STRES i NJEGOVO PREVLADAVANJE

Prof. dr Aleksandra Nedić

Stres - definisanje

1. Stimulus – stres kao (nepovoljni) stimulus iz spoljašnje ili unutrašnje sredine – “STRESOR”

2. Odgovor - efekti stimulusa na osobu/ organizam

3. Interakcija –interakcija izmedju stimulusa, psihološke interpretacije stimulusa i fizioloških odgovora i ponašanja

Stresori - spoljašnji (toksični, infektivni, fizički,

traumatski); - unutrašnji (bes, strah, strepnja...)

• Stresori u opštoj populaciji mogu biti jedan od etioloških faktora za razvoj bolesti

• Stresori u populaciji pacijenata mogu doprinositi održavanju bolesti – bolesno stanje, dijagnostika, lečenje, hospitalizacija... su stresogeni

• Stresori kod zdravstvenih radnika: rad u smenama, nedostatak jasnoće i kontrole, konfliktne uloge, emocionalno “trošenje”, prekomeran rad, svakodnevno suočavanje sa patnjom, bolovima i smrću....

Stres

• Stresori: naglo nastale psihosocijalne promene, ne dozvoljavaju vreme za pripremu

• Stresori mogu predstavljati izazov (usmeravanje na mogućnost prevladavanja stresa i prenosti koje ovo prevladavanje donosi) ili opasnost-pretnju (usmeravanje na posledice, štete, povrede)

• “Stres je negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim i psihološkim (kognitivnim, emocionalnim i bihejvioralnim) promenama, koje su usmerene na izmenu samog stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva.”

Stres

• Zašto je jedan isti događaj stresogen za jednu, a nije za drugu osobu ? (jedna osoba ga doživljava kao pretnju, a druga kao izazov)

• Stres je posledica procene (davanja značenja) stresnog događaja i procene dovoljnosti sopstvenih rezervi za savladavanje stresora

• Stres: niskog, umerenog i visokog intenziteta

Lazarusov transaksioni model-psihološki koncept stresa-

događaji ličnost

emocije

Primarnaprocena

Sekundarnaprocena

ovladavanje ishod

SINDROM OPŠTE ADAPTACIJE(model odgovora)

Otpor na stres

alarm otpor iscrpljenost

Izlaganje/vreme

normalno

prilagođavanje

3 stadijuma sindroma opšte adaptacije

STRESOR (opaženi stres)

reakcija ALARMA

aktivacija simpatikusa medulanadbubrega (nor)adrenalin

“borba-beg”

stres perzistira

OTPOR

organizam se oporavlja od Alarma↓ se delovanje kateholamina

↑ se delovanje adrenalne kore

stres perzistiraISCRPLJENOST

Kontinuirana ekscitacija hipofiza-nedbubreg. Iscrpljivanje rezervi organizma – loša funkcija nadbubrega hipokglikemija

psihofiziološke bolesti/smrt

sindromBORBA-BEG

I

II

III

Stres i imunološki sistem

• Psihoneuroimunologija - istraživanje efekata psihološkog i/ili fizičkog stresa na imuni sistem

• Imunosupresivni efekti stresa - npr. smanjenje limfocita i IgA (nakon ispita) dovodi do razvoja podložnosti za infekcije

Psihološke reakcije na stres

• Kognitivni odgovori na stres (procena stresora, verovanja u vezi sa “pretnjom”, mogućnost uspostvaljanja kontrole):

- slabljenje pažnje i koncentracije - snižavanje efikasnosti u zadacima - ometajuće, ponavljajuće misli• Emocionalne reakcije na stres: - strah, anksioznost, uzbuđenje, bes,

potištenost/depresija, poricanje, stoicizam (naučena bespomoćnost)

Psihološke reakcije na stres

• Bihejvioralne reakcije na stres: - ponašanje u rasponu od izbegavanja i

povlačenja do usmeravanja na stresor i borbu za njegovo prevladavanje

• negativni stresori stresogeniji – gubitaksamopoštovanja, ugrožavanje osećaja moći i identiteta• stresogeniji događaji koji se ne mogu predvideti i kontrolisati

Moderatori i medijatori stresa

• Moderatori – stanja koja prethode pojavi stresora i u interakciji sa stresorom utiču na ishod

• Moderatori: ličnost (npr: Tip A ličnosti: kompetitivan, orjentisan ka postignućima, agresivan i hostilan, doživljaj “kratkog vremena” – veći rizik za hipertenziju i koronarnu bolest srca); i samopouzdanje (npr. nisko samopouzdanje povezano je sa većim rizikom za: psihološki distres, emocionalno iscrpljenje, ređe korišćenje veština prevladavanja, češće korišćenje PAS)

• Medijatori – deluju u vezi izmedju izloženosti stresoru i uticaju na povoljan ishod (npr. procena)

Prevladavanje stresa

• Proces izlaženja na kraj sa zahtevima iz spoljašnje ili unutrašnje sredine

• Prevladavanje stresa – serija transakcija izmedju osobe (koja ima sopstvene potencijale, vrednosti i uverenja) i sredine (koja ima svoje specifičnosti)

5 strategija za prevladavanje stresa

1. Direktna akcija – osoba pokušava da direktno promeni ili utiče na svoju povezanost sa stresnom situacijom (bežanje od stresora ili otklanjanje stresora)

2. Traženje informacija – osoba pokušava da bolje razume situaciju i predvidi buduće događaje vezane za stresora

3. Inhibicija akcije – nepreduzimanje /nečinjenje. Može biti dobro ako se situacija sagleda kao kratkotrajna

5 strategija za prevladavanje stresa

4. Intrapsihičko ili palijativno prevladavanje – osoba ponovo procenjuje situaciju (npr. koristeći mehanizme odbrane) ili menja “unutrašnje okruženje” (lekovi, alkohol, relaksacija...)

5. Okretanje ka drugima – traženje pomoći i podrške

Prevladavanje stresa

• Maladaptivni stil prevladavanja – nemogućnost adekvatnog prilagođavanja okolini i osećanja mizerije (jada) i nesreće. Emocionalni i izbegavajući stil prevladavanja

• Adaptivni stil prevladavanja – adekvatno prilagođavanje okolini i sticanje dobiti iz iskustva. Stilovi prevladavanja stresa: odvajanje i racionalan stil

Mehanizmi maladaptivnog prevladavanja

• Emocionalni - osećanje nadvaldanosti i bespomoćnosti

- jad, potištenost/depresija, bes - premeštanje frustracije u polje (prema drugima) - priprema za najgori ishod; traženje saosećanja Kratkotrajna korist: ekspresija emocija Dugotrajne posledice: skrhanost problemom

• Izbegavanje - “sedi i nada se” da će se problem sam razrešiti - “pretvara se” da se ništa ne dogadja (ako neko pita) - razmišlja o drugim stvarima i malo govori o problemu

(negacija) - uzda se u sudbinu Kratkotrajna korist: privremeno olakšanje (“problem ne postoji”)Dugotrajne posledice: negiranje problema ne može biti

kontinuirano

Mehanizmi adaptivnog prevladavanja• Odvajanje (detached) - problem ili situacija se ne shvataju kao pretnja - postoji smisao za humor - “ne shvata lično”, problem posmatra razdvojeno od selfa - razrešava probleme stvarajući relacije izmedju delova

problemaKratkotrajna korist: izdigne se iznad problema; inventariše

problemDugotrajne posledice: prevencija identifikacije sa problemom• Racionalno prevladavanje - korišćenje prošlih iskustava - preduzimanje akcija da se stvari promene - rešavanje “korak po korak” i logičan pristup - puna pažnja se posvećuje problemu i on se shvata kao izazovKratkotrajna korist: logično odredjivanje razrešenja Dugotrajne posledice: problem se stavlja u perspektivu (kao

moguć)

Socijalna podrška

• Doživljaj osobe da je: voljena, potrebna, poštovana; o njoj neko brine povećava samopouzdanje, redukuje nesigurnost i negativna osećanja

• Socijalna izolacija: faktor rizika za prevremenu smrtnost

• Socijalna podrška “amortizuje” negativne efekte stresa

• Dovoljna “jedna bliska i poverljiva osoba”