9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Godina V • Broj 231 • 20. avgust 2021. • Cena: 50 dinara

str 7str 12

Sa vozačima šlepera na graniciEndre Šili i Mihalj Vermeš

Vredan jubilej – 20 godina postojanja

Sve je spremno za tradicionalni „Interetno“ festival

str 3

Osnova zanastavak poslovanja

str 4

Subvencije za razvoj preduzetništva

„Dan Dužijance” - nacionalni„Dan Dužijance” - nacionalni praznik Bunjevaca praznik Bunjevaca

Zahvalnost Zahvalnost Bogu i pohvala čovekuBogu i pohvala čoveku

Prelazak granice –

„nemoguća misija”

Učenik koji je nadmašio

profesora

Vreme za izgradnju savezništva

str 10-11

Obeležen nacionalni praznik Mađara „Sent Ištvan“

str 16-17

2 20. 8. 2021. 231

Aktuelno

Zdravstvo:

Na pregledu oko 280 sugrađanaU protekla dva vikenda lekari Doma zdravlja iz Subotice su pregledali 281 sugrađanina,

a bila je to prilika da Subotičani provere svoje zdrastveno stanje, da urade opšte preglede, EKG srca, da provere krvni pritisak, izmere nivo šećera..., ali su na raspolaganji imali i in-ternističke, ginekološke i pedijatrijske preglede.

Kako se moglo čuti, najslabiji je bio odziv za preglede na Odeljenju pedijatrije, verovat-no jer su deca uključena u sistem redovnih preventinih pregleda u skladu sa uzrastom.

Komunalije:

Novi parkingParking ispred Hale sportova je završen, pa će četrde-

set novih parking mesta sačekati sve one koji dođu u ovaj sajamsko-sportski objekat u narednom periodu.

Reč je o okončanju prve faze radova koji su počeli 6. jula, na inicijativu Mesne zajednice „Dudova šuma“, a iza radova stoji bajmočka „Dubrava“. Za ove namene je iz budžeta Javnog preduzeća za upravljanje putevima, ur-banističko planiranje i stanovanje izdvojeno je 8 miliona dinara.

Prema idejama, ali i potrebama, u planu je i druga faza nakon koje bi bilo pripremljeno još četrdesetak pakirng mesta. Najavljena je izgradnja dodatna 44 parking mesta, za šta bi trebalo izdvojiti još 9 miliona dinara.

Bezbednost:

Pet saobraćajnih nezgoda

U periodu od 9. do 15. avgusta na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se sedam saobraćajnih nezgo-da. U pet saobraćajnih nezgoda četiri osobe su teže po-vređene i 14 osoba je lakše povređeno dok je u dve sao-braćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 43 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 965 prekr-šajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno 15 vozača od kojih je za šest vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanred-ne situacije u Subotici imali su 18 intervencija.

Kako ističu iz Doma zdravlja Subotica ove ne-delje krenula je distribu-cija vakcina protiv virusa COVID-19 koje su name-njene kao treća, dopun-ska doza.

Za „dopunsku“ dozu građani ne moraju da se prijavljuju, ona može da se primi po želji, ukoliko je isteklo 180 dana od pri-manja druge doze vakci-ne, a građani će biti pozva-ni putem SMS-a i i-mejla, te će na taj način dobiti detaljnije informacije.

Kako je u izjavi za por-tal subotica.com izjavila Ivanka Beoković, direktorka Doma zdravlja, na građanima je da odluče da li će treću dozu da prime, u cilju da pospeše svoj imuni odgovor. Ona je naglasila i kako su građani slobodni po pitanju izbora vakcine.

– Izbor je na građanima, da li žele treću dozu i koju – naglasila je dr Beoković.

Onda je dodala da se treća doza vakcine preporučuje osobama sa narušenim imunite-tom, primaocima transplantata koštane srži i solidnih organa, osobama na hemodijalizi i onima koji žive sa primarno ili sekundarno

imunosuprimiranim pacijentima. Takođe, treća doza se preporučuje osobama starijim od 70 go-dina i osobama starijim od 60 godina koje žive u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite, zaposlenima u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, te građanima koji če-sto putuju u inostranstvo, bilo zbog posla ili iz privatnih razloga. Ipak, nezavisno od toga da li pripadaju kategoriji kojoj se preporučuje treća doza, svako može da primi dopunsku dozu uko-liko želi, po isteku šest meseci od druge doze, nakon dobijenog poziva od eUprave.

Gradska uprava donela je odluku da sa 2,5 miliona dinara podrži projekte udruženja u oblasti ostvarivanja javnog interesa putem or-ganizovanja i održavanja sajamskih manifesta-cija i izložbi u 2021. godini, na teritoriji gra-da. Sredstva je dobilo 17 udruženja u iznosu od 50 do 250 hiljada dinara za manifestacije poput Dani Nikole Tesle, Međunarodni susret Old-tajmera, Tavankutski festival voća, Festival be-log luka na Ludošu, Dani pčelarstva, Berbanski dani u Hajdukovu, Dani farmera u Bajmoku i drugi. Sredstva za finansiranje projekata pred-viđena su za sajmove i izložbe u vezi sa promo-visanjem organske proizvodnje hrane, promo-visanja društvenog ujedinjenja kao i povećanje produktivnosti resursa kroz kreiranje uslova za zapošljavanje.

Zdravstvo:

Treća doza po izboru

Promocija

Podrška za 17 sajamskih manifestacija i izložbi

Saobraćaj:

Petlja „Žednik“ zatvorena do oktobra

Saobraćajna petlja „Žednik“ na autoputu Horgoš-Beograd, zatvorena je za saobraćaj u sredu 18. avgusta, a taj režim osta-će na snazi do prvog vikenda oktobra, odnosno 45 dana. Isklju-čenje odnosno uključenje na auto-put E-75 zatvara se zbog na-stavka radova na rekonstrukciji kolovoza u dužini od 40 kilo-metara, koje preduzeće „Vojput“ izvodi od Graničnog prelaza „Horgoš“ do petlje „Bačka Topola“ u smeru Novog Sada. Alter-nativni pravci su petlja Subotica-jug i petlja Bačka Topola.

320. 8. 2021.231

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko- izdavačku delatnost Subotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc.

Tel: 553-914(direktor@subotickenovine.rs)

Ovaj broj Novih Subotičkih Novina uredio:

Nikola Stantić(urednik@subotickenovine.rs)

Tel: 553-042

Tehnički urednik:Robert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Ra-dojčin, Nikola Stantić, Mi-lutin Mitrić, Bojan Nikolić

Marketing:Tel: 553-914

marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Aktuelno

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.300 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.600 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.300 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.600 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 553-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Marketing:Tel: 553-914

marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Poslednji vikend avgusta rezervisan za

tradicionalnu manifestaciju

Dani bunjevačke

kulture u Bajmoku

Poslednji vikend avgu-sta će, po tradiciji, biti re-zervisan za manifestaci-ju „Dani bunjevačke kul-ture u Bajmoku”, a reč je već o šesnaestoj manife-staciji ovog tipa.

Za petak i subotu, 27. i 28. avgu-sta, kako najavljuju organizatori iz Bunjevačkog kulturnog centra „Baj-mok”, priprema se bogat program, kako je to i bilo prethodnih godina, osim prošle, kada su stroge epide-miološke mere i te kako uticale na ovu manifestaciju.

U petak, 27. avgusta, u BKC „Bajmok” pripremaju program u okviru koga će biti prikazan doku-mentarni film „Antuš Gabrić – har-moniko moja”, a posle toga sledi i promocija Festivalskog biltena od prošle godine. Program počinje u 19 sati.

Subota, 28. avgust, rezervisana je za nadaleko čuveni „Etno-festi-val bunjevački nacionalni ila”. Oku-pljanje učesnika je od 8 do 9 sati, a početak kuvanja u 9,30. Svečano otvaranje programa, uz prigodan program, je u 10 sati, potom sle-di obilazak štandova gde se kuva i gde su predstavljeni stari zanati, dok je za 13 sati zakazano progla-šenje najboljih.

Slede ručak od 13,30 sati, te za-bavni program od 19 sati.

Utisci sa prethodnih festivala su verovatno i najbolja pozivnica za ovu godinu!

Autor: N. S.

Subotica će od 22. do 26. a v g u -sta biti

domaćin tradi-cionalnog „Inte-retno“ festiva-la. Nije tajna da je ovo jedna od omiljenih mani-festacija Subo-tičana, jer je na specifičan način promovisano ono čime se dičimo – kulturna šarolikost cele regije.

Kako je istakao Bela Bodrogi, direktor Festi-vala, iza organizacije sto-ji cela godina rada, a sada je vreme da se Festival održi, ali ne samo to:

– Sada slavimo i lep ju-bilej – 20 godina postoja-nja „Interetno“ festivala. Hvala svima koji su po-mogli u organizaciji, na-šim saradnicima, ali i svi-ma koji su stali iza Festi-vala, od Subotice, preko Pokrajine do Republike, kao i raznim fondacijama iz Mađarske koje su po-držale Festival.

Festival će trajati pet dana, a u tom periodu će fokusu biti promoci-ja kulturne baštine cele regije.

– Kako su to već naši sugrađani navikli, fol-klorni ansambli će se predstavljati na „Panora-mi plesa“, imaćemo i ove godine bogatu ponudu na vašaru rukotvorina, biće tu i igraonica za decu, a nakon programa prepo-ručujemo posetu „gastro trgu“ i „vinskoj ulici“ – poručila je Silvija Rume-njaković, iz tima koji sto-ji iza organizacije, dok Izabela Poljaković dodaje kako svi jedva čekaju da Festival krene:

– Svi smo uzbuđeni što se ponovo otvaraju kapi-je „Etnopolisa“. Prošle godine je to bilo nemo-guće zbog epidemiološke situacije, a sada smo si-gurni da će Festival usre-ćiti naše goste i da će svi

iz Subotice otići sa lepim uspomenama.

Kako su istakli organi-zatori, ove godine se sla-vi dupli jubilej. Naime, uz 20 godina „Interetno“ fe-stivala, počinje i prosla-va obeležavanja 150 godi-na postojanja Mađarskog kulturnog centra „Nep-ker“, sa gala programom, 26. avgusta.

„Interetno“ festival će biti tradicionalno zaklju-čen velikim vatrometom.

Sve je spremno za tradicionalni „Interetno“ festival

Vredan jubilej – 20 godina postojanja

Od 22. do 26. avugsta naš grad će biti domaćin jednog od omiljenih festivala koji promoviše kulturnu šarolikost cele regije

Autor: N. S.

„Kakofonija“ Katarine SarićU petak, 20. avgusta, u Književnom klubu Fondacije „Danilo Kiš“ biće predstav-

ljen roman „Kakofonija“ autorke Katarine Sarić.Roman „Kakofonija“ premijerno je predstavljen u Budvi, na Festivalu knjiga „Fe-

ral“, a biće predstavljen i ove godine na „Beogradskom sajmu knjiga“.Reč je o delu koje na zanimljiv način prikazuje jednu crnogorsku porodicu, na

direktan i otvoren način priča o odnosima u porodici, istoriji porodice, sudaru mla-đih generacija sa autoritetom starijih članova porodice, predstavlja skup više priča koje se nadovezuju jedna na drugu.

Ulaz je slobodan, a program počinje u 19 sati.

izdanje „Interetno“ festivala sledi od 22.

do 26. avgusta

20

Lepa prilika da se promoviše kulturna šaroli-kost cele regije, kažu organizato-ri, uz poziv Subo-tičanima da po-sete pripremlje-ne programe

4 20. 8. 2021. 231

U fokusu

Foto + reč

Cunami na asfaltuVeliki, popločani prostor za parkiranje u nekoj od subotičkih ulica, a nijednog drveta. Javne površine u principu, i po komunalnoj regulativi, mogu se popločavati od strane vlasnika kuća uz saglasnost nadležnih službi Grada, ali to niko, ili bar autoru ovog teksta, nije poznato, ne podno-si zahtev niti traži odobrenje.

Kako kome padne na pamet, sakupi mobu ili angažu-je majstora i betonira ili popločava koliko mu je potreb-no i drago za njegovog ljubimca na četiri točka, pone-kad čak i čitav travnjak, da ne bi imao posla sa koše-njem trave ili, ne daj Bože, sakupljanjem lišća u jesen i orezivanjem stabala.

Pa šta, pitate se? Pa ništa, pomnožite 50.000 regi-strovanih privatnih automobila u Subotici sa, recimo, 4 kvadratna metra betona za svakog, to je već 200.000 kvadrata, a gde su još staze, ulazi u kapije, trotoari, „patosirana” dvorišta i tako dalje? Posledice? Nema ih mnogo, osim onih kada padnu jake kiše pa voda, nema-jući mogućnost da dospe u zemlju, kreće u bujicu pre-ko ovakvih popločanja kao što je na fotografiji, nosi sve pred sobom kao mali „cunami na asfaltu” – otpatke, li-šće, sve na čega naiđe, usput, naravno, to zatrpa sliv-nike, i onda ulice budu - šta? Poplavljene! Voda se za-država, jer preko tih jezivih 200.000 kvadrata, a možda i čitav milion, može samo u kanalizaciju, a kanalizacija ima svoj kapacitet i standarde po kojima je građena i ne može da primi svu tu vodu odjednom niti da se proširu-je svaki čas po našoj želji.

Ko je kriv? Pa nikada nismo mi, uvek su ONI TAMO, u nadležnim službama, koji „ne rade svoj posao i samo primaju plate”, i kriva je naknada za odvodnjavanje, jer ne znamo da se ne plaća za odvođenje vode iz poplav-ljenih sokaka niti ima veze sa gradskim kanalizacionim sistemima. Plaća se za izgradnju i obnavljanje velikih melioracionih sistema na teritoriji čitave Vojvodine.

Svako ko napravi ovakav parking, a ne zasadi bar tri-četiri drveta, treba da zna šta izaziva, odnosno doprino-si da se desi: da voda ne može da dospe u zemlju i po-plavljuje ulice, dvorišta, podrume, kuće, s jedne strane, a s druge – ispod tih betona koje smo nakrkali po gra-du vlada suša – korenje postojećih drvoreda nema do-voljno vode i stabla se suše. Odozgo poplava, odozdo suša, pa vi vidite, i nađite opravdanje da ste vi „samo” 20 ili 50 kvadrata zabetonirali, savest je najlakše umi-riti prebacivanjem krivice na druge. A kada se pokažu posledice, tražiti „odgovorne” da polože račune nama, „savesnim” građanima!

Autor: M. R.

Pokrajina izdvojila 66 miliona dinara kroz subvencije za razvoj preduzetništva

U prvih osam meseci resorni Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam dao je više od 350 miliona dinara na raspolaganje ljudima koji se bave privredom i turiz-mom, kaže Nenad Ivanišević

Na konkursu za nabav-ku mašina i opreme, koje je raspisao Pokrajinski sekre-tarijat za privredu i turizam u iznosu od 66 miliona dina-ra, među pedeset dobitnika sredstava, našla se i „Alatni-ca Mišić“ iz Subotice.

Na osnovu uspešnog apli-ciranja, ova firma iz našeg grada dobila je subvenciju u iznosu tri miliona dinara, koju će prema rečima vlasni-ka preduzeća Dragana Miši-ća, iskoristiti za nove mašine i neophodnu opremu.

– Sredstva ću uložiti u po-gone, varenje, izradu i nove tehnologije. Dosta poslova radim za Industrijsku zonu kao i za sektor poljoprivrede, i zahvaljujući ovim sredstvi-ma, imaćemo dobru osnovu za nastavak poslovanja. Ova subvencija mi je mnogo zna-čajna, jer je danas jako teško naći radnika, zadržati posao i sve što dobijemo nam i te kako dobro dođe.

Prema rečima Pokrajin-skog sekretara za privredu i turizam dr Nenada Ivani-ševića, konkurs za nabavku

mašina i opreme imao je za cilj da putem subvencija po-mognu firmama da sa novom opremom lakše posluju.

– Ovo je dobar primer po-rodične firme i mi hoćemo da kroz naša sredstva razvi-jamo preduzetništvo. U pr-vih osam meseci resorni Po-krajinski sekretarijat dao je više od 350 miliona dinara na raspolaganje ljudima koji se bave privredom i turizmom, a naša je ideja da tako bude i u buduće. Ideja je da u na-rednom periodu što više ra-zvijamo turizam, da što veći broj manjih pansiona dobije sredstva, jer smo se i ove se-zone uverili da nedostaje ka-paciteta. Takođe, plan je da što više ulažemo u subven-cionisanje repromaterijala, jer to jeste nešto što generi-še brži razvoj privrede. Poka-zatelji su odlični, uspeli smo da zadržimo goste koji su i ove godine odlučili da od-mor provedu u našoj zemlji i zato ćemo mi i u narednom

periodu raditi na razvoju nove strategije turizma na teritoriji AP Vojvodine, jer smo ustanovili da nedostaju kapaciteti za smeštaj u mno-gim turističkim mestima.

Pokrajinski sekretar je do-dao da je najveći deo konkur-sa za ovu godinu završen, a ukoliko bude sredstava, oče-kuje se raspisivanje konkur-sa za podršku ženskom pre-duzetništvu, manifestacija-ma, kao i u oblasti razvoja turizma.

Autor: B. Nikolić

Osnova za nastavak poslovanjaOsnova za nastavak poslovanja

Sredstva ću ulo-Sredstva ću ulo-žiti u pogone, žiti u pogone, varenje, izradu i varenje, izradu i nove tehnologi-nove tehnologi-je, a svaka sub-je, a svaka sub-vencija je pomoć vencija je pomoć u čuvanju radni-u čuvanju radni-ka i posla, kaže ka i posla, kaže Dragan MišićDragan Mišić

Plan je da što Plan je da što više ulažemo u više ulažemo u subvencionisa-subvencionisa-nje repromateri-nje repromateri-jala, jer to jeste jala, jer to jeste nešto što gene-nešto što gene-riše brži razvoj riše brži razvoj privrede, najav-privrede, najav-ljuje Ivaniševićljuje Ivanišević

miliona dinara dato na raspolaganje

ljudima koji se bave privredom i turizmom

350

Dragan Mišić i Nenad Ivanišević

520. 8. 2021.231

Grad

U fokusu javni radovi, samozapošljavanje nezaposlenih lica i subvencije poslodavci-ma za zapošljavanje lica iz teže zapošljivih kategorija

Savet za zapošljava-nje grada Subotice, u saradnji sa Nacio-nalnom službom za zapošljavanje kao

tehničkom podrškom u re-alizaciji projekta, tradicio-nalno sprovodi aktivne mere politike zapošljavanja. Fo-kus je stavljen na tri mere sa ciljem da se smanji neza-poslenost. U pitanju su javni radovi, samozapošljavanje nezaposlenih lica, kao i sub-vencije poslodavcima za za-pošljavanje lica iz teže zapo-šljivih kategorija.

Predsednik Saveta za zapo-šljavanje Saša Gravorac isti-če da su javni radovi najvažniji aspekt i ujedno najtraženiji, za šta je iz budžeta Grada izdvo-jeno 5 miliona dinara.

– Javni radovi su usmere-ni na zaštitu životne sredine, oblast socijalne zaštite i kul-turne delatnosti. U skladu sa izdvojenim sredstvima, pred-viđeno je 29 lica za angažova-nje. Prva odluka o zapošljava-nju doneta je početkom avgu-sta i sva predviđena lica su za-pošljena u privredne subjek-te i udruženja. Ukupno 14 lica zaposleno je u JKP „Čistoća i zelenilo” na poslovima održa-vanja čistoće, „Park Palić” je zaposlio tri lica, a OŠ „Matija Gubec”, Pokret gorana, Cen-tar za socijalni rad, Gradsko udruženje za autizam, Udru-ženje za cerebralnu paralizu,

JKP „Subotica-trans”, JKP „Stadion” i „Eko karma” iz Čantavira zaposlili su po jed-no lice. Sva lica biće angažova-na na periodu od četiri mese-ca, kako je predviđeno.

Za druge dve mere izdvo-jeno je 9,9 miliona dinara, od čega je Grad izdvojio 5 mi-liona, a 4,9 miliona su sred-stva izdvojena iz republičkog budžeta, objašnjava Gravorac.

– U pitanju je mera samoza-pošljavanja nezaposlenih lica koja su evidentirana na Naci-onalnoj službi za zapošljava-nje, sa tendecijom trajnog za-pošljavanja. Gradska uprava je predvidela 250.000 dinara jed-nokratne pomoći za samoza-pošljavanje odnosno 270.000 dinara za osobe sa invalidite-tom. Odabrano je 19 lica koji će morati da prođu obuku iz biznisa, a cilj ovakvog angažo-vanja jeste da se ta lica zapo-sle na neodređeno. Poslednja mera, koja je u toku odnosi se na subvencije poslodavcima za zapošljavanje lica iz teže zapo-šljivih kategorija, čime se po-slodavci stimulišu da se zapo-sle teže kategorije. Za ove na-mene izdvojeno je 200.000 di-nara jednokratne novčane po-moći, a za posebne ugrože-ne grupe, pre svega osobe sa invaliditetom, predviđeno je 240.000 dinara. Kada govo-rimo o kategorijama teže za-pošljivih, tu je definisano da su to mladi do 30 godina, pri-padnici romske populacije,

lica sa invaliditetom, korisni-ci novčane socijalne pomo-ći, lica koja su dve godine ne-zaposlena, kao i lica starija od 50 godina pre svega žene, koje su korisnice socijalne pomo-ći ili žrtve porodičnog nasilja. Ovaj konkurs otvoren je do 30. septembra.

Prema rezultatima, zapo-slenost u Subotici je na viso-kom nivou. U decembru 2020. na evidenciji Nacionalne služ-be za zapošljavanje, bilo je 4.178 lica koja su tražila posao. Sa ovim merama, zaposliće se ukupno 70 lica, a cilj Saveta za zapošljavanje grada Subotice jeste da doprinesu smanjenju nezaposlenosti.

– Gledaćemo da i u buduće zaposlimo što više ljudi sa evi-dencije NSZ i tako damo svoj doprinos. Zahvaljujem se gra-donačelniku i Gradskoj upra-vi na podršci i izdvojenim zna-čajnim sredstvima, kao i Naci-onalnoj službi za zapošljava-nje na pruženoj tehničkoj po-dršci. Savet za zapošljavanje će nastojati da i naredne godi-ne zaposli nova lica, kao i da prati tok realizacije projek-ta zapošljavanja, kako bi bili što efikasniji. Ova godina je pokazala da postoji ogromno

interesovanje za javne radove, imali smo prijave za 53 lica da se zaposle na poslovima jav-nih radova, ali zbog sredstava, na kraju smo zaposlili 29. Ve-rujemo da ćemo naredne godi-ne pojačati nivo sredstava i da ćemo zaposliti više lica.

Na osnovu prethodnih ana-liza mere aktivne politike za-pošljavanja na području gra-da, uvek su davale efekte, sta-novnici su zapošljavani i po-kazana je društvena odgovor-nost. Zapošljavanjem lica na javnim radovima pomaže se javnim preduzećima i udruže-njima podiže se nivo društve-ne odgovornosti i ukupan nivo odgovornosti prema životnoj sredini i lokalnoj zajednici.

Na osno-vu pret-hodnih analiza mere ak-tivne po-litike za-pošlja-vanja na područ-ju gra-da, uvek su davale efekte

Autor: B. Nikolić

Iz gradskog i republičkog budžeta izdvojeno 14,9 miliona dinara za zapošljavanje

Obezbeđen posao za 70 licaObezbeđen posao za 70 lica

miliona dinara izdvaja

Subotica kao pomoć

prilikom zapošljavanja

10Predsednik Saveta za zapošljavanje Saša Gravorac

Savet za zapo-Savet za zapo-šljavanje će na-šljavanje će na-stojati da i na-stojati da i na-redne godine za-redne godine za-posli nova lica, posli nova lica, najavljuje Saša najavljuje Saša GravoracGravorac

6 20. 8. 2021. 231

Obrazovanje

Škola će poneti naziv po čuvenom utemeljivaču neuropsihologije i znamenitom dečijem psihijatru

U godini kada proslavlja 64 leta osnivanja i rada, Osnovna i srednja škola

za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju „Žarko Zrenjanin“, prome-niće svoj naziv.

Novo ime ove obrazovne institucije, od 1. septembra, biće „Dr Svetomir Bojanin“, po uzoru na čuvenog uteme-ljivača neuropsihologije i zna-menitog dečijeg psihijatra.

Škola je tokom 64 godi-ne rada i postojanja bila sve-dok jedne istinske nege i brige za decom koja imaju smetnju u razvoju, a isto tako tokom spomenutog perioda u ško-li su se implementirala najvi-ša naučna dostignuća u radu sa decom. Pod trenutnim ime-nom, ova škola je bila druga kuća mnogim osobama sa ko-jima se uspešno radilo na vas-pitavanju, obrazovanju, razvo-ju psiho-motoričkih sposob-nosti i gde su uvek imali razu-mevanje, podršku i beskrajnu ljubav svih zaposlenih.

Ime „Žarko Zrenjanin“ odla-zi u istoriju, sa lepim sećanjem na sav protekli period u kojem je ponosno stajalo na ulaz u školu, koja je u poslednjih de-set godina kako ističe direkto-rica Dragana Vučković, dožive-la drastične promene na bolje.

– Škola se promenila i sama je poručila: „Ja više nisam ono što sam bila“. Škola se iznu-tra promenila, postala je dru-gačija i škola je sama sebi dala novo ime. Promene su počele u školskoj 2009/2010. godine, kada je uvedena inkluzija koja je predstavlja novi način pri-stupanja i razmišljanja. Upra-vo je taj način razmišljanja do-veo do promena u školi, gde se javila potreba za klasifika-cijom dece, koja je uzrokova-la pojavu komisija čiji je posao bio da odredi za svako dete vr-stu podrške, kao i da li će biti upućeno u specijalnu školu ili ne. Revolucionaran je bio i in-dividualni obrazovni plan, koji je izrađen po meri deteta, po njegovih nahođenjima i po-trebama iz čega je prositekao plan i program rada za svako dete. Najvažnije u svemu je-ste i učešće roditelja u izradi tog plana, što je dokaz da više

ništa nije bilo isto. Sve ovo nas je nave-lo, da u potpunosti izmenimo objekat, da ga prilagodimo učenicima i da svi-ma olakšamo i uče-nje i boravak i rad. U posao uveden je mlad kadar, visoko obrazovan, zaposlili smo nove defektolo-ge, logopede, i dru-ge obrazovne pro-file. Zašto sve ovo govorim? Upravo je dr Svetomir Boja-nin, svojim istraži-vačkim radom i svo-jim znanjem, posta-vio temelje za mo-derne škole, koje će spomenutim me-todama rada i viso-ko kvalifikovanim osobljem, učiniti da ove obrazovne

ustanove koje rade sa decom ometenom u razvoju, budu centar društvenog života i ob-razovanja. Dr Bojanin je za-služan za sve promene koje su donele boljitak u radu sa de-com i koje su dovele do toga

da danas ta deca budu integri-sana u društvu – kaže Dragana Vučković.

Doktor Svetomir Bojanin je tokom sedamdesetih godina prošlog veka, u tadašnju Ju-goslaviju doneo predmet neu-ropsihologije, koji je bio osno-va za defektologe da izuče za-nat psihomotorne reedukaci-je. Upravo su ti predmeti na-veli defektologe kako da raz-mišljaju o deci, da posmatra-ju probleme, kako da im pri-stupe i kako da postupe u sa-mom radu. Primenom tog na-čina rada, zaposleni u ovoj osnovnoj i srednjoj školi po-čeli su da zajedno sa svojim učenicima ostvaruju zapaže-nije rezultate, što je menad-žment navelo na razmišljanje da se oduže doktoru Bojaninu, tako što će škola poneti njego-vo ime i prezime.

– Kontaktirali smo dokto-ra Bojanina koji danas živi u Beogradu i koji je, iako u po-znim godinama, i dalje je ak-tivan. Njemu se naš predlog svideo, oberučke je prihva-tio i dao nam dozvolu da uđe-mo u proceduru promene na-ziva škole. Ideja je izneta i

gradonačelniku Baki-ću, koji nas je podržao, kao i Pokrajinska vla-da koja je dala sagla-snost da se naziv ško-le promeni. Potvrdu svega dalo je i nastav-ničko veće kao i Škol-ski odbor, čime smo is-poštovali svu proce-duru. Mogu ponosno da kažem da će od 1. septembra škola po-neti ime „Dr Svetomir Bojanin“.

Ponevši ime pozna-tog dečijeg psihijatra i profesora sa Univerzi-teta u Beogradu, Os-novna i srednja škola iz Subotice biće prepo-znatljiva kao obrazov-na ustanova koja je po meri dece, da je to ško-la u kojoj se želje i po-trebe dece razumeju

i da se svakome instinski po-mogne. Kako direktorica Vuč-ković objašnjava na kraju, ško-la treba da bude jedan štap koji služi kao oslonac deci u njihovom prirodnom, sponta-nom razvoju, a u toj deci nala-ze se svi darovi i svi kapaciteti koje treba osloboditi, kako bi oni dali svoj maksimum i kre-nuli samostalno u život.

Naziv OISŠ „Žarko Zrenjanin“ odlazi u istoriju

Autor: B. Nikolić

„Dr Svetomir Bojanin“ „Dr Svetomir Bojanin“ od 1. septembraod 1. septembra

Dr Svetomir Boja-nin, svojim istra-živačkim radom i znanjem, posta-vio temelje za moderne škole

Revolucionaran je bio i individu-alni obrazovni plan, koji je izra-đen po meri de-teta, kažu u školi

Dr Bojanin uveo niz novinaProfesor doktor Svetomir Bojanin rođen je 1932. godine

u baranjskom selu Bolman. Poznat je po uvođenju neurop-sihologije kao predmeta na Univerzitetu u Beogradu, kao i po svom radu na polju dečije psihijatrije. Tokom 1991. godi-ne izdao je knjigu „Škola kao bolest“ u kojoj je iskazao svo-je stavove o neprikladnom odnosu savremene škole prema mentalnom zdravlju dece i omladine koja ih pohađa. Profe-sor Bojanin je u oblast psihijatrije dece i omladine uneo či-tav niz novina: Socijalno-psihijatrijski pristup u psihijatriji razvojnog doba, stručnu oblast „Reedukacija psihomotori-ke“ ili „Tretman pokretom“, ukazao je na oblast disharmo-ničnog razvoja i opisao kliničku sliku „razvojne konstruk-tivne dispraksije“, a u polju rada sa decom sa autizmom je postavio temelje savremenog pristupa. Dnevna bolnica za decu u Institutu za mentalno zdravlje (IMZ) u Beogradu od 2012. godine nosi ime našeg čuvenog dečjeg psihijatra prof. dr Svetomira Bojanina.

godine postoji škola za obrazovanje i

vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju

64

Dragana Vučković

720. 8. 2021.231

Društvo

Dok su trake za putnička vo-zila na gra-ničnom pre-lazu Kelebija

– Tompa skoro prazne, na ulazima teretnjaka vlada pravi haos.

U nepreglednoj koloni du-goj pet kilometara na „Y kra-ku” i onoj što vodi kroz selo, vozači iscrpljeni od umora čekaju i po 20 sati da uđu u Evropsku uniju. Najgore je, što niko od vozača šlepera u koloni ne zna, niti ih ko dani-ma obaveštava, zašto se sada toliko čeka na prelaz granice.

– Za nas, vozače kamio-na, preći mađarsku granicu kod Kelebije postala je „ne-moguća misija” – kaže Duš-ko Đumić iz Bačkog Gradišta koji za kupca u Austriji vozi kontejnere.

– Imam zakazan istovar u Austriji za večeras, a ja da-nas neću uspeti ni da pre-đem granicu na Kelebiji. Za tri sata sam prešao u koloni 50 metara, a kad pogledam ispred sebe, kolona teretnja-ka do granice duga je i tri ki-lometra. I žedni smo i glad-ni. Ovde zarobljeni, među ovim njivama, nemaš nika-kve uslove za život. Nema vode, nema WC, ni hlada da se skloniš od sunca. A i sami

vidite kako prži. Danas je 38 stepeni, a ovde kraj kamio-na i plus 50. Pre desetak dana sam ovuda prolazio i čekao sam da pređem granicu dva, tri sata, a sada ću biti srećan ako je pređem za jedan dan.

Ništa bolje nije ni u drugoj koloni teretnjaka kroz nase-lje Kelebija koji čekaju u du-gom redu da pređu granicu.

– Ove kilometarske kolo-ne, znam da su „noćna mora” za meštane Kelebije, ali je za nas vozače teretnjaka bar malo lakše. Ovde u naselje-nom mestu imamo gde da izađemo, odemo u prodavni-cu da nabavimo hranu i vodu – kaže Dejan Mitrović vozač iz Kruševca, pa dodaje:

– A kako se kamioni sporo kreću, najmanje sat stojimo u mestu, imamo vremena da odemo i u kafanu na piće. Po podacima AMS na Kelebiji za prelaz teretnjaka čeka se 150 minuta, a ako se otvori inter-net čeka se još manje. Ima nas oko 150 vozača u ovoj ko-loni koja se kreće kroz selo, bićemo zadovoljni ako Tom-pu pređemo za 1.200 minuta.

Vozače, koji se u koloni okupljaju ispred svojih ka-miona, najviše nervira nei-zvesnost i što nemaju prave informacije, zašto se toliko čeka na prelaz granica.

– Već dva sata stojim u mestu i kamion nisam ni

pomerio – žali se Dragan Mla-denović, vozač iz Čačka koji prevozi robu za Nemačku.

– Ostajemo bez hrane i pića, a ponestaje nam i str-pljenje. Niko nas ne pita ni-šta i ne govori gde je zastoj. Mogu da pitam deset voza-ča ispred ili iza, da li znaju zašto se toliko čeka svi „sle-žu ramenima”. Naši carinici se pravdaju da je zastoj kod „komšija”.

Na obilaznici oko Subotice od E-5 puta do Kelebije u du-žini od 27 kilometara, nema benzinskih pumpi ni ugosti-teljskih objekata za odmor vozača u tranzitu. Problem nastaje, kada se uspori prelaz granice na Kelebiji i vozači teretnjaka iz kolone nađu se

zarobljeni u njivama zaseja-nim kukuruzom.

– Kako čujem, mađarski carinici prave ove zastoje i produžavaju nam agoniju če-kanja – jada se Dragan iz Kra-gujevca koji prevozi kanaliza-cioni cevi za Češku.

– Malo, malo pa čujemo ljudi pričaju Mađarima „pao sistem” u šta ovde niko ne veruje. Kako to da već tri go-dine ne mogu da reše ovaj problem. Ljudi pričaju da su mađarski carinici zbog nekog svog nezadovoljstva u „ti-hom štrajku”.

Po preporukama mađarske vlade i EU, ovih dana usledi-la je detaljna kontrola svakog vozila na granici, zbog sum-nje da se u tovarima robe kri-ju migranti. Ni jedan šleper iz Srbije ne može ući u Mađar-sku dok se detaljno ne pre-gleda na skeneru. To znatno povećava vreme čekanja na granici.

– Danju se u koloni prži-mo na suncu, a ako nas noć zatekne na putu pred gra-nicom, mučimo se sa mi-grantima. Pred veče se kri-ju u kukuruzima pored puta, a kad padne mrak, seku ko-nopce, lome plombe i uvlače se u šlepere kada mi spava-mo. Ako noću ovde, na pri-lazu granice, ostanemo u ko-loni, organizujemo naizme-nične straže da se branimo od migranata – objašnjava na kraju Stanko Milovano-vić, vozač iz Prijepolja, noć-nu muku onih koji svoj hleb zarađuju za volanima drum-skih krstarica.

Ulazne trake za putnička vozila skoro prazne, ali zato teretnjaci na Kelebiji u koloni dugoj pet ki-lometara satima čekaju da pređu granicu. Iscrpljenim od dugog čekanja, vozačima najviše smeta što nemaju pravu informaciju zašto se toliko čeka za prelaz granice

Na obilazni-ci oko Suboti-ce dugoj 27 ki-lometara nema benzinskih pum-pi ni ugostitelj-skih objekata za odmor vozača, a vozačima koji čekaju u redu muke zadaju i migranti

Onima koji če-kaju na putu kroz naselje, do-nekle je lakše, jer imaju gde da kupe vodu, hra-nu, a kako su pomeranja ko-lone mala, da i odu u kafanu, na pićeKrive komšije

Čekanje kamiona na granicama Zapad-nog Balkana je pet puta duža nego ona u većini zemalja Evropske unije. Standardno vreme po-trebno za pregled ka-miona u tranzitu je oko 15 minuta, dok mađar-skim carinicima na Tom-pi ni sat vremena nije dovoljno.

Vozači kamiona u tranzitu iz Srbije, žale se da od sedam dana rada na točkovima, tri dana provedu čekajući u ko-loni na prelaz granice

Prelazak granice – „nemoguća misija”Prelazak granice – „nemoguća misija”Sa vozačima šlepera koji i po 20 sati čekaju da pređu mađarsku granicu Kelebija – Tompa

Autor: M. Mitrić

Duško Đumić

Stanko Milovanović

Dragan Đurić

8 20. 8. 2021. 231

Društvo

Međunarodni dan mladih obeležen je i ove godine u našem gra-

du, u organizaciji Kancelarije za mlade Subotice. Program je održan u parku naselja Proziv-ka, a podrška je, između osta-log, stigla i od Zavoda za javno zdravlje Subotice.

Kako su najavili organizatori, ovogodišnja tema Međunarod-nog dana mladih bila je „Tran-sformacija prehrambenih siste-ma: inovacije mladih za ljudsko i planetarno zdravlje”, kroz koju je naglašeno kako realizacija ova-kvih globalnih napora nije mogu-ća bez značajnog učešća mladih.

– Mladi su na prvoj liniji bor-be za izgradnju bolje budućnosti za sve – poručili su organizatori i naglasili:

– Mladi imaju pokretačku i kreativnu snagu, posvećenost i preduzetnički duh, i svojim ino-vacijama mogu i trebaju da aktiv-no učestvuju i izgradnji inkluziv-nog, pravičnog i održivog razvoja za sve na planeti.

Organizatori su pripremi-li bogat i zanimljiv program koji se sastojao od sporta i rekreaci-je, umetnosti, a dobar deo aktiv-nosti bio je posvećen promociji zdravlja. Pre svega, obeležavanje je poslužilo da se skrene pažnja na mlade koji, na žalost, još uvek nisu dovoljno vidljivi, kao ni pro-blemi sa kojima se susreću.

Sa time se slaže i Barbara Ku-jundžić koja svoju ljubav prema umetnosti realizuje kroz književ-nost, te poručuje svim mladima da ono što ih muči, bar stave na papir i podele sa vršnjanjacima. To bi, kako kaže, bila i velika po-moć drugima da se ohrabre i uči-ne isto, a sve bi doprinelo većoj vidljivosti mladih.

– Dosta mladih iz Subotice je samo, okrenuti su sebi, ali to ne mora biti tako. Moraju biti oku-pljeni oko onoga što ih zani-ma, moraju se družiti, moraju

razvijati svoja interesovanja i pronaći svoje mesto – dodaje ona.

Dakle, ideja je bila da se kroz programe na Prozivci mladima predstavi samo jedan deo aktiv-nosti kojima se mogu baviti, od sporta do umetnosti, ali i da se dokaže kako se kroz te programe razvija druženje.

Kako ističe Njegoš Đukano-vić, koordinator Kancelarije za mlade Subotice, mladi se susre-ću sa brojnim problemima, a oni su, pre svega ogledaju u (ne)za-poslenosti i odlazaka mladih iz Subotice.

– Ako želimo da zadržimo mla-de, moramo im kroz ovakve pro-grame Kancelarije za mlade, po-kazati da imaju kome da se obra-te, da imaju gde da potraže po-moć, da moraju biti motivisani da aktivno učestvuju u društvenom životu svoje zajednice.

U okviru programa održana je promocija zumba plesa, potom modernih uličnih stilova plesa,

„Aka fitnes“, održan je čas krea-tivnog pisanja od strane članova Književnog kluba Fondacije „Da-nilo Kiš“, dok je zanimljivo bilo i svima koji su posmatrali trening Kluba amerčkog fudbala „Gori-llas“ koji su predstavili zašto je ovaj sport, pun preokreta i adre-nalina toliko zanimljiv.

Volonteri Crvenog krsta Su-botice su prikazali vežbe za

pružanje prve pomoći, dok je na štandu Zavoda za javno zdravlje Subotica mladima bilo omoguće-no da izmere indeks telesne mase i odrede kompoziciju mišićne mase i masnog tkiva na vagi, kao i da na „smokilajzeru“ izmere kon-centraciju ugljen monoksida u iz-dahnutom vazduhu. Promovisani su i pravilna ishrana, redovna fi-zička aktivnost, nekorišćenje psi-hoaktivnih supstanci i odgovorno seksualno ponašanje kao dobar izbor za kvalitet života.

Pokretačka i kreativna snaga mladosti

Ovakvi programi su neophodni kako bi se mladi zadržali i kako bi, razvi-jajući se, razvijali i naš grad

U Subotici obeležen Međunarodni dan mladih

Autor: N. S.

Organizatori su pripremili bo-gat i zanimljiv program koji se sastojao od sporta i rekrea-cije, umetnosti, a dobar deo ak-tivnosti bio je posvećen pro-mociji zdravlja

Ambrozija – za sada umereno

I umereno prisu-stvo polena ambro-zije može da iza-zove alergijsku re-akciju, a sledi peri-od sa visokom kon-centracijom polena ove bljke

Prema izveštaju o aeropa-linološkom ispitivanju Zavo-da za javno zdravlje Suboti-ca, obavljenom tokom prote-kle nedelje, u vazduhu u na-šoj regiji može se pronaći umerena koncentracija pole-na ambrozije. Reč je o jakom alergenu sa kojim dobar deo populacije ima problema.

Prema ispitivanjima, bilo je više od 100 polenovih zrna ambrozije po metru kubnom. To za sada spada u grupu umerene koncentracije, ali je to svakako dovoljno da kod većine alergičnih osoba i iza-zove reakciji.

Ono što svakako nije do-bro, ali što svakako sledi, je-ste prognoza, po kojoj sle-di period kada će polen am-brozije biti prisutan u visokoj koncentraciji.

Što se slabijih alergena tiče, umerena koncentracije je konstatovana i kod polena koprive, dok su trave i osta-li korovi, poput pelina, kono-plje, štireva, bokvica i kiseli-ca, tokom protekle sedmice beležili su nisku koncentraci-ju ili čak njihov polen nije ni bio registrovan u atmosferi

Za naredni period najavlje-no je umereno prisustvo po-lena kopriva, pelina i kono-pljaa, dok će trave i ostali ko-rovi imati nisku koncentraciju polena u vazduhu.

Autor: N. S.

godine je u svetu prvi put obeležen

Međunarodni dan mladih

2000.

Volonteri Crvenog krsta prikazali pružanje prve pomoći

Štand Zavoda za javno zdravlje Subotice

Kreativno pisanje promovisala Fondacija „Danilo Kiš“

920. 8. 2021.231

Ekologija

Proteklih sedam godina u JP „Pa-lić-Ludaš” su na teritoriji koju zauzima Pre-

deo izuzetnih odlika „Su-botička peščara” u konti-nuitetu radili na uspostav-ljanju uslova koji bi omo-gućili optanak stabilne po-pulacije tekunice. Kada je taj proces završen, krenu-la je akcija hvatanja tekuni-ca sa prostora gde je proce-njeno da nema adekvatnih uslova, odnosno njihova se-lidba u prostor „Subotičke peščare”.

Tekunice, kao glodari iz porodice veverica, svoje sta-nište pronala-ze na livadama i pašnjacima, pa i njivama. Žive pod zemljom, u porodičnim ko-lonijama, a rado-vi na njivama su redovno okidač uginuća čitavih kolonija. Jesenje oranje i trovanje glodara su najve-ći problemi koji dovode do sma-njenja populacije tekunica koje su, inače, zaštićena vr-sta u Srbiji.

Upravo je to i pojasnio Oto Sekereš, šef čuvarske služ-be u JP „Palić-Ludaš” koji je i dočekao predstavnike me-dija, pozvane da isprate pro-ces vraćanja tekunica u pri-rodno stanište, a ovoga puta je 39 tekunica pronašlo svoje

mesto na području „Subotič-ke peščare”. Kako su istakli u Čuvarskoj služi JP „Palić-Lu-daš” o tekunicama će se u na-rednom periodu voditi bri-ga, one će biti zaštićene i pa-žene dok se ne aklimatizuju na novi prostor, a u okviru te pažnje će biti i organizovana dohrana.

Teren za prijem tekunica u zaštićenom području „Su-botička peščare” je, kako su objasnili iz JP „Palić-Ludaš” pripreman više godina una-zad, a u skladu sa instrukci-jama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zašti-te životne sredine. Završni-ca pripreme se odnosila na

bušenje rupa i postavljanju mreže, kako bi se lokacija za-štitila i kako bi se indukovalo zauzimanje staništa. Životi-nje su hvatane uz pomoć spe-cijalizovane opreme, živo-lovkama, a mamac je u ovom slučaju bila jabuka.

U aktivnost alokacije

jedinki su bili uključeni pred-stavnici Prirodno – mate-matičkog fakulteta – Insti-tuta za biologiju i ekologi-ju, Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Instituta „BioSens” – Istraživačko ra-

zvojni institut za informaci-one tehnologije bio-sistema u Novom Sadu, zatim, pred-stavnici Nacionalnog parka

„Kiškunšag”, kao i čuvarska služba upravljača zaštićenog područja.

Kako je objasnio dr Duš-ko Ćirović, vanredni profe-sor Biološkog fakulteta u Be-ogradu, na ovaj način su te-

kunice vraćene u „Subotičku pešča-ru” gde su istorij-ski i živele, i omo-gućeno je njihovo preživljavanje.

– Tekunica je veoma značajna životinja u ovim stepskim eko-si-stemima, jer pred-stavlja inženjer-sku vrstu i stvara uslove da i mno-ge druge step-ske životnje žive na ovim prostori-ma. S druge stra-ne, one predstav-

ljaju i veoma značajan plen za mnoge ptice grabljivice, koje su takođe ugrožene, i na taj način ćemo postići nekoli-ko važnih konzervacionih ci-ljeva u očuvanju eko-sitema u „Subotičkoj peščari”.

Što se tiče gostiju sa Insti-tuta „BioSens” oni su istica-li da su i priroda i čovek de-cenijama unazad dožive-li mnogo promena, te da ra-zvoj jednog negativno utiče na postojanje drugog. Tako je na primer i u odnosu po-ljoprivreda – životna sredina, i tu, kako kaže dr Tijana Ni-kolić, valja naći balans, naći način kako da priroda ostane

zaštićena, a da poljoprivred-na proizvodnja ne trpi.

– Štitimo tekunicu koja je ugrožena, štitimo otvorena travnata staništa koja su važ-na, jer nam pomažu u oču-vanju biodiverziteta koji će nam sutra pružiti rešenja za opstanak u klimatski izme-njenom svetu.

Sve jedinke su markirane čipovima – u cilju mogućno-sti praćenja – evidentiranja, kao i nastavka istraživanja ekologije ove vrste. Tekuni-ce koje su uhvaćene i prese-ljene bile su u dobrom fizič-kom stanju i tokom preme-štanja nije došlo do povređi-vanja jedinki, pojasnili su iz JP „Palić-Ludaš”.

Tekunica je inženjerska vrsta i stva-ra uslove da i mnoge druge step-ske životnje žive na ovim prostorima

Očuvanju bi-odiverziteta će nam sutra pružiti reše-nja za opsta-nak u klimat-ski izmenje-nom svetu

Povratak tekunica u prirodno stanište – zaštićeno područje „Subotičke peščare”

Tekunice su posebno ugrožene na njivama, u vreme kada se sprovodi jesenje, duboko oranje, a kon-stantna je opasnost od trovanja glodara, pa su stekle status strogo zaštićene vrste

Autor: N. S.

Balans sa životnom sredinomBalans sa životnom sredinom

tekunica vraćeno je u prirodno stanište

39

Oto Sekereš

Danas je tekunica strogo zaštićena vrsta

Tijana Nikolić (desno) očitava čip na tekunici

Područje „Subotičke peščare” pripremljeno za život tekunica

10 20. 8. 2021. 231

Tradicija

Nacionalni pra-znik Mađara „Sent Ištvan“ proslavljen je proteklog vi-

kenda, a centralni deo pro-slave bile su sveta misa u Katedrali Svete Terezije Aviljske u Subotici, gde je i posvećen hleb od novog žita, odnosno proslava na Paliću, u organizaciji Save-za vojvođanskih Mađara.

Sveti Ištvan je, kako to govori i istorija, bio prvi mađarski kralj, tvo-rac hrišćanske ma-đarske države. Kako je on uteme-ljio Mađarsku kao jedinstvenu i jaku državu, sa hrišćan-stvom koje se širi-lo, nije slučajno što je ovo zaista pra-vi praznik, kako u Mađarskoj, tako u zemljama u kojima žive Mađari.

Svetoj misi, a potom i prosla-vi na Paliću, pri-sustvovala je i Ka-talin Novak, mini-starka u Vladi Ma-đarske, ministarka

bez portfelja zadužena za po-rodicu, kao i Ištvan Pastor, prvi čovek Saveza vojvođan-skih Mađara, uz brojne zva-ničnike i goste.

Pozdravljajući okupljene na skupu na Paliću Katalin Novak je poručila da postoji jaka veza sa Mađarima u Voj-vodini, kroz zajednički jezik, zajedničku prošlost, zajed-ničku sadašnjost, ali i zajed-ničku budućnost. Ona je do-dala i kako se nastavlja ten-

dencija da Mađarska poma-že Mađare u Vojvodini, kroz izgradnju škola, vrtića, kroz pomoć privrednicima...

Što se tiče odnosa

mađarske zajedni-ce sa većinskim na-rodom u Vojvodini i Srbiji, on se, kako kaže Ištvan Pastor, poslednjih četrna-est godina zasniva na međusobnom prihvatanju i po-štovanju, te da će tako biti i dalje.

– Nećemo me-njati ovaj naš stav. Izazovna vreme-na u kojima živimo upozoravaju nas da sada nije trenutak za suprotstavlja-nja, već za izgrad-nju savezništva.

On je govorio i o složenoj situaciji kada su gra-nice opterećene prilivom mi-granata, i to ne samo granice, nego ceo pogranični pojas.

– Brze železnice, mosto-vi preko mora, tuneli i au-toputevi, gasovodi i zajed-nička zaštita granica, izlazi na more i kopneni trgovački putevi su šanse za uzdizanje ovog regiona i za njegovo su-prostavljanje interesima an-tinacionalnih snaga – poru-čio je Pastor.

U SVM-u smatraju da Vik-tor Orban, premijer Mađar-ske, ima neprikosnovane za-sluge u izgradnji svesti ma-đarske nacije.

– Naše gledište, nije gledi-šte iz Mađarske. Za nas po-litičke borbe unutar Mađar-ske imaju drugačije znače-nje. Naš stalni elementarni interes je da Mađarska bude jaka država. To znači da bude

Vreme za izgradnju savezništva

Nakon svete mise i posvećenja hleba od novog žita u Katedrali u Subotici, proslava u čast tvorca mađarske hrišćanske države održana je na PalićuAutor: N. S.

Obeležen nacionalni praznik Mađara „Sent Ištvan“

Postoji jaka veza sa Ma-đarima u Voj-vodini, kroz zajednički je-zik, prošlost, sadašnjost, ali i kroz za-jedničku bu-dućnost – smatra Kata-lin Novak

Izazovna vre-mena u ko-jima živi-mo upozora-vaju nas da sada nije tre-nutak za su-protstavlja-nja, već za iz-gradnju sa-vezništva – poručio je Iš-tvan Pastor

Katalin Novak

Ištvan Pastor

1120. 8. 2021.231

Tradicija/Društvo

Dom za stara lica „Auxilium“ u Su-botici, svečano je otvoren po-četkom ove go-

dine. Moderan objekat izgra-đen je namenski da zadovolji potrebe i zahteve širokog di-japazona korisnika, i da im u miru i van svakodnevne grad-ske buke, obezbedi kvalitetan život i uslugu nege.

Govoreći o domu, dr Bojan Bagi ističe da je ideja nastala to-kom 2017. godine, sa željom da se životi ljudi u poznim godi-nama olakša, da im se omogući kvalitetan boravak i da se, kao i da se korisnici osećaju bolje.

– Naš dom je mesto gde se oseća toplina porodičnog doma, i ja imam običaj da govorim kako su kod nas korisnici kao kod kuće, a mi im dolazimo u pose-tu, da bi im olakšali svakodnevi-cu, da im bude lakša, lepša i is-punjenija. Naravno pružamo i

odgovaraju-će zdravstve-ne usluge, jer tu sam ja, kao ane-steziolog i lekar, moj mlađi brat kao radio-log i lekar, dr Daniel Bagi, i dr Teodo-ra Bagi, kao internista-onkolog. Mi svi sa vizitom sva-ki dan pomažemo ljudima koji ovde žive, da očuvaju i pobolj-šaju svoje zdravlje, a pored toga se trudimo i da našim stanarima obezbedimo ispunjenije dane, da mogu otići na Palić na izlet, ili negde drugde, ali i da im obezbe-dimo neophodne aktivnosti, po-put crtanja, slikanja, društvenih igara, čitanja, i drugih.

Projekat izgradnje Doma za stara lica, realizovan je uz

pomoć Fondacije „Prosperita-ti“, koja je prepoznala značaj i ozbiljnost projekta, ali i iskrenu želju vlasnika da pomognu ljudi-ma u trećem dobu.

– Fondacija „Prosperitati“ nudi mogućnost da pomognu preduzetnicima Mađarima, koji žele da ovde, u Vojvodini učine važne stvari za naše društvo. Mi smo pomislili da Dom za stare i negu, ima dobru osnovu, pogo-tovo u vremenu kada se mlađi

članovi porodica starijih sugra-đana presele negde, onda se jav-lja potreba za pomoći. Fondaci-ja „Prosperitati“ nam je pomo-gla da se ovaj projekat lakše re-alizuje, jer je ovo veliko ulaga-nje, koje je koštalo više od pola

miliona evra, u okviru kojeg smo uspeli da obezbedimo standar-de koje se i u Subotici, i u Srbi-ji mogu naći samo na retkim me-stima. Kada pričamo o programu „Prosperitati“, kojem je cilj una-pređenje privrede, onda je ovo jedna sigurna tačka za ovdaš-nje preduzetnike, koji omogu-ćuje izradu jedne takve mreže,

u kojoj svako ko se želi baviti preduzetništvom, bilo da je po-jedinac ili kompanija u pitanju, može naći adekvatnu pomoć ili neku vrstu polazne tačke. Ovo je jako bitno, po mom mišljenju, iz dva razloga, jedan razlog je da se ovako pomaže da ljudi ostanu u svojoj rodnoj zemlji, a drugi je-ste da se obezbeđu nova radna mesta – dodaje dr Bagi.

Fondacija „Prosperitati“ podržala projekat savremenog Doma za stara lica

„Auxilium“ diže lestvicu pružanja uslova starijim licima, a projekat je realizovan uz pomoć fondacije „Prosperitati“Autor: B. Nikolić

Mesto sa toplinom porodičnog domaMesto sa toplinom porodičnog doma

Pomažemo ljudima da očuvaju i pobolj-šaju zdravlje, ali i da imaju ispunjenije dane, govori dr Bagi dr Bojan Bagi

zemlja sa dinamičnim eko-nomskim razvojem, stabil-na u pogledu svog političkog života, konsolidovana u smi-slu svojih društvenih odno-sa i osnovnih vrednosti. Naše zaleđe je jaka Mađarska. Za nas to nije samo emocional-no pitanje, to je naš društve-ni interes koji pretvaramo u

politiku očuvanja naše za-jednice. Ključ uspeha drža-ve Mađarske i mađarske na-cije je hrabra, dosledna, mu-dra i sa dobrim vezama ojača-na politika, koja sa susedima ostvaruje blisku saradnju i koja svoju poziciju u regionu ostvaruje na bazi svog talen-ta i mogućnosti, ekonomskog

i intelektualnog potencijala, a ne na štetu drugih nacija.

Na svetoj misi bio je i bi-skup segedinski Laslo Kiš-Ri-go, a on se posebno osvrnuo na delu Svetog Ištvana. Na-glasio je da je to što je on ra-dio koren, dobra osnova, na kojoj i današnje generacije grade:

– Naš nacionalni identi-tet, naša pripadnost, sasto-ji se od onoga što je on ute-meljio, a na to ide sva tradi-cija, poredak vrednosti koji iz nje sledi, kao što su poro-dica, brak kao savez između muškarca i žene, poštovanje života, naš jezik. Ovu tradi-ciju, ovaj identitet ne želimo

promeniti, ni zameniti ili zanemariti.

Sveti Ištvan je 20. avgusta 1083. godine uz papinu do-zvolu proglašen za sveca, a ovaj datum se slavi kao na-cionalni praznik Mađara od 1771. godine. Njega je za sve-ca proglasila i pravoslavna crkva, 2000. godine.

12 20. 8. 2021. 231

Ljudi

Gotovo da ne po-stoji prizna-nje koje u obla-sti matematike nije dobio dr

Endre Šili, profesor nume-ričke analize na Matematič-kom institutu Univerziteta u Oksfordu, član Srpske aka-demije nauka i umetnosti, od ove godine i član Britan-skog kraljevskog naučnog društva (gde su bili i Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn i Stiven Hoking). Ako bi sudili po „sportskim parametrima” nedostaje mu Fildsova medalja koja se do-deljuje svake četiri godine, ali matematičarima starosti do 40 godina.

No, pre nego što će postati čuveni matematičar kojim se Subotica i Srbija moraju dičiti, dr Šili je bio dečak, mladić koji nije ni slutio da će mu mate-matika postati zanimljiva, niti koliko jedan profesor, u ovom slučaju Mihalj Vermeš koji ga je sačekao u Gimnaziji „Moša Pijade”, može uputiti mlado biće u pravom smeru. Ponov-ni susret u Subotici, iako su

brojne godine prošle, potvr-đuje koliko je relacija između učenika i profesora važna.

– U osnovnoj školi nisam voleo matematiku. Bila mi je suvoparna, nisam shvatao

koja je svrha matematike. U Gimnaziji me je sačekao Mi-halj Vermeš, tada mlad profe-sor, pun energije, i pored nje-ga sam nekako zavoleo mate-matiku – seća se dr Šili.

Kako je njegov otac bio in-ženjer, želja je bila da to posta-ne i naš sagovornik. Bio je čak i jednom prilikom na Građe-vinskom fakultetu u Beogra-du, ušao je u zgradu i nakon par koraka se okrenuo i izašao napolje.

– Tada je bilo jasno da na očevu veliku žalost neću biti inženjer. No, ni u srednjoj školi još nisam shvatao mate-matiku, čak ni na fakultetu ni-sam slutio kakve su sve mo-gućnosti. Tek kada sam zavr-šio fakultet i kada sam kre-nuo sa istraživačkim i nauč-nim radom, shvatio sam koli-ko je matematika korisna i ko-liko se stvari može opisati na matematički način.

Dr Šili kaže da se Vermeša seća kao profesora koga bije glas da je strog, te da ga je če-sto izvodio na tablu, dok Ver-meš priznaje da mu nije od-mah bilo jasno kakav „biser” sedi u klupi.

– Drago mi je bilo kada sam u jednom intervjuu pročitao kako Endre govori da sam ga ja, tada mlad i poletan mate-matičar, nekako nesvesno vr-bovao za matematiku. Kada je

postalo jasno o kakvom se po-tencijalu radi, često je dobi-jao zadatak da pripremi kom-pletan čas, a držao je i sekciju matematike za mlađe – seća se Mihalj Vermeš.

Nema dileme, ovo je slu-čaj da je „učenik nadmašio profesora”.

– To je svakako najveći us-peh za profesora i to kažem iskreno, od srca. Cela genera-cija je bila strašna, mnogi su postali ljudi „svetskog glasa”.

Subotička Gi-mnazija imala je dobar reno-me, imali smo tada strašno dobar nastav-ni program, odličan kadar, ali nam to ne bi ništa vre-delo da nismo imali učenike. Učenici su bili ti koji su dali visok reno-me našoj školi, bili su veoma a m b i c i o z n i , pametni, mar-ljivi i pristoj-ni. Znali su šta hoće od živo-ta i oni su, jed-nostavno, i nas profesore mo-tivisali da dajemo maksimum – objašnjava Vermeš naizgled uspešan „recept” za stvaranje sjajnih generacija.

Iako se od 1983. godine na-lazi u Velikoj Britaniji, dr En-dre Šili redovno dolazi u Su-boticu, tri puta godišnje.

– Imam mali krug prijate-lja, sa njima se obavezno vi-dim, a mnogi iz naše genera-cije su u inostranstvu. I kada sam u Subotici, obično sedim kod kuće i radim. Obožavam ovaj grad, ali vidim da se dosta stvari promenilo proteklih 30-40 godina – dodaje dr Šili koji je i profesor na doktorskim

studijama Univerziteta u No-vom Sadu.

– To je lep projekat, oku-pljeni su ljudi iz Srbije koji se aktivno bave naukom u ino-stranstvu. Šteta što je to poče-lo upravo pred koronu, pa ni-sam mogao da radim baš sve što sam imao u planu.

Dr Endre Šili je jedan od ovogodišnjih dobitnika grad-skog priznanja „Pro urbe” koje se u Subotici tradici-onalno dodeljuje u okvi-ru proslave Dana grada, 1. septembra.

Endre Šili i Mihalj Vermeš – susret koji u prvi plan ističe kako su za dobru školu važni i profesori i đaci

Učenici su bili ti koji su dali visok renome našoj školi, bili su veoma ambiciozni, pametni, mar-ljivi i pristojni, govori Mihalj Vermeš o generaciji u kojoj je bio i „biser” matematike Endre Šili

Učenik koji je Učenik koji je nadmašio profesoranadmašio profesora

U Gimnazi-ji me je sače-kao Mihalj Ver-meš, tada mlad profesor, pun energije, i po-red njega sam nekako zavoleo matematiku, seća se dr Šili

Nema većeg us-peha za profe-sora od onoga kada ga učenik nadmaši, iskre-no i od srca po-ručuje Mihalj Vermeš

Autor: N. Stantić

Predavanja u „NASI”

Zajedno sa kolegom dr Šili je držao predava-nje u „NASI” u Americi, i to upravo 11. septembra 2001. godine.

– Održali smo preda-vanje prvog dana, i ujutru kada sam u motelu sišao na doručak video sam ko-legu kako „bulji” u TV, mi-slio sam da gleda neki naučno-fantastični film, a onda sam i ja video šta se desilo. Predavanja smo nastavili na „Stenfordu”, a uspeli smo da budemo na prvom avionu koji je dobio dozvolu da poleti iz Amerike.

Čuveni đakImao je i dr Šili jed-

nog čuvenog đaka – Ben Delo, jedan od osniva-ča platforme za trgovinu kriptovalutama bio je nje-gov učenik.

– Studirao je program matematika i kompjuter-ske nauke, a ja sam mu držao matematiku. Pose-tio je jednom prilikom Ok-sford i dao značajnu fi-nansijsku pomoć koledžu.

Nekada su bili profesor i učenik, sada su kolege,pre svega prijatelji: Mihalj Vermeš i Endre Šili

Iako je rođen u Kuli, za sebe kaže da je Subotičanin – Endre Šili

1320. 8. 2021.231

Kultura

Bunjevačka mati-ca u Subotici bila je domaćin jeda-naeste samostal-ne izložbe Ivana

Šarčevića Šarca, našeg po-znatog slikara koji se ističe po specifičnom motivu koji ga prati – salašima.

Kako su salaši usko vezani za tradiciju naroda naše re-gije, kako su oni centar po-ljoprivrednog rada u Panon-skoj niziji, logično je bilo da upravo slike kojima se Ša-rac diči budu deo progra-ma proslave nacionalnog

praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”.

– Posebna mi je čast što su moje slike uvrštene u proslavu žetvenih svečanosti. Moji moti-vi jesu salaši, za njih sam vezan, iako nisam nikada živeo na sa-lašima. Ne znam tačno da obja-snim zašto je to tako. Salaš je za mene ognjište, tu se osećam kao kod kuće – rekao je Ivan Šar-čević, i najavio da će nastavak umetničkog rada u okviru Bunje-vačke matice biti realizovan kroz koloniju, ukoliko ne bude pogor-šanja epidemiološke situacije.

Pred ljubiteljima lepog naš-lo se tridest i pet radova, a, kako je rekao autor, svaki rad mu je drag na određeni način. U svom obraćaju Šarac se, iz-među ostalog, zahvalio supru-zi Lizi, bez koje, kako kaže, ne bi bilo realizacije ovog talenta.

– Podržavala sam ga u radu, a kako sam i ja dete sa salaša, forsirala sam ga da radi sala-še. Radi on i druge stvari, ali ja najviše uživam u njegovim sli-kama salaša. Ima kada napravi salaš bez bunara i đerma, meni

je to deo salaša, i uvek ga „kri-tikujem” kada nema tih eleme-nata na slici – ističe Liza Šar-čević, a kaže da joj je posebno draga slika koju je onda dobila kada je odlazila u penziju:

– Bila je to njegova prva ve-lika slika koju je radio. Malo mu je to bio izazov, ali je us-pelo! Ta slika je možda meni i najdraža.

O radu umetnika govorila je Tamara Babić, koja je sa njim dugo sarađivala u Bunjevač-koj matici, a izložbu je sveča-no otvorila Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacio-nalnog saveta bunjevačke na-cionalne manjine.

– Hvala vam što postojite, hvala na daru od Boga koga ste dobili. Hvala što prenosite

svoja sećanja i svoja osećanja. Divne su vam slike, nastavi-te tako – poručila se dr Kujun-džić Ostojić.

Za kraj prenosimo kako je poznati likovni umetnik Su-botice Šandor Kerekeš govo-rio o svom kolegi Ivanu Šarče-viću Šarcu.

– Ivan je leksika realnog slikarstva Subotice. On je

jedan od ljudi koji ne radi ra-zne avanture, on radi svoj stil, koji je interesantan. Ima deta-lje koji potvrđuju da je postao izuzetan slikar. Jer, da bi neko bio slikar nije dovoljno da na-slika rad, realan pejzaž, slikar je taj koji komponuje boje tako da to bude i lepo i vredno. Šar-čević je doajen ovog stila subo-tičkog slikarstva, evidentno je to da je on svojim stilom, ra-dom i tematikom, nagradio sebe i Suboticu.

Održana izložba slika Ivana Šarčevića – Šarca

Autor: N. Stantić

Iako poznati subotički slikar nikada nije živeo na salašima, upravo su oni najčešći motivi na njegovim radovima

Šarac je svo-jim stilom, ra-dom i temati-kom, nagradio sebe i Suboti-cu, smatra Šan-dor Kerekeš

Hvala što po-stojite, hva-la na daru od Boga koga ste dobili, poruči-la je Suzana Ku-jundžić Ostojić

Salaš je za mene ognjišteSalaš je za mene ognjište

samostalnih izložbi imao je Ivan Šarčević

Šarac

11Suzana Kujundžić Ostojić i Ivan Šarčević Šarac

14 20. 8. 2021. 231

Tradicija

Ima li išta lepše od mi-risa domaćeg hleba, tek izvađenog iz rer-ne šporeta na drva, ili iz tradicionalne „kruš-

ne peći“. Taj miris, koji vas podseća na rano detinjstvo, otvoriće vam apetit i kada ni-ste gladni.

Danas je prava retkost za-teći domaćicu kako kraj špo-reta čeka da hleb u rerni na-raste, a onda i da se ispeče. U dane „Dužijance“, kada Bu-njevci slave završetak žetve i raduju se hlebu od novog žita, otišli smo u Malu Bosnu da vi-dimo kako Marija Bošnjak na starinski način peče domaći hleb koji kada se ispeče, zami-riše ceo komšiluk.

– Dobro ste došli, sad pe-čem kruv od novog žita, za

izložbu hleba u Gradskoj kući – dočekuje nas rečima Mari-ja dok mesi te-sto rukama, pa nastavlja:

– To je naš simbol Duži-jance. Hleb, na bunjevačkom kruv ili somun, mesim i pečem na tradiciona-lan način, kako me učila majka Doma. Ovde je sve važno, brašno, kva-sac, kako se za-kuvava, koliko se mesi, kako se peče, do toga kog oblika treba da bude

hleb i kako se prekrsti kada se preseca. Nije svako vičan da is-peče dobar hleb.

Da bi imali najlepši hleb za „Dužijancu“ iz „Centra za kulturu Bunjevaca“ pozvali je svoje sunarodnike da se takmi-če ko će da ispeče najlepši do-maći kruv.

– Ispekla sam već nekoliko hlebova, a onaj najlepši nosiću na izložbu – kaže Marija Boš-njak, a stiže i recept:

– Za somun sam koristi-la kilogram brašna, malo sve-žeg kvasca, pola kašičice soli i 8 decilitara vode. Kvasac malo razdrobim, stavim u čašu do pola punu mlake vode, dodam malo šećera, promešam i osta-vim da kvasa. U vanglu ili oval sipala sam brašno, malo soli i na sredinu dodam nadošli kva-sac. Brašno sam obavezno pro-sejala. Sa mlakom vodom iz-mešam brašno i mesim sve dok se testo ne počne da odva-ja od prstiju. Zatim, izmešano testo ostavim najmanje pola stata da nadođe. Kad testo na-raste, hlebu određujem oblik po želji, rasečem sredinom da bi dobio jedinstven izgled i stavim u zagrejanu rernu da se peče.

Marija Bošnjak dobro se seća vremena kada se hleb,

takozvana cipovka, pekao jed-nom nedeljno za celu porodi-cu. Zbog šare na njemu, zva-li su ga i hleb koji se smeje gostima.

– Ponedeljkom su se prale košulje, a utorkom pekao hleb za celu nedelju. Hleb je obič-no pekla nana, a kad se ispeče bio je težak tri do pet kilogra-ma. Karamelizovana korica na njemu, čuvala mu je svežinu i trajnost. To zasecanje bilo je bitno, da testo kad se peče ispušta nakupljeni ugljenik kroz taj prorez. Ta „pupuška“ zasečena na hlebu ličila je na osmeh, pa su cipovku još zva-li „hleb koji se smeje mesecu“. Hleb je pečen u krušnoj peći, sa velikim otvorom, gde se na lopati stavljalo nadošlo te-sto. Veliki otvor je bio potre-ban, da bi se izvadio hleb koju duplo naraste kada se ispeče. Peć se ložila čutkama i kuku-ruzovinom. Iako je bilo do-sta žita i brašna, hleb se nije jeo vruć, govorili su nam da to nije zdravo, a ne daj Bože da se baca. Stari su nam govorili da u velikim šupljinama kru-va spava Sveta Bogica i greh je da i mrva od hleba padne na zemlju. Ako i padne, tre-ba je podići i poljubiti. Zato je uvek kod nas, Bunjevaca, hleb

poštovan i bio simbol izvor života.

Običaj zahvale Bogu na plo-dovima zemlje „Dužijanca“, nekada je bila porodična sve-čanost žetelaca, a danas turi-stička manifestacija grada i na-cionalni praznik Bunjevaca.

– Nekada se žetva radila ruč-no, risari su kosili žito, a risa-ruše vezivale snopove. Kada se pšenica pokosi i snopovi slože u krstine, okićeni risari odlazi-li su na salaš kod domaćina. On ih je dočekivao sa blagoslovom. Bandaš i bandašica, organizatori žetve, domaćinu bi prvo preda-li hleb ispečen od novog brašna, on bi ga poljubio i okretao na sve četiri stan uz molitvu „Hleb naš nasušni, daj nam ga i danas...“ – seća se na kraju Marija Bošnjak.

U poseti Mariji Bošnjak iz Male Bosne koja i danas peče hleb na starinski način

Nije svako znao da ispeče dobar, domaći hleb, a u pravljenju tradicionalnog vojvođanskog hleba, kruva, somuna, cipovke, sve je važno – od brašna, kvasca, vatre, do toga kako se zakuvava i kako se prekrsti kada se preseca

Kad zamiriše hleb iz pećiKad zamiriše hleb iz peći

Greh je baca-ti hleb, kad ko-mad padne na pod, treba ga pokupiti, po-ljubiti i tri puta se prekrstiti

Kruv pravim na tradicio-nalni način, kako me je uči-la moja maj-ka Doma, kaže Marija Bošnjak

Autor: M. Mitrić

Cipovka, somun, hleb, kruv i kruhDva su značajna događaju u Vojvodini gde se u sveča-

nom ritualu koristi tradicionalni hleb cipovka. Kod Bunjevaca u „Dužijanci“, prazniku novog žita, i kod

nacionalnog praznika Mađara – Svetog Ištvana. Za ovaj mađarski praznik peče se svečarski hleb, unosi u crkvu, ritualno seče, a zatim deli prisutnima.

Marija Bošnjak sa nagrađenim kruvom

1520. 8. 2021.231

Tradicija

U okviru obe-l e ž a v a n j a „Dana Duži-jance“, naci-onalnog pra-

znika Bunjevaca, jedan od važnih detalja je svaka-ko izložba hleba, odnosno kruva/somuna, jer je upra-vo to jedan od najbitnijih simbola Dužijance.

Taj program je tradicio-nalno pripremao Bunjevač-ki kulturni centar „Tavan-kut“, a kako su oni trenut-no bez prostorija, te u ci-lju očuvanja tradicije, ak-tivnosti je, za sada, preuze-la Ustanova kulture „Cen-tar za kulturu Bunjevaca“. Oni su i stali iza ovogodiš-nje „Izložbe kruva – somu-na“ na kojoj je i izabran naj-lepši hleb koga je dan kasnije bandašica ponela u crkvu na

posvećenje, odnosno pono-sno pronela u povorci kroz centar Subotice.

– Hvala svima koji su se uključili u ovu akciju i koji su pekli kruv, pohvale idu vred-nim domaćicama, ali i doma-ćinima. Kruv od novog braš-na je sigurno jedan od naj-važnijih simbola Dužijance,

simbol onoga što Bunjevci proslavljaju vekovima. Ovo je jedna lepa tradicija koju moramo da prenosimo na najmlađe – kazala je dr Suza-na Kujundžić Ostojić, pred-sednica Nacionalnog save-ta bunjevačke nacionalne manjine.

Žiri je birao između osa-mnaest tradicionalno pri-premljnih hlebova, a kao najbolji su se izdvojili Stipan Budimčević (treće mesto), Marija Bošnjak (drugo me-sto) i Šime Stanković (prvo mesto) čiji je somun i nosila bandašica Ivona Ivković.

– Zadovoljni smo kako je sve ispalo, ovo je bilo prvi put da organizujemo ovo u Subotici, a opet smo ima-li značajan broj onih koji su učestvovali. Svaki hleb je bio lep, ali jedini savet ide u smeru veličine. Jer, kruv

koga nosi bandašica ipak mora biti malo veći – doda-je Kata Kuntić iz UK „Cen-tar za kulturu Bunjevaca“.

U drugom delu progra-ma predstavljeni su bandaš i bandašica, Marijan Horvac-ki Palivukov i Ivona Ivković. Oni su članovi Kulturno-umetničkog društva „Alek-sandrovo“, a ovo im je bio „popravni“.

– Oni su bili izabrani za bandaša i bandašicu prošle godine, ali specifične okol-nosti nisu dozvolile da se njihova uloga realizuje u pravom smislu. Samo je nas petoro bilo na obeležavanju nacionalnog praznika. Zato smo dočekali ovu godinu, i hvala Bogu, pružila se prili-ka i nama i njima, da napra-vimo Dužijancu kako i treba da bude, vesela i lepa, pode-ljena sa svim našim Suboti-čanima i gostima – pojasnila je predsednica NSBNM.

Kruv – simbol DužijanceIza ovogodišnje izložbe tradicionalnog hleba – somuna stoji UK „Centar za kulturu Bunjevaca“, uz podršku NSBNM

Autor: N. Stantić

Najlepši hleb je ispekao Šime Stanković iz Ta-vankuta, a upra-vo je njega po-nela Ivona Iv-ković, bandaši-ca ovogodišnje proslave „Dana Dužijance“

Hleb je simbol onoga što Bu-njevci proslav-ljaju već veko-vima, tradici-je koju preno-se na mlađe generacije

U Vestibilu Gradske kuće u Subotici održana „Izložba kruva – somuna“ Održana promocija knjige vizuelne poezije

„Teško u glavi“

Subotički autor Vladimir Milojković stoji iza knjige vi-zuelne poezije naslova „Teš-ko u glavi“ koja je juče, u če-tvrtak, 19. avgusta, promovi-sana u Savremenoj galeriji.

Bila je to prilika da se kroz razgovor sa umetnikom predstavi njegov rad, ali i da se pogleda izložba naziva „signal-iza-C-iJA“.

Autor je rođen 1978. go-dine u Subotici, a završio je akademske studije iz peda-gogije vizuelne umetnosti, uz specijalizaciju za rad sa de-com sa autizmom, na Peda-goškom fakultetu u Sombo-ru. Uz knjigu poezije koja je juče promovisana, iza njega je i delo „Razgovor sa Her-tom“ objavljeno 2014. godine.

Subotičanima se predsta-vio i početkom 2016. godine, kada je u Savremenoj galeri-ji Subotica izveo je umetnič-ki performans „Teško u gla-vi“, a u avgustu 2019. godi-ne održana je prva samostal-na izložba kolaža i vizuelne, signalističke poezije „signal-iza-C-i-JA“ u maloj galeriji CK13 u Novom Sadu.

Moderator večeri bila je Ja-smina Jovančić Vidaković, muzejska edukatorka i viša kustoskinja Savremene gale-rije Subotica.

Umetnost kuvanja

Po sedamnaesti put će majstori pripreme dobrog pasulja da se okupe ispred Mesne zajednice „Proziv-ka“ gde će u subotu, 21. av-gusta, biti održana, tradici-onlna, sedamnaesta po redu „Pasuljijada“.

Prikaz „umetnosti“ kuvanja dobrog pasulja startuje od 8 sati, i to ne samo prikaz, nego pravo takmičenje majstora kotlića i kutlače.

Proglašenje pobednika je u 12 sati, a ne treba da se seki-raju ni oni koji se neće takmi-čiti, organizatori iz MZ „Pro-zivka“ pripremaju više stoti-na porcija pasulja za prave gurmane.

Sve informacije se mogu dobiti od 8 do 13 sati na tele-fon 024/524-807.

Učesnici izložbe tradicionalnog hleba sa bandašom i bandašicom

Šime Stanković, Marijan Horvacki i Ivona Ivković

16 20. 8. 2021. 231

Pridajem vam ovaj kruv od novog žita sa subatički njiva, u znak slave naši obi-čaja i nacionalnog

praznika Dužijance – govorila je Ivona Ivković, bandašica ovo-godišnje bunjevačke Dužijance, dok je predavala hleb od novog žita dr Suzani Kujundžić Osto-jić, predsednici Nacionalnog sa-veta nacionalne manjine.

Na ovaj način je u Suboti-ci, kroz centralnu proslavu, za-ključeno obeležavanje nacional-nog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”.

Kako je Dužijanca, pre svega, zahvala Bogu za plodove zemlje,

za zlatna zrna ži-vota koja se pre-tvaraju u brašno, potom i u hleb, u Franjevačkoj crkvi u Subotici je na dan Velike Gospojine, u nedelju, 15. avgusta, održana sve-ta misa zahvalnica. Govoreći na svetoj misi, fra Zdenko Gruber go-vorio je kako je Velika Gospa pra-znik nade i praznik vere, te da lju-di nisu stvoreni za smrt, grob i ras-padanje, nego da je cilj večni ži-vot, jer je uskrsnuće centar vere – „Kako god bio dugačak ovaj ži-vot, u odnosu na večnost je samo trenutak”.

– Danas se zahvaljujemo Bogu i za plodove polja koje nam daje, koji omogućavaju naš zemaljski ži-vot. Dobro je zahvaljivati se Bogu,

to je jedna elementarna dužnost vernika. Čovek koji se zahvalju-je Bogu, otvara svoje srce da pri-mi od Boga i nova dobra. Sve što imamo je Božji dar. Mi zapravo samo kultivišemo život koga Bog daje, mi semenu dajemo okruže-nje da bi ono što bolje poraslo, ali bez Božije mogućnosti, mi to ne bismo mogli. Hleb je plod zemlje i rada ruku čovečjih – govorio je fra Zdenko Gruber.

Nakon svete mise usledilo je slavlje koje su Bunjevci, ponosni na svoju tradiciju, kulturu i običa-je, podelili sa svim sugrađanima.

Tako je povorka tradicionalno kre-nula od Bunjevačke matice, a za-tim je položeno cveće na spomen-bistu Blašku Rajiću. Upravo je Ra-jić prepoznao vrednost i važnost Dužijance, koja se proslavljala u svim bunjevačkim porodicama, te je podigao na nivo da proslava po-stane široko prepoznata.

Program je nastavljen na cen-tralnom gradskom trgu – Trgu slobode, gde su bandaš i bandašica Marijan Horvacki i Ivona Ivković predali predsednici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne ma-njine dr Suzani Kujundžić Ostojić hleb od novog žita i žitni venac.

Zbog zdravstvenih okolnosti proš-le godine nije bilo masovnije proslave Dužijance, bio je ovo podsetnik koli-ko je zdravlje važno za sve.

– Koliko je bitno zdravlje,

toliko je bitan identitet i svest o tome kome pripadate i čemu se ra-dujete, i šta je to važno za vas. Za nas Bunjevce to su hleb od novog žita, bandaš i bandašica, vredni ri-sari koji su, barem običajno, pravi-li ris i podsetili kakav su težak po-sao naši preci radili. Hleb od novog žita je uvek sa sedam kora, jer nema života i perioda bez izazova. Prošle godine je to bila pandemija, nekada su to bili neki drugi izazovi, a neki tek dolaze. Na Veliku Gospojinu za-molimo Boga da nas čuva, da očuva-mo svoje ime, tradiciju, kulturu, je-zik koji smo konačno uveli u Grad-sku kuću, da ga ljubomorno čuva-mo, razvijamo, a naše redove osna-žimo sa mladim ljudima. Bunjevci na severu Bačke žive postoje, i tre-ba da žive i postoje još dugo – nagla-sila je predsednica NSBNM.

Centralnom proslavom zaključeno obeležavanje nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”

Zahvalnost Bogu i pohvala čovekuProslava Dužijance je važna za oču-vanje tradicije i identiteta Bunjeva-ca, ali i primer kako se, uz žito, na ovakav način žanju i duhovni plo-dovi vekovnog suživota koji je u naše vreme dostigao vrhunac

Tradicija

Autor: N. Stantić

Druga šansaMarijan Horvacki i Ivona Ivković bili su izabrani za ban-

daša i bandašicu prošle godine. Kako je zbog epidemio-loške situacije svečana proslava izostala, sada su, sre-ćom, dobili „drugu šansu”.

– Velika je čast biti bandašica, lepo je biti u ovakvoj nošnji, lepo je nositi hleb na posvećenje u crkvi – govori-la je Ivona, a Marijan dodaje:

– Svako zrno žito je značajno za naše porodice. Ina-če ovo je i moja porodična tradicija, odrastao sam u ta-kvom okruženju.

Mi zapravo samo kultivišemo život koga Bog daje, mi semenu dajemo okruženje da bi ono što bolje po-raslo, poručio je fra Gruber

Fra Zdenko Gruber

Bandašica Ivona Ivković, predaje hleb od novog žita predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta

1720. 8. 2021.231

Bunjevcima je nacionalni pra-znik čestitao Srđan Samardžić, član Gradskog veća Subotice za-dužen za oblast privrede. On je preneo čestitke Stevana Ba-kića, gradonačelnik Subotice, i naglasio:

– Subotica je ponosna što Bu-njevci ove godine Dužijancu slave, konačno izjednačeni u pravima sa

ostalim nacionalnim zajednica-ma sa kojima su vekovima stvarali ovaj grad. Današnji dan je praznik žetve, zahvalnost Bogu i pohva-la čoveku na njegovom radu. Da-nas, pored žita, žanjemo i duhov-ne plodove vekovnog suživota koji je u naše vreme dostigao vrhunac i najbolje institucionalno ustroj-stvo. Vaši preci bi danas bili pono-sni na vas! – poručio je Samardžić.

„U ime Skupštine Subotice koja je uvela bunjevački jezik u službenu i ravnopravnu upotrebu, čestitam vam nacionalni praznik ‘Dan Dužijance’”, rekao je na po-četku obraćanja dr Balint Pastor,

predsednik Skupštine Subotice, pa nastavio:

– Od kako je sveta i veka, ljudi slave žetvu, novi hleb, slave mu-kotrpnim radom stvorene vred-nosti, ali je NSBNM odredio „Dan Dužijance” za nacionalni praznik Bunjevaca. Republika Srbija stoji svojim autoritetom i štiti i zasta-vu bunjevačke nacionalne manji-ne kao i zastavu Republike Srbi-je, kao i praznike svih nacionalnih

zajednica. To je nešto što je po-stignuto u prethodnom periodu i na šta svi mi treba da budemo ponosni – govorio je dr Pastor pa naglasio:

– Ova godina je specifična, jer se „Dan Dužijance” prvi put obe-ležava uz izmenjeni Statut Subo-tice i uz bunjevački jezik u ravno-pravnoj upotrebi sa srpskim, hr-vatskim i mađarskim jezikom. Bunjevci su ovaj grad stvara-li vekovima, isto kao i Srbi, Ma-đari, Hrvati, Jevreji... svi dru-gi koji sa nama ovde žive. Zato ovo nije samo praznik Bunjevaca, nego svih dobronamernih građa-na Subotice.

Među uvaženim gostima bili su i Bojan Šoralov, načelnik Sever-no-bačkog okruga, Alma Rizva-nović, posebni savetnik Ministar-stva kulture i informisanja, Nikola Banjac, generalni sekretar Skup-štine AP Vojvodine i Zoltan Kud-lik, pomoćnik pokrajinskog se-kretara za kulturu, informisanje i

odnose sa verskim zajednicama, zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, član Grad-skog veća Sombora za oblast soci-jalne zaštite Darko Smiljanić, po-moćnik gradonačelnika Subotice za oblast komunalnih delatnosti i javnih preduzeća Marko Marić, šef Kabineta gradonačelnika Su-botice Sava Stambolić i predsed-nik Mađarskog nacionalnog save-ta Jene Hajnal.

Program je nastavljen nastu-pima učesnika koji su izveli tradi-cionalne bunjevačke igre, KUDŽ

„Bratstvo” (Subotica), KUD „Aleksandrovo” (Subotica), KPD „Jedinstvo-Eđšeg” (Bajmok) i GKUD „Ravangrad” (Sombor), a zaključen je tradicionalnim „Ban-dašicinim kolom”.

Centralnom proslavom zaključeno obeležavanje nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”

Zahvalnost Bogu i pohvala čovekuTradicija

Babić: Žito sačuvalo civilizacijuNikola Babić, prvi predsednik NSBNM, bio je, kao i

svake godine, prisutan na proslavi jednog od četiri naci-onalna praznika Bunjevaca.

– Sva četiri nacionalna praznika su značajna, ali Bu-njevci u porodicama uvek specifično doživljavaju i pro-slavljaju baš Dužijancu. Zato je i bila odluka da nam ovo bude nacionalni praznik. Jer, proizvodnja žita i proizvod-nja hleba su sačuvali civilizaciju do današnjih dana. To je uvek bio posao od velikog značaja za bunjevačke fa-milije. Svi su se trudili da porodica ima obezbeđeno do-voljno hleba, to je bio najznačajniji zadatak za svakog domaćina.

Romić: Ništa nije teško

Nije bilo lako onima koji su bili u povorci, u na-rodnim nošnjama, po veli-koj vrućini. No, kako kažu iz KUDŽ „Bratstvo”, kada je uloga ovako značajna, uslovi nisu problem.

– Dužijanca je jedna od najvećih svetkovina Bu-njevaca, pa ništa ne pada teško, ni pripreme, ni vru-ćina. Deca uživaju kada mogu da se prošetaju pred njihovim porodica-ma, ali i svim Subotičani-ma – kazao je Antuš Ro-mić i dodao kako je u po-vorci ove godine bilo oko 200 učesnika.

Hleb od novog žita je uvek sa sedam kora, jer nema ži-vota i perioda bez izazova, naglasila je predsednica Na-cionalnog saveta Bunjevaca

„Dan Dužijance” prvi put se obele-žava uz izmenje-ni Statut Suboti-ce i uz bunjevački jezik u ravnoprav-noj upotrebi, ista-kao je dr Pastor

Bandašica Ivona Ivković, predaje hleb od novog žita predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta

Zajednički suživot omogućio žetvu žita, ali i duhovnih vrednosti

Bunjevci podelili Dužijancu sa svim Subotičanima

18 20. 8. 2021. 231

STARE SLIKE I GRADSKE PRIČE piše Dejan Mrkić - Lansky

Misterija pesme samoubicaMisterija pesme samoubica

Istorija

Ceo svet go-vori o no-voj mađar-skoj pe-smi koja

nosi naslov „Sumorna nedelja“, zbog koje su u susednoj zemlji mno-gi izvršili samoubistvo dok budimpeštanski li-stovi pune stupce ovim senzacijama...

Tako pišu novine 1936. godine, o jednoj od naju-pečatljivijih pesama me-đuratnog perioda, koja je odjeknula u celoj Mađar-skoj, Jugoslaviji, a potom i u svetu. Naša štampa po-kušavala je da odgonet-ne šta je uzrok ove epide-mije samoubistava koja je već prešla mađarske grani-ce. Da li je to tužna melodi-ja, tekst ili nekakva mračna sila. Tridesete godine bile su vreme „velike depresi-je”, međutim, zla kob ove pesme nastavila je da traje i nakon ekonomske krize.

Pesma je svoju morbid-nu reputaciju stekla u ce-lom svetu. Vlasnik delika-tesne radnje u Berlinu obe-sio se ostavivši pod noga-ma notni tekst. Lepa dak-tilografkinja iz Njujor-ka otrovala se gasom, a u oproštajnoj poruci sta-jao je samo jedan zahtev – da joj se na sahrani svi-ra „Sumorna nedelja”. Sto-tine članaka pojavljuju se u engleskim, nemačkim, švajcarskim i francuskim novinama.

Policija je nemoćna. Ko-načno, u Americi i na BBC-u zabranjuju njeno izvo-đenje. Ipak, BBC popušta pred zahtevima publike i

dopušta izvođenje samo instrumentalne verzije. Ali, ova nepromišljena od-luka dovodi do novih sa-moubistava, te zabrana po-novo stupa na snagu.

U vremenu koje je usle-dilo, pevali su je Pol Vi-tmen i Džoš Vajt, na klavi-ru je odsvirao Rej Čarls, a nije joj odoleo ni Elvis Ko-stelo. Godine su prolazi-le, a „Sumorna nedelja” se, poput virusa širila. Piter Vulf, Šinejd O Konor, Sara Mek Lahlan i Bjork, stoje na čelu liste od 64 izvođa-ča koji su je na neki način obradili ili interpretirali.

Svetska slava pesme, autoru Seress Rezső-u nije donela ništa posebno. Ži-

vot je okončao, pogađate – samoubistvom.

Odustali od života svo-jom voljom

Kada je reč o suicidu, Subotica je u vrhu liste te crne statistike. U vreme Jugoslavije imala je „kon-kurenta” u Ljubljani, a od kada se zemlja smanjila, ostalo joj je da sama nosi ovu etiketu. Iznošene su povodom toga razne teori-je ali se do sada još ni jed-na nije nametnula dovolj-no ubedljivo. U nacionalno mešovitoj sredini, razdva-janje i analiziranje samou-bica po narodnosnoj gru-pi nije korektno. Pripisiva-nje depresije ravnici i pri-rodi isto tako nije objektiv-no, jer danas svako zna ka-kvi su pejzaži u Sahari ili Avganistanu, gde bi po tom

rezonu samoubistva bila masovna.

Devedesetih godina je najpopularnija teorija bila ona o podzemnim voda-ma. Razni rašljari i šarla-tani iskoristili su priliku da skrenu pažnju na sebe, na-merno prećutkujući kako mnogi gradovi leže na pod-zemnim vodama i nasutim terenima. Ljudi žive u pod-nožjima vulkana, na tru-snom području ili su nu-klearne rakete usmerene na njih zato što pripada-ju nekom vojnom bloku. Svi oni imaju mnogo kon-kretnije razloge za život u anksioznosti.

„Prokletstvo” Prozivke je nestalo kada je prostor

između solitera uređen. Samoubice su, naravno, nastavile da skaču sa zgra-da tamo gde su one dovolj-no visoke, policajci i vojni-ci da za te prilike koriste pištolj jer im je dostupan, dok seljanima i dalje ostaju tradicionalna sredstva, kao što su konopac ili otrov.

U vestima i nekrolo-zima danas, kada je reč o uzroku smrti pokojnika, biraju se reči. Ako pogle-damo novine s kraja XIX veka, iznenadićete se na koji način se piše o ovim događajima. Iako je to bilo ozbiljnije vreme, tada nisu izbegavani bizarni detalji i sud o nečijoj odluci da di-gne na sebe ruku.

Pogledajmo nekoliko starih vesti u listu „Ne-ven” o samoubistvima Subotičana:

„Kazimir Janković, bivši

varoški veliki fiškal, koji je dugo vrimena trpio od pr-sobolje, sa pištoljem uki-nuo je svoj život. Otac mu prije 24 godine skočio u bunar, brat mu se jedan u Dunavu udavio, a jedan opet također ubio. Koji čo-vek nema vire, taj nevolju podnašajuć u samouboj-stvu traži olakšanje, al mi-sto toga čeka ga strašna ka-zna kod Gospodara života ljudskog.”

Skočio je u bunar

„Stipan Horvatsky, sko-čio je u bunar, te posle se nije znalo posvidočiti, da je to zločinstvo pomućenom pameću učinio, zakopan je bez svećeničke pratnje. Po-govara se, da je nesrećni-ka na tu žalosnu smrt silni dug naveo.”

Svojeručno ukinio svoj život

„Jakov Vojnić – Purčar, samovoljni domobranac svojeručno ukinuo je svoj život. Od srca žalimo, što pokojnik tako nemilo pogi-ne, jer i on je naše gore list bio, te kao izučen mladić imao je ugledno misto za-uzeti u društvenom životu. A ovako nemilo ražalosti

svoje roditelje, koji su ga velikim troškom škularili; zao primer da našoj omla-dini, koja ovaj grih nije po-znavala, a uvridi i Boga, koji jedino raspolaže sa ži-votom čovičijim. Bože mu oprosti.”

Ubojito tane u slipo oko

„Smrt Gjure Manojlo-vića, ravnatelja gazdačke banke, člana upravnog od-bora i vrlog prijatelja našeg naroda. Nemio udes naš posjeti nas i po smrti odlič-nog našeg prijatelja, koji, na neopisivu žalost našu, sam svojom rukom saspe uboji-to tane u slipo oko. Ni nam je do tog da izpitivamo za uzroke. Nego iskreno ža-limo nad grobom onoga koji je zaslužio dulji život a

plemenitiju smrt. Bog mu bio milostiv! Sahranjem je po obredu grčko istočnom u srpskom groblju.”

Dosadio mu život

Levai Šimun umirovlje-ni senator jučer noću le-gao je na željezničku pru-gu, kada ga je jezdeći vlak pogazio.

izvođača je na neki način obradilo ili

interpretiralo pesmu „Sumorna nedelja”

64APOTEKA ZELENA PLUS

IZDAJEMO LEKOVE NA E-RECEPTNAJPOVOLJNIJE CENE U GRADU!

RADNO VREMEPonedeljak - Petak

07-20h - Subota 08-20h

IZVORSKA 30024-556-048

Štampa je pokušavala da odgonetne šta je uzrok epidemije samoubistava, da li je to tužna melodija, tekst, ili nekakva mračna sila...

Naša štampa pokušavala je da odgonetne šta je uzrok ove epidemije samo-ubistava koja je već prešla ma-đarske granice

Subotica između dva rata

Trg Slobode tridesetih godina

1920. 8. 2021.231

Enigmatika

20 20. 8. 2021. 231

ČituljeDana 10. avgusta 2021. u 84. godini života, presta-

lo je da kuca srce našeg voljenog: supruga, oca, tasta, dede, šogora, strica i tetka

BOROVIĆ ANTUN1937-2021

Večno ćeš živeti u našim srcima.Počivaj u miru!Ožalošćeni: supruga Jelena, sin Slobodan, ćerka

Slobodanka sa porodicom, porodica Kreković iz Kana-de, jetrova sa porodicom ostala rodbina, prijatelji i ko-mšije. (P-516)

Dana 19. avgusta navršilo se šest meseci od kada je otišla moja

TANJAJoš uvek ne verujem da te nema, da je moj neu-

strašivi junak pokleknuo pred opakom bolešću. Ne-dostaju: razgovori, druženja, smeh, podrška, lju-bav, sve, sve...

Dostojanstven u bolu, predivnih uspomena, oti-šao sam tamo gde smo zajedno planirali da živimo.

,,Čekaj me, i ja ću sigurno doći...’’

Ranko (P-521)

Poslednji pozdrav našoj koleginici

BRANKICA STANKOVIĆ

Od kolektiva Opšte Medicinei Uprave Doma Zdravlja Subotica (P-524)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje

broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za na-redni broj). Tel.

553-805. Maksi-ma Gorkog 8. na

spratu

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijamaCeremonijal sahrane - Prijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)

Viber: +381 65 544-33-06Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Dana 15. avgusta 2021. godine u 69. go-dini iznenada nas je napustio naš voljeni suprug, najbolji tata, svekar i dida

JOSO HORVACKI

1952-2021

Zauvek si otišao na večni počinak, ali ti ćeš i dalje živeti u našim mislima i srcima.

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima i komšijama na izrazima saučešća i polože-nom cveću.

Tvoji najmiliji: supruga Vera, sin Da-libor, snaja Diana, unučad Elena, Petra i Nera (P-523)

Poslednji pozdrav voljenoj supruzi, majci, svekr-vi, baki i sestri.

NEORČIĆ RUŽICA

rođena: Rudinski1936-2021

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Njeni najmiliji (PF-525)

SEĆANJEDana 19. avgusta 2021. godine navršava se seda-

mnaest godina od kad nisi sa nama

DUŠAN RADUJKO

Sa ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na tebe.

Tvoji najmiliji (P-517)

Navršilo se tri najtužnije godine od kako si nas prerano napustila

PRĆIĆ GABRIELArođena Vojnić Purčar

1952-2018

Za Tobom je ostala bolna praznina, tuga, patnja i nezaborav.

Nad Tvojom slikom duša nas steže.Zauvek si u našim srcima i mislima!Počivaj u miru.Tvoj suprug Pero i ćerka Vesna (PG-518)

Poslednji pozdrav sestri

NEORČIĆ RUŽICA1936-2021

Otišla si na put bez povratka, a nama je ostala bol, tuga, praznina i večito sećanje na tebe!

Počivaj u miru Božijem!Ožalošćena sestra Lucija sa porodicama (P-519)

Zahvaljujemo svim rođacima, prijateljima, kom-šijama i pozanicima koji su našeg voljenog

ROMIĆ NIKOLU1933-2021.

ispratili do večne kuće i bili uz nas u teškim trenucima.

Porodice Romić, Cinger i Kečenović (PF-526)

Dana 21.08.2021. navršava se dve godine od kako nisi sa nama

ŠLEIHER RUŽA-ŽUŽA-

1940-2019

Hvala ti, na tvojoj dobroti i velikoj ljubavi koju si nam nesebično pružala. Večno te pamtimo i nosimo u našim srcima.

Tvoja ćerka Zorica i unuka Tamara sa porodicom (P-522)

2120. 8. 2021.231

Čitulje/Oglasi

RAZNO

-,,GORENJE SERVIS ENER-GIJA”! Servisiramo belu tehni-ku od svih proizvođača, - Origi-nalni rezervni delovi – Ivana An-tunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135 III 2021.)

Tražimo kuvara ili peka-ča pizza koji govori madjar-ski jezik, da se pridruži timu Gringos restorana u Segedi-nu (6725 Segedin, avenija Pe-tefi Šandor br.81 A) Konkuren-tna plata od 1000 EUR meseč-no, obrok obezbeđen Čekamo Vašu biografiju ( CV) sa foto-grafijom na mail lajkogeza@gmail.com, na kontakt telefon

0036-20-256-9999 ili lično u restoranu.

Poštovane kolege, ukoli-ko ste zainteresovani za posao Elektroinstalatera u Nemačkoj, budite slobodni da nas kontak-tirate. Lebenslauf (CV) može-te poslati na Mail: darko-per-cic@heldele-gp.de P.S. Svi “pa-piri “dolaze u obzir.

-Potreban referent za faktu-risanje usluga špredicije. Oba-vezno iskustvo i poznavanje do-kumentacije. Tel.: 064/8282-745

-Subotičanin traži jed-nog fiziterapeuta za rad u vlastitoj ambulanti u Frankfurtu,Nemačka i dve medicinske sestre za stal-no zaposlenje. Ne mora-ju znati nemački jezik, pla-ta zadovoljavajuća,moraju doneti prevedenu diplomu na nemačkom jeziku, obez-beđeno stanovanje, jedi-no moraju imati hr doku-mente ili mađarske da su iz EU. Sve informacije na tel:0637668808

Bušenje ispod puteva i

betona, sečenje i lupanje beto-na, građevinski radovi i sve vr-ste iskopa. Tel.: 062/145-91-21

Elektroinstalaterski ra-dovi i sitne popravke uređa-ja za domaćinstvo. Izlazim na poziv kolima. Svilar Mile Tel.063/770-42-02

Traži se autolakirer sa isku-stvom ili bez. Isplata na vreme, prijava redovno, dobri uslovi rada. Tel.: 064/186-22-74

-Kupujem korištene vinske flaše 1 l krunski zatvarač, dola-zim za preko 50 komada, dogo-vor. Tel.: 060/548-1083

-Elektroinstalaterski rado-vi i sitne popravke uređaja za

domaćinstvo. Tel.: 063/770-4202. Svilar Mile (izlazi na po-ziv kolima)

-Profesionalno iskoštavanje višanja, pranje i pakovanje. Tel.: 064/138-70-52 (-223)

-Vezem beli vez-šling ruč-no, stolnjake, nadstolnjake, krevetnine i šareni vez. Tel.: 024/532-125

-Besplatno bi čuvao i odr-žavao vašu kuću. Uredno pla-ćao režijske troškove. Tel.: 061/691-8826

-Traži se limar za rad u Uma-gu (HRV) . Smeštaj i jedan obrok obezbeđeni, plata po do-govoru. Tel.: 003859131973201

STANOVI

-Prodajem jednosoban stan kod Ekonomskog fakulteta 29kv, cg, sve je sređeno, bez ula-ganja. Tel: 061/219-6512 (1-231)

-Prodajem u centru stan, 5 soba 120m2, II sprat visine 3,5m. Tel: 064/375-8911 (2-231)

-Izdajem garsonjeru 75 Eur mesečno, plus računi, studen-tu i studentkinji od 20. avgusta. Centar-mlečna. Tel.: 060/648-1212 (3-231)

-Izdajem garsonjeru. Viso-ko prizemlje , Prozivka preko puta bazena. Prvomajska. Telo.: 060/0546-147 (4-231)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdajem nameštene kan-celarije parking kod Megamar-keta 024, Segedinski put. Tel.: 063/535-763 (5-231)

-Prodajem magacin uz asfalt sa vodom, strujom, ograđen,

vredi pogledati. Tel.: 064/551-0178 (6-231)

KUPOPRODAJA

-Kupujem, prodajem i me-njam značke, fudbalske mono-grafije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (7-231)

-Kupujem ordenje, meda-lje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (8-231)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i re-alnu procenu vrednosti. Intere-sovati se od ponedeljka do su-bote od 9-17h. Tel:065/58-33-665 (9-231)

-Prodaje se tri motike pla-ca, limenke, domaće kokoš-ke, još i nose jaja, bunjevačke marame, pneumatska sejačica, špediter, tr. žareći štednjak, kolevka orman, kaputi, role-ri, marame, odela, sto, stolice, stakleni baloni. Tel.: 024/528-682 (10-231)

-Prodajem drvenu vagu, meri do 500 kg sa tegovima, sačuvana. Tel.: 024/535-213 (11-231)

-Prodajem kauč lepe sive boje, nov, cena po dogovoru i ra-zno cveće veliko u saksijama, 2 para ženskih cipela, nove br 40-41. Tel.: 061/219-6512 (12-231)

-Prodajem T.A. Peć ,,Cer’’ Čačak od 3kw i ,,Bagat’’ šivaću mašinu. 4 komada kožne, kan-celarijske stolice. Tel.: 069/552-3431 (13-231)

-Prodajem elektro masažer, dormisano 90x180, akt tašne. Tel.: 527-208 ili 065/532-10-64 (14-231)

-Prodajem očuvan dvosed Simpo Vranje. Cena: 5.500,00 din. Tel.: 065/3530-825 (15-231)

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Funero: 554-433Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 554-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-202JKP Suboticagas: 641-202JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 20212-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276

-vezano za oružje: 630-310Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 12021Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

-TRAŽIMO RAD-NIKE: hitno potreb-ni kuvarice, konoba-rice, pomoćne radni-ce, geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P-136)

ROLETNE AL I PVC, VENECIJANERI,

TRAKASTE ZAVESE, HARMO/GARAŽNA

VRATA, KOMARNICI,

PANELNE ZAVESE, TENDE

Miloša Obilića 19Tel. 024/571-299 ili

063/551-299

VENECIJANERI-TRAKASTE ZAVESE

- ROLETNE-KOMARNICI

PVC STOLARIJA SA KVA-LITETNIM NEMAČKIM

INOUTIC-DECEUNINCK GERMAN PROFILE

5 GODINA GARANCIJE382, Nova 9/a

Tel: 024/534-470Mob: 063/8398-716www.rolometalsu.rs

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

Kupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 23120. 8. 2021.

Dana 11. avgusta 2021 godine preminuo je naš voljeni

TOMISLAV DR ČPAJAK1941-2021

Ostaće nam u večnom sećanju!NJEGOVI NAJMILIJI (PG-515)

Dana 12. avgusta 2021 godine preminula je naša voljena

MATILDA VUJKOVIĆ1927-2021

Večno ćemo te čuvati u našim srcima,TVOJI NAJMILIJI (PG-514)

CRNKOVIĆ JUSTINA1947-2011-2021

Dana 17. VIII 2021. navršilo se deset godina od kako nas je iznenada napustila naša mama, koja je cio svoj život puno radila i patila da bi nama, njenoj dici bilo dobro. Do zadnjeg dana mi je davala podrš-ku, koja mi od njene smrti najviše fali.

Mama moja fala ti za sve, tvoja Marica sa dicom Petrom i Terezom i suprugom Blaškom (P-520)

Mali oglasi

Šesta tužna nedelja bez

MIKOVIĆ BENE

Sveta misa će se održati 24.08. u 8 sati u Maloj crkvi

Teška je i bolna istina dragiSine da Tebe više nemaPočivaj u miru BožijemTvoja Mici (mama)

22 20. 8. 2021. 231

Oglasi/DruštvoГРАДСКА УПРАВА ГРАДА СУБОТИЦЕСЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ГРАЂЕВИНАРСТВОУ складу са чланом 50. Закона о планирању

и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) и члановима од 55. до 68. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената („Службени гласник РС“, бр. 32/19)

Оглашава

ЈАВНИ УВИД У Нацрт Плана детаљне регулације за део

простора насеља Чантавир између деонице Општинског пута Суботица-Чантавир, заштитног појаса водотока Чик и деонице државног пута II реда Н. Жедник – Чантавир

Јавни увид може да се обави од 23. августа до 21. септембра 2021. год. радним данима од 8-13 часова, у Градској управи Суботице, Трг слободе 1.

Заинтересована правна и физичка лица могу извршити увид у План у Градској управи Града Суботице, у Секретаријату за грађевинарство, Стара градска кућа, канцеларија бр. 204 и на званичној интернет страници Града Суботице www.суботица.рс у рубрици Грађевинарство - Јавни увид.

Примедбе на планирана решења у току јавног увида, могу се у писаној форми доставити Секретаријату за грађевинарство (Услужни центар, шалтер 8 и 9) од 23. августа до 21. септембра 2021. год.

Јавна седница Комисије за планове одржаће се 30. септембра 2021. год. у 13 часова у згради Старе градске куће (у Плавој сали), Трг слободе бр.1.

Правна и физичка лица могу пред Комисијом за планове да образложе своје примедбе које су у писаном облику достављене током јавног увида.

Subotica

IZDAJEMOmagacinski prostor -

hala 500m2-magacinski prostor -

hala 600m2-kancelarijski prostor 120m2

Lokacija: Lošinjska 12, Subotica

Kontakt telefon: 065/511-23-99

Ove godine cene polovnih automo-bila bile se i do 30 odsto skuplje u odnosu na prošlu,

a kako stvari stoje, „polovnjaci“ će i dalje da poskupljuju. Auto-mobili koji su koštali oko 7.000 evra sada su skuplji i do 2.000 evra. Na poskupljenje polov-nih automobila najviše su uti-cali novi evropski propisi o pro-daji robe, a koji u prevodu znače nove cene ovih automobila.

– Potražnja za korišćenim vo-zilima na evropskom tržištu sve je veća, što je dovelo do posku-pljenja od najmanje 20 do 30 od-sto – kaže Borko Čabrilović, vla-snik jednog auto-placa.

– Pre korone na licitacijama evrpskih lizing kuća na nedelj-nom nivou bilo je 4.000 do 5.000

vozila, a sada upola manje. Zbog neiszvesne situacije sa pandemi-jom i Evropljani se sve teže odlu-čuju za kupovinu novih automo-bila, odnosno zamenu starih za nova kola. Ako oni ne zamene svoj stari auto, onda mi nemamo šta po Evropi da kupimo. Trenutno skoro da i nema uvezenog modela automobila koji je korišćen, a da nije poskupeo. Zakon o garancija-ma, koji uskoro usvaja Nemačka poskupiće prodaju automobla i do 20 odsto. To će se svakako odrazi-ti i na našem tržištu polovnjaka.

Prema podacima Srpske Aso-cijacije uvoznika vozila i delova, prodaja novih vozila u našoj zem-lji čini oko 15 odsto ukupne pro-daje, odnosno prvih registracija, a čak 85 odsto čine polovna vozila. Pritom je skoro 80 odsto polovnih vozila starije od 10 godina, što nas

dovodi do poražavajuće statistike prosečne starosti voznog parka u Srbiji, koja iznosi oko 17 godina. Vozni park u Subotici je proseč-ne starosti od 17,5 godina, a naj-više automobila u našem gradu je 2008. godišta.

Kada Srbija zabrani uvoz po-lovnjaka sa Euro 3 motorom, naši vozači će automobil koji danas košta oko 3.000 evra plaćati naj-manje 500 evra više, a najstariji auto koji će biti moguće uvesti u našu zemlju imaće 15 godina.

Novi evropski propisi povećali cenu polovnih automobila u proseku za 30 odsto

U Subotici 85 odsto vozila su „polovnjaci“, a prosek starosti je oko 17,5 godina

Polovnjaci dobri Polovnjaci dobri i strancimai strancima

Autor: M. Mitrić

Trenutno skoro da nema uveze-nog modela po-lovnjaka koji nije poskupeo

godina je prosečna starost automobila u

Subotici

17,5

2320. 8. 2021.231

Recepti/Reklame

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Kontakt 024/541-081, 060/44-33-555

Subotica, Pribojska 2.

• TEHNIČKI PREGLED ZA PUTNIČKA I LAKA

TERETNA VOZILA

• REGISTRACIJA VOZILA

• IZDAVANJE REGISTRACIONIH

NALEPNICA

• IZDAVANJE POLISA OSIGURANJA

• PROBNE TABLICE

• KUPOPRODAJNI UGOVORI

• PREPIS VOZILA

PLATNI PROMET - UPLATA SVIH VRSTA RAČUNA

PREKO PAYSPOT SISTEMA

RADNO VREME PONEDELJAK - PETAK 8-16 h - SUBOTA 8-14 h

060/052-44-13

LETNJA KUHINJA

Sastojci:1 veći patlidžan,2 veća paradajza,

100 g narendanog sira (parmezana ili nekog

sličnog),2 vrhom pune kašike

prezle,1 mali crni luk,

2-3 čena belog luka,peršunov list,

ulje,so i biber.

ČIZKEJKSastojci:100 g mlevenog keksamalo mleka ili soka od pomorandže 100 g neslanog krem sira 100 ml slatke pavlake 150 g šećera u prahumalo smrznutog voća po izboru

Priprema: Odaberite dve lepe čaše srednje veličine i na dno

rukom lepo “smestite” mleveni keks, koji ste pret-hodno formirali u kompaktnu smesu pomoću mle-ka ili soka.U vangli pomoću ručne mutilice ulupajte slatku pavlaku i šećer, pa dodajte neslani sir i sve do-bro izmešajte. Sipajte u čaše preko keksa, a preko be-log fila rasporedite voće u količini po želji.

Povrće je nezaobilazan deo letnje kuhinje. Zato, iskoristite ovaj divan peri-od i uživajte u bogatim i različitim ukusima, za čiju vam pripremu ne treba puno vremena.

PUNJENI PATLIDŽANPUNJENI PATLIDŽAN

Priprema:Patlidžan operite i presecite uzduž na polovine. Svaku polovinu izdubite kašikom i posolite. Ostavit e izdu-

bljene polovine patlidžana da puste vodu dok pripremite fil. Rernu uključite da se greje na 250C. Crni i beli luk, paradajz, kao i sredinu patlidžana sitno iseckajte i propržite na ulju u tiganju. Polovine patlidžana ocedite od vode i stavite u tepsiju. U izdubljenu sredinu sipajte malo prezle, a ostatak pomešajte sa sirom. Proprženim po-vrćem napunite polovine patlidžana i od gore pospite prezlom i sirom. Stavite u zagrejanu rernu i pecite 15-20 minuta ili dok se ne napravi reš korica od gore. Poslužite odmah.

24 20. 8. 2021. 231

ReklameNove Subotičke novine i Vulkan

izdavaštvo nagrađuju čitaocePonovo nedeljno predstavljamo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon

izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige Kad jaganjci utihnu -

Hanibala LekteraCvetanka BandinBranislav Bukvić

Dr Marta Staut

SOCIOPATA VREBA IZA UGLA

Da li ste se susreli sa osobom koja nije sposobna da oseti sram, krivicu ili kajanje? Sociopata može da bude vaš kolega, komšija, pa čak i član porodice koji doslovno može da učini bilo šta, a da zbog toga ne oseti grižu savesti.

Dr Marta Staut, psihološkinja sa Harvarda, upozora-va na zavodljivu po-javnost ovakvih lju-di. Jedna od njiho-vih glavnih karakteri-stika jeste vrsta sjaja

ili harizme, koja sociopate čini šar-mantnijim ili zanimljivijim od osta-lih ljudi. One su spontanije i inten-zivnije, a u suštini, to su ljudi na-učeni da pokazuju lažne emoci-je iako su ravnodušni prema patnji drugih.

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

Detaljnije na sajtu https://turizam.sutrans.rsili ili u turističkoj agenciji Subotica-trans, Matka Vukovića 9, telefon 024/555-466

Ne propustite Ne propustite nezaboravno iskustvo-nezaboravno iskustvo- Rafting TaromRafting Tarom

Polazak iz Subotice.Polazak iz Subotice.Za građane koji poseduju dokumenta Za građane koji poseduju dokumenta

Republike Srbije (lična karta ili pasoš) Republike Srbije (lična karta ili pasoš) za ulazak u BiH nije potreban PCR test za ulazak u BiH nije potreban PCR test

ili potvda o vakcinacijiili potvda o vakcinaciji

2520. 8. 2021.231

Sportska porodica

U familiji Buljovčić je sport, pre svega jedrenje na vodi, na prvom mestu, a kako ističe tata

Zlatko, prvo se ide na regate, a ako ostane vremena, naravno i novca, razmišlja se o letovanju.

– Bavio sam se jedrenjem, kao osnovac, ali je to bilo drugačije vreme, nije bilo toliko putovanja. Bilo je i nekih rezultata, ali u okvi-rima Palića – počinje priču Zlatko Buljovčić, koji se, uz suprugu An-dreu ponosan otac tri ćerke Lari-se, Stele i Petre, a sve tri su se ba-vile ili se bave jedrenjem.

– Larisa i Stela su pitale da li mogu da se bave jedrenjem, a su-pruga je pitala „Koliko to košta?”. Pokazalo se da jedrenje baš nije

besplatno, kako smo joj predsta-vili. Sviđa mi se što su deca iza-brala jedrenje, jer je to individual-ni sport u kome deca dolaze do si-tuacija koje moraju da prevaziđu, kada su sama, u čamcu, a te stva-ri ih čekaju i u životu. Jer i u živo-tu morate imati svoj kurs i jedriti, bez obzira na talase, vetar, druge jedrilice, guranje...

Starije ćerke su bile članice JK „Palić”, već deset godina su člani-ce JK „Reful”.

– Imao sam neke ideje oko tre-niranja dece, organizacije regata, da naše jezero postane regionalni

nautički centar. Video sam da su Larisa i Stela stagnirale po rezul-tatima i nekako im je ponestajalo volje, pa smo rešili da napravimo klub. Klub sada postoji već deset godina, pravili smo dve-tri rega-te godišnje. To je dovelo i da kon-kurencija podigne nivo, i mislim da sada na Paliću jedrenje na ve-ćem nivou nego što je bilo pre de-set godina.

Larisa sada studira medicinu, sport joj je mnogo pomogao da pronađe svoj put, Stela je na gra-đevini, a Petra još ne studira i tre-nutno je najaktivnija po pitanju sporta. Nakon što je Larisa izrazi-la želju da se bavi jedrenjem, od-mah je uz nju bila i Stela.

– U JK „Palić” je bilo mnogo društva iz škole, i sve je bilo za-nimljivo, kao druženje i igra. No,

deca su polako prestajala da se bave ovim sportom, jer je sve po-stalo ozbiljnije. Sestra i ja smo vo-lele jedrenje, zaljubile smo se u ovaj sport, ali kako je vreme pro-lazilo, došlo je do stagnacije, a i atmosfera nije bila dobra. Prela-skom u novi klub, nastavile smo da jedrimo. Roditelji su bili uz nas, išle smo na kampove, Hr-vatska, Turska, Italija, tako smo u jednoj godini prešli 20.000 ki-lometara, 29 vikenda smo prove-li na mestima gde se moglo jedri-ti. Obišli smo sve regate, ali smo tada mnogo i naučili. Te godine

sam bila i na Prvenstvu Evrope, zaista sam tada mnogo znala što se tiče teorije i tehnike. Sa 16 go-dina sam iz klase optimist preš-la u klasu laser 4.7, to je donelo nove izazove, i bila sam u repre-zentaciji, na Balkanijadama, na primer. Kada sam napunila 18 go-dina, prešla sam u klasu laser ra-dial. Dočekala me je veća jedrili-ca, veliko jedro. Optimalno je da sportisti budu 70 kg, ja sam ima-la 55, paralelno sam krenula na fa-kultet, tako da je sport pao u dru-gi plan – priča Stela i dodaje da joj jedrenje ostaje u srcu, da dolazim u klub, pomaže u radu, na takmi-čenjima, trenira, te da mnogo radi

sa mlađom sestrom Petrom, te podvlači:

– Jedrenje je sport koji opušta, kada ste sami u čamcu, na vodi, na suncu i vetru, nekako se „resetu-jete”. Dobro je uvek biti okružen prirodom, a ovo je svakako „eko-frendli” sport.

Petri se smeši titula prvaki-nje države, a nedavno se vrati-la sa Prvenstva Evrope u Nemač-koj. Njoj su, put ka jedrenju, otvo-rile sestre.

– Još kada sam bila mala išla sam sa sestrama na regate i tre-nige, bila sam kao maskota. Kada su sestre bile na Ohridu prvi put sam sela u čamac i tako je sve kre-nulo. Počeli su prvi treninzi u JK „Reful” i napredovala sam po-lako. Sećam se da je bilo straha, iako sam odrasla uz jedrenje, kada je trebalo da uđem sama u čamac. Jedno tri godine sam se plašila da ću se prevrnuti čim malo jače dune vetar. Strah je prošao kada sam se prvi put prevrnula i kada sam shvatila da sve što može da se desi jeste da se prevrnem, onda vratim čamac, ispraznim vodu i idem dalje.

Takmičenje u Nemačkoj

donelo je priliku da Petra, kao sportiskitnja koja mahom jedri po jezerima i rekama, nauči mnogo o jedrenju na moru.

– Bilo mi je izuzetno korisno odraditi nekoliko dana na moru, jer je razlika u jedrenju ogromna. Talasi su značajni, vetar takođe. Plasman je mogao biti i bolji, oče-kivala sam bolje rezultate, ali tre-ba uzeti u obzir i moje neiskustvo u jedrenju na moru. No, Prven-stvo Evrope je svakako veliki mo-tiv za dalji rad.

Ono što brine celu porodicu Buljovčić je neizvesna sudbina prostorija koje koriste na Paliću, ali se nadaju da će biti rešenja u narednom periodu.

Jedri se na vodi, ali i kroz životJedri se na vodi, ali i kroz životKroz sport se nauči da u životu ima vetra sa svih strana, talasa i prepreka, ali da se uvek mora naći rešenje i nastaviti dalje

Zlatko, Larisa, Stela i Petra Buljovčić

Projekat sufinansira Grad Subotica

Jedrenje je sport koji opušta, kada ste sami u čamcu, na vodi, na suncu i ve-tru, nekako se „resetujete”

Strah od prevrta-nja prođe sam, a dovoljno je da se prevrnete i vidi-te da je dovoljno da se okrene ča-mac, izvadi voda i nastavi

Autor: N. Stantić

Petra, Zlatko i Stela Buljovčić ostaju zaljubljenici u jedrenje

Stela, Petra i Larisa iz vremena kada su sve tri sestre bile uspešne na takmičenjima, o čemu svedoče i medalje

26 20. 8. 2021. 231

Reklame

Krv se deli na 4 krv-ne grupe u zavisno-sti od toga da li su na površini crvenih krv-nih zrnaca (eritro-

cita) prisutni ili odustni određe-ni markeri (antigeni). To su gru-pe A, B, O i AB. Ono što dodatno određuje nečiju krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan (+) ili negativan (-).

Kada se radi određivanje krvne grupe?

Određivanje krvne grupe radi se u sledećim slučajevima: pre operativ-nih zahvata, pre transfuzije krvi, pre davanja krvi, prilikom prvog pregle-da trudnice ili pre začeća, kao i radi utvrđivanja krvnog srodstva između dve osobe.

Ako ste povređeni ili je neophod-no da hitno i neodložno primite krv, posedovanje potvrde o krvnoj gru-pi će značajno uštedeti dragoceno vreme neophodno za njeno određi-vanje i time vam spasiti život. Zna-čaj posedovanja krvne grupe je u tome da bi se sprečilo primanje krvi

inkompatibilne (neodgovarajuće) krvne grupe u trenutku kada vam je ona preko potrebna.

Stanja kod kojih je neophodno što pre primeniti krv: saobraćajne nesreće kad postoji veliki gubitak krvi i stanje šoka, velike hirurške intervencije, krva-renja iz gastrointestinalnog trakta ( jed-njak, želudac, debelo crevo), krvare-nja na porođaju, autoimune hemolizne anemije, anemije kod hroničnih bolesti.

Za trudnice je izuzetno značaj-no da znaju svoju krvnu grupu kao i Rh faktor. Kada je žena Rh negativ-na, a nosi bebu koja je Rh pozitiv-na, to može dovesti do stanja pozna-tog kao Rh inkompatibilija. U sluča-ju da tokom trudnoće dođe do meša-nja krvi Rh pozitivne bebe sa majči-nom krvi, to može biti okidač za stva-ranje antitela protiv bebinih eritroci-ta, što je poznato kao Rh-senzibilza-cija. Stvaranje ovih antitela neće uti-cati na bebu tokom trudnoće u kojoj se desila senzibilizacija, ali naredne trudnoće sa Rh pozitivnim bebama, mogu dovesti do stanja koje se zove hemolitička bolest novorođenčeta ili

erythroblastosis fetalis. U slučaju da je trudnica Rh negativna, ona dobija preventivno tokom trudnoće Rh(D) gama globulin (Rhogam), koji spreča-va stvaranje antitela i senzibilizaciju.

Krvne grupe i predispozicije za odredjene bolesti

Danski naučnici su potvrdili da po-stoji genetska predispozicija i povi-šen rizik od dubokih venskih trombo-za, kod osoba sa krvnim grupama AB, A i B, koji je 40% viši nego kod osoba krvne grupe 0. Naučnici sa Harvar-da su tokom 20god. ispitivanja 77000

ljudi, našli da oni sa krvnom grupom AB imaju 23% viši rizik za oboljenje srca u poređenju sa osobama krvne grupe 0. Prema istraživanju lekara sa Karolinska Instituta u Švedskoj, oso-be sa krvnom grupom A imaju 20% veću šansu za razvoj maligniteta i to gastrintestinalnog trakta (želudac, debelo crevo, pankreas) nego osobe sa krvnom grupom 0 ili B. Takođe su i karcinom dojke i ginekološki tumori učestaliji i sa lošijom prognozom kod osoba sa krvnom grupom A.

Mr ph Nemanja Čupić

Da li znate vašu krvnu grupu?

2720. 8. 2021.231

Sport

Vojvođanski der-bi Super lige Srbi-je nije dobio pobed-nika – u petom kolu Super lige Srbije

fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi odigrali su nerešeno – 2:2 (0:1). Nije bilo pobednika u Subotici, ali je zato publika mogla da uži-va u sadržajnoj utakmici, sa do-sta prilika, naravno, i četiri gola.

Spartak je bio agilniji rival u uvodnom delu prvog poluvreme-na. Ređali su se solidni napadi Su-botičana, a aktivno je posebno bilo na levoj strani terena, gde su dobro sarađivali Stefan Milošević i Niko-la Srećković. Ostaje zabeležena so-lidna prilika Lazara Tufegdžića u 26. minutu, a ostaje sporan detalj kada je Čović sa obe ruke zaustavio Luku Bijelovića, ali se sudije nisu oglasile, kako one na terenu, tako i one u VAR sobi.

Nakon pauze za osveženje kreću opasniji napadi Novosađana koji uskoro stižu i do prednosti. Igrao se 32. minut kada su gosti poveli. Luka Cucin je izveo aut, lopta je

stigla do Čovića koji ju je samo gla-vom spustio do Veljka Simića. Du-bljanić je bio nemoćan, morao je da vadi loptu iz mreže, a njegovi saigrači su krenuli na centar – Voj-vodina je vodila sa 1:0.

Spartak je bio bolji do kraja po-luvremena, imali su domaći dve-tri dobre prilike. Prvo je, u 39. minu-tu, Milošević imao priliku da iz slo-bodnog udarca donese izjednače-nje. Nije uspeo u tome, sa 17 meta-ra, baš kao što nije uspeo ni Nikola

Furtula u sudijskoj nadoknadi. Bio je u dobroj prilici, ali loptu glavom baš nije najbolje zahvatio.

Mogao je Kabić da zakompliku-je posao domaćim fudbalerima na početku drugog poluvremena, sre-ćom po Subotičane, nije. Uzvratio je Spartak, malo je nedostajalo da Milan Marčić izjednači. Ipak, gol je stigao u 52. minutu, a postigao ga je upravo Marčić. Dobar je u na-padu bio Lazar Tufegdžić, nadmu-drio je svoje čuvare, ispratio ga je

Marčić koji je dobio pravu loptu u pravo vreme. Greške nije bilo.

Spartak je bio nadomak pred-nosti u 57. minutu. Mogla je to biti bravura Srećkovića iz slobodnog udarca, ali je ispala bravura golma-na Simića. Ipak, Subotičani su na-predovali ka prednosti, a do nje su stigli u 62. minutu. Raspolože-ni Srećković je sve dobro uradio, sa leve strane je spustio ka golu No-vosađana i sa dvadesetak metara efektno pogodio dalji ugao.

Sada su fudbaleri Vojvodine ju-rili izjednačenje. Brzo je u šansi bio Veljko Simić, dobro je reagovao Dubljanić, ali je golman Subotiča-na bio nemoćan u 68. minutu, po-sle prekida Stevanović prosleđuje loptu u gol Subotičana.

Usledili su novi pokušaji gosti-ju, a potom je i Spartak mogao do pobede, u 83. minutu je šut Todo-roskog zaustavio Simić. U samom finišu drugi žuti karton zaradio je Cucin, morao je koji minut ranije na tuširanje, ali promene rezultata više nije bilo.

Spartak ŽK: Dubljanić, Jezdimi-rović, Ivančević, Bogićević, Miloše-vić, Marčić (75. Đurasović), Šimu-ra, Bijelovoć (71. Todorovski), Tu-fegdžić, Srećković (86. Dunđer-ski), Furtula (71. Hrstić).

Vojvodina: N. Simić, Cucin, Je-ličić, Stevanović, Devetak, Busnić, Topić, Noveski (46. Vukadinović), Čović (V. Simić), Kabić.

U nedelju, 22. avgusta, od 18 sati, fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi dočekuju Napredak iz Kruševca.

U petom kolu Super lige snage su odmerili Spartak i Vojvodina

Golubovi su prvo jurili zaostatak, potom su stigli i do prednosti, a na kraju je, ipak, svaka ekipa zaslužila po bod u zanimljivom duelu sa četiri gola

bodova u 5 kola osvojio je Spartak

5

Marčić: Bili smo bolji od

VojvodineMilan Marčić, strelac izjednačujućeg pogotka

u vojvođanskom derbiju, a uz Nikolu Srećkovi-ća jedan od najboljih pojedinaca duela Sparta-ka i Vojvodine, nema dileme oko utisaka nakon meča ekipe iz Subotice i Novog Sada – Spar-tak je bio bolji!

– Može nam biti žao što nismo na domaćem terenu pobedili Vojvodinu. Bili smo bolji i bili smo bliži osvajanju tri boda. Vojvodina je iskori-stila svoju šansu u prvom poluvremenu i pove-la, ali smo mi uspeli da zaostatak iz prvog po-luvremena anuliramo u drugom, pa još i da po-vedemo. No, usledio je još jedan gol iz preki-da, kao i prvi. Takvi golovi su nas skupo košta-li, teško je kada ostanete bez nekog boda, od-nosno kada protivnik stigne do boda, bez prave gol-akcije i šuta na gol – pričao je Marčić nakon utakmice odigrane u ponedeljak.

Nakon što je početak sezone u Spartaku go-lovima obeležio Lazar Tufegdžić, dobro je i da se ostali prvotimci „osokole” golovima.

– Bio je ovo moj prvenac u novoj sezoni, a stigao je nakon propuštene šanse nekoliko mi-nuta pre nego što je gol pao. Veliki deo posla je odradio Lazar Tufegdžić koji mi je nesebično dodao loptu, u prostor. Iskoristio sam je, posti-gao sam gol, radovao sam se, ali što je bitnije, radovala se cela ekipa. Verujem da je ovo tek početak i da će novi golovi uskoro stići.

Spartaku sledi još jedan duel u Subotici, u nedelju stiže ekipa Napretka, a meč protiv Kru-ševljana biće poseban za Marčića.

– Biće to moj stoti meč za Spartak u Super ligi Srbije, uz tom sam za Subotičane postigao i petnaest golova. Sigurno ću biti silno motivisan da dobro odigram i pomognem ekipi da dođe do pobede. Napredak je krenuo dobro u nojv sezoni, ali mi nemamo dileme – Spartak može do bodova na domaćem terenu

Spartak za Kosmet

U Fudbalskom klubu Spartak Ždrepčeva krv odlučili su da deo novca od prodatih utakmi-ca proslede za humanitarnu akciju „Svi za Ko-smet”. U želji da sakupe što više sredstava, do-maćini su pred ulazak u ložu Gradskog stadi-ona postavili kutiju za prikupljanje donacija za pomenutu akciju.

Vojvođanski der-bi je doneo dosta neizvesnosti, a pu-blika je mogla da uživa u čak četiri pogotka

Bez pobednika u derbijuBez pobednika u derbijuAutor: N. Stantić

Milan Marčić (levo), strelac gola za 1:1

Pokušao je Nikola Furtula i atraktivno, ali se nije upisao u listu strelaca

Solidnu priliku imao je i Noboru Šimura (u skoku)

28 20. 8. 2021. 231

Nakon četiri pobe-de u četiri kola Su-per lige Srbije, fud-baleri TSC-a su po prvi put u

sezoni ostali bez „trojke”. U Bačkoj Topoli su podelili bo-dove u duelu protiv Radnič-kog iz Kragujevca, ali goleada nije izostala, bilo je na kraju 4:4 (2:1). Sigurno je da domaći mogu da žale za propuštenom prilikom da ostanu „perfektni”, jer su u jed-nom momentu vodili i sa 3:1.

Prvu priliku imali su domaći pre-ko Tomanovića već u 5. minutu, a po-tom je za malo neprecizan bio i Stano-jev. Sve je išlo na „vodenicu” TSC-a, pa se nije dugo čekalo na prvi gol – do 14. minuta kada je sjajno nani-šanio Mihaj- lo Banjac i sa dvadese- tak me-tara zatre- sao mre-žu ekipe iz Kragujev-ca. Novu prili- ku su doma-ći imali preko Zeca, a potom su pripre-tili i gosti. Marko Mirić je iz izgledne si-tuacije izborio korner, loptu je iz ugla poslao Ristović, a u gol je preusmerava Burmaz, u 22. minutu.

Na novi gol se čekalo do 26. minu-ta, dobro su sarađivali Đakovac i Vukić, a gol za TSC postiže raspoloženi Đuro Zec, kome je ovo već peti gol u sezo-ni. Sledi potom dobra asistencija Zeca ka Tomanoviću koji u 33. minutu trese prečku gola rivala.

Nakon povratka sa odmora nije bilo promene odnosa snaga na terenu, a od 56. minuta domaći su pojačali pred-nost. Tomanović je bio agilan, osvojio je loptu, proigrao Mihajla Banjca koji

je, činilo se tada, otklonio dileme oko pobednika.

Kragujevčane u igru vraća iskusni Marko Mirić, u 72. minutu je golom za-ključio kontru svoje ekipe koja je opet bila u igri za vredan bod u Bačkoj To-poli. Osokoljeni pogotkom gosti ubr-zo stižu i do izjednačenja. Već u 75. mi-nutu fudbaleri Radničkog postižu treći gol na meču, nakon kornera Brnovića izjednačenje donosi Filipović.

Usledili su naleti TSC-a, a u 88. mi-nutu stiže i četvrti gol ove sezone izu-zetno efikasnih igrača TSC-a, nakon slobodnog udarca Stojkovića loptu u gol preusmerava Leandro. U momentu kada se čekao poslednji sudijski zviž-duk, u nadoknadi vremena, Leandro je u

svom šesnaestercu o b o r i o Filipovića. Nije bilo dileme za sudi-

ju Trifkovića, loptu je na „kreč” namestio Mirić koji je sa penala prekinuo pobednič-ki niz ekipe iz Bačke Topole.

TSC: N. Filipović, Ćalušić (63. Stoj-ković), Tomanović, Vukić (72. Ratkov), Zec, Leandro, Banjac (63. Antonić), Stanojev (90. Petković), Petrović, Đa-kovac (63. Stoiljković), Krstić.

Radnički 1923: Raičević, Damjanac, Burmaz (66. Jovanović), Ćirović (72. Ilić), Vidović, Rašo (90. Kovačević), S. Filipović, Trifunović (66. Kovinić), Br-nović, Mirić, Ristović.

U subotu, 21. avgusta, fudbale-ri TSC-a imaće pred sobom veliki iza-zov, gostuju u Beogradu, ekipi Crvene zvezde.

Mirić rastužio KrstajićaIako su vodili u jednom momentu i sa 3:1, fudbaleri TSC-a su u duelu protiv Radnič-kog iz Kragujevca osvojili tek bod

Autor: N. Stantić

SportPrekinuta pobednička serija TSC-a iz Bačke Topole Vojvođanska

fudbalska ligaDerbi prvog kola odigran je u Tavan-

kutu, gde su domaći sa 0:3 (0:2) pora-ženi od Bačke 1901 iz Subotice. Bač-ka je povela rano, već u 6. minutu kada je mladi Pavić zatresao mrežu Đurđev-ca. Tavankućani su podebljali problem u 11. minutu, kada je crveni karton zara-dio Panić. Uskoro, u 17. minutu, Vojnić, do skora igrač Tavankuta, trese mre-žu svog nekadašnjeg kluba za sigurnu prednost gostiju. Pobedu Bačke potvr-dio je Nenadović u 77. minutu.

Tavankut: Đurđevac, B. Kujundžić, A. Vujić, Borenović, I. Skenderović, M. Ku-jundžić (Saulić), Peić Tukuljac (Šimić), Gnjatović, Tumbas (Prćić), Spremo (Be-deković), Panić.

Bačka 1901: Stančić, Gabrić (Šo-jić), Đurović, Bjedov, Pavić (Nenado-vić), Anđić (Bogojević), Vojnić (Glišo-vić), Paunović (Malenčić), Mezei, Kiš, Rajkovača.

Sa bodovima su u novu sezonu ušli i fudbaleri Bačke iz Pačira koji su sa 2:1 (0:1) savladali Mladost (BP). Gosti su stigli do prednosti u 36. minutu, preko Hađinca, ali ni ekipa iz Pačira nije bila bez ambicija. Tako su u nastavku meča fudbaleri Bačke krenuli agilnnije, a u 60. minutu Dragan Šicar donosi izjednače-nje. Pobedu Bačkoj donosi Milijašević, tri minuta pre kraja meča.

Bod u Turiji osvojili su igrači Sen-te, nakon remija od 1:1 (1:0). Fudbale-ri Sente su prvi stigli do prednosti, igrao se 37. minut kada je pogodio Simić. Do-maći su prilično čekali do izjednačenja, ono stiže u 71. minutu. Iako je bilo vre-mena, promene rezultata više nije bilo.

Senta: Šmit, N. Ćulum, B. Ćulum (Mi-lić), Bajtai, Varga, Radulović, Simić, Mandić, Fodor (Matić), Korać (Tatić), Živković.

Fudbaleri Stanišića su sa 4:0 (0:0) sa-vladali ekipu Njegoša iz Lovćenca. Na-kon prvog poluvremena bez golova, ra-zigrao se Nemanja Rančić koji je golovi-ma u 47., 59. i 78. minutu usmerio ekipu Stanišića ka pobedi koju je samo potvr-dio Đukić, golom u 69. minutu. Ni to što su imali igrača više poslednjih dvade-setak minuta nije pomoglo gostima da dođu do gola.

Njegoš: Pribić, Varga, Savović, Pra-vilović, Koprivica, Tešanović (Marković), Kerkez (Buganik), Perunović, Pejović, Vranješ, Nikić (Milićević).

Ekipa Krila Krajine je u Bačkoj Palan-ci bila bolja od Preporoda iz Novog Žed-nika. Gol vredan tri boda za domaće po-stigao je Bukvić u 11. minutu susreta.

Preporod: Plavljanić, Matijević (Kopa-nja), Kotaraš, Kurušić (Terzija), Lebović, Milić (Todić), Grabež (Lakić), Kovač, Vu-kelić, Šašić, Bursać.

U narednom kolu sastaju se, subo-ta, 21. avgust, od 17 sati: Senta – Slo-ga, Njegoš – Krila Krajie, ČSK Pivara – Vojvodina (BG), Bačka 1901 - Mladost APA, a u nedelju, 22. avgusta, u 17 sati: Preporod – Bajša, Hercegovac – Stani-šić 1920, Mladost (BP) – Tavankut, Mla-dost (T) – Bačka (P).

Susretima prvog kola počela je sezona u Ligi Srbije za mlađe kategorije, a početak je bio uspešan za selek-cije FK Spartak ŽK.

Kadeti su sa 3:2 (2:1) savladali ekipu Radničkog iz Niša u zanimljivom i neizvesnom duelu. Spartak je brzo poveo, u 4. minutu je pogodio Stanković. Gosti dvadest minuta kasnije stižu do izjednačenja, nakon gola Đuka-novića, da bi prednost Spartaku vratio Kolarić u 35. mi-nutu susreta.

Ekipa iz Niša se nije predavala, odlično su gosti po-čeli drugi deo i u 47. minutu preko Terzića drugi put sti-žu do egala. Usledili su napadi Spartaka, a jedan od njih, u 78. minutu, Stefan Simin pretvara u pogodak, ali i pobedu Subotičana.

Spartak ŽK: Strajnić, Gajić, Radosavljević, Peić Tuku-ljac, Videnović (62. Ćuk), Vujić (57. Grbić), Kolarić, Simin, Stanković, Bašić Palković (82. Kapisoda), Pantelić.

U meču omladinaca, u komšijskom derbiju, Spartak je sa 4:1 (0:1) savladao TSC iz Bačke Topole, nakon preokreta.

U izjednačenoj igri u prvom poluvremenu viđen je samo jedan pogodak, u 43. minutu najbolju priliku za goste koristi Beskorvajni. Spartak do izjednačenja sti-že sa „bele tačke”, oboren je Kopunović, a Andrić u 50. minutu realizuje penal. U 66. minutu Golubovi stižu do prednosti, pogodio je Šišljagić, a devet minuta kasnije i Čejić za sigurnih 3:1. Drugim golom Šišljagića domaći u finišu potvrđuju pobedu.

Spartak ŽK: Tasić, Rac, Dimković, Arsenin, Miodra-gović, Miletić (Čejić), Rosić (Stanić), Kopunović (Malju-kan), Šišljagić, Andrić, Pejčić (Markoski).

TSC: Ilić, Čakanj (Mijailović), Viola, Marsenić, Dmi-trović, Kangrga, Rakić (Krunc), Gardašević (Budai), Be-skorvajni, Šušnjar, Petrović (Bugarin).

Dobar start Spartaka

golova postigli su fudbaleri TSC-a u 5 kola

16

Ni to što su u jednom

momentu vodili sa 3:1 nije

garantovalo TSC-u petu

pobedu u sezoni

Burmaz i Leandro koji je za TSC bio i junak i tragičar (foto: FKTSC)

2920. 8. 2021.231

Područna fudbalska liga, 1. kolo

OFK Vrbas – AFK (2:2)OFK Vrbas: Vučetić, Brezovac (Cicmil), Makai,

Đorović 1, M. Jovanović, Živkucin, Miljenović (Bur-da 1), Bičkei, I. Jovanović, Srdanović, Kozomora.

AFK: Đukić, Pinter, Kuburić, Latak, Marković, Kiš (Nađ), Lajko (Piri), Dabižljević, Kurtešanin, Vranješ 1, Balint 1.

Srbobran – Sutjeska 3:2 (1:1)Srbobran: Ađanski, Srdanov 1, Zeljić, Vidaković,

Kenji, Živanović, Dukić, Radosavljević, Stankov, Adamović, Komlenić (1).

Sutjeska: Lukić, Tadić, Golubović, Drinčić, Ro-dić, Tomčić, Glumac, Zeković (Lopušina), Sakač (Nikolić), M.Bajić (Vukašinović), Z. Bajić 2.

Budućnost – Jadran 2:1 (1:0)Budućnost: Marinković, Dragović, Pavlović,

Cimbaljević, Jokić, Janković, Majstorović, Janko-vić, Šoškić, Đuričić, Mušikić.

Jadran: Milanović, Miranović, Stanišić (Malecki), Čeke (Ivanišević 1), Mudrinski, Stojanović, Marti-nović (Balać), Olah, Žmukić, Čurkoli, Urfi.

Obilić (NK) – Obilić (Z) 0:3 (0:1)Obilić (NK): Arsenov, Grujin (Filep), Janković, Ki-

jac, Živkov, Pantelin, Čehak, Stojkov, Jančić, Vuko-vić, Lagundžin (Popov).

Obilić (Z): Kalinić, Rodić, Pavićević (Miljković), Uzelac 1, M. Kobilarov, Divjak (N. Kobilarov), Živo-jinov 1, Ćetković, Polovina 1 (Đorđić), Štefek (Kne-žević), Popin (Varenica).

Tornjoš – Proleter 1:2 (1:2)Tornjoš: Đorđević, Arambašić, Tot Horgoši, Ko-

krehel (Homolja), Samardžija, Kalinić, Barna 1, Ka-račonji, Kasaš, Babi (Gubik), Itaji (Deak).

Proleter: Mirković, Sekulić, Maćiženski, Roga-nović, Pješivac, Filipović 2 (Jovanović), Ogrizović (Mitrović), Topali (Kovačević), Grujić (Zdimirović), Nešković (Đanković), Veličković.

Iskra – Sloga 5:2 (3:1)Iskra: Stupar, Bokan 2, Vajagić, Serdar 1, Malac-

ko, Komazec 1 (Stalević), Gubaš 1, Nikolić (Kolo-šanji), Drljača, Ivan, Barović (Đaković).

Sloga: Andruško, Đuza, Terzin, Barjaktarović, Rankov, Bauk 1, Mičević (Živadinović), Radulović (Mićin)), Perazić, Savić 1, Dabanović (Trnjanov).

Đurđin – Radnički 1905 2:1 (2:1)Đurđin: Sarić, Savanović (Ivković), Peić Tuku-

ljac, A. Bilbija, Majlat 1, Sarić (Kujundžić), Vuković (I, Bilbija), Mihailović (Horvatski), Stantić, Vidaković 1, Mojić (Panić).

Radnički 1905: Lebović, Vojnić Hajduk, Đurić, Mitić (Kolak), Ljubojčić, Z. Maravić, Rajić 1, Lazić (Todorović), Farkaš, Ivošević (Šarčević), U. Mara-vić .

Bačka (M) – Napredak 1:3 (1:1)Bačka (M): Radojčić, Cifrić (Jeremić), N. Simen-

dić (Todorović), Vlajković, M. Simendić, Križan (Mrakić), Parabucki, Stanojev (V. Simendić), Kopre 1, Gušić (Radonić), Zlatić.

Napredak: Peškanov, Ikrašev, Aleksijević 1, Joj-kić, Svilar, Jovanović, Buzadžin (Golub 1(, Savkov (Ergarac), Plazačić 1 (Stanojević), Krstić (Agić), Balint (Miljević).

Sport

Magija Tijane Fi-lipović – tako se najkraće može opisa-ti pobeda Žen-

skog fudbalskog kluba Spartak u prvom meču kvalifikacija u novom ciklusu Lige šampiona. Golubice su sa 5:2 (3:0) savlada-le „tvrdu” ekipu Pijamonta iz Ir-ske, a ključna figura bila je upra-vo Tijana Filipović koja je posti-gla čak četiri gola i na taj način otvorila vrata ka finalnom due-lu kvalifikacione grupe.

Upozoravao je Boris Arsić, tre-ner Spartaka, na upornu ekipu iz Irske i bilo je jasno da su prvo-timke Spartaka od prvog minuta rešile da ne dozvole rivalu da se „razmaše” po terenu. Tako je pr-vak Srbije pripretio već u 4. minu-

tu, pokušala je solidno Vesna Mi-livojević, ali gola nije bilo. Na po-godak se čekalo do 9. minuta, tada je Milivojevićeva asistirala Filipo-vićevoj, koja sa ivice šesnaesterca tačno šalje loptu u mrežu rivala.

Pokušavale su Irkinje da dođu do izjednačenja, mreža Spartaka se nije tresla, delom zahvaljujući dobro postavljenoj liniji odbrane, delom zbog budne Milice Kostić koja je ostala nesavladana.

U finišu poluvremena ekipa iz Subotice zadaje možda i ključni udarac rivalu, jer je od 41. minuta Spartak vodio sa 2:0. Violeta Slo-vić je uposlila Filipovićevu, ubaci-la je loptu sa leve strane, a Tija-na Filipović još jednom pentira.

Osetile su Golubice da je pravi momenat za još jedan gol, a do njega stižu u 45. minutu. Živana Stupar je sada bila u ulozi asisten-ta, a Filipovićeva je opet pogodila mrežu rivala i tako je već u prvom poluvremenu stigla do evropskog het-trika.

I u drugom delu meča ekipa iz Subotice je bila bolja. Traži-le su Golubice put do novog po-gotka, probala je prvo Alis Kusi, ali je bilo jasno ko je u Spartaku raspoložen za golove. Tako je u 54. minutu Tijana Filipović posti-gla još jedan pogodak, posle du-plog pasa sa Alis Kusi. Konačno, i

Alis postiže gol, pa je od 62. minu-ta Spartak vodio sa ogromnih 5:0.

Ekipa iz Irske do gola stiže u 72. minutu, kada je Dojl dobro izvela slobodan udarac. Ista igra-čica je opet poentirala u 89. minu-tu, ali je odavno bilo jasno ko će u finale.

Spartak: Kostić, Rejes, Džekmon, Slović, Frajto-vić (Nađ), Fiedler, Ovusu (Ćirić), Fi-lipović (Ilić), Kusi (Šarić), Milivoje-vić, Stupar.

Pijamont: Me-kalun, Dugan, O’Kalahan, Rudi, Belme, O’Gorman, Dojl (Linč), Gor-man, Keli (Mek-Korton), Rajan Dojl, Roše (Mekoj).

Kako je u dru-gom meču grupe domaći Tvente sa 9:0 savladao Nike, prvaka Gruzije, o prolasku u narednu rundu kvalifikaci-je odlučiće duel pr-vaka Srbije i prvaka Holandije. Taj meč

je na programu u subotu, 21. av-gusta, od 17 sati.

ŽFK Spartak uspešan u prvom koraku kvalifikacija za Ligu šampiona

Magija Tijane Filipović

U prvom meču kvalifikacione grupe, u Holandiji, Spartak je sa 5:2 (3:0) savladao Pijamont Junajted iz Irske, a u finalu će Golubice od-meriti snage protiv domaćeg Tventea, u subotu, 21. avgusta, od 17 sati

Autor: N. Stantić

gola postigla je Tijana Filipović

4

Finalni meč za pla-sman u naredni krug kvalifikaci-je Spartak igra su-tra, u subotu, 21. avgusta, a rival je prvak Holandije - Tvente

ŽFK Spartak pred početak duela protiv prvaka Irske

Još jedno sjajno izdanje Tijane Filipović za nastavak evropskog sna

30 20. 8. 2021. 231

Sport

Nakon uspešne „Dužijance” u Konjičkom klu-bu Bačka su spre-mni za organiza-

ciju još značajnijeg trkačkog dana, verovatno centralnog do-gađaja u Subotici i Srbiji. Na se-veru Bačke u nedelju, 22. avgu-sta, održaće se 94. izdanje „Srp-skog kasačkog Derbija”, uz trku kroz koju će biti proslavljen izu-zetan jubilej – 100 godina posto-janja KK Bačka.

– Pripremili smo bogat pro-gram, imaćemo čak deset trka, pa i trku poni konja. Uz to će biti i drugih sadržaja, poput nastupa jahača Ergele „Kelebija”, defilea

učesnika „Derbija” na oldtajmer vozilima... – najavio je Miodrag Zagorac, predsednik KK Bačka, nedeljne trke i dodao kako trkački program počinje u 13 sati.

Bačka, naravno, nije prvi put domaćin „Derbija”, a kako kaže Zagorac, to je velika čast, ali i

velika obaveza. Pogotovo ako se radi i o proslavi veka postojanja.

– Imponuje biti na čelu klu-ba koji postoji sto godina, ali smo svesni da je to samo jedan mali period u odnosu na ceo vek, te se i dalje trudimo da prezentujemo naš klub u što boljem svetlu.

Pobednika „Der-bija” nezahvalno je prognozirati. Iza startnog automobila naći će se jedanaest kasača, a možda naj-bolju prognozu može dati Branko Skende-rović, vozač i trener u štali „Animal Tra-de” koja poslednjih godina ima najviše uspeha u „Derbiju”.

– Po rezultatima se do sada izdvoji-

lo šest grla i ko god da pobedi od njih, ne bi bilo iznenađenje. Vo-ziću grlo Hercule de Sajan koje je prošle godine bilo najbolje na „Šampionatu trogodaca”, dok je ove godine dobilo „Probni Derbi”, dok je iz naše štale i grlo Sarah Va-ughan AT koje se pre dva meseca vratilo iz inostranstva. U ozbilj-noj konkurenciji su Armani, Mar-ko, Madona i Play The Game – go-vori Skenderović koji je imao sre-ću da „Derbi” dobije kao vozač, trener i vlasnik:

– Ovo je trka života, najvažni-ja za karijeru jednog kasača. Ne može ništa da se uporedi sa „Der-bijem”. Konj u ovoj trci nastupa jednom u životu i nema poprav-nog. U takvim trkama se meri kvalitet grla, vozača i trenera – dodaje Skenderović.

Za nedelju, 22. avgust, zakazan još jedan kasački spektakl

Pehar „Somborskih novina”

U organizaciji KK Vojvođanin u Somboru je održan treći kasački dan, a centralna trka nosi tradicionalno naziv po „Somborskim novinama”. Najviše umešnosti pokazali su domaći favoriti, grlo Charisma Spritz i vozač Vlada Pribić, iz šta-le „Dream Catcher”.

Rezultati, prva kasačka trka: Filante de Dige-on (N. Đorđević) 1:21,5, druga kasačka trka: Ca-line de Landes (M. Pantić) 1:21,6, Daphne de Faverol 1:20,5, Duchesse Fouteau 1:20,8, Eu-genie du Citrus 1:22,5, treća kasačka trka: Če-hov (N. Mašić) 1:24,2, Kuna Star 1:24,5, Apso-lutna 1:24,8, Dark Wood 1:25,3, četvrta kasač-ka trka: Etta James AT (M. Oračić) 1:20,5, Lucky Speed 1:21,1, Dasty SG 1:22,4, Phantom Assa-ssin 1:22,7, peta kasačka trka: Donita Ferm (V. Pribić) 1:18,6, La Isla Bonita 1:19,2, Cann Le-gacy V 1:19,5, Morena Lobel 1:19,8, šesta ka-sačka trka: Saphir AT (M. Pantić) 1:19,5, Elliot 1:19,6, Billie Holiday AT 1:20,0, Doli SG 1:20,5, sedma kasačka trka „Pehar Somborskih novi-na”: Charisma Spritz (V. Pribić) 1:20,1, Faun PS 1:20,7, Tour de Lux 1:20,9, Corvo Baba 1:20,4, osma kasačka trka: Gill Higgins AT (B. Skendero-vić) 1:23,1, Neron 1:23,3, Te Amo Pablo 1:23,9, Pagoniya 1:24,4, deveta kasačka trka „Memori-jal porodice Preradović”: Brenno Laumar (V. Pri-bić) 1:18,0, Aerobic Bi 1:18,2, Rick del Duomo 1:18,6, Harley D Energy 1:19,2.

Pobeda u MađarskojNora Bognar, članica pe-

njačke sekcije subotičkog Spartaka, nastavlja da donosi lepe vesti. Uspela je da odbrani prvo mesto na tradicionalnom Kupu Agtelek u Mađarskoj.

Reč je o takmičenju koje se održava na prirodnoj steni Na-cionalnog parka Agtelek, i to po 48. put, a Nora je, kao i proš-le godine, uspela da se iz-bori za prvo mesto u ženskoj konkurenciji.

U planu dve regateU Jedriličarskom klubu Palić u toku su pripre-

me za dve regate koje će biti održane u prvoj po-lovini septembra.

Za 4. septembar je zakazan „Finn kup”, a za 11. septembar je raspisana tradicionalna regata „Berbanski dani – Otvoreno prvenstvo Subotice”.

Šest je favorita za pobedu u „Derbi-ju”, Hercule de Sa-jan, Sarah Vau-ghan, Armani B, Marko, Madona i Play The Game

Derbi u godini jubilejaDve centralne tačke obeležiće predstojeći trkački dan – 94. izdanje „Srpskog kasačkog Derbija” i trka povodom 100 godina postojanja Konjičkog kluba Bačka

godina postoji Konjički klub Bačka

100

Autor: N. Stantić

Pobednici: Charisma Spritz i Vlada Pribić (foto: M. Pavkov)

Nora Bognar

Početak u 13 satiPrva kasačka trka: Leon Thomas AT, Pandora S, Elite Sugar,

Panter Star, Ilinka de Sajan, Lena H Jet, Soledar F, Grandy Up, Arleta B, Kuna Star, Malina, druga kasačka trka: Super Globus, Idolino DB, Oksana, Grom HP, Dagmar, Sony, Valter, Duster, Pa-lestina, Danone, treća kasačka trka: Josephine, Ness Royal, Aliz CS, Flekica, I Topčider, Mona Lobel, Lucky Speed, Demin King, Adria, Lukas, Phantom Assassin, četvrta kasačka trka: Andover Boy, Parma Ferm, Atus Love, Tagora, Morena Lobel, La Isla Bo-nita, Dream Catcher, Fotta Royal, Severino, peta kasačka trka: Aki Boy, Te Amo Pablo, Angry Bessy, Jolaine de Sajan, Dik VR, Falkon BO, Fibre Cicardi, trka poni konja za decu: Bećar, Cezar JMH, Dora JMH, Malena, Munja, Pony M, Susi, Tvajla, Zvezdan, Vihor, Šarenko, šesta kasačka trka: Byron delle Badie, Zibibbo Jet, Greeenpeace, Airone Canf, Paladino, Adobe n’ Greghi, Elliot, Sacramento TIM, Alfa Varenne, Filande de Digeon, Ironwill, sed-ma kasačka trka „100. godina KK Bačka Subotica”: Serial Killer NP, Sabath Black AT, Harley D Energy, Atomanti, Aerobic BI, Urus Caf, Umimma, Team Work, Rick del Duomo, Equador le Blanc, osma kasačka trka „94. Srpski kasački Derbi”: Hercule de Sajan (B. Skenderović), Armani B (A. Horvatski), Marko (D. Suknović), Madona (A. Bogdanović), Sarah Vaughan AT (J. Gabrić), Play the Game (V. Pribić), Samsung (N. Mašić), Dark Wood (R. Bogdano-vić), Express Lady (B. Nović), Hunanita de Sajan (M. Oračić), Ren (Z. Petrović), deveta kasačka trka: Yconic Love, Diktator SG, Ni-kita, Spectra, Yomtovani, Blueberrey, Byron Prav, Phantom of the Opera, Asteria, Filipa de Poggio, Apsolutna.

Trkački program u Subotici počinje u 13 sati.

Branko Skenderović i Miodrag Zagorac

Pobednici „Probnog Derbija” Hercule de Sajan i Branko Skenderović

3120. 8. 2021.231

U cilju da u novu sezo-nu uđu što spremni-je, ali i da se izbegne ono što niko ne voli – borba za opstanak,

u Ženskom odbojkaškom klubu Spartak rade punom parom. Pri-preme su u toku, a nakon žestokog starta što se tiče podizanja fizičke forme, polako kreće ono što spor-tisti više vole.

– Od 2. avgusta radimo zaista na-porno, dva puta na dan, a treninzi su bili teški. Naravno, tako uvek bude na početku priprema, jer je najviše radilo na fizičkoj pripremi. Mislim da će nam ove pripreme najteže pa-sti, jer je trenažni proces na baš vi-sokom nivou, a takmičenje smo do-sta davno završile. Trudimo se da napravimo dobru bazu za sve što nam predstoji u novoj sezoni – jav-lja nam Elena Baić, prvotimka Spar-taka, pa nastavlja:

– Dobro je što kreće polako dru-ga faza priprema, radi se više sa lop-tom, na igri...

U trećoj nedelji rada je pravo vre-me da se slegnu utisci oko ekipe koja je za sada pretrpela dosta promena.

Pre svega tu je novi trener Predrag Zucović koji u Suboticu stiže nakon niza inostranih izazova.

– Uz ŽOK Spartak su nove igrači-ce, novi trener i nova energija. Tre-ner Zucović je kod nas došao sa ve-likim inostranim iskustvom i sa ve-likim odbojkaškim znanjem. Čast mi je što imam priliku da radim sa ta-kvim trenerom, i mislim da će ova sezona, zahvaljujući tom radu, biti moja najbolja do sada. Zaista sjajno radimo, sve devojke napreduju i ve-rujem da će se Spartak ove sezone pokazati u drugačijem svetlu u od-nosu na prethodne.

Jasno je da poslednja rečenica najbolje opisuje ambicije Golubica u

novim okršajima protiv najboljih do-maćih ekipa.

– Ove sezone ne želimo uopšte da razmišljamo o opstanku u Super ligi Sr-bije, što je bio slučaj prethodnih godi-na. Želimo da uđemo u plej-of. Liga će sigurno biti dosta jaka, ekipe su dobre, u njima je mnogo odličnih odbojkašica, ali nas to ne obeshrabruje. Imamo cilj, motivisane smo, dobro radimo i može-mo da ga ostvarimo – dodaje na kraju Elena Baić, tehničar u timu iz Subotice.

Nove igračice, novi trener, nova energijaNove igračice, novi trener, nova energijaU Ženskom odbojkaškom klubu Spartak traju intenzivne pripreme

Autor: N. Stantić

Kroz tri uvodne nedelje priprema, mnogo se radilo na podizanju fizičke spreme, a na radost odbojkašica sve se više radi sa loptom

Sport

Dok igrači rade u Du-dovoj šumi i Hali spro-tova, u Klubu se tru-de da što pre zaokru-že igrački kadar

Ponedeljak, 2. avgust, bio je prvi dan priprema u Muškom odbojkaš-kom klubu Spartak. Zadatak celog tima je delikatan – ostati i dalje u vrhu srpske muške odbojke, a pre-mostiti promene kojih je bilo.

Nakon što je dobio dodatnu slo-bodnu nedelju, Nemanja Jungić, kapiten Spartaka, uhvatio je ritam sa ostalim prvotimcima i diže tem-po rada kako bi narednu sezonu dočekao što spremniji.

– Kako sam do sada mogao da vidim, u Subotici se i dalje baš lepo radi. Nalazimo se u trenažnom ci-klusu i sve se radi kako i treba, po-stepeno i sistematično. Počeli smo sa dosta preventivnih vežbi, radili smo na snazi i kondiciji, ali i na teh-ničkom delu na terenu naše Hale sportova – ističe Jungić.

Ono što je ideja od prvog trenin-ga, pa i ranije, jeste da u Subotici

što pre zaokruže igrački ka-dar. To se, međutim, u mo-mentu pisanja ovog priloga još uvek nije desilo.

– Još uvek čekamo da nam se priključi primač in-ternacionalac Musa Kone, dobro ga pamti sigurno su-botička publika, jer je već nastupao u našoj Super ligi, a čekamo i popunjavanje pozicije korektora. Ljudi iz Kluba uveliko rade na ovim poljima.

Nakon što su igrači go-dinama sarađivali sa do-skorašnjim trenerom Igo-rom Žakićem, imaju priliku da rade sa novim šefom struke – Ivicom Jevtićem.

– Saradnja sa novim trenerom je i više nego zadovoljavajuća. Ose-ti se energija u ekipi, a to je i do sada bio jedan od većih faktora u igri Spartaka. Trener je mlad, vre-dan i veoma ambiciozan. Verujem da će se to sve i pokazati i dokaza-ti kroz našu igru na terenu.

Spartak je prethodnih sezo-na pokazao da dobri rezulta-ti po povratku u Super ligu nisu

iznenađenje, a sada valja potvrdi-ti status stabilnog i vrlo konkuren-tnog superligaša.

– Mislim da ćemo i dalje biti ve-oma nezgodna ekipa za svakog ri-vala, kako na domaćem terenu, tako i na gostovanjima. Za sada nam je primarno da ceo pripremni ciklus prođe bez većih povreda u ekipi, da se što pre kompletiramo i da dobro i predano radimo. Ako sve bude tako, možemo se nada-ti dobrom rezultatu – zaključuje ka-piten Muškog odbojkaškog kluba Spartak.

Podizanje forme i kompletiranje ekipe

Ne želimo da raz-mišljamo o op-stanku u Super ligi, nego o pla-smanu u plej-of, kaže Elena Baić

Plivači u KanjižiKanjiža je bila domaćin tradicionalnog „Pli-

vačkog maratona“, a bilo je ovo već 39. izda-nje okupljanja plivača koji vole izazove na 3 i na 7,5 kilometara.

Nastupila je i veća grupa subotičkih plivača koji kažu kako je ovogodišnje takmičenje u Ka-njiži bilo sjajno i najbolje organizovano do sada.

Čast subotičkog maratonskog plivanja branili su Ištvan Priboj, Slobodan Božin, Zoltan Kako-nji, Petra Čajkaš, Kristina Čajkaš i Petar Čajkaš, Sanja Ižipac, Noemi Priboj Marcikić, Elemer Pri-boj, Mihajlo Pančić, Bojana Đukić, Andraš Ju-has, Bojan Rašković i Čaba Ladocki.

Drugi deo takmičenja

U okviru ciklusa trinaeste Sportske olimpija-de radnika Vojvodine u Adi 2023. godine, odr-žano je takmičenje druge grupe sportova Pr-venstva Vojvodine. Kao i prošle nedelje, pono-vo je bilo uspeha za predstavnike Severno-bač-kog okruga.

U futsalu je treće mesto osvojila reprezentaci-ja Bačke Topole; u odbojci za žene druga je bila reprezentacija Subotice; u streljaštvu za žene, u ekipnoj konkurenciji Bačka Topola je bila dru-ga, a u pjedinačno je do srebra došla Hargita Kovač; u šahu je peta bila ekipa EPS Suboti-ca, a u pojedinačnoj konkurenciji Zdravko Sto-janovski je bio četvrti, Predrag Salma peti, Zol-tan Nađ šesti, a Tibor Takač osmi; u nadvlače-nju konopca druga je bila ekipa Opšte bolnice iz Subotice; u odbojci na pesku za muškarce prva je bila reprezentacija Subotice; u odbojci na pe-sku (miks) prva je bila reprezentacija Subotice.

Takmičenje se nastavlja predstojećeg viken-da, kroz treću grupu sportova.

U Muškom odbojkaškom klubu Spartak radi se na dva fronta

Nemanja Jungić (u napadu)

Elena Baić (desno)

32 20. 8. 2021. 231

Možda bi spek-t a l u l a r n i j i naslov ovog teksta bio „Zvezda pala

u Đurđinu” – jer je rezultatski bilo tako – fudbaleri Đurđina savladali su Crvenu zvezdu sa 3:0 (2:0).

No, ovo je bio drugačiji susret, prijateljski okršaj veterana dva kluba, pravi primer kako sport, pre svega fudbal kao „najvažnija sporedna stvar na svetu”, pove-zuje ljude, kako je svako ko krene da se bavi sportom već pobednik.

Naravno, rezultat nije bio u prvom planu, ali ga ne možemo ni

zaboraviti. Dakle, ostaće upamće-no da je pred početak takmičar-ske sezone Đurđin savladao Cr-venu zvezdu sa 3:0, nakon golo-va Marinka Stantića (7. minut) i Davora Skenderovića (u 21. i 47. minutu). Ko je mogao, igrao je, koliko je mogao, ko nije, dao je svoj doprinos kroz stručne save-te, navijanje, a sve u slavu fudba-la. Ostaće upamćeno da su u Đur-đinu bili Dujković, Karasi, Šestić, Marković...

Vrednije od utakmice bilo je druženje, ali i prilika da mlađe generacije vide od starijih kako je igrati protiv svojih nekadašnjih idola.

U razgovoru sa čuvenim Ra-tomirom Dujkovićem saznajemo da su veterani Zvezde uvek spre-mni da odigraju ovakav prijatelj-ski meč koji po običaju ima dvo-struku vrednost – širi se grupa onih koji vole Crvenu zvezdu, a i u svakom mestu gde crveno-be-li odu povećava se interesovanje za fudbal.

– Uvek se rado odazovemo svakom pozivu na gostovanje, uvek rado odigramo utakmicu. Naravno, mlađi veterani su na te-renu, a mi, stariji, smo tu da pra-timo meč, damo neki savet. Zna se da je Zvezda veliki magnet za

sve koji vole sport, i to je dobar način da se popularizuje i fudbal. Tako je kada se pojavimo negde u Srbiji, tako je i u inostranstvu – istakao je Dujković.

Utisak je, a potvrdio je to i naš sagovornik da se mnogi i dalje bo-lje sećaju starijih generacija, nego novijih.

– Evo, ni ja u ovom momentu ne mogu reći trenutni sastav Cr-vene zvezde. Jednostavno, u naše vreme su se igrači duže zadrža-vali u domaćim okvirima. Nije se moglo tako rano ići u inostran-stvo, bili smo duže u Zvezdi, duže pred našim navijačima.

Što se domaćih tiče, njima je Crvena zvezda sigurno učinila čast, a dolazak je bio dugo čekan.

Kako kaže Marinko Stantić, pred-sednik FK Đurđin, ali i veteran, sve je bilo dogovoreno za prošlu godinu, ali je korona-kriza pokva-rila planove.

– Sada smo iskoristili prili-ku da se okupimo i na ovaj na-čin najavimo nastupe naše prve ekipe koja se takmiči i Područ-noj fudbalskoj ligi Subotice. Za naš klub i naše selo je velika stvar prilika da ugostimo veli-kane koji stižu iz Crvene zvez-de, da budemo domaćini legen-dama koje su nosile dres slav-nog kluba. Naravno, kako Zve-zda igra dosta veteranskih uta-kmica, bilo je malo problema oko sastava, pronađeno je re-šenje, ali nam je svakako velika

stvar što smo u našem selu ima-li u gostima igrače poput Milo-ša Šestića, Stanislava Karasija, Ratomira Dujkovića – kazao je Stantić i poručio kako se nada da je ovo tek početak jedne do-bre saradnje.

Đurđin: Vojnić, Borenović, S. Vuković, Stipić, Z. Vuković, B. Skenderović, Vizin, Da. Skende-rović, D. Skenderović, Stantić, Mutić, Balać, Borenović, D. Mad-žarević, Bašić, Starčević, Horvac-ki, Jokić, S. Vuković, Polovina, R. Madžarević.

Crvena zvezda: Belić, Nikolić, Mandić, Turkalj, Stevović, Todo-rović, Đaković, Stojanović, Bur-sać, Lukač, Seović, Babić, Milo-savljević, Tumbas, Milisavljević.

Sport

Iako rezultat nije bio u prvom pla-nu, nego druže-nje, ostaće upisa-no da je Đurđin savladao Crvenu zvezdu sa 3:0

Velika je stvar kada vam u Đur-đin dođu Šestić, Karasi i Dujković, poručio je Marin-ko Stantić, pred-sednik FK Đurđin

Prijave do 20. avgustaSvi koji žele da učestvuju na sada već tradicionalnom „Su-

botičkom polumaratonu” mogu se prijaviti najkasnije do 20. avgusta. Kako je već i najavljeno, trka se održava na staza-ma od 5 i 10 kilometara, odnosno na stazi polumaratona od 21 kilometar, a biće organizovane i dečije trke.

Četvrti „Subotički polumaraton”, pod poznatim sloganom „Trka kroz istoriju”, biće održan u nedelju, 29. avgusta, uli-cama Subotice, a trenutno je prijavljeno oko 1.000 takmiča-ra. Kako ističu organizatori, prema očekivanjima, najviše će biti domaćih učesnika, jer je korona-kriza uticala na smanje-nje broja stranih trkača.

Tehnički organizator popularnog takmičenja je Sportsko udruženje „Horizont”, trka se održava uz podršku lokalne sa-mouprave, a nalazi se i u kalendaru proslave Dana Grada.

Autor: N. Stantić

U subotu je u Đurđinu bio pravi praznik fudbala, kroz jedan veteranski okršaj

Kroz gostovanje crveno-belih na severu Bačke najavljena je nova takmičarska sezona u Đurđinu, a bila je to sjajna prilika za popularizaciju fudbala u ovoj sredini

Druženje veterana Đurđina i Crvene zvezdeDruženje veterana Đurđina i Crvene zvezde

Maksim Puškar, atletičar Spartaka, osvojio je bronzanu medalju na Prvenstvu Balkana u atletici za mlađe juniore i juniorke koja je održana u Kra-ljevu, 14. avgusta. Puškar je, kao član reprezen-tacije Srbije, u trci na 3.000 metara, u jakoj kon-kurenciji uz oboren lični rekord i juniorski rekord Subotice (8:35,16) stigao do bronzanog odličja.

– Ovim putem se zahvaljujemo Gradu Subo-tici jer smo imali podršku za Maksimove pripre-me na Kopaoniku gde smo „iskovali” bronzu i na-damo se da će i sada, kada je nadomak ostvara-nja norme za Svetsko prvenstvo, da nas podrže u pripremema i drugim sredstvima neophodnim za postizanje vrhunskih rezultata u trčanju na sred-njim prugama – kazao je Zvezdan Kalmar, trener atletičara Maksima Puškara.

Puškar treći na Balkanijadi

Zvezdan Kalmar i Maksim Puškar