Stranac albert kami

Majka mi je danas umrla. A moda i jue, ne znam. On je u aliru. Nece ga biti dva dana, gazda je trebao da mu izrazi saucesce. Svi me zale, zbunjen malo. Zaspao u autobusu, hteo da vidi majku, ali mora prvo do upravnika. Upravnik-majci je ovde bilo lepo, imala je svoje vrsnjake. Sa njim joj je bilo dosadno, sto je i tacno. Dugo nije dolazio. Vodi ga da vidi majku. On je Merso, tako ga zove upravnik. Majka htela da je sahrane po verskim obredima. Dolazi vratar da mu otvori kovceg, on ne zeli. Vratar iz pariza, pricao mu da je sto pre sahrane. Stalno razmislja. Da li da pusi, sto da ne zapali. Doci ce i majcini prijatelji. VIDI IH JASNO, ALI NE CUJE. ZENE SA STOMACIMA, MUSKARCI MRSAVi. Neka zena stalno place, nervira ga, vratar kaze da je ona bila prijateljica sa njegovom majkom. Spava, u nekom trenutku vidi da ga neki starac gleda. Svice. Izlazi misli o poslu, setnji, zove ga upravnik. Na sahtani ce biti samo njih dvojica, bolnicarka i toma perez, njemu je dopustio. Krece povorka, perez zaostaje. Sunce je nepodnosljivo. Jedva ceka da udje u autobus da krene. 2 shvatio je da je od poslodavca trazio 2 dana, a to se spaja sa vikendom. Sazete recenice, jednostavno. Ide sutra na kupanje. U vodi zatekoh Mariju Kardonu, bivu daktilografkinju umojoj kancelariji, koju sam u ono vreme prieljkivao. Plivaju zajedno, zove je u bioskop, pita ga za majku. Idu u bioskop, spava kod njega, ujutru je nedelja, on ne voli nedelju. Moja soba gleda na glavnu ulicu predgraa. Bilo je lepo popodne. Meutim,plonik je bio prljav, prolaznici retki i nekud im se urilo. Hteo sam dapopuim cigaretu na prozoru, ali bilo je ve svee i bilo mi je malo hladno3 radi, bio je aktivan, sef ljubazan ide sa emanuelom na rucak kod selesta. Penjui se mranim stepenicama, sudario sam se sa starim Salamanom, susedomiz hodnika. Bio je sa svojim psom. Ve deset godina viaju ih zajedno. Zove se Remon Sentes. Omalen je, irokih plea ibokserskog nosa. Uvek je besprekorno odeven. Govorei o Salamanu, on miree: Zar to nije nesrea? Zove ga na veceru. Vidi da mu je zavijena ruka pobio se sa nekim. . Nita ne odgovorih i on meponovo upita da li bih hteo da budem njegov prijatelj. Rekoh mu da mi je tosvejedno: inilo mi se da je time bio zadovoljan. On mu prica i nekoj zeni, pobio se sa njenim bratom, izdrzava je, ona ne radi, shvatio je da ga vara. Prebio ju je i otisao, Ali hteo je da je kazni. Najpre je mislio da jeodvede u hotel i da pozove policiju za javni red i moral da bi izazvao skandal,tako da joj daju knjiicu prostitutke. Zatim se obratio svojim prijateljima upodzemlju. Nita nisu smislili. Hteo je da joj napie pismo, da je izgrdi, ali da joj napie i netoneno to bi je navelo da se pokaje. Zatim, kad se vrati, lei e s njom i upravou trenutku kad ona treba da svri, pljunue joj u lice i izbaciti je napolje. A on da mu sastavi pismo. Cele sedmice sam marljivo radio. Remon svrati i ree mi da je poslao pismo.Otiao sam dvaput u bioskop s Emanuelom, koji ponekad ne razume ta sedeava na platnu. Tada treba da mu objanjavam. Jue je bila subota i Marija jedola kako smo se dogovorili. Mnogo sam je eleo, jer je imala lepu haljinu sacrvenim i belim prugama i kone sandale. Neto kasnije ona meupita da li je volim. Odgovorih joj da to nita ne znai, ali mi se ini da ne. Onase raalosti. Spremajui ruak, bez ikakvog povoda toliko se smejala da sam jepoljubio. Tog trenutka izbi buna prepirka kod Remona. Prebije je, dolazi i policija. Oko 3 svraca ramon, pita ga sta misli o svemu onome. Pristao sam da mu budem svedok. Srecu salamana pobegao mu je pas, velika mu je ogrlica. Plasi se da ce mu uzeti psa. U svojoj sobi place, on se tada seti majke. 5 remon ga zove u kancelariju, da idu u nedelju u neku vikendicu, neka podje i prijateljica. Prate ga arapi. Sef ga pita da radi u parizum njemu je sve jedno. Marija ga pita da je ozeni, i to mu je svejedno. Ozenio bi se i drugom. Ona hoce da se uda, prica joj o ponudi za pariz. Veerao sam kod Selesta. Ve sam poeo da jedem kad ue neka udna malaena i upita me moe li da sedne za moj sto. Razume se da je mogla. Stala je na ivicu plonika i,ne skreui i ne osvrui se, neverovatno brzo i sigurno krenula svojim putem.Najzad sam je izgubio iz vida i vratio se istim putem. Mislio sam kako je udna,ali sam je brzo zaboravio. Kuci dolazi salamon, prica da jos nije nasao psa, pati ima amo njega. Kad mu je zena umrla uzeo ga je, bio je beba, prelep dok nije dobio tu koznu bolest. Pominje da zna da ga osudjuju sto je majku dao u dom, ali on ga azume. 6 U nedelju sam se jedva probudio i Marija je morala da me zove i prodrmusa.Nismo jeli, jer smo hteli rano da poemo na kupanje. Oseao sam neku prazninui malo me je bolela glava. Zovu remona, krecu. Ispred vide arapine koji ga prate. Sili smo u predgrau Alira. Plaa nije daleko od autobuske stanice. Ali trebaloje prei malu uzviicu, koja se die iznad mora Zena mu se upravo neto smejala sa Marijom. Tada sam moda prvi putpomislio da u se i ja oeniti. Marija me prodrma i ree mi da je Mason uao u kuu i da bi trebalo ruati.Odmah sam ustao jer sam bio gladan, ali mi Marija primeti da je od jutros nisamPoljubio. Mason me tada upita da li bih hteo da s njim proetam po plai.Moja ena se uvek odmara posle ruka. Ja to ne volim. Treba da se kreem. U tom trenutku Remon ree neto Masonu, to nisam dobro uo. Ali u isti mah,sasvim na kraju plae i vrlo daleko od nas, spazih dva Arapina koji su nam sepribliavali. Pogledah Remona i on mi ree: To je on! Napadaju ih arapi, poseku nozem ramona. Ramon ide u setnju, on resi da ga za svaki slucaj prati. Misli da zna kuda ide. Nalazi arapina, pita da li da ga ubije. Ali mu kaze da se pobije sa njim, on ce da cuva revolver, ali nesto ne bude kako treba pucace. Meutim, Arapi seodjednom, uzmiui, povukoe iza stene. Remon i ja vratismo se istim putem. On ne ulazi u kucu ide dalje. Lose mu je od vrucine. Kod izvora ramonov arapin, on je zaboravio na njega. Nikako da se okrene, plaza ga pritiska, krece ka izvoru. Ovajusijani ma palio mi je trepavice i kopao oi. Tada mi je sve zaigralo predoima. S mora je dopirao teak i vreo dah. inilo mi se kao da se nebo nadamnom irom otvorilo i kao da iz njega pada ognjena kia. Napregnuh se svimsvojim biem i ruka mi stee revolver. Obara okinu, dodirnuh glatkoispupenje drke, a tada uz prasak, u isto vreme rezak i zagluan, sve poe Tada opalih jo etiri puta unepomino telo, u koje su meci neprimetno prodirali. I to je bilo kao etiri kratkaudarca kojima sam zakucao na vrata svoje zle kobi

drugi deo. Odmah posle hapenja bio sam sasluan nekoliko puta. Ali, poto je bilo reisamo o uzimanju generalija, to nije dugo trajalo. U prvo vreme nisam ga ozbiljno shvatao. Primio me je u prostoriji sa navuenimzavesama, na njegovom pisaem stolu stajala je samo jedna svetiljka koja jeosvetljavala naslonjau koju mi ponudi da sednem, dok je on ostao u senci. Sutradan me u zatvoru poseti advokat. Pita ga da li je zalio zbog majke i da pazi sta prica pred sudijom, da svi umiru. Meutim, objasnih mu da sam po prirodi takav i da zbogfizikih potreba esto potiskujem svoja oseanja. Na dan majine sahrane biosam vrlo umoran i spavalo mi se. Opet kod islednika, kazu mu da advokat nije tu i da ne mora da odgovara, on hoce. Kaze mu da je cudan i povucen covek. Pita se nesto mu je cudno, ovaj opet prepricava dogadjaje kako je ubio. Zato,zato ste pucali na telo koje je lealo na zemlji? I tu opet nisam znao ta daodgovorim. Sudija mu mase raspecem, on treba da se pokaje. Zatim me paljivo i pomalotuno pogleda i promrmlja: Duu tako okorelu kao to je vaa nikada nisamvideo. Zloinci koji bi se nali preda mnom uvek bi zaplakali pred ovom slikombola. inilo mi se da se sudija vie ne interesu je za mene ida je, u neku ruku, odredio svoj stav u mom sluaju. Iposle jedanaest meseci, koliko je trajala istraga, 2 ne voli da govori o tom delu zivota. Jednog dana kad sam se uhvatio za reetke naprozoru, ispruivi lice prema svetlosti, ue uvar i ree mi da imam posetu.Pomislih da je Marija. I zaista je bila ona. U tom delu za posetioce svi viu. Privlaci ga, cemu bi se nadao sem njoj. Ona-izaci ce i vencace se. Ubrzo posle toga mi je pisala. I upravo od tog trenutka zapoelo je ono o emunikada nisam voleo da govorim. Na svaki nain, ni u emu ne treba preterivati, imeni je to bilo lake nego drugima. Par meseci se navikavao da nije slobodan covek. Muila me je,na primer, elja za enom. Bilo je to sasvim prirodno, bio sam mlad. Ne moze da pusi. Osim ovih neprijatnosti, nisam bio suvie nesrean. Sve se sastojalo, jo jednomda kaem, u tome kako da utuem vreme. Postavljalo se isto tako pitanje sna. U prvo vreme nou sam slabo spavao, adanju nikako. Postepeno sam bolje spavao, i ak sam mogao i danju da spavam. Izmeu slamarice i dasaka kreveta naao sam neko pare starih novina, gotovoprilepljeno za tkaninu, poutelo i providno. Na njemu se prialo o nekomdogaaju kome je nedostajao poetak, ali koji se morao dogoditi negde uehoslovakoj. Jedan ovek otputovao je iz nekog ekog sela u nameri da seobogati. Posle dvadeset i pet godina vratio se sa enom i detetom kao bogat ovek. Njegova majka i sestra drale su hotel u njegovom rodnom mestu. Da biih iznenadio, ostavio je enu i dete u nekom drugom hotelu, a sam je otiaomajci koja ga, kad je doao, nije prepoznala. Da bi se naalio, doe na pomisaoda kod njih najmi sobu. Pokazao im je svoj novac. Da bi ga opljakale, majka isestra ga ubiju nou udarcima ekia i telo bace u reku. Izjutra je dola ena, i,ne znajui nita o svemu, otkrije ko je putnik. Majka se obesi. Sestra skoi ubunar. Pri tome sugubili svoje ime. Rei jue ili sutra bile su jedine koje su za mene imale nekismisao.Kad mi jednog dana uvar ree da se tu nalazim ve pet meseci, poverovao sammu, ali ga nisam razumeo. Gleda se u metalnom tanjiru, prvi put slusa svoj glas, to je sve sa sobom pricao. Tadasam se setio ta je govorila negovateljica prilikom majine smrti. Ne, nije biloizlaza i niko ne moe da zamisli ta znae veeri u tamnicama. 3 sledce leto raspravljaju njegov slucaj. Pita ga strazar da li ga je strah. Guzva, novinari. : Znate, vau stvarsmo malo naduvali. Leto je mrtva sezona za novine. A samo va sluaj i onaj ooceubistvu neto vrede. ovek u crvenom platu sede u fotelju u sredini, stavi kapu ispredsebe, obrisa maramicom malu elavu lubanju i izjavi da pretres poinje. jedan od njih, mnogo mlai, obuen usivo odelo s plavom manom, stavio je svoje nalivpero ispred sebe i gledao me. . Primetio sam kako se iz donedavnabezobline publike diu jedan po jedan, i zatim nestaju kroz sporedna vrata,direktor i nastojnik doma staraca, Tomas Perez, Remon, Mason, Salamano i Marija. Preplaena, ona mi neprimetno dade znak. udio sam se samom sebikako ih ranije nisam spazio, kada, uvi svoje ime, poslednji ustade Selest. Ree mi da sada treba da mi postavi nekoliko pitanja koja, na izgled, nemajuneposredne veze s mojim sluajem, ali koja su, moda, s njim vrsto povezana.Shvatio sam da e opet govoriti o meni, i u isto vreme osetio sam koliko mi je toNeprijatno. Pitaju ga za majku. Odvedoe me, popee u zatvorenika kola iotpratie u zatvor, gde sam jeo. Odmah zatim, ba kad sam osetio da samumoran, doli su ponovo po mene; upravnik doma kaze da se majka zalila na njega i da je bio miran na dan sahrane. Nije hteo da je vidi, nije zaplakao i odmah otisao. Prvi put mu se place, svi ga preziru. Prvi put shvata da je kriv. Raspravlaju i o beloj kafi, kriv je to je prihvatio kafu u trenutku kada je pred majcinim telom. Tomas perez kaze da je bio tuzan, ali da ovog nije video da place. Tj nista nije video. Selest je na njegovoj strani, izjavljuje da je to prosto nesreca. Pozeli da ga zagrli. Ulazi marija, ima sesir. Tuzilac insistira na tome da su se upoznali dan posle sahrane. Gospodo porotnici, sutradan posmrti svoje majke, ovaj ovek otiao je na kupanje, upustio se u nedozvoljenodnos i otiao da se, gledajui jedan komian film, nasmeje. Nemam vie nitada vam kaem. na kraju ramon, pitaju ga kako je ovaj umesan u sve. Da, uzviknu on snano, optuujem ovog oveka to je sa srcemzloinca sahranio svoju majku. na trenutak kada ga vode do tamnice oseca svezinu veceri, stvarnost. 4 Izgledalo je kao daceo dogaaj razmatraju van mene. Sve se odvijalo bez mog uea. Sutina njegove misli, ukoliko sam dobro shvatio, bila je u tome da sam uiniozloin s predumiljajem. Tuzilac prica kako je on bezosecajan i kako je sve svesno uradio. Ovaj ovek, gospodo, ovaj ovek je inteligentan. uliste ga, zar ne? Ume da odgovara. On poznaje vrednost rei. I ne moe se rei daje postupio a da nije bio svestan onoga to ini. Nema sumnje,morao sam da priznam da je bio u pravu. Nisam mnogo alio svoj in. Ali samse udio tolikom ogorenju. Hteo sam da pokuam da mu iskreno objasnim,skoro od srca, da nikada nisam bio u stanju da za neim zaalim. Kaze da nema duse. To je veci zlocin. Jer ukoliko mi se dogaalo da u tokusvoje ve duge karijere traim smrtnu kaznu, nikad kao danas nisam osetio da tajbolni zahtev opravdavaju, iziskuju, potkrepljuju savest imperativne i svetedunosti i gnuanje koje oseam gledajui lice ovog oveka na kome itam samoneto udovino. kad ga pitaju za krivicu kaze da je to bilo od sunca. Njegov advokat kaze da je bolje da sad prekinu i zavrse kasnije. Cudi se kako advokat govori JA u njegovo ime. Prica sve suprotno od tuzioca, da je ovaj morao tako sve da uradi. Ali ne pominje sahranu, tu ne moze da kaze nista dobro. Seca se malih radosti. Cekaju presudu. Nije ni jednom potrazio pogledom mariju. Srce mu je zatvoreno. Advokat je prijatan, nada se da ce sve biti dobro. Nisam gledao ka Mariji. Nisam imao vremena, jer mi predsednik uudnoj formi ree da e mi glava u ime francuskog naroda biti javno odrubljena. Nista nije rekao na to. 5 odbija ispovednika. Razmislja kako on moze da umakne ovome. Trebalo je da se vise raspituje o smrtnoj kazni, da moze sad da smisli nesto. Poto sam sve dobro razmotrio, nita mi nijedoputalo ovaj rasko, sve mi ga je oduzimalo i ona sprava me je svog ponovoobuzimala.Nisam, pored sve dobre volje, mogao da se pomirim s ovom bezonomIzvesnou. Sve to sam o tome oveku znao, bilo je, moda, samo onoto mi je majka tada o njemu govorila: otiao je da vidi pogubljenje jednog ubice. I pri samoj pomisli da tamo ode, on se razboleo. Pa ipak je to uinio, akad se vratio, povraao je gotovo celo prepodne. Otac mi se tada malo zgadio.Sada sam to shvatao i bilo je to sasvim prirodno. Trebalo je osudjenima dati neku sansu, ne ovako bez ikakve nade. Ali kad bolje razmisli osudjenom je u interesu da sprava sto bolje funkcionise. Kad se seti u masti je giljotina na stepenitu, a u stvarnosti mala i precizna, na zemlji. Postojale su jo dve stvari na koje sam stalno mislio: zora i moja molba zapomilovanje. Znao sam da dolaze u svitanje. Jednom rei, provodio sam noi u iekivanjuzore. Nisam voleo da me iznenade. Kad treba da mi se to dogodi, vie volim dasam na to spreman. Sreca da nije stalno cuo korake, inace bi se mnogo prepao. Stalno je mislio o molbi za pomilovanje. Sa jedne strane ako ga odbiju, pa sta , ne vredi ziveti. Marija mu ne pise vec danima, verovatno joj je dosadilo. Mozda je umrla, pa dobro i to ga ne potrese. Dolazi opet ispovednik u neobino vreme. Pita ga da li je siguran da ne veruje u boga. On prihvata da su drugi prihvatili boga, ali on nece. Bilo da umre sada ili kasnije. Svestenik ga zali zato sto ne veruje ni u sta. Mozda ce se od njega traziti da vidi bozije lice. Davno je to bilo kad sam, moda, u njimatraio jedno lice. Ali to lice imalo je boju sunca i izraavalo vatrenu strast: biloje to Marijino lice. Uzalud sam ga traio. Hoce on drugi zivot ali to nema veze sa bogom. Zove ga gospodine ne oce. Vise se ljuti. Poludi. Nita, nita nije bilo vano i dobro samznao zato. I on je isto tako znao zato. Sa dna moje budunosti, za itavog ovogbesmislenog ivota koji sam provodio, dopirao je do mene, kroz godine koje jonisu dole, neki tajanstveni dah i on je na svom putu unitavao sve to su mi tadapredlagali u jo nestvarnijim godinama koje sam proiveo. ta me se tie smrtdrugih, ljubav neke majke, ta me se tie njegov bog, ivotni put i sudbina kojeje ovek izabrao, poto jedna jedina sudbina treba ba mene da izabere i samnom milijarde povlaenih, koji se kao i on izdaju za moju brau. Guio sam se viui sve ovo. Ali ve su mi uvari istrgli ispovednika iz ruku izapretili mi. On ih je, meutim, smirio i za asak me nemo posmatrao. Oi sumu bile pune suza. Okrenuo se i nestao. Poslednja strana: im je otiao, smirio sam se. Bio sam iznemogao i bacio sam se na svoj leaj.Mislim da sam spavao, jer kad sam se probudio, svetlost zvezda obasjavala mi jelice. Do mene je dopirao um polja. Mirisi noi, zemlje i soli osveavali su mislepoonice. udesan mir ovog uspavanog leta ulazio je u mene kao plima. Prikraju noi zavijale su sirene. Objavljivale su odlazak u svet, prema kome samsada bio zauvek ravnoduan. Prvi put posle toliko vremena pomislio sam namajku. Uinilo mi se da sam razumeo zato je na kraju ivota nala verenika,zato se pretvarala da ponovo poinje. Tamo, tamo takoe, oko onog doma ukome su se ivoti gasili, vee je bilo kao melanholini poinak. Tako blizu smrtimajka mora da se oseala osloboenom i spremnom da ponovo sve preivi.Niko, niko nema prava da plae nad njom. I ja sam se osetio spremnim da sveponovo preivim. Kao da me je ovaj veliki gnev oistio od zla, oslobodio nade uovoj noi prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnojravnodunosti sveta. Iskusivi da je toliko slina mojoj, da mi je posle svegatako bratski bliska, osetio sam da sam bio srean i da sam to jo i sada. I da sesamo sve svri, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poelim da na danmog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me doekaju s povicima mrnje.