju) to se ne moe tano utvrditi, a rezistentni sojevi esto deluju sa drugim bakterijama (meovita infekcija). Iz tog razloga je potrebno davati antibiotike baktericidnog dejstva u veim dozama i tokom dueg vremenskog perioda. Terapija antibioticima kod plitkih piodermija treba da traje jo sedam dana nakon prestanka simptoma, a kod dubokih jo 14 dana. To je potrebno zbog nemogunosti prodiranja antibiotika na mesto infekcije i zbog sposobnosti preivljavanja stafilokoka u fagocitima. Iz tog razloga treba primenjivati antibiotike koji imaju bolju intracelularnu rapodelu. i pored svih preduzetih terapijskih postupaka postoji mogunost neuspeha terapije. Siguran uspeh ne osigurava ni upotreba autovakcina (bakterina) izraenih od sojeva vrste S. intermedius iako se i one povremeno primjenjuju. U takvim prilikama smo obino primorani upotrebiti neke terapijske postupke koji se ree primenjuju iako ni oni ne osiguravaju uspeh. Re je o tzv. pulsnoj terapiji ili dugotrajnom leenju pri kojem se primenjuju male doze antimikrobnih lekova. Uz primenu imunostimulacije stafilokoknim lizatom vrste Staphylococus aureus u nekim su prilikama postignuti dobri rezultati leenja. Izbor antibiotika kod stafilokoknih infekcija

Najbolje je da se u svakom pojedinanom sluaju obavi bakterioloka pretraga (izolacija bakterija na podlogama) i da se utvrdi osetljivost izdvojenih bakterija na odreeni antibiotik. Poto esto nismo u mogunosti da obavimo ovakve pretrage, prvi izbor antibiotika protiv stafilokoka su cefaleksin i amoksicilin sa klavulanskom kiselinom.Pored njih dobro su se pokazali i ormetoprim-sulfadimetoksin, trimetoprim-sulfonamid, enrofloksacin, eritromicin, linkomicin, oksacilin i klindamicin.Znatno slabiji rezultati u leenju piodermija postiu se sa benzil-penicilinom, ampicilinom, tetraciklinima, nepotenciranim sulfonamidima i amoksicilinom bez klavulanske kiseline.Kompanija Pfizer Animal Health objavila je poetkom jula da je Amerika asocijacija za hranu i lekove (FDA) odobrila novi lek Convinia (cefovecin sodium), prvi i jedini antibiotik za pse i make za upotrebu u samo jednoj injekcionoj dozi. Novi lek obezbedjuje do 14 dana antibiotskog tretmana u jednoj dozi za najea oboljenja koe kod pasa i maaka. S obzirom da infekcije koe zahtevaju leenje koje traje najee od 14 do 21 dan, ovaj lek iz grupe cefalosporina predstavlja lek izbora u ovim sluajevima, naroito ako se uzme u obzir da efektivno deluje protiv bakterija Staphylococcus intermedius i Streptococcus canis (grupa G) koje sve ee postaju rezistentne na savremene lekove.Leenje neadekvatnim antibioticima (tretiranje bilo kojim antibiotikom po iskustvu i bez prethodno uraenog antibiograma) esto pogorava problem - bakterije razviju otporniji soj, a pas jo vie narui ionako slabu sposobnost da se sam izbori sa infekcijom.Stafilokokni anatoksin Veoma dobre rezultate u leenju i prevenciji stafilokoknih oboljenja pasa postigli suu Naunoveterinarskom centru Ignjatov u Rusiji. Njihov proizvod ASP (anatoksin stafilokokni polivalentni), razvijen specijalno za leenje i prevenciju stafilokokoze pasa, moe se primeniti istovremeno i kao terapija i za preventivnu imunizaciju pasa (kao vakcina). Preparat deluje drugaije od antibiotika, tako to podstie poveanje prirodnog imuniteta pasa na toksine stafilokoka umesto da ih ubija. Na ovaj nain, posle primene leka pas je takoe zatien od potencijalne sledee infekcije. Za leenje ve obolelog psa se primenjuje doziranje po datoj emi u obliku inekcija u toku 15 dana. Za zatitu (prevenciju) se daje jednokratno kao vakcina, dva puta godinje, takodje i kujama u 20-tom i 40-tom danu skotnosti. Preporuuje se zatita plemenitih mujaka koji se koriste u priplodu.