stribogov poklon

8/6/2019 STRIBOGOV POKLON

1/85

STRIBOGOV POKLON

LES MARTOVI

Preveo sa ukrajinskog Andrij Lavrik/Andrija Lavrek

(, ), , 1982

NARODNA KNJIGA, 2006.


2/85

PRONAENI RUKOPIS O RUSKOM KRAJU

UVODNA RE

Nedavno je rad filologa krunisan izvanrednim uspehom:

pronaen je drevni rimski rukopis koji neosporno govori o naemkraju. Nema sumnje da je rukopis slinog sadraja moralo biti vie,ali su sigurno nestali zato to ih noviji narodi nisu razumeli i bili sumiljenja da takvi rukopisi nisu vredni uvanja za potomstvo.

Na rukopis, koji smo se nedostojnom rukom usudili prevestina ruski* jezik, takoe sadri takva pogrena miljenja, ali ipak nudiopis naeg kraja i naroda iz koga se moe zakljuiti kako je velikomkulturom odisala u ta davna vremena naa domovina.

*Tj. rusinski, ukrajinski (jezik i narod). Stanovnici Zapadne Ukrajine,Galicije, sve do 20-ih godina XX veka zvali su se uglavnom Rusinima,onako kako se i danas zovu vojvoanski Rusnaci/Rusini. Takoe, i rosijski(moskvoruski), i beloruski i ukrajinski (kijevsko-ruski) narod ponekad su sezvali i zovu se i optim imenom ruski. (Prim. prev.)

Nismo sve uspeli da prevedemo doslovno, a rei mussicus,pannus ipoppus ostale su sasvim neprevedene jer nikako nismo moglida shvatimo njihovo znaenje.

PREVOD

Negde daleko na severu, iza uma, planina i hridina, nalazi sezemlja neprijateljska svojim vlastitim iteljima.

Ni vinograd, ni maslinovo drvo ne moe da izdri onu studenkoja tamo vlada. Reke i jezera su vei deo godine okovane mrtvimbelim ledom. Po umama i livadama ne odzvanja poj arenih ptica i neuje se glas ivotinja. Stoje te ume mrane i nedostupne; stabla su imobavijena grubom korom; zemlja je prekrivena uvelim liem; ive unjima samo divlji bikovi koji se hrane tim liem.

A koja neoprezna zver ili ptica ode iz naih krajeva u tu zemlju,prestraena njenim beznadnim izgledom brzo se vraa natrag.

Pa ipak tamo ive ljudi koje je, verovatno, vojni zanat jo udrevna vremena oterao onamo, te nisu umeli da se vrate natrag meuljude. Nemaju oni tamo mnogo radosti, jer je priroda odvenegostoljubiva: plavo nebo retko e razveseliti srca tih ljudi, a bogApolon se u svojim koijama vozi iznad gustih crnih oblaka, kojiprodiru suneve zrake.

Ali bogovi su nadoknadili iteljima te zemlje negostoljubivostprirode na drugi nain. Dali su im pametnu i vrednu stoku, koja sama

radi. Ta stoka zove se muikus.Putnici koji se hvale da su bili ak i u tim krajevima, priaju o

muikusima takve stvari u koje je teko poverovati. Dakle, vlastitimuima smo uli od jednog pripovedaa (kojem se, inae, moeverovati), kako se kleo u sve to mu je sveto da je sve ono udnovatoto moe ispriati o tim muikusima sasvim istinito. Takoe, nejednom smo mi i nai prijatelji i poznanici uli pripovedanje visokihlica, koje je vojni zanat odveo u te krajeve. Iako ti pripovedaiuglavnom nisu ni znali jedan za drugog, njihove prie su se poklapale


3/85

i u najstinijim detaljima. Uopte nismo uli nikakve protivrenosti upriama o tim muikusima.

Ti muikusi su po izgledu ak veoma slini ljudima; oni pravesebi i odeu, idu u toj odei, ak i grade sebi kue. tavie, timuikusi ak navodno znaju i da govore i zovu ljude panus ili popus.

Meutim, iako ne sumnjamo da je Jupiter svaku ivotinjuobdario glasom, teko nam je poverovati da ivotinjski jezik mogu

razumeti ljudi. Pa ipak se pripovedai, govorei o tome, kunu da jeba tako.Priaju, dalje, da su ti muikusi ljudima od velike koristi

vee, nego nama konji, volovi, mule ili magarci. Jedino se meso od tihmuikusa ne jede, verovatno zato to je ilavo i neukusno.

Ti muikusi navodno i oru, i seju, i skupljaju letinu, i sve toskupe daju ljudima, sebi ne ostavljaju nita, jedino koliko da preive;vie od toga nikad, manje vrlo esto.

Ti muikusi navodno ive zajedno sa konjima, volovima iovcama i brinu za njih vie nego za sebe same. Jer ono ito, koje nisupredali ljudima, daju konjima, volovima i ovcama; sebi ne ostavljajunita, jedino koliko da preive; vie od toga nikad, manje vrlo esto.

Zbog toga se muikusi iznuravaju nasmrt, i smrt ih po praviluzatie na poslu.Njihovu vrednou uporeuju sa pelinjom ili mravljom. Ali tu

postoji velika razlika, jer pela ili mrav brani oveku da im uzmenjihovo dobro, dok muikus rado daje sve to ima i sebi ne ostavljanita, jedino koliko da preivi; vie od toga nikad, manje vrlo esto.

U toj zemlji se ljudi ne moraju ni oko ega brinuti, jer muikusisve spremaju za njih: i ito, i mleko, i meso, i volove, i konje, i ovce.Sami drage volje daju i kao da ive samo zato, da bi ugodili ljudima.

Pre zore kod nas se jo ni ptice nisu probudile muikus veustaje, budi konje, volove i ovce da bi se jo do izlaska sunca dobronaradio. Kau da muikusa jedino rad i dri u ivotu i, ako bi mu se

zabranilo da radi, brzo bi umro.Muikusi ive u parovima. Mujak i enka prave sebi brlog, aonda grade staju za konje, volove i ovce. Za sebe od slame i glinenaprave nisko i tesno prebivalite, a za konje, volove i ovce prostranegraevine od drveta. Eto koliko je paljiva i brina ivotinja tajmuikus.

Ima u tom kraju jedan mesec godinje kad se nita ne moeraditi prvo, zato to su dani veoma kratki, i drugo, zato to napadaveliki sneg.

U to doba godine se muikusi pare i razmnoavaju. enka nelee mlade iz jaja, nego ih raa ive, obino po jedno, ali se deava darodi i po dvoje-troje.

im prohoda, mladunad muikusa pokazuje veliku volju zarad. Ali zato ima uroeni strah od oveka. Dovoljno je da se oveksamo pojavi, i mladunad muikusa poinje da vie, plae i, tresui seod straha, razbei se na sve strane. Poinju da rade im malopoodrastu i mnogi od njih ve u tim godinama umiru od tekog rada.

Muikus se hrani ostacima. Sve itarice daje ljudima, volovima,konjima i ovcama, a sebi ostavlja ono najgore. Zatim to namoi uvodi, ili kiseli, ili ak skuva jer ume da loi vatru i od toga ivi.Meutim, jede samo pred zalazak sunca ili ak po zalasku, jer danjuod neprekidnog rada nema kad da jede.


4/85

Kau, da ti muikusi ak i novac zarauju; toliko su te ivotinjepametne. Navodno prodaju ljudima one plodove koje ostavljaju sebiza hranu. Prodaju, takoe, i one domae ivotinje, svoje drugove, kojiim pomau u tekom radu. Na taj nain otkidaju sebi i svojojmladunadi od usta i gladuju, kako bi tu hranu i svoje drugove u radumenjali sa ljudima za novac, jer navodno vole dragoceni i bletavimetal, kaogod svrake ili vrane.

Meutim, sav taj novac muikusi posle nekog vremena vraajuljudima. Istina, da bi do toga dolo, ljudi moraju primeniti raznalukavstva i udne naine. Mi smo uli samo za tri takva naina (a imaih, navodno, vie), pa smo se strano udili i nikako nismo mogli dapoverujemo, iako su se pripovedai kleli da je to tako. Prvi nain jeovakav:

Ljudi daju muikusima malo pare papira (u kome se, kakoizgleda, krije neka tajna sila) i tada se svi muikusi, plaui, viui idrhtei, okupljaju i daju ljudima dragoceni i bletavi metal. Taj nainse zove administracija. Drugi nain je ovakav:

Od muikusovog ita muikusovim rukama ljudi prave udannapitak, veoma otar, tako da pali grlo, i muikus navodno za taj

napitak daje svoj novac ljudima. Takoe, kad muikus preda sveitarice ljudima i stane da gladuje, tada mu ljudi za novac daju raznosmee. Taj nain se zove industrija i trgovina. Trei nain je ovakav:

Po naseobinama muikusa rukama istih tih muikusa ljudipodiu velika zdanja i posred njih okae razne blistave predmete odstakla, srebra, zlata, bakra i gvoa, pale svee, udaraju u velikazvona, na iji glas muikusi tre esto sa velike udaljenosti, trezadihani i desi se da usput padaju i lome ruke i noge, samo da to prestignu u tu veliku graevinu. A ljudi se u tim graevinama maskiraju,izvode razne udne kretnje, izgovaraju gomilu nerazumljivih rei ipritom zvone as u mala, as u velika zvona. Tamonji ljudi su toverovatno nauili od Grka, kod kojih je kao to je poznato

teatarska umetnost na visokom nivou. Posmatrajui sve te radnje,muikusi se sasvim izgube i poinju mimo volje da ponavljaju rei ipokrete glumaca. Tako zaluenim muikusima ljudi prilaze i uzimajuim i poslednji novac. Taj nain se zove kultura.

O tim muikusima se priaju jo udnije stvari, prosto da ovekne poveruje. Ali mi emo prepriati sve to smo uli.

Ljudi, navodno, ue muikuse i vojnom zanatu. I kau damuikusi imaju toliko razvijeno ulo njuha, da po mirisu raspoznajusvog oveka od neprijatelja. Ti muikusi se, navodno, vrlo hrabrobore, neustraivo napadaju neprijatelja ne obazirui se ni na bol, ni nastranu smrt i radije ginu od neprijateljskog oruja nego da se sramnopredaju ili pobegnu. Ljudi uzimaju muikuse u vojsku na veoma

udan nain.U njihova sela se alje nekoliko listova crvenog papira, u kojemse, verovatno, takoe krije neka tajna sila. Na to se svi muikusiokupe, odaberu nekoliko odraslih mladih mujaka, strgnu im odeu igole, krvave i vezane silom vode ljudima. Pritom muikusi iz itavogsela tako strano plau i nariu, da se srce cepa. Njihovo oglaavanjeuje se na nekoliko milja, kao da ih je zadesila neka strana zaraznabolest, ili kao da su svi smrtno ranjeni. Mujaci i enke u oajuudaraju glavama o drvee i u kamenje, upaju kose i kidaju na sebi


5/85

odeu, ali ipak silom vode mlade, gole i prestraene mujake izmeuvojnika, kako bi svojim zdravljem i ivotom branili ljude.

Budua pokolenja! Nai potomci! Ovo su bili svi podaci o tomudu, tim muikusima, koje je za vas sauvalo nae slabo pamenje!

Da li je sve to priaju o tim muikusima tano ne moemoznati. Ali mislimo da ako i nije sve, u tome ipak ima mnogo istine.Ako mogu postojati kentauri, sirene i druga udovita, zato i ovakvih

stvorenja ne bi moglo biti negde u svetu. Jer bogovi nisu stvorili samoono dobro i lepo, nego i svakakvu udnu i stranu pogan. A ko moepojmiti daleko i duboko seue zamisli bogova? Mnogi se udi, zatoje ovo ili ono takvo, a to je za bogove najobinija stvar.

Neki misle, da su i muikusi ljudi. Ali to ne moe biti tano.Kako bi moglo biti da ovek oveka, to jest brat brata (jer mi smo svibraa), tako mui i poniava? Da ovek oveku nanosi takvo zlo? A sdruge strane, kako bi moglo biti da ovek dozvoli takav odnos premasebi i ne zbaci poniavajui jaram?! Pa svima nama je poznata drevnaistorija naeg carstva, kakav bunt i pokolj su nainili robovi, kad vienisu mogli onako da ive.

I zaista, ako je muikus ovek, za ta treba da smatramo

tamonje ljude, koje muikusi navodno zovu panus i popus? I gde tomoe biti, da se ovek spusti do takvog zverstva i tako mui svogbrata? Ako su muikusi ljudi, onda tamonje ljude valja smatrati zabesne vukove!

A ve bogovi ne bi ljudima nanosili takvo zlo i ne bi takoopoganili ljudsku vrstu.

1897.*

*1897. je godina kada je pria napisana. Jednako su datirane i ostaleprie u ovoj zbirci. U nekim sluajevima se godina pisanja poklapa sagodinom objavljivanja, ili je pria objavljena godinu-dve kasnije. Meutim,ova pria, suoivi se sa gaenjem asopisa kojima je nuena i saaustrougarskom cenzurom, za pievog ivota nije objavljena objavljena jetek 1943. godine. U zbirku ukr. prireivaa, iz koje je prevedena, uneta je

prema rukopisu. (Prim. prev.)


6/85

IVAN RILO

Od roenja nisam verovao ni u kakve vetice, arobnjake ilivampire. Ali otkako sam upoznao Ivana Rila, poeo sam da verujem.Sluajte samo, kakav je majstor bio taj Ivan Rilo taj je umeo da se

pretvori u bilo koju ivotinju. Pogledate ga ovek, kao i svaki drugi;kad odjednom, hop, i postade svinja, ili pas, ili zec, ili ve tagod. Dami je to ko priao ne bih mu verovao, ali svojim sam oima video.

Bio jednom Ivan Rilo tamo, gde su delili. Okupili se ljudi,priaju meu sobom i ekaju da ponu da dele. Ivan Rilo meu njimastoji i takoe pria. Obian ovek. A onda poinju da dele, i na IvanRilo, kako je to video, ispravio se i postao visok k topola, isprsio se,naduo se prosto se pretvorio u uhranjenog krmka, samo to nezagroke. Pa e zvunom glasinom, kao bik:

- Razmaknite se!Odguruje ljude i probija se napred, da prvi dobije. Drugi ga

zaustavljaju, stiavaju.

- Ne guraj se kau. Pusti i druge.- Ma je li?! breca se Ivan Rilo i pokazuje zube kao pas. Ato ja da putam druge; to ne bi drugi pustili mene?

Ali bio je jednom Ivan Rilo i tamo, gde je trebalo dati za optedobro. Ljudi, ko stoji, ko sedi, razgovaraju i ekaju da doe na njihred da daju. Stoji i Ivan Rilo meu njima i pria, sasvim kao i svidrugi. Ali uto doe as kad treba davati. Ljudi vade novanike, brojepare i daju gde treba. A na Ivan Rilo se savio u klupe, smanjio se,pa unatrake i eto ga negde skroz iza svih. Drugi mu govore:

- Prii, Ivane Rilo, daj i ti neto!A Ivan Rilo sve mic po mic do vrata, i zuji tanko kao muica:- Pustite me, dobri ljudi, nemam ja! Meni niko nita ne da, pa i

ja nemam ta da dam.Tu skoro sela se uskomeala. Kao pele u konici kad se pustidim, tako i ljudi po selima. Okupljaju se u drutva, pretplauju nanovine, glasaju za poslanike, prave vea. Zovu i Ivana Rila. A on idemeu njima kao crna ovca. ta mu govore, na jedno mu uvo ue, nadrugo izie. ta mu kau da uradi nee uraditi, ta ga pitaju nezna. Desi se, okrue ga susedi i prijatelji i stanu ga nagovarati:

- Ivane Rilo, uzmi i ti malo itaj novine!A Ivan Rilo spusti ui, podvije rep i:- Ne znam ja nita. To se mene ne tie.- Upii se, Ivane Rilo, u nae drutvo!- Ma, vidite, ne mogu sad izvlai se on.- Ivane, daj i ti neki fenik za nau zajednicu.- Ne mogu sad.- Ivane, doi da glasa zajedno sa nama!- Ma ne mogu sad.Ali im se ljudi raziu, Ivan Rilo digne rep, naulji ui i tri

pravo do oca Veprovia, a onda do pana* Derikokog.*Pan na ukrajinskom, beloruskom i poljskom gospodin. U

oiglednoj je vezi sa srpsko-hrvatskim reima upan i ban. (Prim. prev.)Otac Veprovi e Ivanu Rilu, kao da ita iz knjige:


7/85

- uje, Ivane, iziao je takav zakon, da mora kupiti desetkrtenica. Za svaku krtenicu ti treba peata od po tri lava* i 42 i pokrajcare.

*Lav austrijska novana jedinica, dve krune. (Prim. prev.)Ivan Rilo vadi novanik i odbrojava pare. Ostalo mu jo tri

krajcare, pa je i to dao za sveu.Ide zatim Ivan Rilo do pana Derikokog, jo na ulici skinuo

kapu pa nosi u rukama. Izlazi mu u susret pan Derikoki, pa sepozdravljaju. Ivan Rilo ljubi pana Derikokog u ruku i u kolena, a panDerikoki Ivana Rila u glavu i u usta, ali ne ljubi, nego bije. Pada IvanRilo na kolena, a pan Derikoki mu sve kosti nameta.

- Sluaj, stoko! vie pan Derikoki. Ima da glasa za mene!- Hou, velepotovani pane tankim glasom odgovara Ivan.

Dao vam bog da dugo vladate!Pa ide i glasa za Derikokog.Ali sve to jo nije nita, sve to jo ne kodi ljudima toliko. Nego

Ivan Rilo ima takvo jedno svojstvo, da vam se kosa digne na glavi,sluajui. Ivan Rilo ume da uskae u ljude. Stoji tako neki ovek, apored njega Ivan Rilo. Odjednom Ivan Rilo skoi, i ovek ostaje sm

Ivana Rila vie nema, jer je uskoio u njega. Po onom oveku sespolja nita ne poznaje kakav je bio, takav je i dalje, ali kakoprozborite koju sa njim, odmah ete videti da Ivan Rilo sedi u njemu,jer je napravio od njega ili svinju, ili zeca, ili kakvu drugu ivotinju. Ai Rilo uskae u ljude kad niko ne vidi nou ili kad su nasamo.Nesrean je onaj ovek, u koga Ivan Rilo uskoi!

Nau se tako na pijaci dva stara poznanika, Petr i Semn. Ipita Petro Semena:

- Pa, kako ivite? Je l se i dalje sastajete u itaonici? itate linovine?

A Semen pogleda ustranu, zadrhti kao uveli list na vetru i jedvaujno odgovara:

- Tie malo; eno ga stoji otac Veprovi!- Pa ta ako stoji? kae Petro. Stoji on, stojimo mi; taonda?

- Ma znate kako je mrmlja Semen. Ipak je on sveteno lice,a mi smo obini ljudi; strah me je.

Petro htede neto rei na to, ali Semen mrknu i nestade ga.Petro se zaudio: ta mu b? A ta bi mu bilo? Ivan Rilo uskoio unjega i pretvorio ga u zeca.

Ili se sretnu Grigorije i Artemije; pozdrave se pa Grigorije veliArtemiju:

- Pa, ta emo, kume Artemije; izbori su na pragu; treba seodluiti?

A Artemije ni pet, ni est, nego kao iz topa:- Briga mene za vae izbore! Hoete li vi da mi platite? Neu javie sa vama da budem u drutvu; naao sam ja takve, koji e dobroda mi plate!

I nestade ga. A Grigorije samo otpljunu:- ta mu b?A ta drugo, nego to da je u njega uskoio Ivan Rilo i pretvorio

ga u svinju.Za to vreme se Ivan Rilo sve zavlai u narod. Baza meu

ljudima danju i nou i sve gleda u koga da uskoi. Naroito u vreme


8/85

izbora ima veliku mo. uvajte se, dobri ljudi, Ivana Rila, jer kao tomuica upada u oko, tako i on uskae u ljude.

1895.


9/85

SELJAKOVA SMRT

I

Zvali su ga Banat, iako mu je pravo ime bilo Grigorije. A Banatsu ga zvali zato, to je sluio vojsku na Ugarskoj u Banatu i estopripovedao o svom boravku tamo.

Bio je oenjen po drugi put sa Kalinom, koju su sad zvaliGriciha, i koja je u jednoj nozi imala romatizam, tako da nije moglaii bez tapa.

Imao je obiaj da se svake nedelje napije.Kad bi se napio, sasvim bi zaboravio da je oenjen: sve je drao

sebe za udovca i seao se svoje prve ene, pokojnice. Susedi su prialida je to zbog toga, to je sa prvom iveo dobro, a ovom se oeniosamo zato, to se u domainskoj kui nikako ne moe bez ene.

U svaku nedelju Grigorije bi se razbrbljao. Iziao bi pred kuu

u zaputeno dvorite, zaraslo u korov, stao ispred barice iz kojekokoke piju vodu, i mleo:- Gde je plot od ulice? pitao je sam sebe. Svako ima plot, a

ja nemam? Zar sam ja gori domain od vas? Pazi, bogati! Nema plota,samo stubovi. A nekad je bio plot. Dok mi je ena bila iva. Kuvalami je ruak, dok sam ga pravio. Bila je prava gazdarica! Ja pravimplot ili radim neto pred kuom ta, je l nije tako? (ovo pitanje jeizgovarao svadljivim tonom, kao da mu neko protivrei), a ona,pokojnica, stane na pragu i kae: Grigorije, doi da rua. Onda japrekidam posao ta je l nije tako? i idem u kuu. A tamo stoji stosa belim stolnjakom ta, moda nije? Beli stolnjak! I na njemu aasa rakijom. Pa mi stavi iniju sa kajganom, pa iniju sa supom od

krumpira, pa kau sa mlekom, pa proju sa sirom. Kao sunce! Jedi, pij iveseli se!Ali nije se Grigorije kaio samo za plot, nego i za kokoke, pa i

za vrane. ak ni naem nedunom psu, sa suznim i dobrim oima,obraslom dugakom kozjom dlakom, nije davao da na miru proepored njegove kue.

Isto tako, uvek bi sa prolaznicima zapodenuo razgovor. Porednjegove kue bi, na putu do itaonice, svake nedelje prolazio Petr,mlad momak. Bio je sekretar itaonice, i Grigorije ga zato nije voleo.

- A kuda e, Petre?- A kuda bih? odgovara Petro. Idem na igranku. Dao nam je

bog nedelju, pa omladina hoe da se naigra.

Grigorije je znao da ga Petro lae.- Znai, tako? Bio sam i ja mlad. ta, moda nisam? Ali nekadigranke nisu bile ovakve, kao danas. Nekad su bili pravi momci, adanas ta? Beda jedna!

- A nekad su, moda, ljudi bili bolji? prekida ga razljueniPetro.

- De-de umiruje ga Grigorije. Nije to na tvoj raun.- A na iji je?- De-de. Je l ti ne zna, da svaki cigan svoga konja hvali? Je l

nije tako? To ja onako za sebe priam. Ali ti si, Petre, pametan, ti


10/85

treba da razume: nisu danas gori momci, nego su gora vremena. Je lnije tako?

Sad bi se razgovor okretao na loa vremena.- Ma otkud su danas gora vremena? pitao bi Petro.- Gora su, gora! tvrdio je Grigorije. Nekad je momcima bilo

samo do igranke, a danas ta? Zlo!- A ta, zar su nekad momci bili svi gospoda?

- De-de. Nisam ja to rekao. Nekad je bilo, da se eljad skupioko krme, i igra ceo dan. A dan nije bio kao ovo danas. Vreme jebilo takvo, da se srce radovalo. Je l nije tako?! A i dan je bio dui.

- A ta danas ne valja? pita Petro. I sad je lepo vreme, a letije dan dvaput dui nego zimi.

- Ma moe ti da pria ta oe! Vreme vremenu nije ravno,niti dan danu. Nekad je, samo da zna, dan bio dui. ta, je l nije?Kad u nedelju ponemo igranku kod krme, pre se mi umorimo negoto sunce zae. Ili kad u Banatu izae na zicir,* pa se razvuku kolonepo ravnom polju, a ranac pone da vue nadole

*Tj. egzercir. (Prim. prev.)- E, moj ika Grigorije prekida ga Petro. Nije to dan bio

kriv, nego vama tada nije bilo do igre, a ranac je bio teak zato to stese umorili do zalaska sunca.- ta se ti prepire sa mnom! Ja ti govorim istu istinu: nekad je

dan bio dui i no, i dan a sad je sve krai i krai!Petro se nasmejao:- Po vaem ispada da e uskoro dan trajati jedan sat, i no jedan

sat. A posle e stii dotle, da nee biti ni dana ni noi, nego as mrak,as svetlo, as mrak, as svetlo; samo e se smenjivati pred oima,tako da e se ljudi sve sudarati kad nekud krenu.

- Ma ta ti tu meni pria? Ruga se starijem oveku, je li?Petro ode, a Grigorije ostade, psujui omladinu i itaonicu.Da je do Grigorija, on, izgleda, sm ne bi ni ulazio u kuu u

nedeljni dan. Zvala ga je dvadesetogodinja erka, jo od prve ene,Vasilina. Ona mu je tiho, bosim nogama, prilazila, vukla ga za rukav igovorila:

- Tata, hajde da veerate!Grigorije bi se okrenuo, zauen, na trenutak bi se zamislio pa

bi poao u kuu.Od Vasiline je na nekoliko koraka unaokolo zaudarao znoj.

Devojke se obino umiju svake subote do pojasa. Vasilina, oigledno,nije to radila jer nije imala kad; zamenjivala je gazdaricu u kui i joje radila na njivi, a maehi nije padalo na pamet da devojka treba da jeista.

- Tako sam dobar, kao mleko govorio je Grigorije, ulazei u

kuu, ali njegov mraan i neuredan izgled kazivao je neto sasvimdrugo.- Sram te bilo, pijanice javljala se Griciha sa pei. Jesi li

poludeo; ta laje; je l ne vidi ikone u kui?- De-de, eno, bog s tobom! ovek, to neko ree, hoe i da se

proveseli; zato je bog dao nedelju. Cele sedmice radimo, to ree onaj,u znoju lica svog, i zato

- E, moj radnie! gorko je rekla Griciha. Samo ti takonastavi; doi e ti rakija glave! Nema ni stida, ni srama; ve je deda,ve jednom nogom u grobu, a kad se napije, sa svakim se svaa.


11/85

Grigorije promrmlja neto sebi u bradu, a onda se uhvati crnimkoatim rukama za glavu, sede i ree:

- Ubi me naisto!Od rakije zainjene ko zna ime bolela ga je glava.**Kod svih ruskih naroda postoji obiaj dodavanja u rakiju ili votku

limuna, feferona ili upravo ko zna ta. (Prim. prev.)Vasilina mu dade veeru pa ode da mu namesti krevet.

II

Da li je Grigorije bio pijanica?Varvara, Pavlova erka, devojka crnokosa, visoka i hitra,

napade jednom nasred njive Vasilinu, da ju je ova neto ogovarala uselu.

- Ti e za mene neto da pria! vikala je Varvara. Boljepriaj u selu o sebi i svom tati-pijanici, a ne o meni, jer u ti sad svekosti polomiti!

Vasilina je po obiaju gledala u zemlju, i zato su svi govorili da je plaljiva. Sad ona kratko pogleda na Varvaru svojim razrokim

oima.- Lae, Varvaro, nita ja nisam priala o tebi, i nemoj da diramog tatu!

- Lae ti, smrdljivice! Smrdi od tebe kao od tvora. A tvoj tataje pijanica; i mala deca znaju da je pijanica!

Vasilina ode. Otila je sasvim mirno, kao da se nita nije desilo.A Varvara je jo vikala za njom:

- uvaj me se, gaduro, uvaj me se kao vatre, jer ako jojednom ujem da si priala neto za mene, pocepau ti usta od uva douva; nasred sela u ti ih pocepati!

A Grigorijeva susetka, stara Semeniha, uhvatila je jednomGrigorijevog malog sina Nikolu u svojoj bati na jabuci. Skinula ga je

odatle i nalupala ne alei dlan.Nastade vika i pla. Susedi poee pogledavati preko plotova.Izila je i Griciha i poela uveravati da je Nikola samo ubrao jednujabuku odozdo, sa zemlje, da se uopte nije penjao na drvo.

Semeniha stade kriti ruke od negodovanja.- Hej, dobri ljudi! Pa zbog ovog lopovskog poroda nita neemo

moi da drimo u dvoritu sve e nam pokrasti! Evo je mali lopovukrao, a stara svraka ga brani. Znai, to ti, iskrivljena vetice, uidecu da kradu! Ti si upropastila oveka! Dok mu je prva bila iva,Grigorije je bio pravi domain, a sa tobom je postao i pijanica ineradnik. Bogami, bolje da se obesio, nego to se oenio takvomiskrivljenom veticom!

Griciha je zamahnula tapom:- Ma idi ti, gaduro! Ja u tebe na sud zato to si me nazvala

veticom. Evo, svi ete mi biti svedoci. (Na ove rei susedi se brzoposakrivae.) A ja u se zakleti, da si ba ti vetica. Znam ja, kako siila gola oko kue sa upom na glavi!

Dan je bio radni, pa muevi nisu bili kod kua, samo ene. Zatoje Semeniha posle jo dugo priala sa Procihom. Prociha je dojila deteobenim, poutelim dojkama i govorila:

- Dobro kaete, Semeniha, da je to ona upropastila Grigorija.Kako samo izgleda! Sramota je da izie meu ljude ta on je i


12/85

nedeljom u prljavoj koulji. Ne brine se ni o muu, ni o Vasilini.Devojci je ve dvadeseta, a nikako da se uda. I sve zbog nje.

- Gadura, kaem vam. A pamtim njegovu prvu enu. iveli su uslozi i radosti. Imao je sa njom dvoje dece. Starija, Marija, umrla jeve udata, sa prvim detetom. A ova mlaa, Vasilina, kakva je postala?Plaljiva, ne sme oveku da pogleda u oi, sve u zemlju. A svemu jeona kriva.

- Grigorije nikako da preali prvu enu; kad je umrla nedeljudana je iao kao bolestan: nije nita ni radio, ni jeo. A posle, ta da seradi oenio se. Ali da je ena kao svet. A on uzeo takvu pomijaru,da ne samo to nema nikakve koristi od nje, nego ni dobre rei nemoe uti. Vetica i gotovo.

- A ta vi mislite, zato se on tako propio? Dok mu je ona enabila iva, bio je prvi gazda u selu. A sad? Ova jedva ivi pa i njemu neda da ivi; boe me prosti. Grehota!

Otac Antonij takoe je drao Grigorija za pijanicu. Ubrzonakon to se Grigorije po drugi put oenio, otac Antonij ga pozvasebi.

O. Antonij je bio stari ovek stare kole, okoreli pua.

Pripadao je tvrdim Rusinima,* sa enom i decom govorio je napoljskom, i sve navaljivao na muike da ne govore to nego sije.***Konzervativnoj galickoj organizaciji moskvofila. (Prim. ukr.

prireivaa.)**To na crkvenoslovenskom. (Prim. prev.)- Ui nas da s i j e m o! govorili su ljudi.Grigorije ue u sobu, poljubi svetenika u ruku i stade

preplaeno razgledati portret Snjigurskog* koji je visio iza malogpisaeg stola; jo nikad nije video takvog stranog sveca.

*Portret galickog unijatskog episkopa. (Prim. ukr. prireivaa.)- Sluaj ti, Grigorije! (Otac Antonij je svakome govorio ti.)

Pitam ja tebe, ta si se tako propio? Kako te nije sramota; pa ti si nekidomain?!

Domain trepnu alosnim oima na Snjigurskog.- Ma otkud sam se ja Dobro, desilo se par puta da malo

popijem, ali da sam se propio, to, bogamiOtac Antonij uze da grdi Grigorija, ne prekidajui da pui:- Ti takav i takav, ima da mi se zakune da e ostaviti rakiju,

razume?- Ma razumem ja, ali da se zakunem to ne mogu.- ta? Kako? Odbija da se zakune?!- Pa kad je rakija od ita rekao je Grigorije malo nesigurnim

glasom, ali se ipak ne dade naterati na zakletvu.- ekaj-ekaj, dangubo; doi e ti meni jo.I tako i b.- Pop ima na mene pizmu kae Grigorije eni posle nekog

vremena, vrativi se sa krtenja.- Kako, zato?- A otkud ja znam.- A otkud zna da ima pizmu?- Kako otkud? Evo, krstio nam dete kao Erstinu!- A ti?- Ja mu kaem, krstite Jerina, a on krstio Erstina.


13/85

Dve godine kasnije svetenik je krstio Grigorijevog sina kaoRodiona.

- A kako se mali zove? Jesi mu rekao, da je Nikola?- Ma sigurno da sam rekao, ali ta kad ima na mene pizmu

Evo, ne mogu ni da se setim kako ga je nazvao Nazvao ga jeRoda.

- Joj! Pa kako si to pustio? Kako moe deak da se zove

Roda?- Idi pa ga pitaj. Ja mu kaem Nikola, a on: krstim te kae rab boiji Roda i gotovo!

Ali Ernestinu su svejedno svi zvali Jerina, a Rodiona Nikola.Pa ipak, Grigorije nije bio pijanica kao drugi. Pijanica je obino

onaj, ko pije u krmi i ko pije uvek; bez obzira ima li drutvo, ili ganema, ima li razlog, ili nema. A Grigorije nije postupao tako. Ongotovo nikad nije pio u krmi; uvek je donosio rakiju kui. Imao jesamo tu osobinu pravog pijanca, da je pio sam, ne traei drutvo.

Grigorije bi se napio samo u nedelju. Radnim danom je iao nanjivu kao i svi drugi. Ali tokom sedmice gotovo da nije otvarao usta.Sused Ivan, ija je ena bila pismena, obino je govorio, da se

Grigorije napria u nedelju za celu sedmicu i onda cele sedmicenema potrebu da govori.Griciha zbog romatizma nije mogla da hoda, i zato je uvek

prela. Prela je za selo vunu i povesma i za to dobijala za decubrana ili mrsa.

Vasilina je bila domaica u kui, ali je radila i na njivi. Panskiekonom, ljahti* sa vlastitim grbom, koji je nekad bio i visokiinovnik, pa pokrao kasu i spao roacima na izdravanje, gledao jena Vasilinu gotovo kao na pansku slukinju. Kad bi na panskomimanju zatrebalo radne snage, dolazio bi do Grigorijeve kue i vikaosa ulice:

*ljahta (polj.) plemstvo. (Prim. prev.)

- Vasilina, pa ti si jo tu?! Zar ne zna da kod mene ima posla?Brzo na njivu!Vasilina je zaraivala taman toliko da se moe unajmiti plug

(Grigorije je imao dve njive i batu), i ocu za rakiju.

III

Bilo je to posle etve, u sredu. Bio je nekakav svetac, tako daniko nije iao na njivu. U mesnoj kancelariji je sedeo pisar Vasilj podikonama za stolom, vojt* kod prozora za stolom, a Semn, blagajnik ijedan odbornik malo dalje na klupi.

*Vojt seoski stareina. (Prim. prev.)Mesna kancelarija je bila kod Semena. On je iveo u jednom

delu kue, a drugi je ustupio za kancelariju.Svi su saoseajno gledali na pisara, koji se ak oznojio, itajui

nekakvo pismo koje je stiglo od naelnika. A imao se i zato oznojiti.Sreski naelnik, vatreni zatitnik oblasne autonomije, bio se

okomio na ovo selo.Selo uzelo pa izabralo u vee sve same naelnikove protivnike.

Naelnik raspisao ponovne izbore. Selo se uskopistilo pa ponovoizabralo iste. Naelnik raspisao tree izbore pa i sam doao u selo nanjih.


14/85

Stari vojt se uplaio: on sm je prvi glasao za nove odbornike.Jo nekolicina njih su promenili glas, a naelniku se uinilo da je tosad panska lista, pa je izveo izborni manevar, koji je pronala poljskaljahta u Istonoj Galiciji: proglasio je zavretak glasanja, iako je bilojo dosta glasaa.

- Ostali nee glasati, jer su to sami besposliari zakljuio jenaelnik i otiao.

Tek kad je seosko vee poelo da zaseda, naelnik je shvatiokako se sam prevario. Ala je bilo lajanja!- Pa to su sami besposliari, razbojnici, lopovi! Ne treba

verovati nijednom seljaku, kao psu! Dau ja njima; pokazau janjima!

Najgore je bilo pisaru Vasilju. Novo vee je otpustio starog pisara, koji je bio naelnikova desna ruka i oistio seosku kasu, iizabrala Vasilja. A Vasilj je u pisarskom zanatu jo bio poetnik.Seoski uitelj je nauio Vasilja neto od lokalnog jezika, pa jeVasilj ve znao da rai zvjehnos gmina znai: nek seljaci loverakove,* a poljeca sje znai: tui po licu, ali zato nikako nije mogaoda privikne na pisarski stil.

*Verovatno neka crknu od gladi, jer su rakovi i u ruskim zemljama iirom Evrope tada bili hrana za najsiromanije. (Prim. prev.)- Sluajte, Vasilju govorio mu je uitelj. Vas buni to, to na

svakom pismu stoji u poetku: visoko esarsko-kraljevskoministarstvo naredilo je reskriptom od dana tog i tog, a visokoesarsko-kraljevsko namesnitvo od tana tog i tog ali to vas uoptene zanima! Ba vas briga za ministarstvo i namesnitvo; vi itajte krajpisma, tamo stoji sve to vama treba.

- A ovo u poetku ne treba?- Ne treba.- A to onda piu?- Hm, hm, to piu razmislio je uitelj. A to se stavlja taka

nad i, kad i i bez take ne bi bilo a, nego i?- I to je tano.I svejedno Vasilj nikad nije znao ta treba itati a ta ne, a sad

mu sreski naelnik svaki as alje nekakve naloge.I tako se Vasilj znojio nad pismima, a odbornik je govorio

Semenu:- E, tako je to: itati nije to isto to i kopati njivu.- Nego ta? Tu treba raditi glavom!Uto u kancelariju ue Grigorije, pocrneo i smrao; videlo se da

je bio bolestan. Za njim visoki, sedi Jevrej Boruh. Zvali su gaaran zato to je bio jako mrav. Grigorije poe da govori bezdobar dan znak, da je stvar bila ozbiljna.

- Molim vas, pane vojte, i vi, pane pisar, i vi, panovi odbornici.Molim prvo boga, pa vas: pomozite mi! aran hoe da me otera ugrob!

Boruh je zamahao rukama:- Ma neu ja nita od tebe samo da mi vrati moje pare!- Ma odakle da ti stvorim pare, dobri ovee? Saekaj malo, pa

neu ja pobei iz sela. Kad budem imao, dau ti.- A k da te ja teram, da mi sad da? Kad bude imao, dae.- A ta onda hoe? Imaj srca, Boruh! to me kolje bez noa?!


15/85

- Ma ekajte, govorite redom ta se desilo; u emu je stvar?Kako ja mogu da znam, ako mi lepo ne izloite? izgovori vojt posvom obiaju polako, kao da objanjava malom detetu.

- Ovako je bilo poe Boruh, ali ga Grigorije prekide:- ekaj, da ja prvi kaem!Vojt dade prednost Grigoriju:- Ti, arane, saekaj da Grigorije kae, a onda e ti rei svoje.

Boruh se nije bunio:- Dobro, neka kae.- Bilo je ovako poe Grigorije. Ja s Boruhom nisam imao

nita; o gruntu, o njivi uopte nismo razgovarali. ta, je l nije tako?Kai, Boruh, ovde, da te svi uju; neka uje pan naelnik, pan pisar iljudi. Kai, jesmo li razgovarali o njivi?

- Priaj dalje, a ja u rei svoje na kraju kae Boruh.- A ja u se evo zakleti ne jednom, stoput u se zakleti, pred

celim selom, zakleu se u crkvi pred oltarem; i ja, i moja ena, i mojadeca, da nisam ni pisnuo Boruhu za grunt. Evo, neka se on zakune, ija u se zakleti. Stavite svee, stavite krst, i zakleu se. Ili dovediterabina, pa neka se Boruh zakune. Neka se zakune, da smo govorili o

tome, a ja u da nismo. Neka se zakune u svoju duu da jesmo, a ja uu svoje zdravlje da nije istina. Neka se zakune u svoju decu, a ja u usvoju stoku. Imam svega jedno svinje i jednu kravu, a evo, odmah use zakleti u njih.

Vidite, pane vojte, i vi, pane pisar, i vi, panovi odbornici nemakao se ja s ovog mesta, ako sam s Boruhom makar re prozborio ogruntu. ta, je l nije tako?

A jutros mi dolazi Boruh i ni pet, ni est, nego kae da e datimoj grunt na licitaciju; kae da sam mu se potpisao na grunt: Ti si mise, kae, potpisao na grunt! ena je meala kau na pei, i kad je ulaBoruha, skamenila se sa kutlaom u ruci. Prepao si mi enu! Okrenulase ona, pa stala da vie na mene: Ti takav i takav, izgubio si grunt,

pijanduro, dangubo! Sramota na celo selo. ena u pla, deca u pla, aja ostadoh ni iv ni mrtav.Podvalio si mi, Boruh; ja ti nikad nisam obeao grunt!Boruh najzad doe do rei:- Ma ekaj, Grigorije, govori sve kojeta. Evo, sluajte, pane

vojte, ta je bilo meu nama- Ne bio je uporan Grigorije ja mu nisam ni spomenuo

grunt.- ta si zapeo? Ja ti nita ne kaem za grunt.- Lae, Boruh, zna da lae!Boruh je izgubio strpljenje:- Ma ta hoe od mene? Ja ti se ne obraam, obraam se panu

vojtu! Sluajte, pane vojte! On je od mene pre deset godina naUspenije pozajmio sto lavova na procenat, jer kae da treba da vratidug banci. Ja sam ga ekao i ekao za taj dug, a on nikako ne vraa. Jaga pozvao na sud, a on mi na roitu potpisao da e mi u ratama vratitidvesta lavova u roku od tri godine. On opet nije vratio, pa sam se jaintabulirao na njegov grunt. I poto nikako ne vraa, sad moram dadam grunt na licitaciju. A da ljudi ne kau kako sam ja zao ovek, jauopte neu sm da licitiram. Prodau ga banci, pa neka ga bankalicitira. I evo, otiao sam da mu kaem lepo, kao oveku: vrati mimoje pare, jer ako ne vrati, prodau grunt na licitaciji. A da ljudi ne


16/85

kau da sam ja zao ovek prodau ga banci, pa neka banka licitira tvojgrunt. A on me tu napade

- ta tebe?! viknuo je Grigorije. Ma ja u svakoga! Ko seusudi da takne moju dedovinu, moju muku, evo, ovde pred svedocimati kaem, sekirom u te u glavu, pa u ja na robiju, a ti e u zemlju!

Uto se pojavila i Griciha. Zbog romatizma nije mogla iizajedno sa njima pa je zakasnila. U kancelariju nije ulazila nego je

stala u predsoblju, naslonila se na dovratak, zatakla kudelju za pojas ipoela da prede, gotovo zavukavi glavu u kancelariju kako bi ula tase tamo govori. Prie joj Semeniha (njih dve su se ve pomirile) i istotako iz predsoblja stade sluati razgovor, kao da se sluajno zatekla tu.

Za to vreme je Boruh izvadio pismo i pruio ga Vasilju-pisaru.- ta ima da priamo? Evo ga pristanak, potpisao si ga u sudu.

Neka pan pisar proita, pa neka kae.Pan pisar se poeao po glavi. On je ve bio gotov da,

preletevi oima pismo, izjavi: Ja se ovog ne primam; treba zvati pana uitelja. Ali nije mogao, jer mu je pismo ve bilo poznato.Boruh mu je ve donosio taj Grigorijev pristanak, i Vasilj ga je itaozajedno sa uiteljem. Uitelj je objasnio Vasilju ta tamo pie. Bio je

to pristanak, dozvola za realnu egzekuciju. Vasilj je sada samopokuavao da nae u pismu ono, to mu je uitelj rekao, ali nikakonije mogao i sve se udio kako se uitelj snaao u tom pismu.

- Pa ta da radimo, ika Grigorije, ovo je va pristanak.Potpisali ste da ete platiti. A poto ne plaate, sud mu je dozvolio dase intabulira na grunt.

Grigorije slee ramenima.- Ja nisam potpisao ni za kakav grunt.- Da li ste potpisali, da li niste, ali zakon kae da aran ima

pravo da vaim gruntom naplati dug.Griciha je zavirila u kancelariju.- Kako to moe biti, da za arana ima pravo, a mi nemamo

nikakvog prava?- Tako je sloio se Grigorije. Svak mora imati isto pravo.- Kakvo je to pravo? govorila je Griciha. Gde to ima, da se

zemlja moe uzeti deci i dati u lihvarske ruke? Ja sam glupa ena, alimi se ini da pravo ne moe nikome uzeti zemlju i dati je lihvaru.

- Ja takav zakon ne priznajem odluno je rekao Grigorije. Ako ovde nema za mene prava, onda idem drugde; znam ja, gde e mise otvoriti vrata.

Sad poe polagano da govori vojt:- Stanite malo. Ja vam ne mogu stvoriti nikakvo pravo, jer ga je

ve odredio sud, a sud je stariji od mene. A to se tie ove vae stvari,ika Grigorije, vi se sigurno seate pokojnog Gavrila? Kakav je to bio

junak! Niko u selu nije mu bio ravan. I ta je napravio sebi? Zaduiose, nije vratio dug, i zar mu nije otilo celo imanje na dobo? Otiloje! A isto je vikao: Neka, kae, samo dou, ima da ubijem! A ondaje dola komisija pa i kuu i ceo grunt oduzela i dala panu. Eno jo isad u njoj sedi pan Kruka. Kad si pozajmio vraaj; ako nee, doie komisija i gotovo.

- Pa ja nisam protiv da vratim pare ree Grigorije popustljivo ali kad nemam sad. Odakle mi?

Tu Boruh prie Grigoriju:


17/85

- A kai mi poteno, kako e ih uopte nabaviti? Ima li ta daproda za dvesta lavova; moe li da pripara ili pozajmi? Pa nije todvesta krajcara; to je velika suma. A ja u ti poteno rei: voleo bih dakupim onu tvoju njivu pod brdom. Ti meni ustupi njivu, a ja u tipotpisati da mi vie nita nisi duan. I da zna: ta tvoja njiva ne vredidvesta lavova; niko ti ne bi dao za nju toliko.

Griciha stade da vie:

- Ja ne dozvoljavam! Kakvo je to razbojnitvo? Ti, arane,nemoj da mi smuuje oveka; ja imam i decu! Pa ta njiva hrani decui nas. A ti, Grigorije, da se nisi usudio! Ehej, ljudi! ta je ovajzamnislio! Hoe mene i decu da otera u prosjake! E, sudbino!

- Ma ko vas tera! Ja u ve doi na svoje: preneu svoja pravana banku, pa neka vas licitira.

Griciha je ispustila vreteno i uhvatila se obema rukama zadovratak:

- Kako to moe biti? Pane naelnie! Pa vi ste nam seoski vojt,a utite? Ma kako to? Hej, dobri ljudi! Zbog ove dangube i pijanduretreba sa decom da idem iz kue? Pa mi smo bogalji!

- Veni bogalji dodao je Grigorije.

- On se svake nedelje napije, a ja u sa decom pod starost daidem pod tue plotove? Napravio dugove, pa sad deca i ja daispatamo! Pa vas je selo postavilo za vojta da biste napravili pravomeu ljudima! A vi sirotinju, bogalje, neete da branite!

- Kako da vas branim? ree vojt. Da ja platim umesto vas;ta li?

- Ma ko kae da platite? Nego zar nema pravde za dangubu,koja alje decu da prose? to si pravio decu, kad ne moe da ihizdrava?

Vojt se najzad naljutio:- Dosta, eno, ta si se razbrbljala! Ovo je mesna kancelarija, a

ne krma! Nee ti tu da me ui!

Griciha se na ovako otre vojtove rei povukla, a onda nastavilada poluapatom izliva svoj jad pred Semenihom:- Je l vidi ti to, kominice; napravio zlikovac decu, pa sad idi

kui i ij prosjaku torbu za njega i za sebe. A deca nisu sama trailana ovaj svet!

Semeniha je bila istog miljenja:- Istina je, kumo, istina: deca ne trae sama da dou na svet .- Znate, kumo Semeniko govorila je Griciha doao nam

jutros rano aran Ja sam sedela na zapeku i meala kau, jer sambogalj, ne mogu da stojim ta god radila. Nikolka je istrao negde naulicu, devojka je (tako je uvek zvala Vasilinu) metala lonce u pe,Jerina je nizala erdan, a Grigorije je radio neto u kui, da li je deljao

zubac za grabulje, ili Eto, vidite, ve sam zaboravila; od ovoga samskroz smuena. A aran, vidite, ulazi u kuu i: Dobar dan. - Dobardan i vama. A mene neto kao da pod srce udari: ta hoe ovaj,mislim se, ovako rano ujutru? A on e Grigoriju: ta radite,Grigorije? - A ta radim kae moj Grigorije. Ovi moji dali sinosvinjetu da jede i zaboravili da uzmu vedro iz svinjca. A svinje ulou vedro i izbilo dno. I sad se igram: skidam obrue, nametam dnoAha, setila sam se: Grigorije je popravljao vedro A vi ta imate? pita Grigorije arana. - A ta imam; nita dobro kae aran. Amene opet kao da neto ubode u grudi. Doao sam kae aran da


18/85

ve jednom raistimo onu nau stvar. ekam na pare, kae, ve desetgodina, a tebi ne pada na pamet da mi vrati. Pa sam doao, kae, da tikaem, da putam tvoj grunt na dobo. Ti se, kae, seli sa grunta, a jasvoje pare moram da dobijem! A mene, kad sam to ula, kao da jeneko maljem po glavi. Tako sam zaplakala, kumo Semeniko

I Gricihi opet krenue suze.

IV

Kad su izili iz kancelarije, Griciha je usput sve grdila mua.Grigorije se povremeno zaustavljao i utke sluao te grdnje, kao vo,to sm podmee iju pod jaram.

Kod Ivana su u vratima stajali Artemije i stari Mihajlo. Oni susvake nedelje i za svetac dolazili kod Ivana. Mihajlo, nepismen kao iIvan, zajedno sa njim se pretplaivao na novine itala im je Ivaniha.

U selu nema tajni. Takva stvar, kao Grigorijeva, da aran hoeda ga otera u grob, bila je ve poznata i malom detetu. Zato Gricihanije ni pripovedala sve otpoetka.

- Idem, ljudi, da ijem prosjake torbe rekla je. Izgubio,

propio sav imetak. Zlikovac alje decu pod tu plot!Grigorije pokua da se brani:- Pa ta sam ja kriv? aran se okomio na mene!- Zlikove jedan! ta lae! nije poputala Griciha. Je li te

aran terao da se svake nedelje napije? Je li te aran terao da zajmiod njega pare?

Zaista, Boruh nije terao Grigorija ni jedno ni drugo i, ne znajuita da kae, Grigorije se utke vukao za enom kui.

Boruh je iziao iz kancelarije i, nikog ne gledajui, govorioneto sam sebi na jevrejskom. Mihajlo ga spopade:

- arane! Pa ti ivi od sela i ovako ljudima pakosti? Kad ljudine bi radili za tebe, ne bi imao od ega da ivi! Uplete oveka u

mreu kao pauk, i pije mu krv kao pauk muvi!Boruh stade:- Ja samo traim svoje. Ja sam mu dao gotove pare na ruke. To

je moj novac; nisam ga ukrao!- Nisi ga ukrao, ali ga nisi ni zaradio. Mi, radni ljudi,

produkujemo novac, a vi, eksploatatori, uivate produkte naeg rada!Mihajlo je imao obiaj da koristi knjike rei koje je uo iz

novina; tako je navikao na njih, kao da se odmalena slui njima, pa jebio ubeen da ih i svi drugi razumeju.

Ivan se takoe umeao u razgovor. On je Boruhu govorio vi;nikad nikog nije vreao, ali je umeo zajedljivim reima da ugrize zasrce.

- Vi, Boruh, imajte na umu, da Grigorije ima decu. Neetenjemu nakoditi njemu ionako nije ostalo mnogo nego njegovojdeci. Kako vi tuoj deci, tako bog vaoj. Zar vam nije ao dece? Zatoona da ispataju nae grehe? Eno va Mihul ima tek dvadeset godina,a ve je oslepeo na desno oko.

Tu se sva trojica zlobno osmehnue. Jevreji obino nekakoobogalje sinove da ih oslobode vojne slube.

Boruh nije priznavao grehe:- Samo neka deca ispataju moje grehe ja nemam nikakvog

greha. Traiti svoje nije greh.


19/85

On ode, ne obraajui panju na Mihajla koji je govorio:- Eto kako ljudi spadnu na prosjaki tap! Ovaj Grigorije

pozajmio stotku, a sad treba da vrati dve, kao da njemu procenti rastuna drvetu. Kau: ima sud, pa se izbori na sudu. A gde e siromahovek da se sudi? Prvo, ne moe, jer to kota, a drugo, odnosi mnogovremena. Doao na roite, onaj kae: daj da se nagodimo dobro;dvesta dvesta, samo da se ne sudimo. A gde da uzme tih dvesta? I

evo ga sad ta radi: preti bankom, licitacijom, hteo bi njivu da uzme.Stvarno, kao ono avo, to kau, kad ovek ne zna kud e, ta e, aavo mu petlju oko vrata, pa jo drugi kraj konopca turi u ruke.

- I kakav je samo postao gospodin javio se utljivi Artemije. Kau, da se on u naem selu obogatio.

- Eto, vidite ree Mihajlo. Seam ga se, kakav je bio kad jestigao u nae selo odrpanac! A onda poeo sa pekulacijama, sa pozajmljivanjem, i dobro nabio depove! I odakle je samo stekaotoliki kapital? Pa ne vidi se da je nae selo ba tako bogato!

- Kad dere do koe ree Ivan.- I nema spasa kae Mihajlo. Seljaku ko da je na elu

napisano da ga treba odrati do koe. Radi zajedno sa volom na njivi,

a kad doe vreme da skupi letinu nema se ta skupljati. Ako jepodbacilo, ili se hvataj za britvu, ili idi u banku. A posle kad bankapritisne, onda trai milosrdnu duu da ti pomogne. Samo to e naiijedino na lupea, jer poten ovek isto tako umire od gladi, kao i ti.Kad upadne lihvaru u ruke, gazda si po njegovoj milosti dok jenjemu po volji da bude svoj na svome.

Ivan se nadovezao:- Na sudu isto nema pravde; zakon je na njegovoj strani.

Donee presudu u njegovu korist, a ti s mosta pa u vodu.- Ali ne da lovi ribu, jer je i riba pod arendom dodao je

Artemije pa se nasmejao seljakim smehom, kad se tek po glasu i pousnama poznaje da je smeh, a po licu se gotovo ne vidi da se ovek

smeje.Bezbrian smeh je krajnje redak i gotovo nepristojan. Takvimsmehom se smeje, na primer, devojka kad se sa njom momak naali.Ali ljudi onda ne kau da se ona smeje, nego da se cereka.

- ta se cereka; ne vidi da su ovce ule u njivu? viu natakvu devojku i smatraju za vei greh to, to se ona cereka, nego to,to ne pazi na stoku.

Tu zajedniki odluie da piu o aranu u novine, iako jeMihajlo tvrdio da se sve to ne bi moglo ni u knjizi opisati.

V

Grigorije je leao bolestan. Niko se vie nije ni nadao, da eozdraviti. Dolo mu je vreme.- Umire nam Banat govorio je Mihajlo Artemiju.- uo sam i ja. Ali moda e jo ozdraviti?- Ta idite! On je ve star ovek. Svaki dan moe mu biti

poslednji. udo to ve nije Nekoliko dana kasnije u selo stie sudski izvritelj za

konfiskacije zbog neplaenih poreza. Po selu pla i vika: Oduzimajupokretnu imovinu! Bilo je isto kao da je neko pustio glas da se irikuga, ili kolera, ili poar. Jednog oderae do koulje, drugome uzee


20/85

brano iz korita, a Dmitru je dva meseca pre toga izgorela kua.Stigao izvritelj, a u Dmitra nova kua: etiri zida jo neokreena, aunutra prazno. Kad, iz bate iza kue zableji vraja ovca. Izvriteljonamo ovca, pa jo i dva jagnjeta pored nje, pa jo i plasti senaispred. Tvoje ovce? - Moje. - Tvoje seno? - Moje. - Nosi! Iodnee mu sve.

Dmitro se stade udarati u glavu:

- Pa krv ti tvoju! Pa kako sam tako glup?! Kako se nisam setioda oteram ovce na njivu?!Naravno, nije mu ostalo nita drugo do da vie na enu. ena

takoe nije utala, pa su na taj nain malo olakali muku. Posle sesetio da nije trebalo da vie na enu, nego na izvritelja.

Iziao je iz kue sa namerom da se napije, ali se ondapredomislio: bolje da poseti bolesnog Grigorija. Prvo zato to mu jeGrigorije bio neki rod, a drugo to oveku uvek bude lake kad vidizlosrenijeg od sebe. Otiao je do Grigorija.

U Grigorijevoj kui su na klupi sedeli vojt i Semen, a upredsoblju veliki Mikita i mali Mikita. Vrnjaci, i jo sasvim mladidomaini. Obojica su od izvritelja pobegla iz kua u novim

kousima. Samo to je na velikim Mikiti kouh bio kouina, a namalom kouitance. Veliki Mikita je drao ruke na stomaku, a mali za leima.

Griciha je sedela na zapeku. Bolesnu nogu, umotanu u staruensku bluzu i uvezanu crnim pojasom drala je na hoklici. Gulila jekrompir.

Grigorije je leao u krevetu ut kao vosak. Oi su mu bilezatvorene kao da je spavao. Teko je disao.

Dmitro stade kod dvojice Mikita.Vojt se plaio da mu kogod ne postavi ovakvo pitanje: Kakav

ste vi to vojt, kad dozvoljavate takvu pljaku po selu? pa je zato saSemenom razgovarao o itu.

- A ja vam kaem govorio je vojt polako i ubedljivo danovo ito nije za nau njivu. Istina da raa izdanije, ali zato i lakepropada. Uzmite sasko ito. Kakav je hleb od njega? Crn, ko svetazemlja. A od obinog ita, vidite, hleb je beo kao pogaa. Ja jo imamod pokojnog oca obino ito pa ga jo nisam samleo. Namerno gadrim, za uspomenu. Takav vam je hleb, kao nekad pasha. A saskoito njemu je, vidite, kod nas suvie hladno. Jo ako ima snega, ondadobro, a ako nema, pa udari mraz izgori, pouti. A to zato to jegolo. A uzmite nae obino ito a ve ga malo ko ima; u naem selujedini ja ono kao da je u kouhu: zrno je duboko unutra. Ne boji seni studeni, ni mraza.

Grigorije otvori oi, a Griciha e:

- Grigorije! Pogledaj, doli ljudi da te vide. Doli ti u posetu. Jel ih prepoznaje?Grigorije odgovori tihim glasom, zastajkujui da doe do daha:- A to ih ne bih prepoznao? Pa nisam valjda izgubio razum.

Hvala im, neka im bog plati, to su doli u posetu bolesniku. A i ja u kad ozdravim gledati da im se naem.

- A, nee se ti vie nikome nai! ree Griciha.- ta je tebi, eno? Pa ja, hvala bogu, jo ne umirem. Ja jo

mislim da izorem onu njivu to je za senokos Otii u kod Semena,


21/85

pa e mi pozajmiti plug. Je li da ete mi pozajmiti plug, kumeSemene? Odradiu vam kad se bude kopalo.

- A to da neu? Pozajmiu vam. Samo nek je zdravlja odgovori Semen.

- Eto, vidi, eno. A ti bi meni za ivota pravila sahranuBolje mi daj vode; mui me e.

Griciha se stade spremati da ustane i donese mu vode, ali joj

veliki Mikita ne dade ustajati.- Sedite, Griciho, sedite. Dok vi sa svojom nogom krenete povodu, Grigorija e ve proi e.

On uze lone, zahvati vodu i ponese Grigoriju. Grigorije se zato vreme polako podigao vie na jastuku. Usne su mu bile tako ute,da se nisu razlikovale od lica. inilo se da u njemu nema ni kapi krvi.Uzeo je lone, ali ga nije mogao drati; da ga Mikita nije pridrao,palo bi lone na zemlju. Mikita mu primae lone do usana kaomalom detetu. Grigorije spusti usne na rub, ali kad je zavrio nije sevidelo da je ita popio. Najzad ostavi lone Mikiti u ruci a sam je,onemoao, klonuo na jastuke, na svoje staro mesto, i nadalje se nijemicao. Disao je teko. Kapi znoja izbie mu na elo.

- Hvala, Mikita proaputao je. Dobra voda studena Bame je okrepila.Griciha ga je paljivo gledala. Videla je kako je pouteo, kako

ga ruke ne slue, kako je nemoan pao na jastuke.- ovee, ovee! ta vara sam sebe? Pa ti si pravi le! Evo, ne

moe da die, toliko si se umorio samo to si se malo pridigao. Vodate okrepila? Osea ukus vode? ovee, koga ti lae! Pa to tebegroznica mui!

Grigorije pogleda enu napaenim pogledom.- eno boija osvesti se ta govori.Ali Griciha nije obraala panju na njegove rei:- Pa umire, ovee! ta se pretvara? Evo, ve se osea na

le! A mene kako ostavlja (govorila je kroz pla)? A decu? Deca e tipod tue plotove! Pa grunt nam je zaduen. Sva zemlja ide na dobo.A gde u ti nai pare za sahranu, kako u te sahraniti? Svojimsuzama? Pa posle tvoje smrti jo treba i umrlinu platiti. I kad bi netoostalo posle tebe, sve e otii na peate i notare. A kako ja da zaradim;vidi da sam bogalj?! Na iju me brigu ostavlja? Mogu li ja dugoveisplatiti, mogu li ja porezu platiti, mogu li ja umrlinu platiti, mogu li jadecu prehraniti, imam li makar tebe ime da sahranim? Najradije bih ija odmah sad umrla, ali deca Kome decu ostavlja?!

Grigorije je opet pogleda napaenim oima:- eno boija ta hoe od mene? Pa ja jo ne umirem to

me ti tera u grob kad me ovako grize.

- Ja tebe teram u grob? Kako moe tako neto da kae! Pa jabih ti od svog zdravlja odvojila, kad bih mogla. A zna li ti, ta naseka posle tvoje smrti? Zna kako su se deca pokojnog Gavrila kaotenad valjala mesec dana pod tuim plotovima?

Za to vreme su u predsoblju poeli razgovor; isprva apatom, azatim sve glasnije.

- Teko seljaku govorio je veliki Mikita. Tako su ga pritislisa svih strana, da ne sme vie ni da umre. Razboleo se ovek i samoeka da mu doe smrt, kad ono ne sme da umre, i taka!


22/85

- Pa barem kad bi tako isto i gospoda i trgovci rekao je Mikitamali. Neka svi pomru; ko e ih aliti!

Tu se i Dmitro umeao u razgovor:- Gospoda mogu i deset godina da boluju. A seljak ne moe, jer

to puno kota. Ili umri odmah, il se dii pa na posao!Mali Mikita uze da podbada Dmitra:- A vama, kume Mitre, ena isto tako ne bi dala da umrete. Evo

danas su vam duu vadili za porez, i ena bi rekla: ekaj malo, prvoplati porezu, pa tek onda umri!- A vas dvojica mislite pakosno odvrati Dmitro da ete se

sakriti sa svojim kousima? Svaki as moe da naie izvritelj i davam ih poskida s lea!

Veliki Mikita se ne dade ekati:- E, kum Mitar bi se snaao. Njemu su na njivi ostali jedna

bluza i jedne izme. A kum Mitar, kad bi hteo da umre, saekao bizimu, kad je napolju takav mraz da nos ne sme da pomoli iz kue.Onda bi on nazuo izme, bluzu na sebe, i: Saekaj, eno, idem da tidonesem vode. I umesto da donese vodu zavukao bi se u seno, pa biu senu umro moda i bolje nego drugi na postelji.

- E, da mi je seno! ree Dmitro. Nego me je onaj zlikovacpoistio danas skroz-naskroz. Ja ga molim: Ostavite mi bar seno; paimam ovce; ime u ih zimi hraniti? A on e meni: Nita se ti nesekiraj za ovce; uzeemo mi i njih! I odnee mi sve!

Grigorija je zaboleo zatiljak jer je nezgodno leao ramena najastuku, a glava iskrivljena pod zidom. Pokuavao je da se vrati nastaro mesto: uvhvatio se jednom rukom za bonu krevetsku dasku, adrugom se upro o sredinu postelje. Ali nikako nije mogao.

Veliki Mikita vide kako se Grigorije mui. Uao je u kuu ipozvao malog Mikitu:

- Doite, imenjae, da pomognemo Grigoriju da se namesti napostelji. Nezgodno je legao, pa ga boli vrat.

- Hvala, Mikita ree Grigorije. Hvala, ne treba Ja u sam,ne trudite se Velika stvar, pomeriti se u krevetu Sam u.Griciha se opet paljivo zagledala u bolesnika. Dvojica Mikita

uhvatie ga kao malo dete i pomerie nie.- Sm e? - rekla je Griciha. Pa ti sm vie nita nisi u stanju

da uradi. Nee ti vie stati na noge!Dvojica Mikita se vratie u predsoblje i zavrie razgovor.- Kum Mitar rekao je veliki Mikita ve bi davno u raju

rajevao, dok bi mu se ena setila da izie i potrai izme i bluzu.- U raju rajevao! javi se Dmitro. A moda te samo odnesu

na groblje, i amin truni u zemlji, i gotovo. Kao da je to nekodokazao, da ljudi posle smrti idu u raj. Ili, moda, raj i nije za seljaka?

Zar nije Kruka rekao, da seljak nema duu? Seljak, kae, kad je nasamrti, samo isputa paru iz sebe, kao stoka.- A onda, razmislite samo ree mali Mikita gde e smestiti

seljaka posle smrti? Pana druga stvar. Jer pan je za boga ili zao, ilidobar. Dobar pan plaa slubu boiju, udeljuje sirotinji, sahranjuju gasa deset popova. Jer ima odakle. Njega e posle smrti odmah u raj. Azlog u pakao. A ta sa seljakom? Seljak je glup. Ko da on zna, kakotreba slaviti boga? Ide u crkvu zato to i drugi idu, i krsti se kao datera muve. Sirotinji ne udeljuje, jer bi sam prvi uzeo, kad bi se naaoneko lud da d seljaku. Popovi ga nee opevati, jer nema od ega da


23/85

plati. Znai, valjalo bi ga na samo dno pakla. A opet, zato ga tamobacati u pakao, kad je i ovde iveo kao u paklu? Zato je uopteumirao, ako treba da ide na isto ono? Stvarno, najbolje je da umre kostoka, i da nema vie nikakve brige sa njim.

- Eto vidite, ta bi radio kum Mitar kad bi tako kradom od eneumro? U raju ne moe po paragrafu umro bi bez ispovesti. A upakao nema smisla da ga se alje, jer kakvo je on zlo kome naneo? to

mu je kua izgorela, to nema veze; moe i crkva da izgori.Dmitro je odmahnuo rukom:- A sve i da me poalju u pakao, mislite da bih ja znao je li to

pakao, ili raj? Video bih, valjda, da je malo drukije nego na zemlji,ali ko zna ne bi li bilo ak i bolje. A i nata e mi raj ili pakao?Najbolje da istrunem tamo u jami, tako da posle moje smrti sudije nemoraju lupati glavu ta e sa mnom.

Tu se sva trojica nasmejae seljakim smehom, kad se tek poglasu i po usnama poznaje da je smeh, a po licu se gotovo i ne vidi dase ovek smeje. Takav smeh ne zaustavlja i ne prekida razgovor.Griciha je gulila krompir. Svi u kui sluali su taj razgovor sasvimravnoduno. Jedino je Grigorije povremeno uzdisao

VI

Nekoliko dana posle toga u posetu bolesniku dole suSemeniha, Prociha i Ivaniha. Semeniha je sedela pod prozorom naklupi, a Ivaniha i Prociha su stajale kod vrata. Mlada Ivaniha seustruavala ve i zbog toga to je bila vrlo visoka; Prociha joj jesezala do grudi. Ivaniha se oseala izostavljenom iz razgovora;nekoliko puta je pogledala iskosa na Procihu, ali je mogla videti samonjeno teme. A osim toga, nije ni znala ta bi uteno mogla reiGrigorijevoj eni. Semeniha i Prociha su govorile, a ona je crvenela.

Griciha je sedela na zapeku sa bolesnom nogom podignutom

na stolicu i prela.- E, susedi moji, susedi! govorila je. Neemo mi jo dugobiti susedi. Brzo u ja sa decom pod tue plotove. Uzee tui ljudimoj rad. Ceo svoj vek sam argatovala, noima nisam spavala, radilasam kao stoka ali ne za sebe, ne za sebe.

- Kumo Griciho teila ju je Semeniha nemojte se tolikojediti. Pa bog je milostiv, a ni ljudi nisu Tatari. Ima i takvih, kojima jejo gore nego vama. Zato se hrianin i raa, da bi iveo u bedi.

- A vi mislite rekla je Prociha da je kod nas sve lepo, danismo i mi na tom putu? Oj, kumo, kumo! Tako je teko, tako teko,da emo morati da pomremo od gladi. Ali hrianin ivi od nade. Sve:bog je milosrdan, bie ve nekako, a ono sve gore i gore. Hrianin

argatuje celog ivota. Evo: cele nedelje, kao vo u jarmu. I sve: samoda je zdravlja, pa e proi ve nekako.- To je ono, Prociho uhvatila se za njene rei Griciha samo

da je zdravlja! A vidite li vi, ta je u ovoj kui? Ja sam nemoni bogalji nema na svetu nikog ko bi mogao da mi pomogne. A Grigorije moesvaki as

- Ne govorite, kumo rekla je Semeniha. Ne gnevite boga.Sve je to boija volja. Svi smo mi pod bogom.

- Kako da ne govorim, susetke, kako da ne govorim? Papogledajte ga samo kakav je! Le! Sad jo, danju, kako-tako, ali da ga


24/85

vidite nou! Na silu ga otrem od smrti. Umire, vidi se da umire. Jasamo gledam gde je svea. Noima ne spavam, samo gledam je li vesve gotovo. Cele prole noi spavala sam samo sat vremena, i tojedva, na silu. A i onda sam sanjala neto strano! Osea srce, da ovonee jo dugo trajati.

Ja, kao, idem u grad, i stigla sam do groblja, i to ba kod onogcrvenog krsta, a onda gledam stojim na nekom visokom brdu, i

mislim, kako u sad sii sa ovog brda, kad sam bogalj? Mislim,hvatau se rukama za bunje pa u polako silaziti; moda u i sii. Ihvatam se ja rukama za bunje i sputam se sve nie, a onda seodnekud stvorio potok, zamuen, skoro crn. A u tom potoku riba svevrvi. I to taka neka strana riba da sam se prepala. Kaem vam, ta ribasve iskae iz vode i prevre se u vazduhu, i ima eljust ko u psa, i svekljoca zubima na mene kao da hoe da me prodere. A ja se svetresem od straha i gledam da se spustim sa brda ali tiho, da me ta ribane uje. Ali koliko god se ja trudila, sve stojim u mestu, a kad seuhvatim za bun, tako se uje ko da neko vue granje putem. Nekabude ta bude, mislim ja, ali moram da beim odavde. I sputam sedalje i onda padnem na kamen. Gospode, kad sam udarila glavom o

kamen, sve su mi zubi zazveali. Ja se uhvatim za usta, a zubi sviizleteli. A one ribe poele da izlaze iz potoka, kao zmije. A meni kaoda srce stade. Od straha sam ispustila bun i poletela kao u nekuprovaliju.

Probudila sam se tako oznojena, tako sam bila mokra, kao dasam se kupala. Vrata otvorena, hladan vetar na mene, a zubi i glavatako me bole, da sve odzvanja. Sela ja na zapeak i mislim se, ta bitaj san mogao da znai? Mutna voda, riba, zubi ispadaju pa to jesmrt, sigurna smrt! Deca spavaju, Grigorije teko die i stenje, a ja sezamislila Deco moja, mislim se ja, ta e biti s vama? Otii ete podtue plotove, a kad malo odrastete, onda ete u sluge kod pana ilikrmara. Vie bih volela, da umrete pre mene ne bi mi bilo tako

teko. Oplakala bih vas, i gotovo. A ovako, do smrti gledati kako sedeca valjaju pod tuim plotovima, kako u tuem dvoritu ili na tuojnjivi argatuju i upropatavaju mladost, to je, susetke moje, jako teko.ta ih eka u slubi kod pana? Dok su mladi i sposobni radie, a kadvie ne budu imali snage, onda kupi se odatle, ij sebi prosjakutorbu i skai dobrim ljudima u oi, da ti se smiluju i dadnu parehleba. I tako sam se zamislila, i tako mi je bilo teko, ko da mi je nekono u srce zabio pa vrti. Zamislila se ja, a sve sluam, ta radiGrigorije. Ja sluam, a on teko die, kao da ve isputa duu.Grigorije, je l spava? pitam. Ne spavam kae on. Daupalim svetlo; je l ti treba togod? - Ne treba kae nita mi netreba; bolje mi je. A ja dobro znam da lae. Teko je i njemu, to nas

je bacio u ovakvu nevolju.- Je l vidi, Grigorije, kako ostavlja decu? Jerina e uslukinje. Ljudi e da upiru prstom u nju, kao u najgoru devojuru. ANikolku e svaki as vui andari zbog skitnje, kao ono decu CiganaDzine.

- Joj, joj, eno, pa ta mi radi! progovori Grigorije,pokuavajui da se okrene prema zidu, ali nije imao snage, pa samookrete glavu na drugu stranu.


25/85

- Pa nemojte, kumo, pustite ga na miru rekla je Semeniha. Pa nije on jo Bili su ljudi i gore bolesni, pa su ozdravili. Jo e ina Grigorije ozdraviti. Bog je milosrdan.

Griciha se ne dade ubediti.- ta priate, kumo? Pa ja bih bila srena, kad bi on ozdravio.

Ali kakva korist od toga? Pa vidite, kakav je? Kost i koa! Nema unjemu vie ta da ozdravi. Ako bio mu i bilo bolje, kako e da ivi,

kako e da radi?- Ma ta priate! Zarastao ovek, dugo se nije brijao, pa izgledakao starac. Kad bi se obrijao, ne biste ga poznali.

Grigorije okrete glavu i suznim oima pogleda Semenihu:- Dobro kaete, kumo. Dao vam bog zdravlja! Evo ve tri

nedelje nisam se obrijao.- Nego ta, nego ta govorila je Semeniha. Treba se obrijati.

Takav je red. Treba se ispovediti, a kako takav zarastao?Grigorije je okrenuo glavu natrag prema zidu i proaputao:- ta? Zato da se ispovedam? Pa ja jo ne umirem.- Nema veze, nema veze rekla je Semeniha. Ko zna, ta e

biti sutra. Treba se ispovediti. ovek nikad ne zna, na emu je. Nita

ne smeta, da se ispovedite. Za ne daj boe Ko moe znati?Griciha je uzdahnula:- Treba, treba. Dobro kaete, kumo. I ja sam to odavno mislila.

Umree preko noi, i ta onda? Posle e ljudi priati, da je zbog meneumro neispoveen. Idem odmah po svetenika, da ga ispovedi. A viskoite, Ivaniko, po svoga, da doe da ga obrije.

Semeniha je ustala sa klupe.- Bolje vi sedite, kumo Griciho, vama je teko da hodate. Idem

ja kui, uzeu kouh pa u sama otii. Dok ga Ivan obrije, ja u se vevratiti.

Prociha takoe ode sa Semenihom.Ivaniha ostade sama. Imala je neto vano da kae, ali nikako

da se usudi. Bila je vrlo srameljiva. Tek to se udala i nije navikla dagovori meu ljudima onako kao starije ene. ekala je da joj seGriciha prva obrati. Ali Griciha nije gledala na nju; govorila je muu:

- Vidi, Grigorije, nema vie ta da se pretvara: ve ti i ljudisa strane kau da treba da se ispovedi. Propio si celo imanje,upropastio si sve to smo imali, oterao si nas u bedu i u prosjake.

- eno, eno proaputao je Grigorije. Grize mi jetru kaocrv, dan i no.

Griciha primeti Ivanihu u vratima:- Ivaniko, molim vas, otidite po svog Ivana.Ivanihi stade lupati srce:- Odmah u Nego sam vam dola rei, da su izile novine, i

da u njima stoji za arana i Grigorija- ta? zaudila se Griciha. A, da; vi se pretplaujete nanovine.

Ivaniha se jae zarumenela, oborila glavu i stavila ruku na usta.- I ta pie tamo? upitao je Grigorije.- Da aran nije poteno stekao imetak, a sad i vas hoe na

licitaciju, i da je to nepravda.Grigorije prekorno pogleda enu, a ova upita Ivanihu:- Pa otkud su oni u novinama sve to saznali?


26/85

- Napisao je Petro Pavliv. Mihajlo, Artemije i Ivan su govorili,a on je napisao. I napisali su, da e sve to potvrditi pod zakletvom.

- To su dobri ljudi! rekao je Grigorije. Dao im bog sreu. E,kad bi Petro hteo da svrati kadgod ovamo, da mu se zahvalim. To jedobar momak.

- Kod nas dolazi Varvara, pa u joj rei da mu prenese.- Kaite, Ivaniko javi se i Griciha. Varvara dolazi kod vas

u goste; vi, sigurno, obe itate iz novina.Ovim reima Griciha je dokrajila stidljivu Ivanihu. Ova sebrzo okrenula i jedva izrekla:

- Idem po Ivana.Ali u taj as se Ivan i sam pojavio sa britvom. Semeniha mu je

poruila da ode i obrije Grigorija. Ivanihi odmah b lake, kao da jemu doao da je brani od opora vukova.

- Hoete da se obrijete, Grigorije? upitao je Ivan.Griciha odgovori umesto mua:- Mora da se obrije, da bi se ispovedio.Grigorije se namrtio.- Ah!

- Nita se vi ne brinite, Grigorije teio ga je Ivan. Jo ete vistii da istuete enu. Evo sad kad vas obrijem, ona e traiti naigranku s vama.

- Bog vas uo!

VII

Nedugo posle toga Petro doe u posetu bolesnom Grigoriju.Kod kue u taj as nije bilo nikog, jer je Griciha odnela predivo nekudu selo i Jerina je pola sa njom. Vasilina je radila na njivi a Nikolkase, kao i obino, igrao sa decom na ulici.

Grigorije se strano razoarao, jer mu Petro ne znade nita rei

o licitaciji.- Ja sam samo napisao u novine. Mihajlo, Artemije i Ivan sugovorili, a ja sam pisao. Varvara mi je poruila da doem. A i mamami je rekla.

I to je bilo sve, to je Grigorije uo od Petra. A Petro ga se saduplaio Grigorije je zaista izgledao strano. Petro je vie gledao naikonu, nego na bolesnika. Na ikoni je bio sv. o. Nikolaj sa zauenimoima. Ali Grigorije je svejedno oseao veliku naklonost ka Petru odasa kad je Ivaniha rekla za pismo u novine. Zagledao se u Petrasuznim oima i proaputao:

- Nema nema meni vie spasa. Oj, nema. Ja sam star ovek;ve sam odiveo svoje. Vreme je u jamu.

Grigorije se bojaljivo osvrnuo po kui, kao da je odao nekuveliku tajnu pa se boji da ga nije ko uo. Ali u kui nije bilo vienikog i osim Petra niko nije uo te rei. Grigorije je uzdahnuo. Smukom je okrenuo glavu; zagledao se u tavanicu i teko procedio krozzube:

- Eh, da mi je.. da mi je da umrem kao ljudi.Leao je nepomino na postelji pogleda uprtog u tavanicu.

Videlo se da o neem razmilja, da mu nekakva matanja prolaze krozglavu. Lice mu je zadobilo spokojan, mada setan izgled, suzne oi susijale. Videlo se da gleda i nita ne vidi, jer je sav zaokupljen tim


27/85

matanjem. Petro je sedeo tiho, ne miui se, jer je bio ubeen daGrigorije mata o srei.

Ne samo to svaki narod ima svoj jezik, nego i svaka drutvenaklasa ima svoje nareje. I nije stvar u tome, kako se rei izgovaraju,nego kako se razumeju. Na primer, re kua. ovek koji je odrastaou velikom gradu na ovu re e zamisliti zidanu zgradu od nekolikospratova, a seljak niski kuerak od gline i slame. Kad bi neko

izgovorio ovu re tako, da treba da izazove neka oseanja u sluaocu,jedno bi osetio ovek, koji je odrastao u gradu, a drugo ko je sa sela. Iobrnuto: svaki od njih bi drukije opisao svoja oseanja.

Grigorije je hteo da umre, jer se sad ve osetio suvinim naovom svetu. Ali hteo je da umre kao ljudi, a ne kriom od sramote.Hteo je da se rastane od porodice onako, kako se posle svadbe rastajeotac od erke udate u drugo selo: ti e sad iveti ovde, a ja tamo;ostaj mi zdrava!

Grigorije je zamiljao onaj trenutak, kad bolestan ovek govorisvojima:

- Pozovite mi susede; vreme je da se oprostimo.Zamislio je as kad se susedi okupljaju oko bolesnika i paljivo

ga sluaju, kao nekog ko ve ne pripada ovom svetu. Grigorije sestavio u poloaj takvog bolesnika i u svojoj mati se obraaosusedima, koji, kao, stoje oko njegove postelje.

- Susedi moji dragi! Pratajte mi! Moda sam kome od vas zlure rekao, moda sam kome neko zlo uinio. Moda sam nekomenaneo krivdu, ili sam nekog ogovarao, ili togod obeao pa nisamobeanje ispunio. Oprostite mi. Od mene vie na ovom svetu neetevideti ni dobra, ni zla. Oprostite mi, Semene.

- Neka vam je prosto od boga! odgovara mu, kao, Semen.- I drugi put!- Neka vam je prosto od boga!- I trei put!

- Neka vam je prosto od boga!I, kao, svaki put se ljubi sa Semenom po rukama.- I vi, Ivane, oprostite mi!- Neka vam je prosto od boga! - odgovara mu Ivan.- I drugi put! I trei put!I opet se, kao, ljubi sa Ivanom po rukama.I tako se, kao, oprostio sa svim susedima. A oni, kao, posedali

oko njega i ekaju ta e on dalje da kae. A on prvo zatrai da mudaju vode, pa onda poe da govori:

- Dok jo ivim, hou da odredim ta da se ini sa mojimimetkom, jer neu ga sa sobom nositi u grob. A vas, dragi moji susedi,dobri domaini, vas molim, da budete svedoci ta sam odluio, da se

deca posle moje smrti ne svaaju oko imanja, da se ne povlae posudovima, da ne troe uzalud novac na adukate. Onu njivu pod brdomostavljam svojoj starijoj erki, Vasilini. Tamo ima oko jedan i pomorg.* Onu njivu kod reke ostavljam svojoj drugoj erki, Jerini.Tamo ima samo jedan morg, ali je zato zemlja plodnija. Sve ostaloostavljam sinu Nikoli: i kuu, i batu, i njivu za senokos. A oni za toimaju da me hrianski sahrane i sve trokove da podele na jednakeasti. A ti, stara, ima da ivi uz decu! Dok je Nikola maloletan, i dokse devojke ne poudaju, dotle e ti, stara, brinuti za svu letinu. A ukui e ostati do kraja ivota. Sin ima da te izdrava i da te sahrani,


28/85

jer sam njemu ostavio najvie. A posle moje smrti, kad se nau dobriljudi za devojke, udavaj ih i odvajaj njihovo nasledstvo.

*Morg poljska zemljina mera od oko hektara. (Prim. prev.)Posle ovih rei Grigorije, kao, osea da najstarija erka,

Vasilina, vie i ne ali mnogo za njim. Duboko u njenom srcu javljase nesvesna elja da se njen tata vie ne mui dugo na ovom svetu, dato pre ode onamo kud se zaputio. Ona ve razmilja o svom momku.

On e, kad uje da joj je otac ostavio njivu pod brdom, za par nedeljeda je zaprosi. Ona e se odeliti od porodice i gazdovati sama.Grigorije, kao, osea ovu elju u Vasilininom srcu, ali ga to

nita ne ljuti. iv o ivotu misli. ak mu je i drago, to je sve to tako,jer e posle ljudi moi da kau:

- Vidi, Grigorijeva Vasilina ve se udaje. A nije ni udo.Pokojnik je ostavio dobar imetak, pa deca imaju na emu da gazduju.

Eto o emu je matao Grigorije. Petro je tiho sedeo, da mu neremeti matanje. Ali Grigorije se nije dugo zanosio. Odmahnuo jerukom i proaputao:

- ta to sve sad vredi!Prisetio se, sigurno, kako je sad. Njegovih njiva ve odavno

nema. Ostale su mu jo dve, ali je i od njih vei deo izgubljen, u tuimrukama. I ova kua uskoro vie nee biti njegova. Na njoj su takvidugovi da, makar sto godina iveo, ne bi mogao da ih otplati. Da bi sekako-tako opravdao pred porodicom, pravio se da jo ne umire. Aliznao je da mu niko ne veruje, a sve i da ozdravi, ne bi nita mogaouiniti.

VIII

Grigorije je umro poetkom jeseni, ba u najlepe doba godine,kad nema ni letnjih vruina, ni jesenjih kia, kad sunce sa vedrog nebagreje a ne pee, a laki zapadni vetar skida poutelo lie sa drvea.

Sahranjivali su ga sutradan. Na sahrani su skupilo malo sveta.Bili su tu susedi, a od ostalih suseljana Safat, Mihajlo i Pavl. Dolesu i Varvara i Ivaniha. Svetenika nije bilo, ali je barem bio dijak. Bio je to jedini ovek u selu koji je posluao svetenika i umesto togovorio sije; naravno, samo u razgovoru sa svetenikom. Dijak jebio stariji ovek, udovac, mrav i ve prilino poguren. Zato su ga uselu zvali Grbavko.

- Dijae, doite da vas poljubim! rekla bi mu visoka Varvara.Dijak bi je pogledao pa bi se osmehnuo:- Hajde!- A kako u kad ste tako pogrbljeni.- Priaj, priaj. Ja bih jo mogao bolje nego koji mlai.

- Kaljati dodala bi Varvara.Mali Nikola, u pocepanoj prevelikoj bluzi, trkarao je meuljudima tamo gde su ree stajali, kao u umi meu drveem, i radovaose to se skupilo toliko sveta.

Sa strane su stajale Semeniha i Prociha i razgovarale.- Jeste li bili kod Grigorija kad je umirao? upitala je

Semeniha.- Ma bila sam. Ali nisam videla kad je izdahnuo. Kau da je

samo jednom zastenjao. I da se sve desilo onako odjedanput, za trenoka. Mitar mu je sedeo kod uzglavlja, i pre nego to e Grigorije


29/85

umreti, Mitar ga pita za brojeve. Kaite veli ika Grigorije, kojie brojevi biti izvueni. Vi sad sigurno znate, pa da dobijemo nalutriji! Negde u vojsci je uo da ovek, kad umire, moe dapredskazuje, pa da mu pogodi brojeve!

- Boe, svata! Pa je l mu rekao koji su brojevi?- Ma gde! ovek, kad umire, nema vie nita u glavi.- I sve do kraja nije priznao da umire? upitala je Semeniha.

- Ne!- I ta je imao tu da krije? Pa lepo se videlo.- Istina je, kumo, da se videlo, ali to vam je kao sa itom. Kad

pone da pada kie dve nedelje pre kosidbe, ovek zna da se itomoralo srasti. Ali kad mu ko doe sa njive i kae da je ito sraslo,*ovek se tako jedi, kao da je prvi put saznao za to. Tako i ovo.

*Kad zbog vlage ve zrelo ito u ardaku ili na njivi proklija i sraste,ono vie nije za ljudsku upotrebu, ve jedino moe da poslui kao stonahrana. (Prim. prev.)

- Ali zar ni pre ispovesti ili odmah posle nje nije priznao?- Eh, gresiSafat najbogatiji ovek u selu uvek je puio lulu. Tako

slatko pui, kao da sie sisu govorili su za njega. Sad je puiouprak. On se dobija tako, to se negde na vlastitoj njivi kradomuzgaji duvan ali se ne sui na suncu, jer bi to poreska policija primetila, nego se brzo sui u pei. Tako osueni duvan zadravazelenu boju i lagan je za puenje. Zato ga treba jo i u luli zapei, dabude jai. Safat se obratio Semenu:

- Danas sam izgubio radni dan, a ba imam toliko posla.Mihajlo ovo i odmah iskoristi priliku da se naruga bogatau,

za koga se u selu znalo da prodaje glas na izborima.- A ko te je zvao ovamo? Sedi kod kue i gledaj svoja posla.

Moda hoe da ti udovica plati dnevnicu?Safat se malo postideo:- ta hoete od mene, Mihajlo? Ja se nisam obraao vama.- ta je bilo? zainteresovae se okolo.- Evo, ljudi kae Mihajlo bogata se ali da je izgubio radni

dan zbog sahrane. Skupimo svi po krajcaru za bogataa, da ne bude nateti.

Tu pristie svetenik i odra kratku propoved. ta se ima punoo pijancu govoriti?

Kad je sahrana krenula, iz travuljine oko nekadanjeg plotaizletee vrapci. ivo, brbljivo jato podiglo se iz Grigorijevog dvorita,kao da je noeno vetrom preletelo put, i zaustavilo se na starojrazgranatoj kruci. Gornjim krajem se uhvatilo za vrh kruke, a donjije savilo i nestalo u granju. Iz kronje su svaki as ispadali vrapii,leteli okolo i divdanili.

Odmah za sandukom ila je Griciha, pomaui se tapovima, ijednolino ponavljala:

- Domaine moj! Kome si nas ostavio! Kome si ostavio svojusitnu decu? Zato si se naljutio na nas?

Dijakov glas nadjaa njeno naricanje. Vasilina je ila oboreneglave, a Jerina je plakala. Nikolka je iza sahrane jahao suncokret iibao prutom tog zamiljenog konja.

Safat se okrenuo Semenihi koja se sluajno nala pored njega:


30/85

- Glete ovo, Semeniho! Ko iskreno ali, taj ne ume dobro danarie, jer mu alost ne da. A kome je svejedno, taj pripoveda k da izknjige ita.

Sve ene su plakale. Svaka se, sigurno, priseala neke svojemuke i plakala.

Prociha je govorila Mihajlu:- Eto je ostavio sitnu decu! ta e sad biti od njih?

- Proleteri! odgovori Mihajlo, mislei da i Prociha morarazumeti ovu re.Prociha se zaudila i namrtila. Ljudi na selu ne umeju da pitaju

za znaenje neke nove rei. Njoj se uinilo, da joj je pamenjeoslabilo, kad ne razume Mihajla.

Zazvonie zvona. Na selu crkvenjak vue ue jednom rukom,izvebano izvlaei iz zvona nekakav akcenat. Ako se uz glas zvonazamisli neka re od etiri sloga, zvona kao da e izgovaratu tu re.Poto je Procihi ostala u glavi re proleteri, inilo joj se kao da izvona ponavljaju proleteri, proleteri!

Od crkve se videlo groblje. Bilo je itavo zaraslo umom.Izmeu drvea su se belele manje i vee krstae. Groblje je zauzelo

itavo vidokrug na zapadu. isto, jesenje, plavo nebo sputalo se nagroblje i kao da se uvlailo meu stabla i krstae. I kao da iza toggroblja nije bilo vie nieg na svetu.

1898.


31/85

NA SUDU

- Jeste li tukli Ivanihu? upitao je sudija Grigorija, koji jestajao bos, sa jednom nogavicom zavrnutom, u bluzi navuenojnaopako, raupane kose.

Iz kose mu je virilo nekoliko stabljika slame. Kako je spavao upojati, tako je u zoru ustao i krenuo u grad na termin pred zakon.Umesto Grigorija odgovori Ivaniha. Brzo se progurala meu

ljudima i nije stala dok nije udarila nonim palcima o postolje nakome se nalazio sudijski sto.

- Tukao me je, nego ta da me je tukao! I to motikom! Po glavi,po leima, po rukama, po nogama, gde god je stigao Pogledajtesamo kakve imam modrice

- Tiina, eno! Pitao sam Grigorija!Ivanihi se inilo da e ako Grigorije bude govorio sudija

sigurno presuditi u njegovu korist. Zato se nije dala prekinuti:- Molim sudiju pa on e lagati, rei e da je to njegov grunt,

da sam ja poela svau. A ja vam se ovde kunem gola i bosa- Tiina, eno, rekao sam!Grigorije je iskoristio priliku. Prikrao se do samog stola i,

lukavo se osmehujui, pokazao prstom na Ivanihu:- Eto, vidite, asni suda, kakva je ovde, kako ovde vie, a tek

kod kue! Zakai se kao iak za kouh- Laete! prekinula ga je Ivaniha. Vi ste razbojnik! Jeste

li vikali, da ete me zaklati?! A?- Tiina, eno, ili u narediti da te uhapse!- Eto ga sad: ne daju ti ni da govori - suze zaustavie Ivanihi

glas u grlu.Grigoriju je ak zasjalo lice:

- Eto ti! A hvalila si se po selu: Ja u njega na sud, ima da idena robiju- A on je rekao, gospodine sudijo, da se ne boji suda.- Lae!- E, ba si rekao!- Lae!- Svi su uli!- Lae!- Tiina, jer u vas sad oboje uhapsiti! Razdvojite ih!Dva svedoka, jedan stariji, sed, drugi mlai, stadoe izmeu

Grigorija i Ivanihe.- Jesi li tukao Ivanihu? opet je upitao sudija.

- Molim vas da me sasluate, asni sude, a ja u vam sveispriati kako je bilo. Jo je moj pokojni otac, laka mu crna zemlja- Ma ja te pitam, da li si je tukao?- Molim vas, asni sude, sasluajte me. Jer neete znati kako je

bilo. To je sve zbog mee- To je moja mea! dobacila je s druge strane Ivaniha.- Evo ta je tvoje! i Grigorije tutnu starom svedoku ipak pod

nos, jer do Ivanihe nije mogao da dosegne.- Mene se sad ne tie, ta je tome prethodilo, nego hou da

ujem da li si tukao Ivanihu.


32/85

- Ona kae da sam je tukao.- Hou da ujem od tebe.- Ja je nisam zvao na sud! ta hoe ona od mene? Ja imam

danas posla na njivi!- Jesi li je tukao? Jesi ili nisi?- To je bilo na mojoj vlastitoj mei!- Znai, tukao si je?

- Ma kad sam je tukao?- Ja tebe pitam.- Ma otkud sam je tukao! Zamahnuo sam par puta motikom

jer to je bilo na mojoj mei! ba sam tada kopao krumpir.Ivaniha se nagnula napred i stala kriti ruke:- Joj, kako lae; ne sluajte ga!- Piite rekao je sudija pisaru optueni se ne osea krivim.

Sluam vas okrenuo se starom svedoku ali morate govoriti istinu.Kako se zovete?

- Molim asni sud, ja ne dozvoljavam da on govori, to je njensvedok! protestovao je Grigorije.

- ta znate o dogaaju? - upitao je sudija svedoka.

- Sve znam, jer sam s njenim ocem zajedniki obraivaozemlju. Bilo je to ne sad, nego davno, jo za gladnih godina. Pokojnikje imao par crnih volova, a ja par belih volova

Ivaniha: Jeste, jeste!Grigorije: To je njen svedok; ja u dovesti svoje svedoke!Ivaniha: Tvoji svedoci su pijandure!Grigorije: Neka celo selo kae!Svedok: Imao sam grunt na senokosu. Sad sam ga ve predao

sinu, nek on gazduje, jer moje se zna lopata i u jamu. A pokojnik jeimao grunt kod toplica - graniio se sa gruntom njegovog oca. Alidomaini su iveli u slozi. Ko je nekad uo za ovakve svae, kaodanas? Gresi, gresi, nita drugo Ja sam ve prevalio sedamdesetu, a

moja noga do danas nikad nije kroila u sud (dabogda niko i ne uaoovamo!). A vidi sad! Tako lep boiji dan; ko e mi nadoknaditidnevnicu? Zar nije bolje u miru, u slozi: svoje uvaj, u tue ne diraj

Ivaniha: uje, ta ti stariji ovek kae?Grigorije: Nisam ja tebe ni dirao, nego ti mene.Ivaniha: To je moja mea; imam svedoke!Grigorije: Ba me briga za tvoje svedoke; imam ja svoje!Svedok: Srce boli za svoj radIvaniha: Boli, boliGrigorije: A mene ne boli?Svedok: Greh je dirati u tue.Ivaniha: Aha!

Grigorije: Ma ta ti meni!Svedok: esnaest godina sam zajedniki obraivao zemlju sanjenim ocem, svake godine sam orao tu njivu, i nije bilo nikakvesvae. Meu niko nije dirao; ni njen otac, ni njegov. Samo je stoka,ako je bila zdrava, tamo pasla. Jer, molim asni sud, nekad je meabila iroka, niko za nju nije mario, a sad je sve tesno

Sudija: Ivaniha je tuila Grigorija zbog uvrede asti; zbogtoga to ju je tukao motikom. ta znate o tome?

Svedok: Sve znam. Nije to samo uvreda asti. To je uvreda naboga! Oni tako ve etrnaest godina


33/85

Ivaniha: Petnaest.Svedok: Moda i petnaest; greh pred bogom, a sramota pred

ljudima!Sudija: Da li ste bili prisutni, kad ju je on tukao?Svedok: Ma ta to priate; kako sam mogao biti prisutan? Pa ja

ve tri godine kako ne izlazim na njivu. A sve i da sam bio tamo gdebih ja svedoio? Ve pet godina bogu hvala! nisam svedoio ni za

jednu svau. Nego je ova snajka dola onomad kod mene, pa kad jepoela da plae, kad je poela da kuka boe, pomozi! Ujko, kae,molim vas ko boga, budite mi svedok, jer e na toj mei neko nekogubiti: ili on mene, ili ja njega! Pa sam joj doao za svedoka. A kakoda ne doem? Pa ja sam s njenim ocem estnaest godina zajednikiobraivao zemlju

Drugi svedok je znao da kae samo to isto. A pristao je da budesvedok zato to je ve bio u zavadi sa Grigorijem.

Sudija je pokuao da objasni Ivanihi, da uvreda asti, da bi potpadala pod austrijski kazneni zakon, mora biti naneta ili uprisustvu dva svedoka, ili na javnom mestu. A poto ovde nijedan odta dva uslova nije ispunjen, onda

Ivaniha: Ali samo to me nije ubio! I to na mojoj mei!Grigorije: To je moja mea!Ivaniha: Molim sud da uini neto sa njim, jer ja vie neu

smeti da iziem iz kue! Jer on kad je uzeo onu motiku, kad me jelupio po glavi, samo to nisam pala!

Grigorije: Uh-uh-uh!On odskoi od stola, pa izmeu ljudi u predsoblje. Odatle

donese motiku teine oko 3 kilograma, na dralju dugom gotovo kaoljudski stas. Nije se mogao brzo progurati meu ljudima.

- Molim vas, ljudi, pustite me da proem!Ljudi se malo razmakoe.- Deder malo ustranu ovek nosi motiku! govorili su jedan

drugom.- Molim asni sud, pogledajte sami! Pa zar se ovim moe tui?Pa to je tako lagano, kao perce; jako dobra motika! govorio jeGrigorije, drei ispred sebe motiku na rukama kao malo dete.

Ali sudija je ve pozvao druge stranke. Uplakana Ivaniha iGrigorije koji je sijao od radosti morali su ii kui.

Neki ovek kod pei se propeo na prste, isteglio vrat i prekoglava pogledao na onu motiku.

- ta mislite? Gvoe. Kad bi s otim iz sve snage lupio koga poglavi pue glava! ree on svom susedu.

- Vidim i ja sloio se ovaj.

1899.


34/85

AVOLSKO DETE

I

Od praga do stola mokra, blatnjava staza, jer napolju danima

pada kia. Svet se smanjio, postalo je tesno kao u upu. Teko je babina pei, jer u ovo doba godine stalno kalje; teko je Ivanihi da kuva,jer se poret pui; teko je Ivanu da sedi za tkakim razbojem, jer se ukui ne vidi.

Odjednom se buno otvaraju vrata, i u kuu utrava bos,blatnjav do kolena, momi Mikitka, mlai Ivanov brat. Zalupio je zasobom vrata tako da su stakla u prozorima zazveala. U kui setrgoe, podigoe glave.

- ta je ovo; rui se kua? upitala je baba sa pei.- ta je tebi? Kud tako juri? upitala je Ivaniha Mikitu. to

ne nazove boga kad ulazi u kuu?- Jer nemam vremena.

- A to ne ide da poljubi babi ruku?- Jer nisam doao kod babe, nego kod Ivana.- Doo si mi u goste? odazvao se Ivan iza razboja. Sad u

te ja tako ugostiti, da e odneti tur u rukama i tri dana nee moi dasedne.

- Zato sam i doao. Ivane, uzmi ibu, ili jo bolje, otik,* i istucime tako da mi krv probije koulju!

*Otik, otika (na ukr. i, ) lopatica za ienje pluga.(Prim. prev.)

- Jesi li ti poludeo?- Treba mi znak!- Kakav znak?

- Modrice! Tukao me danas Cipenjuk, pa hou da ga dam nasud. Ali kad nema na meni nikakav znak, pa mu sud nee nita, a jaba 'ou da ga poalju u zatvor!

- U tebi mora da sedi avo!- 'Odi, Ivane, 'ou da me dobro udesi!Baba na pei se naljutila:- Gubi mi se iz kue, napasti jedna! Ti bi onako dobrog

domaina poslao u zatvor! Ti, balave pokvareni! Gospode boe!Kako se sad raaju pogana deca! Bei odavde, jer kad uzmem ibu,dobie svoje!

- E, kad biste mogli, ja bi vam se jo i zahvalio. Ali vi samobadava jedete hleb i nikako da otegnete papke.

Mikita se namerno rugao babi, samo da bi ga istukli. Baba jeak poplavela od besa.

- Pa mene ovaj izrod vrea u mojoj roenoj kui! Ivane! tauti? Mlatni ga jednom, nek' se gubi odavde!

Mikita je prihvatio:- Mlatni me, Ivane, ali nekoliko puta, ibom ili otikom. A ja u

ti dati svoj deo zemlje kad tata umre.- Ma idi ti, barabo jedna! Ti e ionako istrunuti u zatvoru pa u

ja naslediti sve.- Ali ovako u bre umreti, ako me danas dobro izmlati.


35/85

- Ivane! gunala je baba. Jesi li poludeo? Gledajte, dobriljudi, mali zlotvor me napao u mojoj kui, a on sa njim jo razgovara!

- utite, baba! On zato tako i govori, da bismo ga istukli.Baba je, nezadovoljna, zautala.- Doi, Ivane, da me istue navaljivao je Mikita. Ja u se u

predsoblju uhvatiti za mlin,* a ti udri to jae moe. Jer, ako nee,bogami, zaalie: zapaliu ti kuu!

*Runi mlin za ito. (Prim. prev.)- ta kae, gade jedan! Majku ti tvoju!Razljutio se Ivan, a i Ivaniha se umeala:- Misli da takav zlotvor ne bi mogao? Taj nema boga u srcu!Mikiti zaiskrie oi:- A i ono ito e vam izgoreti, to ste ga letos ukrali od tate. Ne

boj se, video sam ja!- Joj! viknue uglas Ivan i Ivaniha.Ivan izie iza razboja crven od besa.- Bogami, treba ga! viknula je Ivaniha.- To ti mene zove lopovom?! govorio je Ivan, skidajui s

nogu niti u koje se u besu upetljao. Saekaj, sad u ti ja pokazati

tvog boga!- I jo u ti neto rei. Zna, gde su tvoji amovi, to su ti letosnestali? To sam ih ja ukrao i isekao u remenje za pse.

- Ah, lupeu jedan!Sve troje ve nisu znali za sebe od besa.- Hodi, zlotvore, sad e dobiti svoje! rekao je Ivan, zgrabio

Mikitu za kragnu i gotovo ga izneo u predsoblje.

II

ene su ljutito razgovarale u kui.- O! samo neka ga istue, neka ga dobro iiba, kad je sam doao

da prizna! govorila je baba.- Pa taj gad nas je pretvorio u lopove! Sigurno je i tati sveispriao. Auh, crk'o dabogda! I jo nam je takvu tetu napravio. Boe!Boe! Kako sam se isplakala zbog onih amova, kako smo se jediliIvan i ja; pa ti amovi su nas kotali skoro dva lava!

Iz predsoblja se zaulo batinanje.- Je li poeo? upitala je baba. Deder pogledaj.Ivaniha je provirila u predsoblje.- Nego ta! Mlati ga Ivan. A onaj kao kamen: uhvatio se za

mlin, zagrizao usne i ni da pisne. Jo trai: Udri u isto mesto, da seto bolje vidi modrica!

Malo posle javi se baba:

- Kai mu da ve prestane, jer e ubiti dete. Ali mora da ga vene tue; vie se ne uje.Ivaniha je opet provirila u predsoblje.- Skinuo je koulju i trai od Ivana da pogleda jesu li velike

modrice. Tera Ivana da ga jo tue, jer hoe da krv probije.Opet zvuci batinanja iz predsoblja.- Reci mu da prestane kae baba jer e biti zla; jo e i da

ubije malog. Ta to je samo inat u njemu, a ne snaga; nema on jo nipunih etrnaest.


36/85

Ali nije trebalo nita govoriti, jer u taj as Ivan ue sa Mikitomu kuu. Mikita beo kao zid, trese se celim telom, usne mu podrhtavajua suze teku niz lice.

- Je l'

stribogov poklon

Documents